14 (formiranje tehnicke dokumentacije)

Formiranje tehni~ke dokumentacije _________________________________________________________________________________________________________

1-14Poglavlje 14

P oglavlj e 1 41 4

F O R MIR ANJ E TEHNI K EDO K UMENTAC IJ E

Kompjutersko crtanje i konstruisanje _________________________________________________________________________________________________________

2-14

u Standardni formati za tehni~ke crteè

ormati papira za tehni~ke crteè definisani su nacionalnim standardom JUS A.A0.104, me|unarodnim ISO ili npr. nema~kim DIN 476. Njima se utvr|uju poloàj i struktura zaglavlja na crteù kao i ivice i okvira. Tehni~ki crteì crtaju

se u odgovaraju}em formatu kojim se obezbe|uje potrebna jasno}a crteà. Crteì se formiraju (crtaju ili {tampaju) na formatima papira odre|enog gabarita i odnosa duìne stranica. Ovi formati nose oznaku A, mada postoje i druge oznake. Za red A uzet je osnovni format A0 ~ija povr{ina iznosi m2. Ovaj format je oblika pravougaonika sa odnosom stranica a : b=1:1,41 ( 2⋅= ab ). Iz tih proporcija izra~unate su duìne stranica a=1189 mm i b=841 mm. Iste proporcije, ali manje veli~ine, definisane su i kod ostalih A formata, gde je povr{ina svakog slede}eg formata A1, A2, A3, A4 dvostruko manja od povr{ine prethodnog (sl. 14.1). Veli~ine A formata papira za tehni~ke crteè date su u tabeli T14.1.

u Produèna veli~ina formata Za konstruisanje duga~kih i uskih objekata koriste se produène veli~ine formata (sl. 14.1b). Ovi formati dobijaju se mnoènjem kra}e strane izabranog formata celim brojem, prema tabelama T14.2 i T14.3. T14.3

F

Oznake formata osnovnih veli~ina Mere [mm]

A0 841 x 1189 A1 594 x 841 A2 420 x 594 A3 297 x 420 A4 210 x 297

Oznake formata produènih veli~ina Mere [mm]

A3x3 420 x 891 A3x4 420 x 1189 A4x3 297 x 630 A4x4 297 x 841 A4x5 297 x 1051

Oznake formata osnovnih veli~ina / mere u mm

A0x2 A0x3

1189 x 1682 1189 x 2523

A3x5 A3x6 A3x7

420 x 1486 420 x 1783 420 x 2080 A1x3

A1x4 841 x 1783 841 x 2378

A2x3 A2x4 A2x5

594 x 1261 594 x 1682 594 x 2102

A4x6 A4x7 A4x8 A4x9

297 x 1261 297 x 1471 297 x 1682 297 x 1892

T14.1 T14.2


3-14Poglavlje 14

Primeri formatiranja papira iz standardnog reda A.

Sl. 14.1 Parcelisan A0 format –a) i produèni A2 (=3xA2) format –b) (Formati.dwg) u Ivice i okvir formata Okvir za ograni~avanje prostora za crtanje objekata je oivi~en prostor na odre|enom formatu. Nazna~en je neprekidnom punom linijom debljine najmanje 0,5 mm. Pozicija zaglavlja se nalazi u ovom prostoru i to u donjem desnom uglu, tako da deo zaglavlja koji sadrì identifikacionu oznaku crteà, naziv i sl., bude vidljiv i kada je crte` presavijen. Standardna {irina prostora izme|u ivice formata i okvira crteà iznosi: 10 mm za formate A0 i A1 i 7 mm za ostale manje formate. Kada se fotokopije crteà odloè u registre, onda se du` njegove leve ivice okvira ostavlja margina za perforiranje i odlaganje. Kopije na formatima ve}im od A4 previjaju se na format A4 radi ulaganja u mape. U tom slu~aju, minimalna {irina margine iznosi 20 mm, a najmanja visina 297 mm (sl. 14.3). Originalni crteì formirani na providnoj hartiji (npr. pausu) ne previjaju se. Sl. 14.2 Ivice i okvir crteà (Ivice i okviri.dwg)


4-14

Sl. 14.3 Uokviravanje formata (Ivice i okviri.dwg)

u Razmere crteà i detalja Razmera ili merilo predstavlja odnos mera objekata na crteù i stvarnih mera odgovaraju}eg elementa na samom predmetu u prirodi. Osnovno merilo crteà upisuje se u zaglavlje crteà velikim brojevima. Razmere se ozna~avaju re~ju razmera ili samo brojkama, na primer: razmera koja odgovara odnosu 1:1 naziva se “stvarna veli~ina” , (Razmera 1:1 ili samo 1:1). Razmeru za uve}anje ~ine one razmere koje odgovaraju odnosima ve}im od 1:1 i obeleàvaju se kao X:1. Razmeru za umanjenje ~ine sve razmere koje odgovaraju odnosima manjim od 1:1 i obeleàvaju se kao 1:X. Osnovna razmera upisuje se u zaglavlje ve}im, a ostale razmere, upotrebljene na crteù, pi{u se malim brojevima i to u zaglavlju crteà i kod odgovaraju}e projekcije na crteù. Razmere detalja upisuju se neposredno pored istih. Bez obzira na usvojenu razmeru, na crte` se putem kota uvek upisuju stvarne vrednosti pojedinih veli~ina predmeta. Re~ razmera moè se izostaviti ako ne moè do}i do zabune. U tehni~kim crteìma koriste se razmere navedene u tabeli T14.4, saglasno standardu JUS A.A0.110. T14.4

Vrste Razmere Razmera za uve}anje

(X:1) 50:1 5:1

20:1 2:1 10:1

Stvarna veli~ina 1:1

Razmera za umanjenje (1:X)

1:2 1:20 1:200 1:2000

1:5 1:50 1:500 1:5000

1:10 1:100 1:1000 1:10000


5-14Poglavlje 14

u Vrste zaglavlja i primena Veli~ine polja u zaglavljima izraène su veli~inama a i b koje odre|uju prostor jednog slova. Standardom JUS M.A0.040 definisane su sastavnica koje predstavljaju popis svih predmeta, odnosno svih sklopova i delova (standardnih i nestandardnih) i materijala koji su potrebni za sastavljanje (izradu) jedinice prikazane crteòm ili drugim delom tehni~ke dokumentacije, koji sluì kao osnov za izradu sastavnice. Kada se sastavnica koristi na crteù koji ima zaglavlje, tada se ona crta iznad zaglavlja (leì na njemu) i ispunjava se odozdo nagore prema rednom broju pozicija (sl. 14.19). Ako je sastavnica odvojeni, samostalni deo tehni~ke dokumentacije tada se ozna~ava istom oznakom koju ima i tehni~ki ctre`. Ona je formata A4 i crta se u nastavku zaglavlja (leì na njemu) i ispunjava se odozgo nadole, prema JUS A.A0.113, redom prema rednom broju pozicije. U narednim tabelama data su obja{njenja za upotrebu polja u zaglavljima i sastvnicama.

Sl. 14.4 Osnovno zaglavlje koristi se za {eme, planove i sl. (SD_A.dwg)

Sl. 14.5 Varijanta zaglavlja koja ima dodatna polja za sastavnicu iznad osnovnog zaglavlja (SD_A.dwg)


6-14

T14.5

Polje

Naziv

Upisuje se

1 Oznaka Oznaka crteà i/ili predmeta prema sistemu ozna~avanja proizvo|a~a.

2 Naziv Naziv crteà i/ili predmeta prema odredbama standarda JUS A.A0.006. Za pisanje naziva upotrebljava se najvi{e 18 mesta.

3 Firma Firma, odnosno naziv proizvo|a~a ili njegov registarovani znak.

4 List Redni broj lista.

5 L (Listova) Ukupni broj listova. Ako ukupno postoji samo 1 list, ne upisuje se ni{ta.

6 Zamena za Oznaka crteà koji je zamenjen novim.

7 Izv. pod. (izvorni podaci) Oznake izvornih tehni~kih podataka.

8 9 i 10

Datum Imena i podaci

Datum kada je crte` odobren. Imena i potpisi osoba koje su izvr{ile odgovaraju}e radnje u toku izrade crteà.

11 St. i. (Stanje izmena)

Oznaka izmena na crteù (redni broj ili slovo stanja izmene).

12 Izmene Broj izmene iz mati~ne knjige izmena. 13 Datum Datum izvr{enja izmene. 14 Ime Potpis izvr{ioca izmene.

15 Razmera Osnovna razmera na crteù, prema standardu JUS A.A0.106.

16 Masa Ukupna neto masa dela ili sklopa prikazanog na crteù, u kilogramima (t), po jedinici mere.

17 i 18 –

Slobodna polja koja se mogu koristiti za specifi~ne potrebe (npr. faze razvoja, broj kopija, format crteà i dr.).

19 Materijal Oznaka materijala, poluproizvoda, odlivka, otpreska i sl.

20 Termi~ka obrada Vrste termi~ke obrade kojoj se podvrgava prikazani deo (za delove).

21 Povr{inska za{tita Oznaka povr{inske za{tite prikazanog dela, prema standardu ili odgovaraju}em postupku.

22 Povr{inska hrapavost

Oznaka klase kvaliteta povr{inske hrapavosti prema standardu JUS M.A0.065.

23 Tolerancija slobodnih mera

Oznaka standarda kojim se utvr|uje dozvoljeno odstupanje slobodnih mera.


7-14Poglavlje 14

T14.6

Sl. 14.6 Osnovno zaglavlje koje se koristi za sklopne crteè (SD_A.dwg)

p Zaglavlje na sl. 14.6 koristi se za sklopne crteè u slu~aju kada se sastavnica

(ovde oblika A) nalazi na samom crteù, uz zaglavlje. Polja sastavnice za oblik A ili B su definisana prema standardu JUS M.A0.041.

Sl. 14.7 Osnovno zaglavlje za crteè delova (SD_A.dwg)

Polje Naziv

Upisuje se

24 Poz. (pozicija) Broj pozicione oznake predmeta po rastu}em broju.

25 Kol. (koli~ina) Koli~ina predmeta ozna~enog pozicionom oznakom, odnosno materijala neophodnog za kompletan sklop.

26 JM (jedinica mere) Jedinica mere iz polja 2, npr. kom, kg, i dr.

27 Naziv Naziv predmeta prema pripadaju}em crteù uz sastavnicu.

28 Izabrane karakteristike

Izabrane karakteristike sa podacima o identifikaciji predmeta (materijal, vrsta, tip, mere, tolerancije).

29 Primedba Obja{njenja ili dopunski podaci za odgovaraju}i predmet, po potrebi (npr. interna oznaka, varijante predmeta i dr).


8-14

p Zaglavlja na prethodnim slikama, po potrebi, mogu imati i pove}an broj dodatnih polja, pri ~emu se mere novih, dodatnih polja odre|uju koriste}i modularne veli~ine a i b iz tabele (T-24).

p Zaglavlje u fajlu Zaglavlja.dwg je upro{}eno i sadrì samo zonu za identifikaciju i koristi se za sve listove izuzev prvog lista, za crteè sa vi{e listova.

u Upotreba polja Obja{njenja za upotrebu polja na zaglavljima, ozna~enim bojevima od 1 do 23, data su u tabeli T14.4. Oznake za sastavnicu se nalaze u tabeli T14.5. u Mere i debljine linije zaglavlja Date vrednosti a i b, kao i glavne mere c i e, zaglavlja prikazane su u fajlu Zaglavlja.dwg, i zavise od formata crteà, tehnike ispisivanja, odnosno od toga da li je crte` predvi|en za umanjenje putem mikrofilmovanja i sl.

p Vrednosti mera za zaglavlje (mere u mm). T14.7

Format a b c e

Za brzi {tampa~

4,23 2,54 38,07 182,88

A4 i A0 Za pisa}u

ma{inu ili ru~no 4,25 2,6 38,25 187,2

Za A1 i A0 1) 5,96 3,6 53,64 259,2

1) Ako se vr{i filmovanje, prema standardu JUS A.A0.107, dozvoljeno je uve}ano zaglavlje

p Debljine linija zaglavlja. T14.8

Vrste linija Debljina linija JUS M.A0.110

Format A4, A3 i A2

Formati A1 i A0

Okvirne linije i linije glavnih polja

0,7 1

Ostale linije 0,35 0,5


9-14Poglavlje 14

p Veza sa drugim standardima.

T14.9 Standard Podru~ja

JUS A.A0.006 Ozna~avanje proizvoda, radova i usluga. Op{ta pravila. JUS A.A0.104 Tehni~ki crteì. Formati i obrasci za crteè. JUS A.A0.106 Tehni~ki crteì. Razmere. JUS A.A0.107 Tehni~ki crteì. Uslovi za mikrofilmovanje. JUS A.A0.110 Tehni~ki crteì. Osnovni principi za prikazivanje. JUS A.A0.101 Tehni~ki crteì. Tehni~ko pismo, latini~no. JUS A.A0.112 Tehni~ki crteì. Zaglavlje. Op{ti zahtevi. JUS A.A0.065 Crteì u ma{instvu. Ozna~avanje stanja povr{ina. JUS A.A0.020 Hrapavost povr{ina. Osnovni pojmovi i definicije.

JUS A.A0.224 Tolerancije oblika i poloàja. Definicije i oznake na crteìma. Skra}eni prikazi.

JUS A.A0.410 Tolerancije u ma{inogradnji. Tolerancije slobodnih mera. Dozvoljena odstupanja mera ostvarenih skidanjem strugotine.

¥ Napomena: Pregledi zaglavlja i sastavnica po JUS, DIN, ANSI i JIS standardima nalaza se u fajlovima foldera Formati. u Formiranje tehni~ke dokumentacije programskim putem Jedan od ciljeva izrade crteà projekta je i {tampani izlaz koji }e naru~iocima posluìti da se realizuje proizvod, na osnovu geometrijskog modela koji je projektovan uz ra~unarsku podr{ku. Zbog toga, kada se zapo~inje projekat, va`no je unapred sagledati kakva treba da bude forma {tampanog crteà, da bi se ispunili zahtevi korisnika. Programski se mogu razvijati i izvesti razne varijante, pomo}u kojih }e se realizovati izlazni dokument u skladu sa standardnim zahtevima. Tako|e, postoji mogu}nost za objavljivanjem elektronskih dokumenata-crteà na Internet-u ili Intranet-a, koriste}i funkcije ePlot. Ovo poglavlje opisuje osnovne karakteristike {tampanja koje su dostupne u programu AutoCAD. Razra|uju se samo osnovni algoritmi koji su potrebni prilikom pripreme za {tampanje i samog {tampanja kao kona~nog izlaza crteà iz elektronskog oblika u materijalni - koji je naj~e{}e papirni medijum. Ova grafi~ka komunikacija na relaciji fajl-ploter relativno je jednostavna. Me|utim, zbog izvesnih pode{avanja potrebno je neko vreme za njenu pripremu i realizaciju. I pored savla|ivanja osnovnih algoritama, korisniku ostaje da izvr{i eksperimente u poku{aju da na najbolji na~in realizuje {tampanje. Ove lekcije omogu}avaju da se postigne kontrola: nad veli~inom i orijentacijom od{tampanih crteà, na~inom ostvarivanja {tampanja, prvenstveno u tzv. “prostoru papira” (Paper Space). Pre nego {to se po~ne sa {tampom, ploter se mora dodati na listi sistemskih ure|aja. Da bi se to u~inilo, potrebno je selektovati ploter-printer kao izlazni ure|aj, a zatim ga konfigurisati putem “~arobnjaka” Add-A-Plottter. Crte` se moè od{tampati iz taba Model Space, ili, prvenstveno, iz taba Layout koji pripada ve} pomenutom modu Paper Space.


10-14

Osnovni ciljevi ovog dela generisanja tehni~ke dokumentacije su:

p Prikupljanje informacija o ploteru. p Zadavanje vrednosti parametara za {tampu u tabu Model Space. p Kori{}enje komande Plot iz prikaza Model Space. p Kori{}enje prikaza Layout i Paper Space. p Zadavanje vrednosti parametara za raspored strane. p Kori{}enje metoda Viewports. p Izrada pore|anih i slobodnih viewport prozora, odnosno vizira. p Izrada podrazumevanih viewport prozora. p Uno{enje parametara razmere sadràja viewport prozora. p Kretanje izme|u okruènja Model Space i Paper Space.

u Komande za upravljanje radom na realizaciji tehni~kih dokumenata Komanda Plotter Manager... otvara dijalog Plotters u kome se ~uvaju konfiguracioni fajlovi plotera, a nalazi se putem komande Add-A-Plotter Wizard File menija. Dijalog programa Add Plotter – Introduction Page se pokre}e (u zavisnosti od pode{enosti sistema) sa dva pritiska na taster mi{a na fajl konfiguracije plotera. On prikazuje “~arobnjaka” koji implementira vrednosti parametara Pcp, Pc2 i Pc3 potrebne za nesmetan rad {tampa~a. Osnovne komande za {tampanje i pregled pre njegovog izvr{enja su. u Opcione komande u vezi sa {tampanjem u [tampanje Plot u Kontrola plotera

p Paleta alata: Standard m Plot (Ctrl+P) p Meni: File m Plotter Manager p Meni: File m Plot... p Komandna linija: plottermanager (↵). p Komandna linija: plot (print) (↵) .

u Dodavanje novog plotera u Kontrola Preview p Meni: Tools m Wizards m Add Plotter... p Paleta alata: Standard m Plot Preview p Komandna linija: pcinwizard (↵). p Meni: File m Plot Preview

p Komandna linija: preview (pre) (↵). u Instruktivna pomo} pre {tampanja Meni Help sadrì mno{tvo opcija sa raznim dijalozima (sl. 14.8) koji sadrè korisne savete i audio/video teme, tj. animirane prikaze naj~e{}e kori{}enih postupaka prilikom {tampanja. Do ove opcije moè se do}i i iz menija na paleti alata Help.


11-14Poglavlje 14

Sl. 14.8 Dijalozi za pomo} korisniku u pripremi realizacije {tampanja crteà u Priprema i pode{avanje parametara {tampanja crteà Crte` se moè od{tampati iz okruènja Model Space ili Paper Space istog fajla. Obi~no je prikaz Paper Space funkcionalniji, pa se on preporu~uje da se koristi za {tampanje svih crteà. U najve}em broju projekata objekti su sme{teni na odre|enim lejerima. Neki crte` moè imati posebne lejere za objekte kao {to su: instalacije, lu~ne trajektorije, itd. Ako njihovo prisustvo nije neophodno na od{tampanom crteù, kori{}enjem opcije “{tampati/ne {tampati” u Layer Properties Manager (sl. 14.9) mogu se izuzeti iz {tampe. Iako se isklju~uje opcija za {tampanje nekog lejera, objekti njemu }e se i dalje videti na crteù, odnosno radnoj povr{ini. Isklju~ivanje opcija za {tampanje lejera, uti~e samo na vidljive lejere crteà. Ako se poku{a {tampanje objekta u zamrznutom lejeru ili lejeru koji nije prikazan na crteù, AutoCAD ga ne}e realizovati. Opciju “ne {tampati” treba koristiti za lejere u kojima se nalaze reference kao {to su: pomo}ne linije, okviri viewport-ova, tj. vizira i sl. Sl. 14.9 Ikonica za omogu}avanje ili ne dozvaljavanje {tampanja pojedinih lejera iz liste u Dijalog boks za {tampanje Plot U dijalog boksu Plot, koji se dobija npr. iz menija File, nalaze se dva taba.


12-14

u Tab Plot Device – Ovaj tab iz dijaloga Plot se koristi prvenstveno za: izbor ure|aja za {tampanje, zadavanje parametara izgleda od{tampane strane, prethodni pregled pre {tampanja i sl. Sl. 14.10 Dijalog boks Plot sa tabom Plot Device u Tab Plot Settings – Kori{}enje ovog panela vezano je prvenstveno za zadavanje vrednosti parametara za {tampanje, kao {to su: veli~ina strane (Paper size), orijentacija crte`a (Drawing orientation), povr{ina {tampanja (Plot area) i razmera {tampanja (Plot scale). Sl. 14.11 Dijalog boks Plot sa tabom Plot Settings


13-14Poglavlje 14

u Orijentacija crteà u odnosu na papir pri {tampanju Crte` se na papiru moè {tampati na razne na~ine. Ikonica u polju Drawing orientation predstavlja orijentaciju crteà u odnosu na ploter. Slovo “A” na ikoni predstavlja orijentaciju crteà na papiru. Prilikom {tampanja rotacija je odre|ena zadavanjem veli~ine papira i orijentacije crteà. Mogu}e je da se zarotira slika na papiru, tako da bude postavljena na na~in koji se naziva Landscape Orientation. Orijentacija Plot upside-down omogu}uje daljnju promenu orijentacije tako {to okre}e i Portrait i Landscape “naglava~ke” . Ove opcije omogu}avaju promenu slike u bilo koju od ~etiri orijentacije na istom formatu papira. u Orijentacija po formi “portreta”

Poloàj ikone na slede}oj slici rezultat je izbora formata za {tampu, npr. ISO A3 297 x 420 u okviru Paper Size, i 0 Portrait u polju Drawing orientation. U ovom slu~aju, u {tampa~ se postavlja papir {irine 297 mm. Sl. 14.12 Portrait orijentacija {tampanja u Orijentacija po formi “pejzaà” Poloàj ikonice na slede}oj slici, rezultat je izbora druge opcije tj. 0 Landscape u polju Drawing Orientation. Koristi se npr. ako se èli {tampati crte` prema formatu ISO A3 (420 x 297), sa poloàjem crteà u odnosu na pode{eni papir. Sl. 14.13 Landscape orijentacija {tampanja


14-14

u Pregled pre {tampanja – Plot Preview Crte` se moè pregledati pre {tampanja na nekoliko na~ina. Komanda Plot Preview omogu}uje pregledanje crteà pre {tampanja, tako {to prikazuje celu stranu prema zadatim vrednostima parametara za {tampanje. Ova komanda zavisi od tipa izlaznog ure|aja, koji se odabira kada se vr{i instalacija programa, ili prilikom poslednjeg odabira opcije Plotter Device. Na sl. 14.15 je dat izbor matri~nog {tampa~a Canon Bubble-Jet BJC-4200. Prethodni pregled se moè izvesti na nekoliko na~ina. Alatima Zoom/Pan Realtime omogu}ava se dobijanje boljeg pogleda na odgovaraju}i Plot Preview. Kada AutoCAD prikazuje pregled crteà pre {tampanja, pointer dobija oblik lupe sa znacima: plus (+) i minus (-). Povla~enjem pointera nagore po ekranu – crte` se relativno uve}ava. Povla~enjem nadole, crte` se relativno smanjuje. Desnim pritiskom na taster mi{a, u prozoru za prethodni pregled, otvara se priru~ni meni koji sadrì odre|ene opcije. u [tampanje iz prikaza prostora modela Model Space Poznato je, da se geometrijski modeli realizuju i prikazuju u trodimenzionalnom koordinatnom sistemu koji se naziva prostor modela (Model Space). Tab Model predstavlja osnovni prostor u kome se crta i modifikuje crte` modela. Ovaj tab se ne moè brisati, niti mu se moè promeniti ime. Objekti se u ovom prostoru uvek formiraju u razmeri 1:1. Uobi~ajeno je da se objekti u punoj veli~ini kreiraju u prikazu Model Space, dok se u planu Layout-a daju u razmeri. [tampanje iz prikaza Model Space zahteva pregled mernih jedinica za {tampanje, mernih jedinica crteà, veli~ine papira, veli~ine teksta i dimenzija. U ovom poglavlju bi}e obra|eno {tampanje iz taba Model. Pomo}u komande Plot od{tampa}e se crte` iz prikaza ovog modela. U prvom slu~aju {tampanjem iz Model Space-a mnogi parametri su pode{eni u Plot dijalog boksu. Ovo je karakteristi~no mesto gde treba posvetiti posebnu pa`nju razumevanju odnosa izme|u obima crtanja (scale) i veli~ine papira pripremljenog za {tampanje. Pomo}u ovog postupka, faktor razmere {tampanja odre|uje veli~inu crteà, teksta i kota. Na primer, faktor razmere 1:100 zahteva visinu teksta crteà od 250 mm za {tampanu veli~inu teksta od 2,5 mm. Ako se koriste metri~ke jedinice formata A0(841x1189 mm); u razmeri od 10:1, zahteva se slede}e: 841 x 10 = 8410 mm i 1189 x 10 = 11890 mm. Za visinu od{tampanog teksta od 2 mm i faktora razmere 10:1, stil teksta bi trebalo da bude 2 x 10 = 20 mm. Detaljnije informacije o ovim mogu}nostima mogu se videti u Help-u.

E Algoritam: {tampanje iz prikaza Model Space

ª Primer: Od{tampati sklopni crte` Polu`ni mehanizam iz prostora modela (tab Model):


15-14Poglavlje 14

Sl. 14.14 Sklopni crte` u prostoru modela (Sklop_PM.dwg) 1 . Otvoriti fajl Sklop_PM.dwg sa foldera Kraj_2D.

p Izvr{iti pode{avanje parametara za {tampanje crte`a u dijalog boksu Plot. p Sa palete alata Standard Toolbar izabrati komandu Plot (Ctrl+P). p U dijalog boksu Plot izabrati tab Plot Device (sl. 14.15) i sa liste birati {tampa~

Canon Bubble-Jet BJC-4200. Opcije, koje su dostupne u padaju}oj listi, zavise od raspolo`ih Windows sistemskih {tampa~a, ili izlaznog ure|aja koji je ranije konfigurisan za AutoCAD.

Sl. 14.15 Lista {tampa~a i dijalog boks Plot sa tabom Plot Device

a) b)

*


16-14

p Aktivirati drugi tab Plot Settings i iz polja Drawing orientation izabrati orijentaciju {tampanja 0 Landscape.

p U listi Paper size: izabrati format A4, a u Printable area: ek. radio dugme 0 mm. p Duìna liste sa veli~inama papira (sl. 14.16b) zavisi od izabranog ure|aja za

{tampanje. p Potvrditi opciju 0 Extents u polju Plot area. p U polju Plot scale iz padaju}e liste izabrati opciju Custom. U polju, ispod, upisati 1

(mm), a u drugom polju 1.5 (units).

Sl. 14.16 Dijalog boks Plot –a) i lista raspoloìvih formata za {tampu –b) 2. Pregled pre {tampe i realizacija {tampe crteà.

p U dijalog boksu Plot dostupne su opcije Full Preview... i Partial Preview... (sl. 14.17). p Izabrati Partial Preview... za prethodni pregled crteà. p Crte` se uklapa u povr{inu {tampanja i zbog toga nema nikakvih upozorenja. p Pritisnuti ek. taster OK za izlaz iz dijaloga Partial Plot Preview. p Izabrati zatim Full Preview... za potpuni pregled crteà. p Na kratko se pojavljuje poruka Plot Preview Progress, a zatim i puni pregled pre

{tampanja crteà (sl. 14.32a). p Desnim tasterom mi{a inicirati iska~u}i meni gde se nalaze opcije: Exit, Plot, Pan,

Zoom, Zoom Window i Zoom Original.

¥ Napomena: U polju Plot scale pode{en je odnos {tampe i prave veli~ine formata A3(297x210) kao 1 : 1,5. U tom slu~aju {tampa }e biti umanjena i prikazana na papiru A4 formata.

b) a)


17-14Poglavlje 14

Sl. 14.17 Izbor parcijalnog pregleda

Sl. 14.18 Pregled crte`a iz taba Model

3. Kliknuti na opciju Plot da bi se od{tampao crte`. Na kratko se prikazuje dijalog boks Plot Progress, i {tampani crte` je zavr{en, sl. 14.19.

u Prelaz iz prostora modela u prostor papira Pri dnu povr{ine za crtanje nalaze se tri taba; tab Model i dva taba za rasporede Layout-a. Prikaz Model Space otvara se kori{}enjem taba Model (14.20a), ili aktiviranjem slobodnih prozora, tj. viewport-ova u aktivnom rasporedu.

*

a) b)


18-14

Sl. 14.19 Izgled sklopnog crteà Polu`nog mehanizma (Sklop_PM.dwg) Ovaj tab se moè aktivirati alternativno, tako {to se u komandnu liniju upisuje re~ model. Tasteri na statusnoj liniji MODEL/PAPER pokazuju da li je trenutno aktivan reìm modela. Ako se klikne na ek. taster MODEL, kada je aktivan prostor modela, poslednji teku}i Layout }e postati aktivan, a ek. dugme na statusnoj liniji }e se promeniti u PAPER. Ova dva reìma se kontroli{u sistemskom promenljivom Tilemode, zadavanjem vrednosti tj. upisom 1 u komandnu liniju za Model Space, i 0 - za Paper Space. Sa prikaza Paper Space na prikaz Model Space i obrnuto, moè se prelaziti i upisom komande mspace, odnosno pspace u komandnu liniju.

Sl. 14.20 Modovi rada u Model Space –a) i Paper Space –b)

Tab prostora modela

Reìm rada u prostoru modela

UCS prostora papira

Tabovi prostora papira

Reìm rada u prostoru papira a) b)


19-14Poglavlje 14

u Efikasno {tampanje formiranjem rasporeda u prostoru papira Kada se otvori novi fajl AutoCAD-a, automatski se pojavljuju po default-u, jedan tab Model i dva taba rasporeda: Layout1 i Layout2. Kao {to je i istaknuto, rasporedi se prikazuju izborom (klikom) jednog od tabova za raspored koji su sme{teni iznad komandne linije (sl. 14.20b). Kona~ni plan {tampanja odre|enih projekcija modela priprema se, po pravilu, u prostoru papira u odgovaraju}im Layout-ima. Raspored simulira papir na kome }e objekat biti od{tampan i precizno prikazuje razmeru crteà, linije objekata i stilove {tampanja. U ovom modu moè se podesiti i od{tampati vi{e pogleda iz istog fajla, zato {to svaki raspored predstavlja poseban format sa specifi~nim prikazom objekata, koji je formiran u reìmu Model Space. Mogu se postaviti ograni~enja za Paper Space nezavisno od Model Space, jer Paper Space ima svoje jedinice mere. Prikaz Paper Space je kao papir na kom je crte` raspore|en pre {tampanja. U AutoCAD-u se moè koristiti i vi{e od dva Layout taba, tj. onoliko koliko èlimo razli~itih tipova izlaza za {tampu. Fajl Plan.dwg u folderu Projekti i planovi sadrì vi{e od 70 layout-a. Svaki od njih moè biti pode{en za drugu skalu crtanja, granice i veli~ine izlaza (formata). Posebno je zna~ajno da se za svaki layout moè podesiti drugi {tampa~. Vrednosti parametara rasporeda strane pode{avaju se da bi se crte` {tampao na papirima iste/razli~ite veli~ine ili u istoj/druga~ijoj razmeri. Kako se viewport-ovi ~uvaju u fajlu, ne}e se izgubiti ni jedna informacija kada se korisnik vra}a u Model Space, npr. radi editovanja crteà [8] . u Pode{avanje parametara strana papira Svi parametri rasporeda mogu se menjati i ~uvati i bez {tampanja crteà, kori{}enjem dijalog boksa Page Setup (sl. 14.22). U Page Setup-u precizno se defini{u karakteristike lista papira na kome se kreira objekat. Kada se selektuje tab rasporeda, npr. Layout1, prikazuje se dijalog boks Page Setup – Layout1 sa tabovima Plot Device i Layout Settings. Postupak za prikazivanje dijalog boksa, po{to je prethodno izabran tab rasporeda, je opcioni:

p Opcija za kreiranje novog raporeda Display when creating a new layout u dijalog boksu Page Setup moè biti uklju~ena ili isklju~ena (On/Off).

p Opcija Show Page Setup dialog for new layouts u tabu Display dijalog boksa Options, moè biti uklju~ena ili isklju~ena (On/Off).

Imena aktivnog rasporeda, kao i parametara strane, prikazuju se iznad tabova: Plot Device i Layout Settings. u Opcione komande Pagesetup

p Paleta alata: Layouts p Meni: File m Page Setup p Komandna linija: pagesetup (↵) p Selekcija tabova Model ili Layout, a zatim klik na desni taster mi{a i izbora Page

Setup... (sl. 14.21).


20-14

u Pomo}ni meni Pritiskom desnim tasterom mi{a na tab za raspored (Layout), otvara se meni sa sadràjem od deset opcija. Pode{avanje Page Setup-a je mogu}e pri aktivnom Layout-u (sl. 14.21). Sl. 14.21 Iska~u}i meni za pode{avanje parametara prostora papira

u Tab Plot Device Na tabu Plot Device prikazuje se lista konfigurisanih plotera. Sl. 14.22 Dijalog boks Page Setup sa tabom Plot Device

u Tab Layout Settings U tabu Layout Settings se defini{u: veli~ina papira (npr. A4: 210x297 mm), jedinice mere papira, razmera, povr{ina, po~etna ta~ka {tampanja i orijentacija crteà. Ukoliko je nemogu}e precizno (standardno) skaliranje koje je potrebno, u Plot scale padaju}oj listi, moè se upotrebiti opcija Custom ili Scale to Fit.


21-14Poglavlje 14

Sl. 14.23 Dijalog boks Page Setup sa tabom Layout Settings u Izgled papira sa formiranim viewport-ovima Za jednostavnije formiranje viewports (npr. viziri pravougaonog oblika) koristi se komanda Mview (mv). Da bi se manuelno podesila razmera u viewport-u, dva puta je potrebno kliknuti unutar povr{ine viewport-a. U tom slu~aju se vr{i prebacivanje u prostor modela iz prostora papira. Zatim se vr{i zumiranje komandom Zoom i podopcijom Scale u Layout-u. Na zahtev za unos Command: upisuje se vrednost razmere nXP. Za manuelno pode{avanje unosi se razmera umanjenja u odnosu na nominalnu meru, npr. 4 puta kao 1/4xp. View Scale Control ima vi{e od 30 prethodno definisanih razmera umanjenja.

Sl. 14.24 Crte` klina (KRAJ_2D\AV24_2.dwg) u prostoru papira (levo) uz pode{ene parametre u dijalog boksu Options i tabu Display, odnosno polju Layout elements

a) b)

Viewport ili vizir


22-14

U rasporedu na sl. 14.24a, pravougaoni ram sa senkom pokazuje veli~inu papira u odnosu na papir za izabrani ure|aj za {tampanje. Prikaz crteà pojavi}e se na sivoj pozadini, kao {to je prikazano na slici. Belo podru~je simulira papir {tampa~a. Margine, koje su prikazane unutar papira, odre|uju povr{inu za {tampanje (isprekidana linija neposredno unutar ivice belog pravougaonika) i podrazumevani prostor viewport (pravougaonik oko klina). Tokom rada u rasporedu se moè raditi u prikazu Model Space ili Paper Space, sa jednim ili vi{e prozora viewport. To }e se u~initi, ako se dva puta pritisne taster mi{a dok se pointer nalazi na prozoru viewport. Prikaz Paper Space aktivira se dvoklikom mi{a na bilo koju povr{inu izvan prozora viewport-a. Prikazivanje pozadine papira zadaje se u tabu Display u dijalog boksu Options.

E Algoritam: priprema rasporeda i {tampanje crteà iz prostora papira ª Primer: Izvr{iti pripremu i realizaciju {tampe na A4 formatu objekta prema sl. 14.25. Pri tome podesiti parametre formata: papira, razmere, orijentacije papira, poloàja koordinatnog po~etka i dr. Ova ve`ba pretpostavlja da je Epson LQ-300 ESC/P 2 podrazumevani sistemski {tampa~. 1 . Otvoriti fajl K_P.dwg (sl. 14.25) sa foldera Kraj_2D.

p Klikom tastera izabrati tab Layout1 (~etvrti tab). p Pritiskom desnim tasterom mi{a na tab Layout1, otvara se iska~u}i meni. p Izabrati opcije Page Setup... kako bi se pojavio dijalog boks Page Setup – Layout1 .

Moè se primetiti da je ovaj boks sli~an Plot dijalog boksu. Sl. 14.25 Objekat Poluga u prostoru modela (K_P.dwg)


23-14Poglavlje 14

2. Pode{avanje {tampa~a A4 formatu papira.

p Otvoriti tab Plot Device. U polju Name: selektovati {tampa~: Epson LQ-300 ESC/P 2 (sl. 14.26). Otvoriti tab Layout Settings.

p U polju Drawing orientation podesiti opciju 0 Portrait. p Odabrati iz listinga Paper size: format A4 Fanfold 210mm x 11 2/3in. p Podesiti opciju 0 Layout u polju Plot area. p Pritisnuti el. taster OK kako bi se zatvorio dijalog. p Pode{en format pojavljuje se na radnoj povr{ini u obliku prostora papira

(sl. 14.27a). Sl. 14.26 Dijalog boks Page Setup sa tabom Plot Device i pode{enim {tampa~em

p Izabrati 0 za aktivni lejer. Trouglasti simbol koji se pojavljuje pri dnu radne povr{ine, predstavlja UCS ikonu Layout taba. Ovo je i tzv. Paper Space ikona, vezana za sistemsku promenljivu Tilemode 0.

3. Formiranje viewport-a (vizira).

p U komandnu liniju uneti komandu mv (mview) za formiranje viewport-a. p Zadati koordinate levog donjeg ugla A(28,85) i gornjeg desnog B(@165,170) ugla

pravougaonika. p Pravougaonik koji okru`uje crte` predstavlja osnovu viewport-a crte`a (sl. 14.27b). p Algoritam komandne linije za formiranje viewport-a je slede}i:

Command: MV (sintaksa komande za formiranje viewport-a) MVIEW Specify corner of viewport or [ON/OFF/Fit/Hideplot/Lock/Object/Polygonal/ Restore/2/3/4] <Fit>: 28,85 (↵) (donja leva koordinata) Specify opposite corner: @165,170 (↵) (gornja desna koordinata) Regenerating model.


24-14

Sl. 14.27 Blanko Layout1 –a) i formiran viewport u lejeru 0 –b) 4. Pode{avanje razmere {tampanja crteà.

p Klikom selektovati konturu viewport-a, kako bi postao gripovan (sl. 14.29a). p Desnim tasterom mi{a otvoriti pop-up meni i izabrati stavku Properties. U dijalog

boksu Properties kliknuti na listu Standard scale i izabrati èljenu razmeru 1:1. Prikaz crteà u prozoru se menja, s obzirom na zadatu vrednost skaliranja u teku}em viewport-u (sl. 14.29b). Da bi se poni{tili gripovi izvr{iti Esc.

p Zatvoriti Properties dijalog boks. Iz komandne linije, skaliranje se vr{i na osnovu komande Zoom, pod uslovom da je korisnik “u{ao” u prostor modela (sl. 14.28a).

p Ista ova procedura otvaranja viewport-a (ulazak u prostor model iz prostora papira) se moè isvesti otkucavanjem u komandnu liniju mspace. Zumiranje 1:1 se moè izvr{iti i na osnovu instrukcije 1xp i Enter umesto kori{}enja dijaloga Properties.

p Algoritam komandne linije za “ulazak” u viewport, zbog pode{avanja razmere {tampanja i izlazak iz viewport-a u prostor papira (komandom pspace), je slede}i:

Command: mspace (komanda prostora modela) Command: Zoom Specify corner of window, enter a scale factor (nX or nXP), or [All/Center/Dynamic/Extents/Previous/Scale/Window] <real time>: S (↵) (komande skaliranja) Enter a scale factor (nX or nXP): 1xp (↵) (veli~ina skaliranja) Command: pspace (komanda prostora papira) Command: *Cancel*.

a) b)

*


25-14Poglavlje 14

Sl. 14.28 Prostor modela je aktivan –a) i pode{ena razmera u istom modelu –b)

Sl. 14.29 Postupak selektovanja viewport-a –a) i promena razmere prikaza crte`a u viewport-u dijalogom Properties –b)

a) b) Prostor modela u prostoru papira

*

*

a) b)


26-14

5. Pode{avanje parametara za lejere koji se ne}e {tampati.

p Sa palete alata Layers izabrati ikonicu Layer Properties Manager ili otvoriti listu lejera.

p U okviru dijaloga Layer Properties Manager pritisnuti ikonu plotera za lejer 0. Na taj na~in je za ovaj lejer zadata opcija ne {tampanje ovog lejera.

p Zatvoriti dijalog za kontrolu lejera klikom na OK. p Sa palete alata Standard, izabrati komandu Plot Preview. U prozoru za prethodni

pregled Preview, vidi se da okvir viewport-a ne}e biti od{tampan. p Iz iska~u}eg menija izabrati Exit.

Sl. 14.30 Postupak pripreme i realizacije insertovanja bloka okvira sa zaglavljem 6 . Umetanje standardnog okvira sa zaglavljem A4 formata i {tampanje crte`a.

p Postaviti lejer VP kao teku}i. p Sa palete alata Draw izabrati Insert Block (sl. 14.30b). p Iz dijalog prozora Insert izabrati el. taster Browse... p Selektovati fajl A4_D.dwg sa foldera Formati, a zatim kliknuti na el. taster Open. p Kliknuti na OK u dijalogu Insert. p Upisati bazne koordinate insertovanja 15,2 i potvrditi Enter-om. p Okvir sa zaglavljem }e, u ovom slu~aju, biti insertovan kao blok. p Izvr{iti prethodni pregled crte`a pre {tampanja opcijom Partial Preview...

(sl. 14.32b) odnosno Full Preview...

a) b)

*


27-14Poglavlje 14

Sl. 14.31 Insertovan format za radioni~ki crte` u prostoru papira

p Algoritam komandne linije za insertovanje je slede}i: Command: _insert Specify insertion point or [Scale/X/Y/Z/Rotate/PScale/PX/PY/PZ/PRotate]: 15,2 (↵) Command: *Cancel*. Sl. 14.32 Preview poruke o regularnom zavr{etku pripreme za {tampu iz dijaloga Plot

p Sa palete alata Standard izabrati komandu Plot (Ctrl+P).

a) b)


28-14

p Izvr{iti {tampanje komandom Plot (za selektovani {tampa~ Epson LQ-300 ESC/P 2), kako bi se dobio tehni~ki dokument kao na sl. 14.33.

p Snimiti fajl kao Poluga.dwg u folderu Kraj_2D. Sl. 14.33 Radioni~ki crte` Poluga (Poluga.dwg)

- Savet: Pode{avanje bazne ta~ke insertovanja bloka, npr. sastavnice sa zaglavljem je prepu{teno korisniku, kao i pode{avanje viewport-a. Oba objekta mogu se pomerati komandom Move u oblasti pravougaonika sa isprekidanim konturnim linijama.

28. 08. 2004.


29-14Poglavlje 14

u Kreiranje vi{e viewport-ova u rasporedu U okviru jednog Layout-a moè se postaviti ve}i broj viewport-ova (sl. 14.40b), a da svaki od njih ima istu ili razli~itu razmeru prikaza, pogleda na crte`, veli~inu i oblik okvira i sl. Mogu se kreirati viewport-ovi “nepravilnog” oblika, upotrebom polilinija: kru`nog, poligonalnog, elipsastog i sl. Pored toga viewport-ovima se moè promeniti: veli~ina, lokacija mesta i izvr{iti kopiranje. U tom smislu priprema za {tampu je vrlo fleksibilna, jer pruà niz mogu}nosti u zavisnosti od potrebe korisnika. Iz tih razloga u literaturi profesionalnog nivoa [8], [67], obja{njavanje svih mogu}nosti u vezi {tampe, posve}uje se posebna pa`nja. U ovom delu iznose se jo{ neki zna~ajni aspekti kreiranja viewport-ova.

E Algoritam: preimenovanje rasporeda i kreiranje viewport-ova ª Primer: Za crte` elektronskog sklopa Oscilator 5xBF 199, prema sl. 14.34, kreirati tri viewport-a sa razli~itim pogledima i razmerom prikaza izabranih delova crteà sklopa. 1 . Otvoriti startni fajl S_oscil.dwg.

p Postaviti pointer na tab Layout1, a zatim kliknuti desnim tasterom mi{a.

Sl. 14.34 [ema elektronskog Oscilatora 5xBF 199 (S_oscil.dwg)

p Iz iska~u}eg menija izabrati opciju Rename (sl. 14.35a), kako bi se otvorio dijalog boks Rename Layout.


30-14

p U polje sa tekstom Name upisati Pogled A4, a zatim pritisnuti ek. taster OK (sl. 14.35b).

p Preimenovani naziv mo`e se videti izme|u tabova Model i Layout2 (sl. 14.35c).

Sl. 14.35 Faze preimenovanja prvog Layout-a u naziv Pogled A4 2. Selekcija {tampa~a i formata za prikaz crte`a.

p U ovom tabu pojavljuje se prazna povr{ina Layout-a. p Desnim tasterom mi{a izabrati opciju Page Setup...

Sl. 14.36 Selekcija {tampa~a

p Iz dijaloga Page Setup izabrati tab Plot Device, zatim sa liste Plotter configuration Name: odabrati {tampa~ Canon Bubble-Jet BJC-4200 (sl. 14.37).

p Iz drugog taba Layout Settings, iz liste Paper size: bira se format A4, a u polje Drawing orientation opcija 0 Portrait.

p U polju Plot area izabrati 0 Layout. p Isklju~iti opciju Display when creating a new layout. p Kliknuti na ek. taster OK kako bi se zatvorio dijalog boks Page Setup – Pogled A4.

b) c)

* *

a)


31-14Poglavlje 14

Sl. 14.37 Selekcija formata i povr{ine prikaza 3. Kreiranje i modifikovanje probnog viewport-a.

p Postaviti teku}i lejer viziri. p Sa komandne linije uneti komandu mv (Mview) za formiranje viewport-a. p Izabrati prvu A(25,105), a zatim i drugu (dijagonalnu) ta~ku B(200,235) okvira

viewport-a. p Posle formiranja pravougaonika pojavljuje se crte` elektronskog oscilatora u

granicama izabrane povr{ine (sl. 14.38). Sl. 14.38 Formiranje jednog probnog viewport-a


32-14

4. Brisanje probnog viewport-a.

p Ako formirani prozor viewport nije pogodan za postoje}i raspored, mo`e se izvr{iti njegovo brisanje na slede}i na~in: selektovati viewport metodom gripova.

p Desnim tasterom mi{a aktivirati iska~u}i meni (sl. 14.39). p Iz skupa opcija za modifikaciju izabrati komandu brisanja Erase (ili Delete sa

tastature). Posle izbora teku}i viewport se bri{e. Sl. 14.39 Brisanje probnog viewport-a

5. Kreiranje novog viewport-a

p Iz menija View izabrati opciju Viewports m 3 Viewports i u komandnoj liniji opciju A (Above).

p Izabrati dve nove ta~ke A(25,150) i B(195,300) da bi se definisao gabaritni prozor trostrukog viewport-a (sl. 14.40b).

p Tri viewport-a su formirana sa crte`ima prema prethodno postavljenim dimenzijama. Algoritam komandne linije za formiranje ovih viewport-ova je slede}i:

Command: MV (komanda formiranja viewport-a) MVIEW Specify corner of viewport or [ON/OFF/Fit/Hideplot/Lock/Object/Polygonal/Restore/2/3/4] <Fit>: 3 (↵) Enter viewport arrangement [Horizontal/Vertical/Above/Below/Left/Right] <Right>: a (↵) Specify first corner or [Fit] <Fit>: 25,150 (↵) Specify opposite corner: 195,300 (↵) Regenerating model. Command: *Cancel*.


33-14Poglavlje 14

Sl. 14.40 Postupak formiranja trostrukog viewport-a 6 . Pode{avanje razmere i pogleda u pojedinim viewport-ovima.

p Dvoklikom na povr{inu gornjeg viewport-a, aktivirati pogled na model. p U komandnu liniju uneti komandu Zoom (↵), a zatim preko opcije Scale (ili S) (↵)

zadati faktor skaliranja 4x (↵), kako bi se objekat uveli~ao 4 puta u odnosu na trenutni (extents) prikaz.

p Komandom Pan podesiti prikaz objekata da se vide detalji kao na sl. 14.41a. p Po potrebi izvr{iti regeneraciju crte`a u teku}em viewport-u komandom Regen. p Iz prostora modela ovog viewport-a se izlazi tako {to se izvr{i dvoklik van njega,

~ime se korisnik vra}a u prostor papira (sl. 14.41b). Algoritam komandne linije je slede}i:

Command: _.MSPACE (komanda modela papira) Command: zoom (↵) (komanda zumiranja) Specify corner of window, enter a scale factor (nX or nXP), or [All/Center/Dynamic/Extents/Previous/Scale/Window] <real time>: s (↵) Enter a scale factor (nX or nXP): 4x (↵) (komanda uveli~avanja) Command: pan (↵) Press ESC or ENTER to exit, or right-click to display shortcut menu. Command: _.PSPACE *Cancel*. (komanda prostora papira)

A

B

b)

*

a)


34-14

7 . Pode{avanje prikaza i razmere donja dva viewport-a.

p Dvoklikom na donji levi viewport, aktivirati pogled na model. p Nakon toga izvr{iti zumiranje sa faktorom 1xP (dovo|enje na stvarnu vrednost 1:1)

i panovanje crteà unutar viewport-a. p Ovaj postupak se moè realizovati na sli~an na~in kako se to izvodilo ulaskom u

prostor modela gornjeg viewport-a u prethodnoj ta~ki. p Po potrebi izvr{iti panovanje prikaza. p Isti postupak ponoviti i sa donjim desnim viewport-om, kako bi se postigao izgled

kao na sl. 14.41b. Faktor zumiranja je sada izabran kao 2xP. Po potrebi izvr{iti komandu Regen za svaki viewport.

p Dvoklikom tastera izvan viewport-ova (ili komandom ps) vratiti se u prikaz Paper Space.

Sl. 14.41 Postupci zumiranja i panovanja crteà u viewport-ovima 8 . Snimiti crte` u reìmu prostora papira kao K_oscil.dwg. ¥ Napomena: Termini vezani za {tampanje nalaze se u folderu Referentni pojmovnik (*.pdf fajl za 10 poglavlje).

Aktivni viewport

*

a) b)


35-14Poglavlje 14

Sl. 14.42 Struktura dijaloga vezanih za pode{avanje parametara {tampanja u programu AutoCAD 2005

Osnovni dijalogza {tampanje

Pregled pre {tampe

Zavr{no pode{avanje i testiranje Imenovanje PMP fajla

Povr{ina {tampanja

Pode{avanje parametara{tampanja

Maksimizacija viewport-a


36-14

Sl. 14

.43

Sklopn

i cr

te`

Odb

ojni

ka u

Lay

out ok

ru`e

nju

[46] (

SGK\

Sklo

pni c

rtezi

\SC

2.dw

g)


37-14Poglavlje 14

Sl. 14

.44

Kon

stru

kcija

i 2

D v

izua

lizac

ija M

u{ko

g pr

sluk

a (S

GK\

Crte

zi_2

D te

kstil

\TS2

.dw

g i T

S12.

dwg)


38-14

Sl. 14

.45

Sklopn

i cr

te` Dvo

linijs

ke m

erno

-reg

ulac

ione

stanice

u o

kru`

enju m

odela

(SG

K\C

rtezi

_2D

gra

djev

ina\

Reg

ulac

iona


39-14Poglavlje 14

u Referentni pojmovnik: formiranje tehni~ke dokumentacije Device Drivers – Upravlja~ki programi ure|aja. AutoCAD koristi HDI. HDI (Heidi Device Interface) – Upravlja~ki programi za komunikaciju sa ure|ajima za {tampanje Dodatne informacije o ovim opcijama moè se na}i u odrednici Supported Plotters u AutoCAD-ovom vodi~u za instaliranje. Postoje tri kategorije ovih upravlja~kih programa i to: File format drivers – Upravlja~ki programi formata fajla. HDI non-system drivers – HDI nesistemski upravlja~ki programi. Windows system printer drivers – Sistemski upravlja~ki programi za Windows. Sistemski {tampa~i za Windows instaliraju se i njima se upravlja iz Windows-a kori{}enjem foldera Windows Printers. Ploteri ili {tampa~i koriste se za {tampanje iz svih programa za Windows, pa samim tim, i iz AutoCAD-a. Pcp Files – Pcp fajlovi. Fajlovi sa delimi~nim konfiguracijama koje sadrè posebne parametre za pode{avanje pojedina~nih plotera. Ranije verzije AutoCAD-a koriste, tako|e, Pcp fajl. Pc2 Files – Pc2 fajlovi. Ovi fajlovi sadrè konfiguracije plotera, uklju~uju}i parametre koji su vezani za odre|ene ure|aje, kao i parametre koji se ne odnose samo na odre|ene ure|aje. Pc3 Files – Pc3 fajlovi. Konfiguracioni fajlovi AutoCAD 2004 sadrè parametre za ure|aje za {tampanje. ârobnjak Add-A-Plotter formira fajlove koje adresira u folder ACAD2004\Plotters. Drawing Orientation – Orijentacija crteà. Poloàj crteà na papiru koji moè biti vertikalan (portrait) ili horizontalan (landscape). Portrait – Vertikalna orijentacija. Postavlja i {tampa crte` tako da kra}a strana papira predstavlja vrh strane. Strana je postavljena vertikalno (“portretno” ).

Landscape – Horizontalna orijentacija. Postavlja i {tampa crte` tako da duà strana papira predstavlja vrh strane. Strana je postavljena horizontalno (“pejza`no” ). Printable Area – Povr{ina {tampanja. Povr{ina papira koja se koristi za {tampanje bazira na veli~ini papira. Paper Size – Veli~ina papira. Stvarna veli~ina papira. Full Preview – Potpuni pregled. Prikazuje izgled crteà onako kako }e on biti od{tampan na papiru. Za izlaz iz komande Print Preview pritisnuti desni taster i izabrati Exit. Partial Preview – Delimi~ni pregled. Prikazuje ta~an izgled korisne povr{ine za {tampanje u odnosu na povr{inu {tampanja i veli~ine papira. Delimi~ni pregled sadrì i napomene ili upozorenja o toku {tampanja u AutoCAD-u. Model Space – Prostor modela. Radna povr{ina gde se izvodi crtanje i modeliranje objekata. Konsekventno, prostor modela je mesto u kome }e se kreirati model – crte`, dakle, to je mesto gde se vr{i 2D, ili 3D grafi~kog modeliranja objekta. Paper Space – Prostor papira. Simulacija izgleda i formata papira pripremljenog za {tampanje. Iz ovoga modela se prvenstveno vr{i priprema za {tampu aktuelnog crteà. Creating Layouts – Kreiranjem rasporeda na stranama. Page Setups - Parametri strana. Parametri za {tampanje koji se snimaju sa rasporedom. Limits – Granice. Ova opcija za {tampanje koristi granice crteà za definisanje onoga dela koji }e se {tampati. Extents – Ekstenzije. Ova opcija kreira celokupni crte`, elimini{u}i svaki prostor koji bi mogao ograni~avati crte`.


40-14

Display – Displej. Ovo je default opcija; ona instrui{e programu da nacrta ono {to se toga trenutka nalazi na ekranu. View – Prikaz. View opcija za {tampanje koristi prethodno memorisani prikaz (koji mora prvo da se odredi) da bi se definisalo ono {to }e biti kasnije od{tampano. Window – Prozor. Ova opcija omogu}uje upotrebu prozora za ukazivanje podru~ja koji se èli {tampati, i {tampa se samo ono {to se nalazi unutar prozora – kojeg korisnik defini{e. WYSIWYG (What You See Is What You Get) – standardna skra}enica sa zna~enjem da }e ono {to se vidi na interfejsu bi}e od{tampano na papiru. New Layout – Novim rasporedom i imenima rasporeda, dodeljuje se slede}i raspoloìvi broj. Prvi novi raspored bi}e nazvan Layout3 (posle prva dva podrazumevana). From Template – Prvi novi raspored na osnovu postoje}eg *.dwg, *.dxf ili *.dwt fajla. [abloni rasporeda sme{teni su u folder Acad2004\template. Delete – Bri{e postoje}i raspored. Rename – Menja ime rasporeda. Move Or Copy – Prikazuje dijalog boks Move Or Copy koji sluì za preme{tanje i/ili kopiranje rasporeda. Ako je napravljena kopija, ime se pojavljuje sa brojem u zagradi. Kopija taba Layout1 bi}e nazvana Layout1(2). Select All Layouts – Bira rasporede kako bi se moglo brisati, kopirate, ili {tampati. U prikazu Model Space nije mogu}e brisati rasporede. Page Setup – Prikazuje dijalog boks Page Setup. Plot – Prikazuje dijalog boks Plot.

14 (formiranje tehnicke dokumentacije)

Documents