Византија и Арабљани у раном средњем веку

ВизантијаВизантија уу раномраном средњемсредњем векувеку

ВизантијаВизантија уу раномраном средњемсредњем векувеку

Цар КонстантинЦар Константин

Константин , мозаик из Аја Софије

• Историчари су Источно римско царство називали Византија по Византу, старој грчкој колонији.

• Службени назив био је Ромејско царство.

• Становници те земље називали су се Ромеји, тј. Римљани.

Источно римско царство (Византија)

ПрестоницаПрестоница

• Цар Константин је 330. године на темељима Византа подигао нову престоницу Римског царства Константинопољ, коју су Словени називали Цариград.

• Оснивање Цариграда често се узима за почетак Византије, али је као посебна држава настала тек Теодосијевом поделом Римског царства 395. године.

• Цар Константин је 330. године на темељима Византа подигао нову престоницу Римског царства Константинопољ, коју су Словени називали Цариград.

• Оснивање Цариграда често се узима за почетак Византије, али је као посебна држава настала тек Теодосијевом поделом Римског царства 395. године.

Цар Константин и царица Јелена

Константин I Велики

рођен: 27. фебруар, 271. или 273.Наис, Горњ Мезија (данас

Ниш у Србији)

преминуо: 22. мај, 337.околина Никомедије, Битинија

(данас Измит у Турској)

Глава колосалне статуе цара Константина,

подигнута у Риму у част победе над Максенцијем

(после 312. год)

Обнова царстваОбнова царства

• Кад је пропало Западно римско царство византијски цареви су се сматрали законитим наследницима.

• Цар Јустинијан I (527-565) делимично је обновио границе некадашњег царства. За време његове владавине Византија је освојила:

1. Вандалску Краљевину2. Остроготску Краљевину

3. Највећи део Визиготске Шпаније

• Кад је пропало Западно римско царство византијски цареви су се сматрали законитим наследницима.

• Цар Јустинијан I (527-565) делимично је обновио границе некадашњег царства. За време његове владавине Византија је освојила:

1. Вандалску Краљевину2. Остроготску Краљевину

3. Највећи део Визиготске Шпаније

Цар Јустинијан

Територија Византије за време владавине Јустинијана

Цар ЈустинијанЦар Јустинијан

• Велика Освајања и изградња многобројних грађевина у Византији приписује се Јустинијану и његовим сарадницима

1. Војсководје Велизар и Нарзес2. Знаменити правник Трибонијан3. Његова жена Теодора

• 532. године у Цариграду је избио устанак “ Ника “(Победа )Цар је био спреман да се одрекне власти и побегне.

• Царица Теодора се међутим није колебала већ је изјавила :• “Пурпур је најлепши мртвачки поклон” На њен захтев Велизар је против

побуњеника послао војскуса угушио устанак и на хиподрому побио • око 30 000 људи.

• Највеће Јустинијаново дело је обимни Зборник грађанског права, који је, по његовом наредјењу саставила и објавила група правника спроводећи темељну реформу права.

• Велика Освајања и изградња многобројних грађевина у Византији приписује се Јустинијану и његовим сарадницима

1. Војсководје Велизар и Нарзес2. Знаменити правник Трибонијан3. Његова жена Теодора

• 532. године у Цариграду је избио устанак “ Ника “(Победа )Цар је био спреман да се одрекне власти и побегне.

• Царица Теодора се међутим није колебала већ је изјавила :• “Пурпур је најлепши мртвачки поклон” На њен захтев Велизар је против

побуњеника послао војскуса угушио устанак и на хиподрому побио • око 30 000 људи.

• Највеће Јустинијаново дело је обимни Зборник грађанског права, који је, по његовом наредјењу саставила и објавила група правника спроводећи темељну реформу права.

КонстантиноплисКонстантиноплис

ЦариградЦариград

• После Јустинијана многе територије су изгубљене:

1. Ломбарди су заузели северну Италију

2. Визиготи повратили Шпанију

3. Словени угрозили Балкан

4. Азиске границе је нападала Персија

• Цар Ираклије (610-641) био је, после Јустинијана највећи византијски владар.

• Извршио је реформу државне управе и војске и уместо првинција успоставио тематски систем

• Теме су војно-административне области у којима је владао стратег

• После Јустинијана многе територије су изгубљене:

1. Ломбарди су заузели северну Италију

2. Визиготи повратили Шпанију

3. Словени угрозили Балкан

4. Азиске границе је нападала Персија

• Цар Ираклије (610-641) био је, после Јустинијана највећи византијски владар.

• Извршио је реформу државне управе и војске и уместо првинција успоставио тематски систем

• Теме су војно-административне области у којима је владао стратег

Цар Ираклије (610-641)

• Већину становништва у темама чинили су стратиоти, слободни сељаци, који су плаћали порез и служили војску.

• 626. године отклањајући опасност цар Ираклије је поразио Аваре који су са Словенима опседали Цариград

• Пред крај његове владавине 674-678. године Кипар, Родос и Крит угрожавали су Цариград.

• Већину становништва у темама чинили су стратиоти, слободни сељаци, који су плаћали порез и служили војску.

• 626. године отклањајући опасност цар Ираклије је поразио Аваре који су са Словенима опседали Цариград

• Пред крај његове владавине 674-678. године Кипар, Родос и Крит угрожавали су Цариград.

• Оснивач Сиријске Династије Лав III (717-741) окончао је један, а сам створио други грађански рат.

• У Сирији је упознао религије ислам и јудаизам а био је близак и секти павликијанаца.Под тим утицајима је 726. године наредио да се уклони икона Христа изнад двери царске палате.

• Оснивач Сиријске Династије Лав III (717-741) окончао је један, а сам створио други грађански рат.

• У Сирији је упознао религије ислам и јудаизам а био је близак и секти павликијанаца.Под тим утицајима је 726. године наредио да се уклони икона Христа изнад двери царске палате.

• Становништво је реаговало са огорчењем и погубило извршиоце цареве наредбе.

• Тиме је почео дуготрајни грађански рат познат као иконоборство или иконоклазам (276-843).

• Цар је едиктом цркву подредио царској власти, забранио израду икона и наредио да се постојеће спале.

• Поштоваоци икона су се склањали у јужну Италију где су преовлађивали Грци.

• Становништво је реаговало са огорчењем и погубило извршиоце цареве наредбе.

• Тиме је почео дуготрајни грађански рат познат као иконоборство или иконоклазам (276-843).

• Цар је едиктом цркву подредио царској власти, забранио израду икона и наредио да се постојеће спале.

• Поштоваоци икона су се склањали у јужну Италију где су преовлађивали Грци.

• Унутрашња напетост у Византији се смирила кад је Свети синод (843) прогласио поштовање икона законитим и учинио крај иконоборства.

• За владавине сиријске династије Византија је изгубила статус највеће силе.

• Од краја 8. века непрестано је водила ратове против Бугарске, Арабије ,Русије, Самуиловог царства.

• Унутрашња напетост у Византији се смирила кад је Свети синод (843) прогласио поштовање икона законитим и учинио крај иконоборства.

• За владавине сиријске династије Византија је изгубила статус највеће силе.

• Од краја 8. века непрестано је водила ратове против Бугарске, Арабије ,Русије, Самуиловог царства.

Стабилност и ред у земљи успоставио је цар Василије II Македонац (976-1025).

Способност његових наследника довело је до пропадања државе и губитак многих територија:

• Нормани су заузели Сицилију и јужну Италију• Мађари Београд (1064)

• Печенези су продрли у Грчку• Турци Селџуци су после битке код Манцикерта (1071) освојили

већи део Византиске Мале Азије и око 1077. основали Иконијски Султанат (Рим)

Стабилност и ред у земљи успоставио је цар Василије II Македонац (976-1025).

Способност његових наследника довело је до пропадања државе и губитак многих територија:

• Нормани су заузели Сицилију и јужну Италију• Мађари Београд (1064)

• Печенези су продрли у Грчку• Турци Селџуци су после битке код Манцикерта (1071) освојили

већи део Византиске Мале Азије и око 1077. основали Иконијски Султанат (Рим)

•Током 9. и 10. века у Византији настаје племство као друштвени слој и заузима високе положаје у државној служби.

Купујући земљу, племство је сељаке довело у зависан положај до 11. века већина сељака је била претворена у кметове који су се звали парици.Цар Василије II

Феудализација царства.

• У Византији је тек тада преовладао феудализам.

• Јачањем племства опадала је финансиска и одбрамбена моћ државе.

• У војску су сце више регрутовани странци као најамници (Англосаси, Немци, Французи, Нормани, Верјази, Алани,

Печенези).

• У Византији је тек тада преовладао феудализам.

• Јачањем племства опадала је финансиска и одбрамбена моћ државе.

• У војску су сце више регрутовани странци као најамници (Англосаси, Немци, Французи, Нормани, Верјази, Алани,

Печенези).

• Цар Алексије Комнин (1081-1118) уз помоћ Венеције, повратио је утицај у источном Средоземљу и зауставио нормане на источној обали Јадрана.

• Венеција је за учињене услуге добила право на повлашћену трговину са Византијом и ослобођена свих пореза.

• Крсташке вође су му положиле заклетву на верност, али су по заузећу Антиохије дошли у сукоб са Византијом

• Цар Алексије Комнин (1081-1118) уз помоћ Венеције, повратио је утицај у источном Средоземљу и зауставио нормане на источној обали Јадрана.

• Венеција је за учињене услуге добила право на повлашћену трговину са Византијом и ослобођена свих пореза.

• Крсташке вође су му положиле заклетву на верност, али су по заузећу Антиохије дошли у сукоб са Византијом

Алексеј Комнин ( 1081 – 1118 )

• Цар Алексеј комнин уз помоћ Венеције поврати је утицај у источном средоземљу и зауставио Нормане на источној обали Јадрана.

• Венеција је на учињене услуге добила право на повлашћену трговину са Византијом и ослобођена свих пореза.

• Крсташке вође су му положиле заклетву на верност, али су узпомоћ Антиохије дошли у сукоб с Византијом.

• Манојло I Комнин (1143-1180) одбио је да учествује у Другом крсташком рату, па је на западу стекао бројне противнике, што се брзо испољило губитком јужне Италије.

• Цар Манојло је био велики државник и војсковођа и успео је да одржи унутрашњу стабилност Царства.

• После Комнинове смрти дошло је до нових грађанских ратова.

• Манојло I Комнин (1143-1180) одбио је да учествује у Другом крсташком рату, па је на западу стекао бројне противнике, што се брзо испољило губитком јужне Италије.

• Цар Манојло је био велики државник и војсковођа и успео је да одржи унутрашњу стабилност Царства.

• После Комнинове смрти дошло је до нових грађанских ратова.

Манојло I Комнин (1143-1180)

Пад Цариграда 1204.Пад Цариграда 1204.• Доласком на власт династије Анђела (1185-

1204) убрзан је распад земље. Анђели су изгубили превласт на Балкану.

• Учесници Четвртог крсташког рата заузели су Цариград (1204) и на тлу Византије основали своје државе.

• Доласком на власт династије Анђела (1185-1204) убрзан је распад земље. Анђели су изгубили превласт на Балкану.

• Учесници Четвртог крсташког рата заузели су Цариград (1204) и на тлу Византије основали своје државе.

Михајло I Комнин

Арабљани (Сарацени, Арапи)Арабљани (Сарацени, Арапи)

• У 7. веку на Арабиском полуострву није било организованих држава.

• На Арабиском полуострву због климе највише су гајене камиле ради преноса терета, исхране, израде одеће и обуће

• Племенима су управљали шеици или емири.

• На југозападу развио се град Јемен. Јемен се обогатио тргујући мирисима.

• До почетка 7. века развило се више градова, најпознатији: Мека и Јатриб (Медина).

• У 7. веку на Арабиском полуострву није било организованих држава.

• На Арабиском полуострву због климе највише су гајене камиле ради преноса терета, исхране, израде одеће и обуће

• Племенима су управљали шеици или емири.

• На југозападу развио се град Јемен. Јемен се обогатио тргујући мирисима.

• До почетка 7. века развило се више градова, најпознатији: Мека и Јатриб (Медина).

• Бедуинска племена су до Мухамедовог времена била многобожачка и хетерогена у верском погледу.

• То је била највећа препрека за уједињавање држава што је знао и Мухамед (570-632).

• У Меки се налазило заједничко светилиште за централне Арабљане, црни камен (метеорит) назван Каба или Ћаба, око кога је подигнут храм.

• Бедуинска племена су до Мухамедовог времена била многобожачка и хетерогена у верском погледу.

• То је била највећа препрека за уједињавање држава што је знао и Мухамед (570-632).

• У Меки се налазило заједничко светилиште за централне Арабљане, црни камен (метеорит) назван Каба или Ћаба, око кога је подигнут храм.

Каба (Ћаба) - Мека

МекаМедина

За време одржавања сајмова у Меку су долазили трговци. Тада су прекидани племенски сукоби, који су били веома чести.

На полуострву су основане хришћанске и јеврејске колоније преко којих су се ширили културни утицаји, које је прихватао и Мухамед.

За време одржавања сајмова у Меку су долазили трговци. Тада су прекидани племенски сукоби, који су били веома чести.

На полуострву су основане хришћанске и јеврејске колоније преко којих су се ширили културни утицаји, које је прихватао и Мухамед.

МухамедМухамед

• Родом је из Меке, из племена Корејш.• Отхранио га је стриц Абу Талиб.Јер је у шестој години

остао без породице.• Са 25 година се оженио удовицом Хатиџом.• Путујући од Јемена до Сирији упознао је разне

религије.И на основу тих религија настала је религија Ислам.

• Родом је из Меке, из племена Корејш.• Отхранио га је стриц Абу Талиб.Јер је у шестој години

остао без породице.• Са 25 година се оженио удовицом Хатиџом.• Путујући од Јемена до Сирији упознао је разне

религије.И на основу тих религија настала је религија Ислам.

• Религија

• Он је сваке године на одређено време ишао у пећину и посвећивао се некој врсти медитације.

• 610. године, наводно му се јавио Архангел Гаврило, и открио му ‚‚правог бога”, Алаха и наредио му да то објави људима.

• Представљајући се као Алахов пророк Мухамед је од 610. године почео проповед ислам, што значи покорност.Његови следбеници су муслимани тј. Они који се покоравају

• Религија

• Он је сваке године на одређено време ишао у пећину и посвећивао се некој врсти медитације.

• 610. године, наводно му се јавио Архангел Гаврило, и открио му ‚‚правог бога”, Алаха и наредио му да то објави људима.

• Представљајући се као Алахов пророк Мухамед је од 610. године почео проповед ислам, што значи покорност.Његови следбеници су муслимани тј. Они који се покоравају

• Мухамеду су у почетку прилазили рођаци и сиромашни, али његови богати саплеменици су га протерали из племена и он је отишао у Јатриб ( Медину).

• Тај догађај из 622.године муслимани називају хиџра и тај догађај се узима као почетак исламске ере.

• До 630 године сва Арапска племена су примила ислам. Уједињењем Мухамед је постао световни и верски поглавар уједињене Арабљанске државе.

• Медина је била верско и државно средиште, а Каба у Меки најважније муслиманско светилиште.

• Мухамеду су у почетку прилазили рођаци и сиромашни, али његови богати саплеменици су га протерали из племена и он је отишао у Јатриб ( Медину).

• Тај догађај из 622.године муслимани називају хиџра и тај догађај се узима као почетак исламске ере.

• До 630 године сва Арапска племена су примила ислам. Уједињењем Мухамед је постао световни и верски поглавар уједињене Арабљанске државе.

• Медина је била верско и државно средиште, а Каба у Меки најважније муслиманско светилиште.

Почетак Ислама 622.године

• Мухамед је последњи пут боравио у меки 632. године и ускоро умро.

• Како није имао мушких потомака наследио га је отац једне од његових жена, Абу Бекр.

• Владари су после Мухамеда носили титулу Калифа, што значи заменик, па се и држава називала Калифат.

• Абу Бекр је почео освајање византијских територија, а наставио их Омар, други Мухамедов таст.

• Мухамед је последњи пут боравио у меки 632. године и ускоро умро.

• Како није имао мушких потомака наследио га је отац једне од његових жена, Абу Бекр.

• Владари су после Мухамеда носили титулу Калифа, што значи заменик, па се и држава називала Калифат.

• Абу Бекр је почео освајање византијских територија, а наставио их Омар, други Мухамедов таст.

МединаМедина

• Због разних утицаја дошло је до распада на Шите и Суните.

• Династија Омејада (661-750) пренела је престоницу у Дамаск и предузела освајања на истоку и западу.

• 711. године Арабљани су прешли Гиблартар и покорили већи део визиготске Шпаније. Нападају и Франачку доспели су до града Тура, али у битци код Поатјеа побио их је Карло Мартел.

• На Истоку су до 711. заузели све до реке Инд.

1. Угрозили су Византију2. Заузели Сицилију, Сардинију и Корзику3. Заузели и део јужне Италије одакле су их у 11. веку притиснули

нормани.

• Због разних утицаја дошло је до распада на Шите и Суните.

• Династија Омејада (661-750) пренела је престоницу у Дамаск и предузела освајања на истоку и западу.

• 711. године Арабљани су прешли Гиблартар и покорили већи део визиготске Шпаније. Нападају и Франачку доспели су до града Тура, али у битци код Поатјеа побио их је Карло Мартел.

• На Истоку су до 711. заузели све до реке Инд.

1. Угрозили су Византију2. Заузели Сицилију, Сардинију и Корзику3. Заузели и део јужне Италије одакле су их у 11. веку притиснули

нормани.

• Војска цара Ираклија повлачила се из Сирије, Египта и Палестине.

• Арабљани су освајања истовремено усмерили и на исток, и за само једну деценију освојили персиску државу Сасанида.

• Своје победе су прписивали Алаху.

• За време владавине Омаједа племена су се уздигла на виши ниво, али велика освајања су зауставила даљи напредак

• Војска цара Ираклија повлачила се из Сирије, Египта и Палестине.

• Арабљани су освајања истовремено усмерили и на исток, и за само једну деценију освојили персиску државу Сасанида.

• Своје победе су прписивали Алаху.

• За време владавине Омаједа племена су се уздигла на виши ниво, али велика освајања су зауставила даљи напредак

• Арабљани су покореним народима остављали широку аутономију, па и слободу вере. Али они су масовно мењали веру у ислам јер је порез за исламске вернике био много мањи.

• У Месопотамији је изгубио устанак који је довео до преврта на власти, на власт је дошла династија Абасида (750-1258).

• По заузећу Дамаска побили су све чланове породице Омејада, спасао се једино младић Абдурахман.

• Арабљани су покореним народима остављали широку аутономију, па и слободу вере. Али они су масовно мењали веру у ислам јер је порез за исламске вернике био много мањи.

• У Месопотамији је изгубио устанак који је довео до преврта на власти, на власт је дошла династија Абасида (750-1258).

• По заузећу Дамаска побили су све чланове породице Омејада, спасао се једино младић Абдурахман.

• С Абасидима је почело стварање самосталних држава.

• 756. Абдурахман је основао емират Гранада у Шпанији касније проглашен за калифат са седиштем у Кордови

• Последњи остатак се одржао до 1492. године.

• Калифе Абасидске династије преместили су престоницу у Багдад и од краја 10. века само формално владали Арабљанским царством.

• С Абасидима је почело стварање самосталних држава.

• 756. Абдурахман је основао емират Гранада у Шпанији касније проглашен за калифат са седиштем у Кордови

• Последњи остатак се одржао до 1492. године.

• Калифе Абасидске династије преместили су престоницу у Багдад и од краја 10. века само формално владали Арабљанским царством.

• Кад су 1055. Турци Селџуци заузели Багдад, Калифе су били само верски поглавари.

• 1258. Монголи су разорили Багдад и то је био крај Багдадског калифата.

• Кад су 1055. Турци Селџуци заузели Багдад, Калифе су били само верски поглавари.

• 1258. Монголи су разорили Багдад и то је био крај Багдадског калифата.

Купола на стени

( Јерусалем)

• Религија • Мухамедово учење је изложено у Kурану, светој књизи муслимана.• Куран је у ствари зборник прописа и наредби састављен од 114 сура

(поглавља)

• Поред похвала Алаху књига садржи опис раја и пакла.

• Дужности муслимана по Kурану:

1. Пет молитава дневно, с тим да се претходно опере водом или песком

2. Пост у месецу рамазану3. Одлазак на хаџилук у Меку најмање једанпут у животу4. Да води џихад (свети рат)5. Плаћа порез у корист сиромашних, даје милостињу

• Религија • Мухамедово учење је изложено у Kурану, светој књизи муслимана.• Куран је у ствари зборник прописа и наредби састављен од 114 сура

(поглавља)

• Поред похвала Алаху књига садржи опис раја и пакла.

• Дужности муслимана по Kурану:

1. Пет молитава дневно, с тим да се претходно опере водом или песком

2. Пост у месецу рамазану3. Одлазак на хаџилук у Меку најмање једанпут у животу4. Да води џихад (свети рат)5. Плаћа порез у корист сиромашних, даје милостињу

Религија

• Најважнији свештенички ред у ислам су дервиши

• Верске обреде могу да обављају и имами и улеме.

• Имами су образовани муслимани, а улеме познаваоци курана.

• Мујезин позива на молитву с минарета.

• Најважнији свештенички ред у ислам су дервиши

• Верске обреде могу да обављају и имами и улеме.

• Имами су образовани муслимани, а улеме познаваоци курана.

• Мујезин позива на молитву с минарета.

ПоредПоред КуранаКурана најважнијинајважнији текстовитекстови сусу хадисихадиси, , записизаписи оо делимаделима ии изрекамаизрекама ПророкаПророка ии његовихњегових следбеникаследбеника..

Куран