1477 sociologija narkomanija srb 19str

BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKIRAD.COM WWW.DIPLOMSKIRAD.COM WWW.MATURSKI-RAD.COMNA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI,DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJI MOETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN

SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA [email protected]

2

SADRAJ

1. UVOD .................................................................................................................................... 1 2. POJAM I VREME NASTANKA .........................................................................................2 3. VRSTE DROGE ................................................................................................................... 3 4. NAJEI RAZLOZI (UZROCI) UZIMANJA DROGE ............................................... 4 4.1. SREDINA ............................................................................................................................. 5 4.2. LINOST ............................................................................................................................. 5 4.3. DROGA ................................................................................................................................ 6 5. RAZVOJ I DIMENZIJE ..................................................................................................... 7 6. ODNOS OVEK - DROGA ............................................................................................... 7 7. NARKOMANSKA GRUPA ................................................................................................. 8 8. SOCIJALNA IZOLACIJA .................................................................................................. 9 9. PORODICA I NARKOMANIJA ....................................................................................... 9 9.1. PRVA REAKCIJA DECE NA SAZNANJE RODITELJA DA IM DETE UZIMA DROGU .. 9 9.2. REAKCIJA RODITELJA NA SAZNANJE DA IM DECA UZIMAJU DROGU ....................10 10. PROBLEMI SA KOLOM ............................................................................................. 11 10.1. ODNOS KOLE PREMA NARKOMANIMA ......................................................................... 11 11. STAVOVI ADOLESCENATA PREMA DROGI ......................................................... 11 12. RAZLIKE IZMEU DELINKVENATA I NARKOMANA ....................................... 12 13. PROBLEMI NA POSLU ................................................................................................ 13 14. DROGE I ROK MUZIKA .............................................................................................. 13 15. NARKOMANIJA I VOJNI KOLEKTIV ......................................................................14 16. DROGA I ZAKON ...........................................................................................................15 17. PREVENCIJA ..................................................................................................................15 18. ZAKLJUAK ................................................................................................................. 17 LITERATURA ................................................................................................................. 18 3

1. UVODNarkomanija je re grkog porekla i oznava po definiciji strast za uivanjem u opojnim drogama, a narkoman je samim tim onaj ko drogu uiva. Meutim, definicija narkomanije kao "strasti za uivanjem" u drogama je davno prevaziena, jer je narkomanija evoluirajui poprimila mnogo ire dimenzije i prerasla opseg obine strasti, i razvijajui se, na negativnu stranu po ljude postala obeleje jedne cele kulture i jednog novog principa i naina ivota, postala bolest!!! Postala je trend, odgovor na svakodnevnu monotonost ili disfunkcionalnost drutva u kome ivimo, inat prema svemu to je normalno i razumno, ulaznica u drutvo, nain da se prekrati vreme ili neistraeno prostranstvo bez kojeg se ivot ne smatra kompletnim. Nekada je "kontrolisana" narkomanija tj. ona koja se kretala u obimu odreenih kultura kao sastavni deo njihovih rituala, bila normalna pojava i nije imala pogrdni prizvuk niti u nazivu ni u samoj svojoj biti. Meutim ovek je, kao najinteligentnije bie na planeti, naao nain da zarad sopstvene koristi i stalne potrebe za brzim i efikasnim zadovoljenjem ula razvije pojam narkomanije do ogromnih razmera, pritom unitavajui ivote miliona zarad svog jo veeg bogaenja. Prodaja, tj. dilovanje droge je u dananje vreme biznis na kome se zgru bogatstva, razvijaju drave i podiu mala kraljevstva na privatnim posedima irom sveta, a uivanje istih je pojava koja od normalnih ljudi pravi sloj na samoj donjoj margini drutva, rastura porodice i ubija naalost stotine hiljada, pa moda ak i milione godinje. Danas se droga, osim na nekim mestima gde se zadrala kao neizbean deo kulture ili paganskih rituala (Bolivija, Peru, Kamboda, Meksiko, Turska, pojedine afrike zemlje itd.) uzima iz mnogo razloga. Najosnovniji od njih su, kao sto je ve navedeno: trend, potreba za pronalaenjem sebe unutar sebe sto je posebno izraeno kod adolescenata kao jedna od faza u krizi identiteta, potreba za lakim pronalaenjem sebe unutar sredine, to je opet karakteristino za adolescente ije je psihiko stanje u tom periodu ivota veoma krhko i komplikovano, i koji tee ka tome da se po svaku cenu uklope u neku veu i samim time stabilniju sredinu; inat i bunt protiv sveta, poistoveivanje sa lanim idolima i onaj najopasniji faktor od svih ovekovih najprevrtljivijih osobina koja je kroz istoriju bila izvor najveeg uspeha i najgorih propasti radoznalost. Gotovo je nemogue dopreti do svih onih koji su u kontaktu sa drogom. S obzirom na injenicu da ju je masovna proizvodnja uinila neverovatnom jeftinom, droga i samim time narkomanija je postala globalna pojava. Ona nije vie razonoda najbogatijih, ve i "bogatstvo siromanih".

4

2. POJAM I VREME NASTANKANarkomanija je zavisnost od droga. Ova, naizgled jednostavna definicija je rezultat mnogih glavobolja, rasprava i nesporazuma meu strunjacima u dugim i upornim pokuajima da nauno objasne ljudsko iskustvo sa drogama od drevnih vremena pa do danas. U razliitim delovima sveta i iskustva su bila razliita. Vladimir Hudolin 1987. ovu vrstu zavisnosti definie kao prekomerno, redovno uivanje droge, zbog ega nastupa zavisnost.1 Tamo gde se alkohol tradicionalno koristio kao sredstvo za oputanje i brzo postizanje zadovoljstva, droga se najee nije koristila. U drugim delovima sveta, posebno u onim u kojima su biljke iz kojih se dobijaju droge bile domae kulture i uzgajale se kao kod nas ljiva ili penica, ljudi su koristili droge da bi se veselili, da bi izdrali naporan rad na poljima ili kada bi izvodili religiozne rituale. Takoe su znali da koriste droge i u samoubilake svrhe kada bi skrhani boleu i neizdrivim bolovima drogu uzimali da sve to prekrate. Kada se stvari tako posmatraju onda bi teko mogli rei da je droga isto urbani ili moderni fenomen naprotiv, ona postoji vekovima. Re droga, u izvornom obliku oznaava nepreraeni lek ili svaku materiju (biljnu, ivotinjsku ili mineralnu) koja moe sluiti za pravljenje lekova. Re droga u svakodnevnom govoru najee vezujemo za zloupotrebu droga ili zavisnost od droga. Drogom se smatra svaka supstanca ili materija koja svojim unoenjem u organizam menja jednu ili vie njegovih funkcija (fizioloke rad unutranjih organa ili sistema; psihike svest, miljenje, opaanje, ponaanje). Materije koje imaju svojstva droge mogu biti prirodne i vetake. Stari Grci su znali preko 500 biljnih, mineralnih i ivotinjskih droga. U mnogim drevnim kulturama i danas, droga se koristi kao lek, kao sredstvo kojim se dostizalo mistino iskustvo, vrhunski doivljaji i uvidi, proroke vizije najee kod Indijanaca, Tibetanaca, amana i Jogina. U nekim zemljama Dalekog i Bliskog istoka droge su se tradicionalno koristile na isti nain kao to se u Evropi koristio alkohol. Posebno u toku religioznih ritulala da bi se postigla stanja izmenjene svesti za koje se verovalo da pribliavaju boanstvima. Teko je odrediti tano vreme nastanka droga. Jo u sumerskim tablicama postoje zapisi o odreenim supstancama koje kada se unose u organizam menjaju svest ljudi. U grobnicama faraona, u peinama Perua, bive civilizacije Inka, naene su kuglice opijuma, a na kamenim zidovima pronaena je urezana biljka konoplje, kasnije identifikovana kao Kanabis. Kod nas prvi narkomani pojavili su se u Beogradu 1965. godine. U toj grupi bilo je etiri - pet uenika i nekoliko studenta. Svi su se poznavali nekoliko godina pre uzimanja droge i uglavnom ih je vezivala zajednika ljubav prema Bitlsima i Rolingstounsima, ili sline ideje o ivotu. Zajedniki su itali Suzukija, Froma i Lao Cea. Voleli su satima da meditiraju uz muziku ili da, podstakniti Heseom, razmiljaju o putu na istok. Jednom reju, to je bila grupa mladih intelektualaca sa irokom sferom interesovanja, ali bez snage za akciju ili jasnih ideja vodilja u ivotu, jedino to su eleli bila je neka udnja za promenom u jednolinom ivotu. U to vreme vraa se nekoliko mladia iz inostranstva koji priaju o svom iskustvu sa drogom, ali koji je ne donose, niti otvoreno ne nagovaraju ostale da ih slede. Ipak, ove prie ne ostaju bez odjeka u duama onih koji ih sluaju. Prva droga u Beogradu, sa kojom je zapoeta epidemija1

http://www.zcbor.org.yu

5

narkomanije, zapravo i nije bila droga u klasinom smislu. Radilo se o preludinu, poznatom po psihostimulativnim svojstvima, a koji se koristi u medicini kao sredstvo za smanjenje apetita, u leenju gojaznosti. Poto u to vreme preludin nije bio oznaen kao droga, mogao je da se slobodno kupuje u apotekama. Zbog svojih stimulativnih svojstava, preludin postaje veoma popularan meu beogradskim narkomanima. Korisnici ove droge imali su utisak da lebde, bili su slobodniji u ophoenju sa drugima, bili su stalno u pokretu,... Ovaj doivljaj je bio krajnje primamljiv za osobe koje su do tada ispoljavale pasivnost i odsustvo bilo kakvih inicijativa, a i uzimanje preludina nije bilo pod udarom vlasti, pa nije bilo bojazni od zakonskih kazni. Iz godine u godinu su se pojavljivale novije droge i sve vei broj korisnika istih.2

3. VRSTE DROGAAMFETAMINI Ubrzavaju fizike i duevne procese i izazivaju oseaj uzbuenja i vika energije. Kao spoljni znakovi javljaju se mravljenje, irenje zenica, nesanica, drhtavica Posledica dugotrajnog konzumiranja su paranoja i nasilnitvo. BARBITURATI Izazivaju jaku letargiju i pospanost. Spoljni simptomi su nejasan i smeten govor, nedostatak fizike koordinacije i ravnotee. Dugotrajno konzumiranje barbiturata ima posledicu poremeaja spavanja tzv. dvostruki vid. U kombinaciji sa alkoholom konzumiranje moe biti smrtonosno. MARIHUANA I HAI Izazivaju fiziko i psihiko oputanje ali i promene raspoloenja. Spoljni znakovi su crvenilo oiju, rairene zenice, nekoordiniranost pokreta, letargiju i povremene munine. Dugotrajno korienje vodi ka fizikim i psihikim oteenjima. KOKAIN Stimulie ivani sistem, pojaava ula i ponekad dovodi do halucinacija. Spoljni simptomi su rairene zenice, drhtavica, halucinacije i nesanica. Kao posledice dugog konzumiranja javljaju se oteenja sluzokoe nosa, svraba i pojava otvorenih rana. OPIJATI (opijum, morfijum, heroin, metadon i petidin) Smanjuju fiziki i psihiki bol, izazivaju privremenu euforiju. Spoljni simpto mi su mravljenje, letargija, promena raspoloenja, znojenje, nejasan govor, bol u oima i bledilo. Javlja se gubitak apetita, neuhranjenost i osetljivost na infekcije. Prevelika doza izaziva smrt. PSIHODELINE DROGE (LSD, meskalin)

2

DROGA I LJUDSKO PONAANJE " Peto dopunjeno izdanje; Dr Petrovi P. Stevan; Partenon; Beograd, 2003

6

Deluju nepredvidljivo. Izazivaju halucinacije koje mogu biti ugodne ali i zastraujue. Vidljivi znakovi su rairene zenice, znojenje, drhtanje, groznica, promene ponaanja. Uzimanje LSD-a i meskalina za posledicu moe imati neodgovorno ponaanje. Iako sporije izazivaju zavisnost jedna doza moe izazvati ozbiljne psihike poremeaje. LEPKOVI, SREDSTVA ZA IENJE I SREDSTVA SA ISPARENJIMA Izazivaju halucinacije, vrtoglavicu, euforiju, a ponekada i nesvesticu. Spoljni simptomi su crvenilo u licu, irenje zenica. Konzumiranje moe biti izuzetno tetno po mozak, jetru i bubrege a postoji opasnost od guenja.3

4. NAJEI RAZLOZI (UZROCI) UZIMANJA DROGENajei razlozi uzimanja droge, naroito kada su mladi u pitanju, su radoznalost, dokolica, nain da se bude "in", da se odraste, da se pripada i bude prihvaen, da se izbegnu problemi ... To je donekle i u skladu sa uzrastom ovih maloletnih osoba, bogatih matom ali ne i ivotnim iskustvom. Oni nekritino i bez ikakvih prethodnih znanja, uleu u ovu avanturu, punim srcem ali praznom glavom. Dakle, postoji ljudska tenja da se nadie stvarnost, da se nestane u "nita" ili da se doivi svemo spajanja sa Bogom i prirodom, sve u cilju beanja od stvarnosti.434

" NARKOMANIJA " - Seminarski rad iz Sociologije " DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 2006

7

Nakon prvih uzimanja, osoba vie dana nakon toga sabira utiske, procenjuje da li joj "doivljaj" odgovara ili ne. Najee poinje lepo i sa bezbroj divnih oseanja, zavodljivo i opinjavajue, i gotovo uvek se loe zavri. Droga vremenom podmuklo pokriva duevno i fiziko zdravlje, tako da osoba ulazi u stanje psihike, fizike ili i psihike i fizike zavisnosti. Poto mnogi hronini uivaoci droga donekle znaju ta ih oekuje u blioj ili daljoj budunosti, na osnovu tuih i delimino svojih iskustava, mogu da zaele da ponovo probaju drogu ili da donesu odluku da to vie nikada ne ine. Meutim, ar zabranjenog je neodoljivo privlana, i nakon izvesnog vremena osoba dobija elju da ponovo proba drogu, "ali ovog puta zaista poslednji put i nikad vie". Interesantne su neke studije koje se odnose na pokuaj objanjavanja razloga dolaenja u stanje zavisnosti od droga kod jedne vee grupe ispitanika: najvei broj je izjavio da to ini iz radoznalosti (61,33%), zatim "pod uticajem drugih" (33,33%) i da bi pobegli u manje traumatske "realnosti" (2%). Pogreno je razloge nalaziti iskljuivo u linosti ili, sa druge strane drutva, razloge uvek posmatramo u trouglu: SREDINA - LINOST - DROGA.5

4.1. SREDINASredina u kojoj je linost odrastala, razvija se i u kojoj ivi, je snaan faktor koji utie na uzimanje droge. Porodica ima veoma vanu ulogu, odnosi i komunikacija u porodici koji se esto prekidaju, konfliktni su, manipulativni, lani. Roditelji esto nemaju vremena za svoju decu, ime su deca nezadovoljna. Blum i saradnici opisuju neka negativna svojstva porodica ija se deca drogiraju: odsustvo autoriteta, neproduktivne komunikacije i isticanje linih ciljeva. Shodno tome, deca utehu trae van svojih porodica. Veoma veliki uticaj na drogu ima i kola. Predavanja koja se odravaju u onim kolama gde je droga uveliko uzela maha su od velike koristi. kola se zalae za to da se najpre informiu nastavnici, roditelji, pa zatim uenici. Na taj nain kola je postala aktivan uesnik u lancu preventivnih aktivnosti, a ne samo pasivni receptor. U krugu vrnjaka razvijaju se odnosi privrenosti, prihvatanja, solidarnosti, ali se ti odnosi stvaraju samo oko jednog motiva - droge. Zimberg je pokazao da mladi prema vrnjacima ostvaruju odnos poverenja, razumevanja i poputanja. Sa tema o drogama spontano se prelazi na sutinske probleme mladih, kao oseaj otuenosti u bezoseajnom i neprijateljskom svetu. "Normalni" vrnjaci ne odbacuju uvek narkomane. Oni mogu sa mnogo upornosti, snage, ljubavi i strpljenja i pomoi drugovima da se izlee od te opake bolesti zavisnosti. U grupu "normalnih" vrnjaka spadaju zdravi vrnjaci koji imaju veoma snaan uticaj na motivaciju za leenje obolelih pacijenata. Naroito u fazi rehabilitacije, njihova pomo je veoma dragocena.6

4.2. LINOSTNiko nije zatien od toga da postane narkoman. Ne postaje zavisnik ko to hoe. Tu postoje neke duboke i primarne promene u organizaciji linosti koje utiu da linost drogu otkrije kao sredstvo da smanji ili potpuno eliminie napetost, strepnju, nezadovoljstvo, depresiju, koji su sastavni deo ivota. One druge promene nastaju zbog uticaja droge na nervni sistem i oni remete socijalno funkcionisanje - odnose sa porodicom, vrnjacima, partnerima, ciljevima. No, kako u ivotu ne uspevaju da ree sve te probleme, bar ne na nain koji bi ih zadovoljio, trae

5 6

" DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 2006 " DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 2006

8

alternativne puteve, tj. trae lek. "Pogreno izabran lek" postaje za tu linost droga ili opojno sredstvo koje putem navike vodi do stalnog uzimanja droge. Ve na samom poetku narkomanije, upadljive promene se zapaaju u sferi raspoloenja. Osnovno raspoloenje karakteriu oscilacije, koje mogu ii od stanja ushienosti do duboko depresivnih epizoda. Dolazi do odsustva samokontrole, naglih skokova i padova raspoloenja. Osoba se esto povlai u osamu svojih soba, a izbegava bilo kakav kontakt sa drutvom, a naroito roditeljima. Za narkomane je karakteristina i inverzija sna i budnog stanja. Oni obino danju spavaju, a nou su aktivni. "Idu u ivot" pred pono, kada ostali ljudi idu na poinak. Vreme izlaska najee provode u kafiima ili privatnim stanovima. Oni tada, izolovani od ostalog sveta imaju potpunu slobodu za svoje aktivnosti. Iskoriavaju je tako to pue "travu", dogovaraju se oko nabavke droge, pripremaju drogu za konzumiranje, i za sam in konzumiranja. Najee "uraeni" vraaju se kui u rane jutarnje asove i leu u krevet. Bude se kasno, oko podneva, obino mrzovoljni, esto nenaspavani i nezainteresovani za bilo kakvu aktivnost. Prvi znak karakteristian za izmenjenost linosti je sklonost ka laganju. Narkoman poinje da lae u svim prilikama i situacijama, sa razlozma i bez razloga. Lae roditelje, prijatelje, nastavnike, lekare, predstavnike zakona,... Posle izvesnog vremena narkoman i sam poinje da veruje u svoje lai. Narkomani sedamdesetih godina u naoj sredini pokuavali su da oponaaju hipike i hipi stil ivota, u emu su uspevali i zbog ega su bili upadljivi. Mukarci su nosili dugu kosu, esto i bradu. Bili su posebno neuredni i zaputeni. Kosa im je bila sa tipinim masnim pramenovima, oputena ili vezana u perin, a nokti dugi i neisti. Samo mali broj je vodio rauna o elementarnim higijenskim navikama. Nosili su vezane trake oko glave. Bili su odeveni u arene koulje bizarnih krojeva. Devojke su pored ve navedenih detalja neurednosti i zaputenosti, nosile duge arene haljine. I devojke i mukarci bili su ukraeni perlama, minuama, arenim erdanima i brojnim narukvicama. Poslednjih 10 - 15 godina narkomani se odevaju tako to se ne razlikuju od "normalnog" oveka i ne upadaju u oi obinom prolazniku. Prihvatili su modu ugraivanja metalnog nakita u kou tela (pirsing). Prihvatili su i modu tetovaa. Narkomanija dovodi do formiranja "negativnog" identiteta linosti. Deca koja su dotle bila posluna, lepo vaspitana, potovala starije i osobe od autoriteta, bila odgovorna prema kunim i drugim obavezama, koja su vodila rauna o odevanju i higijenskim navikama, pokazivala razliite zdrave afinitete interesovanja, bila drueljubiva, zainteresovana za igru i sport, razne oblike zdravog fizikog nadmetanja, ili intelektualnog nadigravanja, imala dobar apetit i zdrav san i napredovala u svom psihofizikom razvoju, pridravala se porodinih pravila igre, sa prvim svojim kontaktom sa drogom, poinju da postepeno zakazuju na gotovo svim napred navedenim planovima, nekim bre, nekim sporije, ali sa razvojem zavisnosti, promena u ponaanju poinju da bivaju sve uoljivije. Istovremeno, sa promenama u ponaanju poinju da se uoavaju i prvi znaci fizikog propadanja usled gubitka apetita i toksikih efekata droge: pad telesne teine, bledo lice, upali obrazi, promene na koi lica, mutan pogled i tamni podonjaci, pad fizike kondicije, pojaana fizika zamorljivost,...7

4.3. DROGABilo da vodi poreklo od francuske reci drogue - lek, arija, ili engleske rei drug - opojno sredstvo, droga kao kolokvijalan pojam, koristi se da oznai hemijsku supstancu, koja uneta u organizam menja jednu ili vie njegovih funkcija. (Fizioloke - rad unutranjih organa i sistema, i psihike - svest, miljenje, opaanje, ponaanje...). Svi lekovi su droge koje se koriste da bi7

" DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 2006

9

ublaili smetnje razliitih vrsta, da bi otklonili simptome razliitih oboljenja (bolovi, poremeaj spavanja, preterana napetost i sl.) ali nisu sve droge lekovi, tako da ne znai da svi moraju da postanu narkomani. Nakon ponavljanja upotrebe, droga dovodi do psihike i fizike zavisnosti.8

5. RAZVOJ I DIMENZIJEPrema podacima Ujedinjenih Nacija, oko 180 miliona ljudi na svetu konzumira droge, Kanabis - oko 144 miliona ljudi, amfetaminske stimulanse - oko 20 miliona, Kokain - oko 14 miliona i opijate - oko 13,5 miliona od kojih 9 miliona konzumira najraspostranjeniju i najopasniju drogu Heroin. Iako se u svetu drogira oko 180 miliona ljudi, broj zemalja u kojima se proizvode ove supstance nikada nije bio manji nego u ovom veku, a glavne zemlje su i dalje Avganistan, Mianmar i Kolumbija. Samo Avganistan i Mianmar ostvaruju oko 90 % ukupne ilegalne proizvodnje opijuma dok je Kolumbija sama odgovorna za dve treine proizvodnje listova koke. U Sjedinjenim Amerikim Drzavama skoro 15 miliona ljudi starijih od 12 godina konzumira opojne droge a 2004. godine je uhapeno oko 1,5 miliona ljudi zbog neovlaenog konzumiranja, prodaje i stavljanja u promet opojnih droga. U Srbiji i Crnoj Gori ima oko 100.000 narkomana, to nije mali broj obzirom na broj stanovnika.9 Evolucija zloupotrebe psihoaktivnih droga imala je karakteristicne faze: 1. faza 1951 do 1980 brojala je 20.000.000 zavisnika (100%) 2. faza 1981 do 1990. brojala je 58.000.000 zavisnika (290%) i 3. faza 1991 do 2005. brojala je 200.000.000 zavisnika (1000%)10

6. ODNOS OVEK - DROGAProces navikavanja na drogu i drugaiji nain ivota odvija se postepeno u toku vie nedelja, meseci, pa ak i godina, zato je teko postaviti neke preciznije granice prilikom definisanja kada je neko postao narkoman. Bez obzira na poetak uzimanja droge, onoga dana kada se uspostavi zavisnost, narkoman iz osnova menja svoj dotadanji nain ivota. Droga postaje jedina stvar na svetu koja moe da mu prui zadovoljstvo kada on to zaeli. Porodica, prijatelji, posao, intelektualne i duhovne preokupacije, seksualne elje, hrana i zdravlje - sve je to u drugom planu. Svi narkomani - bez obzira gde rade, gde ive, koliko imaju novca ili koliko su inteligentni, ive na indentian nain. Prva pomisao pri buenju odnosi se na drogu - gde i kako je nabaviti. Nema te rtve koja se ne bi podnela, samo da se do droge doe. Narkomani tokom vremena postaju neosetljivi na druge vrste zadovoljstava. Svi dani jednog narkomana su isti. Za hroninog opiomana (heroinomana) dan je obeleen intravenskim ubodima ili brojem umrkavanja droge. Ukoliko je u stanju da se nabavi kvalitetan heroin i napravi dobar rastvor za ubrizgavanje, dan mu je sadrajan i krae traje. Kada nema heroina ili na njega dugo eka, dan e mu se oduiti kao nedelja ili mesec. Ako nema heroina, iz straha od krize progutae ili ubrizgati u venu sve do ega doe. Najee su to trodon, bensedin, kodein ili neko sredstvo za uspavljivanje (vee doze bensedina, flormidala, flurazepama). Neki ublauju simptome krize8

" DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 2006 " NARKOMANIJA " - Seminarski rad iz Sociologije 10 http://www.svedok.co.yu9

10

puenjem haia ili pijui veu koliinu estokog pia pomeanog sa raznim sedativima. Kada ne nau nita od svega toga, spremni su da se bodu praznim pricevima, ili da vade krv iz jedne vene i da je ubrizgavaju u drugu venu. Ovakav varijetet narkomanije, gde se odreeno zadovoljstvo postie kroz bol izazvan iglom, meu uivaocima droge naziva se iglomanija i uvek govori za tei poremeaj linosti.11

7. NARKOMANSKA GRUPAVeze jednog hroninog i zavisnog narkomana sa drutvenom zajednicom uglavnom se svode na kontakte sa osobama koje se nalaze u istom problemu. Po svojoj psihikoj strukturi narkoman spada u linosti koje pokazuju vrlo nisku toleranciju na bol i emocionalni stres. Kada nije u bliem kontaktu sa istomiljenicima i prijateljima, gubi oseanje prividne sigurnosti, a spoljna fasada se lako rui. Zbog svog defektnog socijalnog razvoja najee pokuava da izbegne bilo koju vrstu socijalne odgovornosti, zbog ega postaje neprijateljski raspoloen i nepoverljiv prema onima koje smatra za deo legitimnog sveta, a koji doivljava kao ugroavajui. Zato je udruivanje narkomana sa grupom istomiljenika jedna od njegovih realnih socijalnih potreba. Iz tih razloga savremeni narkomani retko uivaju drogu izolovani, izuzev shizoidno strukturisanih linosti. Najvei broj narkomana ivi svoj ivot u okviru manjih neformalnih grupa, veernjih skupova po stanovima ili se povremeno sreu u veem broju na rok koncertima ili rejv hepeninzima, tako da je narkomanska grupa u sutini jedno od najznaajnijih obeleja moderne narkomanije. Narkomani su u veem broju sluajeva ve premorbidno obeleeni i nesigurni kao pojedinci, prinueni da se sakupljaju i sigurnost stiu kroz grupni identitet. Nije iskljueno da narkomanska grupa nosi u sebi zaista i elemente jednog neuspelog pokuaja socijalno nesigurnih i emocionalno nezrelih linosti da nau svoje mesto pod suncem. Motivi sakupljanja oigledno nisu zdravi, veze unutar grupe su labave, ali uprkos svemu tome narkomanska grupa egzistira, pogotovu kada se oseti ugroena spolja. lanovi narkomanske grupe povezani su delom zbog snabdevanja drogama, a delom zbog zajednikog naina ivota, kolektivnog uzimanja droga, lenarenja, ispraznih kvaziintelektualnih nadmetanja i beskorisnog traenja vremena. Narkomanska grupa nije hijerarhijski slojevita i u njoj svi lanovi imaju ista prava i istovremeno svi su bez obaveza. Potuju pojam slobode. Ponekad grupi moe da se nametne snagom svoje linosti jedna osoba, koju tada svi doivljavaju kao duhovnog i idejnog vou i bezrezervno je sluaju, verujui da je ona inkarnacija svih njihovih potreba. U takvim sluajevima grupa dela po uputstvima lidera i slepo se pokorava njegovim nareenjima, ak i kada nisu u saglasnosti sa njihovim ranijim moralnim i etikim normama ( arls Menson i njegova porodica ). U grupi trae nesputane senzualne doivljaje. No, kako ih izazivaju pomou droge, senzualnost se iskrivljuje i najee javlja u izopaenoj formi. Narkomanska grupa ne mora uvek da bude miroljubiva. Adolescentna narkomanska grupa umesto da prizna otvoreno svoju tenju za slobodom, ljubavlju i odbacivanjem kompromisa prema obavezama, moe da reaguje u vidu iskazivanja mrnje, gneva ili otvoreno agresivnog ponaanja. Svoju agresivnost ne ispoljavaju uvek otvoreno, ve maskiranim ili simbolinim oblikom ponaanja, kao, na primer, kroz odevanje koje je krajnje nekonvencionalno, upadljivo i izazovno. Ovakvo ponaanje samo je nastavak nerazumevanja i daljeg zaotravanja odnosa izmeu narkomana i njihovih porodica, koje je zapoelo jo pre uzimanja droge.11

" DROGA I LJUDSKO PONAANJE " Peto dopunjeno izdanje; Dr Petrovi P. Stevan; Partenon; Beograd, 2003.

11

Stav drutva prema drogi jo vie produbljuje jaz izmeu zajednice i adolescentnih narkomana, jer je zasnovan na predrasudama, strahu, tradicije i moi, a ne na naunim i logiki opravdanim razlozima. Branei sebe, drutvo zapravo odbacuje jedan svoj segment koji je oboleo, a u ijem obolevanju i samo ima znaajan udeo. Ne elei da prizna krivicu, odluuje se za laku i jednostavniju soluciju - odbacivanje. Tu negde lei osnovni uzrok za nastanak narkomanije i njeno teko leenje.

8. SOCIJALNA IZOLACIJAProces socijalizacije zaustavljen je, ili usporen onoga trenutka kada se uspostavi zavisnost. Slaba i povrna socijalizacija onemoguava stvaranje prisnijih kontakata sa linostima izvan narkomanske subkulture. Narkoman ima poverenja samo u narkomane, pa ak i onda kada se ovaj ogrei o njega, to govori o oteanom korienju socijalnih iskustava. Prema svim ostalim osobama, koje narkomani u svom argonu nazivaju "the straight persons" (eng. ispravne osobe), imaju podozriv stav koji ponekad moe da ide ak do paranoidne odbojnosti. Na ovaj nain narkomani ive u socijalnoj izolaciji, u okviru svoje subkulture, ili kao izolovani pojedinci. Svoju socijalnu neprilagoenost mogu da ispoljavaju kroz defanzivne oblike ponaanja, ili kroz impulsivnost i otvorenu agresuju. U narkomanskoj subkulturi gotovo da ne postoji potreba za odravanjem zajednice i ivljenjem u njoj, kao ni oseanje dunosti i elja za prestiem. Oseanje pripadnosti narkomanskoj subkulturi proizilazi iz potrebe da se pripada nekom bez obaveza, sa neogranienom slobodom ponaanja u okviru grupe, kao i iz potrebe da se uz neformalno lanstvo nabavlja droga kad god to postane neophodno. vrsta povezanost unutar grupe ne postoji. Jasne ideoloke koncepcije, takoe, ne postoje. Grupa se ponaa u skladu sa trenutnom situacijom i potrebama. Razmiljanja i zakljuivanja zavise od aktuelnih raspoloenja i vrste droge.12

9. PORODICA I NARKOMANIJA9.1. PRVA REAKCIJA DECE NA SAZNANJE RODITELJA DA IM DETE UZIMA DROGUUkoliko roditelji otkriju neki karakteristian kompromitujui materijal u kui, kao, na primer, pric, iglu, smotuljak vate, limuntus, mrki prah u staniolskoj foliji, iskrivljenu nagorelu kaiku, papir za cigarete sa natpisom Rizla, izmrvljeno zeleno lie zamotano u providan papir od kutije za cigarete i sl., ili otkriju u kupatilu na pekiru ili na podu krvave mrlje, deca iznenaeno odgovaraju, u poetku, da nemaju pojma kako se to nalo u kui. Ponekad kau da je to pribor iz nekog biveg vremena, na koji su odavno zaboravili, ili da pripada nekom njihovom drugu koji ih je zamolio da pric ili paketi droge za neko vreme ostavi kod njih na uvanje. Ipak, vrlo esto, pritenjeni neoborivim dokazima, priznaju da to pripada njima ali u poetku jo uvek su oni ti koji se oseaju povreeni i napadaju roditelje, sa gotovo tipinom zamenom teza s kojim pravom oni upadaju u njihove sobe i preturaju po njihovim krevetima i linim stvarima. Pritom ispoljavaju u znaajnoj meri izraenu nekritinost. Kao da ne umeju da razlue ta je opravdanje - uzimanje droge sa svim rizicima po ivot i zdravlje, ili preturanje zabrinutih12


12

roditelja po njihovim stvarima, za koje su, pre svega, oni sami krivi...Ovo otkrie esto predstavlja prelomnu taku u razvoju narkomanije deteta i njegovo prvo, istina nevoljno, priznanje da je u nevolji i posredan vapaj za pomo. Ovo predstavlja najtei trenutak, kako za roditelje tako i za samog narkomana.13

9.2. REAKCIJA RODITELJA NA SAZNANJE DA IM DECA UZIMAJU DROGUSaznanje roditelja i priznanje deteta veoma su bolni ali istovremeno imaju i svoju dobru stranu , jer vie nema neizvesnosti. Dete se oslobodilo svoje tajne i munih trenutaka pretvaranja i laganja a roditelji sa priznanjem svog deteta, ma koliko im ono teko palo, sada bez veih dilema znaju na emu su i ta treba dalje da ine. Bez obzira na njihov stepen poznavanja ili nepoznavanja sutine ove bolesti, prvi put zauzimaju aktivniji stav, koji moe biti pogrean ili ispravan. Neki, ne shvatajui pravu prirodu bolesti svog deteta, gledaju na njihovo ponaanje kao na porok, bezobrazluk ili izdaju porodice, i preferiraju razliite represivne mere u svojoj reiji, koje gotovo uvek imaju suprotan efekat od oekivanog. Dete odgovara kontraagresijom ili bekstvom iz kue i jo veim vezivanjem za drogu i narkomansku grupu. Postoji tip roditelja, posebni meu oevima, koji odbacuju dete ili zauzimaju stav da ono mora samo da rei svoj problem, jer ga je samo i napravilo. Ima i roditelja koji pokazuju veliko razumevanje za bolest svog deteta i ne samo da ga ne odbacuju, ve se trude da pokau puno razumevanja za nevolje u koje je upalo i da mu ponude svaku vrstu pomoi, pre svega, u vidu moralne podrke, a zatim da potrae pomo od strane lekara i da se aktivno ukljue u dugotrajni proces leenja i rehabilitacije. Od stava roditelja i poznavanja svoga deteta kao i pravilnog shvatanja problema narkomanije, zavisi krajnji ishod pa i sudbina deteta koje se nalazi u problemu narkomanije. Roditelji koji na narkomaniju ne gledaju kao na porok ve kao na ozbiljnu bolest, imaju vee anse da pomognu svome detetu. Nakon to se istina otkrije i doe do priznanja, vei deo narkomana se deklarativno opredeljuje za leenje, sa nejasnom motivacijom i jo nejasnijim idejama na koji nain se treba leiti, dok manji deo prua otpor leenju, pogotovu kada se radi o marihuani, uz tvrdnju da je to laka i bezopasna droga, bezopasnija od duvana ili alkohola. Kada je u pitanju prva grupa, roditelji moraju biti krajnje oprezni u odnosu na verbalno ponaanje svoje dece i stepen njihove stvarne motivacije i snage volje da izdre leenje do kraja. Isto tako, kao to roditelji ne smeju nekritino da prihvataju krae prekide uzimanja droga, kao ve zavrenu priu o drogi i narkomaniji svoga deteta i da se prerano raduju, tako ne treba ni da oajavaju u sluaju recidiva, jer su upravo recidivi jedna od tipinih karakteristika svih bolesti zavisnosti, pa i narkomanije. U tom smislu, moraju biti oprezni tokom kompletnog procesa leenja svoje dece, moraju diskretno pratiti njihovo oigledno ponaanje ali ne i ispoljavati preteranu sumnjiavost ili paranoidnost. Pogotovu, ne u razgovorima sa svojom decom, prilikom njihovih povrataka kui, naravno, ukoliko za to ne postoje stvarni i evidentni razlozi. Poverenje treba graditi ne na sumnjama i podozrivosti ve na pokuajima da se detetu da ansa da kroz svoje ponaanje povrati izgubljeno poverenje.14

10. PROBLEMI SA KOLOMVeoma je karakteristino da najvei broj narkomana koji pohaaju kolu, pogotovu poslednjih desetak godina od kako se masovno pui marihuana i meu najmlaim uenicima1314

" DROGA I LJUDSKO PONAANJE " Peto dopunjeno izdanje; Dr Petrovi P. Stevan; Partenon; Beograd, 2003. http://www.psihologijanis.org

13

kola osnovnog obrazovanja, naglo poputa u uenju. Ranije solidni uenici, sada poinju da reaju, bez nekog vidnijeg razloga za roditelje pa i same nastavnike, slabe ocene. Nekada ambiciozni uenici sada se sve manje uzbuuju kada dobiju slabu ocenu. Sve ee poinju da izostaju sa nastave, a na asovima deluju odsutno i nezainteresovano. Na prozivku nastavnika iznenada se trzaju kao iz nekog sna ili dremea. Kritike nastavnika ne prihvataju. Ponekad su spremni da polemiu sa nastavnicima tvrdei da ih nastavnici mrze, da su neobjektivni, da imaju svoje ljubimce i da je njihov jedini hendikep to i oni nisu ljubimci pojedinih predmetnih nastavnika. Sa teih asova sve ee izostaju. Broj neopravdanih asova raste. U prvo vreme dok je jo ouvano oseanje obaveze prema koli, ovi izostanci se opravdavaju lekarskim uverenjima, koja su neretko falsifikovana. Neki od njih bivaju odstranjeni iz kole zbog slabih ocena i neopravdanih asova, ili kolu sami naputaju. Jedan manji broj narkomana, da bi umirili sopstvenu savest i roditelje, upisuju se vanredno u razliite kole, ali po pravilu neredovno daju ispite ili ih uopte ne daju i ostaju veiti uenici ili studenti.15

10.1. ODNOS KOLE PREMA NARKOMANIMANeke kole u saradnji sa lekarima i policijskim strunjacima organizuju sastanke sa uenicima, roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa problemima koje nosi narkomanija i kako bi spreili decu da posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa njenim uzimanjem. - Paradoks naeg vremena Profesor IV Beogradske gimnazije Veljko obanski, koji u toj koli radi ve 28 godina, otputen je posle godinu dana suspenzije zato to se usudio da na roditeljskom sastanku kae ko su aci koji se drogiraju. Kada ga je suspendovala, direktorka kole je to objasnila "neetikim ponaanjem" (zato to je rekao imena dece na roditeljskom sastanku) i, vanije, zbog povrede ugleda kole". Valjda je kolski ugled bitniji od dobrobiti njihovih aka.16

11. STAVOVI ADOLESCENATA PREMA DROGIAdolescentna populacija iz koje kasnije mogu da se regrutuju narkomani, nije homogena u pogledu stavova i interesovanja u odnosu na drogu. ak bi se moglo rei da je vrlo diferencirana i da su stavovi mladih prema drogi prilino aroliki i neujednaeni. Zato se, uglavnom, svi adolescenti, iz praktinih razloga, dele na pet grupa. 1. Veliki broj savremenih adolescenata ne pokazuje nikakvo interesovanje za drogu u bilo kom vidu, niti odobrava njihovo uivanje. 2. Jedan deo savremenih adolescenata pokazuje interesovanje za mlade narkomane i njihovo ponaanje, ali bez elje da prihvati drogu i njihov nain ivota. 3. Treu grupu ine oni koji se emocionalno poistoveuju sa narkomanima, a i sami uzimaju drogu. Za veinu od njih, uivanje droge je vie vid javnog demonstriranja svoje opredeljenosti, nego li znak neodoljive unutranje potrebe za drogom. 4. etvrtu grupu ine mladi ljudi koji su se identifikovali sa narkomanima u pogledu stavova, obiaja, ponaanja i odnosa prema drogi. Ipak, predstavnici ove grupe, bilo zbog kratkog staa, ili faktora linosti, zadravaju izvesnu distancu prema drogi, ne podleui joj nikada potpuno.15 16

http://www.psihologijanis.org http://blog.b92.net

14

5. Jo uvek se relativno najmanje brojni oni koji su potpuno osiromaili svoje relacije i uobiajene socijalne odnose, a psihiki i fiziki su zavisni od droge i tako poprimili potpuno narkomansko ponaanje i obeleja. Daleko vei broj adolescenata pripada prvoj, i delimino, drugoj grupi. Pripadnici etvrte i pete grupe su dugo predstavljali ekstrmnu manjinu ali poslednjih desetak godina njihov broj se rapidno uveao.17

12. RAZLIKE IZMEU DELINKVENATA I NARKOMANAMeu strunjacima postoje neujednaeni stavovi da li narkomani pripadaju jedinstvenom psiholokom entitetu, ili se registruju iz razliitih psiholokih struktura. Koristei metodu paralelnih grupa, Stevan Petrovi i M. Jana, uporeivali su narkomane i delikvente, dakle, dve grupe ispitanika sa razliitim oblicima devijantnog ponaanja. Rezultati istraivanja su ukazali na signifikantne razlike izmeu ove dve grupe linosti sa socijalno devijantnim oblicima ponaanja. Osobe predisponirane za delinkvenciju i delinkventne oblike ponaanja esto se u psiholokom smislu razvijaju iz jednog oblika rane zaputenosti. Delinkventi su imali uspeniji razvoj i povoljnije uslove u adaptivnom smislu. Linost delinkventa je ouvanija, a prilagoavanje realnosti zdravija nego u narkomana. Pod veim optereenjem delinkvent bira drugaije obrasce ponaanja, koji su po svome karakteru manje morbidni od onih koje bira narkoman. Rei konflikti roditelja u populaciji delinkvenata omoguuje im, na izvestan nain, mirniji razvoj. U odreenoj meri izraeno oseanje dunosti i obaveza, omoguuje im da u veem procentu zavre strune kole i obezbede sebi egzistenciju i prema radu uglavnom imaju korektan odnos. Kod narkomana, razvoj linosti ne odvija se ujednaeno i ravnomerno, ve je esto prekidan sa povremenim regresijama na stepen razvoja iz ranog detinjstva. Istoriju razvoja narkomana karakteriu konflikti u porodici i neujednaeni vaspitni stavovi roditelja, prisustvo veeg broja veoma heterogenih figura u najranijem periodu razvoja i formiranja objektnih odnosa, stalno izraeno i prisutno oseanje otuenosti i ugroenosti, bogatstvo neurotskih oblika ispoljavanja, sa veoma estim meditacijama o smrti i samoubistvu kao alternativi, intolerancija prema napetostima i pritiscima, nesposobnost prihvatanja socijalno pozitivne uloge, nezaposlenost, skitnienje, itd. Oigledno slab razvoj linosti narkomana usporava proces sazrevanja i socijalizacicje. Slab ego podbacuje u spoznaji realnosti i prilagoavanju na nju. Nezrelu linost narkomana nadvladavaju nagonske pulzije, koje ovaj nije u stanju da prilagodi spoljnom svetu. Postepeno naputajui objektne odnose sa realnim svetom, koji nikada nisu ni bili naroito vrsti, narkoman je uvek na ivici psihike dezintegracije i gubitka veze sa realnou, to nije sluaj kod delinkventa. Sva interesovanja i sve elje narkoman postepeno zamenjuje "farmakolokom eljom". Na osnovu ovih istraivanja, moe se zakljuiti da narkomani imaju u linosti dosta neurotskih pa i shizoidnih crta, to nam daje za pravo da na narkomane gledamo kao na grupu devijantnih linosti, kojima je, pre svega, potrebna psiholoka pomo. U odnosu na delinkvente, narkomani predstavljaju ozbiljnije poremeene i u psiholokom smislu tee oteene linosti.

13. PROBLEMI NA POSLU17


15

Oni koji su zaposleni poinju da poputaju na poslu, brzo se zamaraju i esto prave greke usled oteane koncentracije i gubitka motivacije za rad. Obavezno zakanjavaju na posao, ili izostaju sa radnog mesta po vie dana. Svoje izostanke pravdaju na najrazliitije naine. Ipak, ree se javljaju lekaru radi lekarskih opravdanja iz straha da se pri pregledu ne otkrije prava priroda njihove bolesti. Jedan broj uspeva da dugo skriva svoju bolest i da se koliko - toliko normalno ponaa na poslu, dok drogu uzima u veernjim asovima; oni koji su jae zavisni, uzimaju drogu ujutru pred posao, kako bi na poslu delovali "sreeno". Za svoje ukuane mogu dugo da budu uzorni radnici, koji svakodnevno idu na posao i obavljaju svoje redovne dunosti. Svoj lo izgled najee opravdavaju zamorom i loim uslovima rada. Tek kada se razvije jaa fizika i psihika zavisnost i doe do pojave prvih znakova telesnog i duevnog propadanja, ukuani prvi put uoavaju da se neto deava sa narkomanom, preporuuju mu da se javi lekaru, ali ne znajui o emu se radi.18

14. DROGE I ROK MUZIKANarkomane poetkom sedamdesetih godina u naoj zemlji fascinirale su perle, praporci, zaslepljujua svetlost vatrometa i buna muzika, kako na javnim mestima u disko klubovima, koncertima pod otvorenim nebom tako i u ambijentu svojih stanova. Voleli su posebno rok muziku i dobro su je poznavali. Najee su se preputali pasivnom sluanju muzike ili igrali uz njen ritam, ali i sami svirali mnoge instrumente. Ipak, moglo bi se rei da im je glavni instrument bila gitara, koja se lako nosi o ramenu i simbolie pokretljivost, romantiku i tradiciju. Ritam i zvuk roka, rege i soula, u to vreme, najee su pratnja narkomanskih sedeljki, na kojima se uz dim haia slua muzika i raspravlja o junacima svetske i domae rok i pop scene. Svi su odlino poznavali biografije gotovo svih vodeih muziara i voleli da prepriavaju razne anegdote iz njihovih ivota, naroito one koje se odnose na njihove veze sa drogom. Nimalo im nije smetalo to su njihovi idoli Dimi Hendriks, Denis Doplin, gitarista Roling Stounsa Brajan Dons, voa sastava "The Doors" Dim Morison i mnogi drugi, prerano zavrili svoje ivote, jer su na vrhuncu svoje slave stradali od droge. tavie, narkomani pokuavaju da ih imitiraju. esto su se mogli videti mladi narkomani odeveni kao rok pevai u kone jakne, farmerke sa raznim aplikacijama, izme sa visokim potpeticama, narukvice i lance. Meu narkomanima u to vreme nisu bili retki nadimci. Deeger, Hendriks, Bouvi, itd. Danas postoje autentini podaci da se rok muzika stvarala ve na samim svojim poecima, a stvara se i danas i izvodi u najveem broju sluajeva pod delovanjem razliitih droga, pre svega, haia, pa je i to moda jedan od razloga to se najradije slua uz dim ove droge. Za vreme koncerata rok muzike, naroito kada su se ovi izvodili na otvorenom prostoru, obavezno se puio hai ili su se gutali tripovi. Isto tako, privatne narkomanske sedeljke na kojima se kolektivno puio hai, nisu se mogle ni zamisliti bez rok muzike i stereo ozvuenja, koje je grmelo do maksimuma. U sadanjem vremenu, mnogo ta od prvobitne scenografije i kostimografije, pa i vrste muzike, postepeno se povuklo sa narkomanske scene. Sada se pored roka, slua rep, etno dez ili tehno muzika. Masovna okupljanja na rok koncertima, pod vedrim nebom ili u zatvorenim prostorima koji mogu da prime veliki broj publike, za razliku od prolih vremena, izuzetno su retka, ako izuzme rejv hepeninge uz zvuke tehno muzike, energizirane masovnom upotrebom ekstazija, tripova i marihuane, koji su sada u modi. Savremeni narkomani, za razliku od svojih18


16

prethodnika iz prethodne dve decenije su sve izolovaniji, uzimaju drogu u parovima ili pojedinano u osami svojih stanova, tek izuzetno na urkama ili drugim vrstama urbanih posela.19

15. NARKOMANIJA I VOJNI KOLEKTIVSve one osobe koje pate od akutnih ili hroninih mentalnih poremeaja, ili su predstavnici takvih sklopova linosti koji se ne mogu uklopiti u kolektivni nain ivota u jednoj visokoorganizovanoj radnoj i socijalnoj sredini kakav je vojniki kolektiv, ne mogu biti vojnici. Pored ve ranije poznatih duevnih oboljenja i poremeaja, u odnosu na koje su izgraeni jasni stavovi u pogledu sposobnosti za vojsku, poslednjih godina javlja se narkomanija kao problem ije reavanje jo u toku. Ako postavimo visoke tehnoloke i organizacione zahteve savremenog modernog vojnog kolektiva, s jedne strane i svojstva linosti narkomana, sa druge strane, nedvosmisleno se nameu pitanja i zakljuci u odnosu na sposobnosti ovih linosti da se prilagode zahtevima ivota u vojnikom kolektivu. Sigurno je da linost, koja sebe dovodi u stanje izmenjene svesti , ili se, pak, nalazi u stanju apstinencijalne krize, ne moe odgovarati kolektivnim zahtevima savremene armije, drugim reima: ne moe biti vojnik. Znaajno je istai da narkoman, u vojnoj sredini, moe biti opasan po okolinu kao arite mentalne infekcije. Narkoman u fazi razvijene bolesti nepouzdan je kao linost, sklon je da slae i da obmane, nema razvijeno oseanje dunosti, odbija nareenja i uopte esto ini disciplinske prekraje. Spreman je da u krizi oda ak i najstrou vojnu tajnu ili da proda oruje u bescenje. Nije u stanju da shvati ciljeve borbe, a svaki otpor prema neprijatelju smatra apsurdnim. Pri svemu tome, nedostaje mu hrabrost i borbenost, odnosno aktivan stav u reavanju problema. Meutim, to ne znai da su svi narkomani bez izuzetka nespremni za vojsku. U cilju detaljnog razvrstavanja unutar grupe narkomana, ija sklonost ka drogama ide od obine radoznalosti do ozbiljne psihike i fizike vezanosti za nju, sa aspekta sposobnosti za slubu u armiji ve su razraeni neki kriterijumi, koji jo uvek nisu definitivni, ali se nalaze na proveri. S obzirom na veoma raznovrsne sklonosti ka drogama, kao i razliitost klinikih slika narkomanije, danas se osobe kod kojih postoji osnovana sumnja da uzimaju droge, nakon komplesnih pregleda na regrutnim komisijama, ocenjuju jednom od sledeih ocena: SPOSOBAN - ovde spadaju narkofili i izleeni narkomani kod kojih ne postoje psihike i telesne posledice usled zloupotrebe droge, niti znakovi psihike zavisnosti. PRIVREMENO NESPOSOBAN - narkoman koji pokazuje sklonost ka periodinom uzimanju droge i kod koga postoji odreeni stepen psihike zavisnosti. U ovu grupu, takoe, spadaju narkomani sa izraenom psihikom i fizikom zavisnou, ali kod kojih nije dolo do neizleivih telesnih ili teih psihikih oteenja. Kod njih se nakon leenje moe oekivati potpuni psihosomatski oporavak. TRAJNO NESPOSOBAN - narkoman kod koga je, usled neprekidne zloupotrebe droga, dolo do teih psihikih i definitivnih fizikih oteenja. Takva oteenja ozbiljno ugroavaju ovakve linosti u socijalnim komunikacijama i ine ih profesionalno neuspenim. Na ovaj nain, vojni kolektiv je zatien od primanja narkomana u svoju sredinu, a narkomanima je data ansa da se izlee i postanu vojnici. Postoji osnovana nada da znatan broj19


17

privremeno onesposobljenih narkomana, moe biti izleen i rehabilitovan u intervalu od 2 - 4 godine, naravno pod pretpostavkom da se obezbede adekvatni uslovi za njihovo izleenje. Vojni kolektiv moe da predstavlja povoljnu socijalnu sredinu za izleenje i rehabilitaciju narkofila i narkomana, pruajui im, pre svega, neophodnu izolaciju iznad komandske sredine i identifikaciju sa novom, zdravom sredinom. Na taj nain, vojni kolektiv moe biti u funkciji tzv. tercijalne prevencije, odnosno rehabilitacije i resocijalizacije. Iskustva Instituta za mentalno zdravlje i zdravstveno vaspitanje Vojno medicinske akademije, idu u prilog ove pretpostavke. Mnogi narkomani su uspeli da se definitivno otrgnu od droge i njenih privrenika ba za vreme boravka u vojnoj sredini. U tom smislu, neophodno je da se ostvari tesna saradnja izmeu vojnih i civilnih institucija, radi svestranijeg reavanja problema narkomanije. To je, istovremeno, nain da i vojska preciznije odredi svoje mesto u lancu mera koje drutvo primenjuje u suzbijanju ove pojave koja, izmeu ostalog, moe negativno da utie i na borbenu spremnost oruanih snaga i ukupnu odbrambenu mo zemlje, poto su najei zatoenici droge tek stasali mladii.20

16. DROGA I ZAKONPosedovanje i uivanje opojnih droga nije kanjivo delo. Meutim, to one koji je poseduju i uivaju ne amnestira od saradnje sa policijom. Jer policija je duna da prikuplja podatke od uivalaca droge ili narkomana. Zabluda je da policija nee zakucati na vrata osobe koja samo uiva drogu. On je duan da prui informacije gde je i kod koga kupio drogu, jer posao policije je da hvataju one koji je prodaju. Onog trenutka kada se drogu da ili proda drugom, to je krivino delo. Posredovanje u kupovini je takoe krivino delo. Kontakt sa drogom se lako pretvori u krivino delo.

17. PREVENCIJAOkosnica savremenog programa prevencija narkomanije je u sintezi usko strunih i drutvenih aktivnosti i njihovom meusobnom proimanju. Naroito su odgovorni roditelji kako za sebe tako i za svoju decu. Roditelji su duni da unapreuju sebe tj. kvalitet svog ivota i ivota svoje dece, a samim tim da preveniraju nastajanje ponaanja koji e dovesti do zavisnosti od droge. Najefikasnije i jedino specifine mere primarne prevencije se ogledaju u sveobuhvatnoj edukaciji i informisanju pojedinaca i cele drutvene zajednice. Ovome treba dodati i izgraivanje sistema vrednosti i stavova, koji mogu pomoi pojedincima da samostalno i kritiki donose odluke i reavaju probleme svakodnevnog ivljenja. Naravno, efikasne su i represivne mere kao i mere sprovodljive u uoj i iroj drutvenoj zajednici. Naroito veliku ulogu i odgovornost imaju mediji - informativne kue i sredstava masovnog komuniciranja (tampa, radio i TV). Represivne - zakonske i policijske mere takoe su vrlo efikasne i deo su multidisciplinarnog pristupa. Takoe, veoma efikasni su i savetodavni

20


18

centri u optinama i mesnim zajednicama, kao informativni centri za davanje informacija i podrke putem telefona.21 U Australiji, u Sidneju 2005. godine otvoren je prvi centar gde se moe legalno konzumirati Heroin. Lokal je dobio urednu dozvolu za rad od strane okrunog suda u Sidneju. Centar bi trebalo da prima oko 150 do 200 narkomana dnevno koji e moi da injektiraju heroin pod nadzorom strunih lica dok e moi i da se posavetuju sa njima po svim pitanjima. Prema ovome se vidi da u svetu postoje razni pokuaji da se smanji broj narkomana sa ovom neobinom metodom, dok je bilo estokih protivljenja u svetu od strane UN i Vatikana.22

18. ZAKLJUAKUivanje droge tetno deluje na uivaoca, a mogue je i na njihovu okolinu - nevine rtve. Zbog toga svako drutvo treba da regulie i suzbija upotrebu droga i svaki pojedinac mora da shvati da je droga neto to mu nee doneti nita, a odnee mu sve. Jedino izvesno i nesumnjivo je da je droga, nebitno kojoj grupi pripadala, i iza kog se imena krila najvee zlo savremenog drutva. Narkoman je ozbiljan bolesnik, u pravom smislu te rei, tako ga treba i tretirati, jer je to ujedno i jedini nain da mu se pomogne. Mudrost ivota minulih vekova i mudrosti plejade mudraca nude mladima poruku da ne tragaju za iracionalnom lepotom, ve da iznalaze lepotu realnosti. Jer nema traginije stvarnosti, od svakodnevnog begstva od stvarnosti.21 22

http://www.hhdn.org " NARKOMANIJA " - Seminarski rad iz Sociologije

19

LITERATURA

" DROGA I LJUDSKO PONAANJE " Peto dopunjeno izdanje; Dr Petrovi P. Stevan; Partenon; Beograd, 2003. " DROGA STOP HOU DA IVIM " Vukosavljevi Bojana; Legenda; aak, 2006. " NARKOMANIJA " - Seminarski rad iz Sociologije INTERNET: 20

- http://www.hhdn.org - http://blog.b92.net - http://www.zcbor.org.yu - http://www.svedok.co.yu - http://www.psihologijanis.org - http://www.narkomanija.org.yu

21

1477 sociologija narkomanija srb 19str

Documents