131712949 mita kostic nova srbija i slavenosrbija

Mita KostiøNOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

UREDNIKSvetko Borovçanin

SRPSKO-UKRAJINSKO DRUÅTVOSERBSÓKO-UKRAÎNSÓKE TOVARISTVO

NOVI SAD

MITA KOSTIØ

NOVA SRBIJAI

SLAVENOSRBIJA

NOVI SAD2001

Definitivnim ukidaœem Potiske i Pomoriåke vojnegranice 1751. godine izazvane su seobe Srba u Rusko carstvo,koje su zapoçele te iste godine i, u veøim ili maœim grupa-ma, trajale do kraja åezdesetih godina toga veka.

Glavninu iseæeniçke mase çinili su Srbi iz Potiske(Martonoå, Kaœiëa, Senta, Beçej, Turija, Srbobran, BaçkoGradiåte, Titel, Moåorin i dr.) i Pomoriåke vojne grani-ce (Peçka, Arad, Naÿlak, Semlak, Pavliå, Jenova, Glogovac,Åoæmoå i dr.). Nekoliko godina kasnije poçeli su se iseæa-vati, u maœem broju, i Srbi iz Crne Gore, Bosne, Hercegovi-ne, Dalmacije, Slavonije i Srbije (iz dela pod turskomvlaåøu). Za razliku od ranijih seoba u Rusiju, seoba 1751. go-dine, zbog znatnih razmera koje je poprimila, nazivana je i„Velika seoba Srba u Rusiju“.

Naselivåi se u Rusko carstvo, uglavnom na podruçjudanaåœe Ukrajine, Srbi su tokom proteklih dvesto i pedesetgodina gotovo u potpunosti asimilovani. Srpska politikau matici a ni srpska istoriografija, sticajem raznih presvega istorijskih okolnosti, nisu poklaœale znatniju paëœuseobi niti srpskoj dijaspori u Rusiji, odnosno u Ukrajini.Nikada nije bila obeleëena ni bilo koja godiåœica oveseobe.

U dvoipovekovnoj elipsi proteklog vremena kœigaakademika Mite Kostiøa Srpska naseæa u Rusiji: Nova Srbi-

5

PREDGOVOR

ja i Slavenosrbija* bila je najznaçajniji otklon od zaboravaSeoba i istorijske sudbine odseæenih Srba. Na Kostiøevo de-lo oslonio se i znameniti srpski pisac Miloå Crœanskistvarajuøi monumentalni roman Seobe.

Seoba Srba u Rusko carstvo i œihovo naseæavaœe naukrajinskoj i ruskoj zemæi dogaÿaœa su za koje se moëe reøida çine, u doslovnom smislu, zajedniçke stranice istorijesrpskog, ukrajinskog i ruskog naroda. Ta çiœenica bila jeSrpsko-ukrajinskom druåtvu u Novom Sadu vaæan podsticajda 250-godiåœici ovih zbivaœa posveti veliku paëœu veøi tokom prethodnih nekoliko godina.

Juna meseca 2000. godine Srpsko-ukrajinsko druåtvousvojilo je „Program aktivnosti Druåtva na obeleëavaœu250-godiåœice Seobe Srba u Rusiju polovinom 18. veka“.Usvajaœu „Programa...“ prethodile su viåegodiåœe aktiv-nosti Druåtva u vezi sa nastupajuøom 250-godiåœicom.Motivisani çiœenicom da su Srbi, naåavåi se na teri-toriji danaåœe Ukrajine, veøem broju naseæa dali imena iz„starog kraja“, Druåtvo je posredovalo u uspostavæaœu traj-nih veza izmeÿu istoimenih mesta u Baçkoj i Banatu i mestana podruçju nekadaåœe Nove Srbije.

Druåtvo je, u sporazumu sa Centralnim drëavnim isto-rijskim arhivom Ukrajine u Kijevu, iniciralo i organizo-vaœe izloëbe „Naseæavaœe Srba u Ukrajini u 18. veku“ kojaje 1997. godine prireÿena u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu,a sledeøe godine i u Arhivu Srbije u Beogradu.

Poåto se Izvråni odbor Predsedniåtva Srpske akade-mije nauka i umetnosti, na sednici odrëanoj 7. septembra2000. godine, upoznao sa Programom aktivnosti Druåtva naobeleëavaœu 250-godiåœice Seobe, usledio je predlog Aka-demije da se Program obeleëavaœa ove godiåœice dopuniponovnim izdavaœem pomenute Kostiøeve kœige, koju je veødaleke 1923. godine izdala Srpska kraæevska akademija u Beo-

6

* Mita Kostiø, Srpska naseæa u Rusiji: Nova Srbija i Slavenosr-bija. U: Srpski etnografski zbornik kœ. HH¿Ì, Odeæeœe 1, Naseæa iporeklo stanovniåtva kœ. 14, Beograd, Srpska kraæevska akademija,1923, str. 135.

gradu. Predsedniåtvo Srpsko-ukrajinskog druåtva je od-luçilo da ostvarivaœe predloga SANU preuzme na sebe.

Nekoliko vaæanih razloga navelo nas je da kœigu MiteKostiøa izdamo sa neophodnim popravkama i dopunama, a neu fototipskom obliku. Zakæuçili smo da su nuëne ispravkegrafiçkih greåaka, greåaka u navoÿeœu imena liçnosti,naziva mesta, kod skraøenica i „fusnota“, kao i da je tekstkœige potrebno prilagoditi vaëeøem pravopisu.

Veliki broj liçnosti i geografskih imena zahtevao je dakœigu snabdemo i odgovarajuøim imenskim i geografskimregistrom, kako bi se olakåalo œeno koriåøeœe. Potrudilismo se da Kostiøevoj kœizi dodamo i pet ovovremeno izra-ÿenih geografskih karata koje øe çitaocu pomoøi da steknepotpuniju sliku prostora na kome su se seobe i naseæavaœazbivali. Dodali smo nekoliko ilustrativnih priloga i graÿuza bibliografiju kœiga i çlanaka o seobama u Rusko carstvokoja moëe biti od pomoøi buduøim istraëivaçima tih zbi-vaœa. Ove dopune uçinili smo u uvereœu da øemo Kostiøevukœigu na struçan naçin vratiti u ëivot i tako uçvrstitiœeno visoko mesto koje ima u istoriografiji i kulturi srp-skog naroda.

Pogovor, ili taçnije reçeno pogled savremenog istori-çara na kœigu i œenog autora nakon osamdeset godina od œe-nog izdavaœa, iz pera je Kostiøevog nekadaåœeg asistenta, sa-da akademika Slavka Gavriloviøa.

Potporu za izdavaœe ove kœige, uz Pokrajinski sekre-tarijat za kulturu, obrazovaœe i nauku, koji je pokrio polovi-nu åtamparskih troåkova, pruëilo je joå jedanaest insti-tucija i preduzeøa, i to u vidu pretplate. U znak zahvalnos-ti za taj çin, sve œih naveli smo na kraju kœige.

Srpsko-ukrajinsko druåtvo u Novom Sadu potrudiøe seda kœiga akademika Mite Kostiøa dospe u narodne i åkolskebiblioteke i da dopre do åire javnosti – åto øe biti vredanprilog obeleëavaœu 250-godiåœice Seobe.

Mr Sredoje Laliø,predsednik Srpsko-ukrajinskog druåtva

u Novom Sadu

7

MITA KOSTIØ8

Ovaj rad je uglavnom prilog istorijskoj etnografiji srpskognaroda i çini pokuåaj da se u celini prikaëe migraciona strujaaustrougarskih Srba u Rusiju, koja je poçev svoje kretaœe za vremePetra Velikog osnovala u juënoj Rusiji prvo srpsko vojniçkonaseæe, iz koga se dolaskom novih migracija za carice Ane razviosrpski husarski puk, a usled Horvatove i Åeviøeve seobe Srba izPomoriåja i Potisja, razvila su se vojniçka naseæa Srba u Rusi-ji: Nova Srbija i Slavenosrbija.1

Istorija postanka, razvoja i propasti ova oba naseæa çiniglavni zadatak ovog rada.

Stoga øemo tu migracionu struju prikazati u genetiçkomrazvoju, s istorijsko-etnografskim pregledom svih pojedinih mi-gracija Srba i drugih pravoslavnih naroda, u prvom redu iz Au-strougarske pa onda i drugih krajeva, koje je ta struja za sobom po-vukla; pri tome øemo naroçito gledati da uzroke i poçetke svakogmigracionog pokreta åto boæe obrazloëimo.

Sve te migracije Srba iz Austrougarske i tranzit drugih mi-gracija preko œe u Rusiju, stoje u uzroçnoj vezi sa spoænom poli-tikom bivåe monarhije i omoguøene su jedino diplomatskim in-tervencijama Rusije kod beçkog dvora, koji je Rusiji u tom pogledumorao popuåtati, jer mu je œeno savezniåtvo protiv Turaka i

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA 9

UVOD

1 Podatke iz Drëavnog arhiva u Moskvi dobio sam od g. prof. drVas. Ÿeriøa.

Fridriha ÌÌ bilo preko potrebno. Zbog toga je i tim diplomatskimtransakcijama pokloœeno mnogo paëœe.

Rad poçiva na graÿi iz Ratnog (Kriegsarchiv) i Drëavnog arhi-va (Haus-, und Staatsarchiv) u Beçu, Mitropolijsko-patrijaråij-skog arhiva u Karlovcima, carskog Drëavnog arhiva u Moskvi iodgovarajuøoj literaturi na srpskom, nemaçkom, ruskom i drugimjezicima.

MITA KOSTIØ10

(Kolonizatorska politika Petra Velikog i Srbi. Politiçkeveze Arsenija ÌÌÌ s ruskim poslanstvom u Beçu. Intervencija Vozœi-cina u korist Srba. Titelski kapetan P. Boëiø kod ruskog kance-lara u Moskvi. Ponuda Srba u rusko podanstvo. Podozreœe beçkevlade. Izaslanstvo Arada i Segedina kod Petra Velikog. Manife-sti cara Petra Juënim Slovenima. Ponuda graniçarske milicije zarat protiv Turaka. Srbi u Prutskom pohodu. Pozivna gramota caraPetra Srbima iz Ugarske na seobu u Rusiju. Migracije. Postanak srp-skog husarskog puka u Rusiji. Pridolazak drugih Slovena. Najznatni-ji Srbi doseæenici za vreme carice Ane. Srbi u ruskoj sluëbi na vr-bovaœu u Ugarskoj. Stalna ruska ekspozitura u Tokaju. Organizaci-ja srpskog husarskog puka u Rusiji. Kriza u puku. Brigadir Vitkoviøo uzrocima krize. Odluka za dopunu puka. Novi emisari u Ugarskoj)

Ruska carica Jelisaveta, naseæavajuøi Srbe iz Pomoriåja iPotisja u Malorusiji samo je nastavæala kolonizatorsku politikusvoga oca Petra Velikog.1 Glavna svrha œena vladaœa bila je teëœada u svemu utvrdi od cara Petra zavedeni drëavni poredak i saçu-va Rusiji mir spoæa.2

Petar ÌÌ je kao i austrijski øesar Leopold Ì imao nameru daSrbe kao sredstvo protiv Turaka dvojako upotrebi: pred svoj dru-


MIGRACIJE AUSTRIJSKIH SRBA U RUSIJUZA VREME CARA PETRA I CARICE ANE

1 Pisarevskìy, G., Izó istorìi inostranoy kolonizacìi vò Rossìi vòH¿ÌÌÌ v. (Zap. moskov arheol. inst., T. ¿ 1909)

2 Ustrialov, Gesch. Russlands (Stuttg. u. Tüb., 1843), II, 163.

gi rat s Turskom, manifestom (13. marta 1711) pozvao ih je naoruëje protiv zajedniçkog neprijateæa, a pod kraj svoje vlade poçeoje srpsku miliciju iz Austrougarske radi pograniçne odbrane danaseæava na juënoj, od Turaka i krimskih Tatara ugroëenoj grani-ci svoje proåirene drëave. Zbog obostranih aspiracija na Balka-nu veø je tada izmeÿu Rusije i Austrije doålo do surevœivosti okopodele turskog nasledstva. Poåto je Turska bila joå vojniçki ja-ka, obe su drëave svoju zavojevaçku politiku protiv œe zasnivalena meÿusobnom savezu, joå viåe na pomoøi podjarmæenihhriåøanskih naroda, ali katoliçka Austrija oseøala je prednostRusije u tom pogledu; jer dok je ona balkanske narode pozivala u za-jedniçki rat protiv Turaka na åirokoj podlozi hriåøanske soli-darnosti, dotle je Rusija to çinila na osnovu etniçkog i verskogsrodstva sa œima. Zbog toga je Austrija odmah posle Velike seobeSrba u Juënu Ugarsku (1690) budno pazila na politiçke veze svo-jih novih podanika s jednovernom Rusijom, i u tom pogledu popu-åtala samo onda kada joj je savez s Rusijom bio neophodan. Od togmomenta spoæne politike zavisio je uspeh svih, beçkoj vladi takoneugodnih diplomatskih intervencija petrogradskog dvora u ko-rist progoœenog pravoslavæa u monarhiji i dozvola za sve migra-cije austrijskih podanika u Rusiju tokom H¿ÌÌ veka.

Za vreme Petra Velikog osnovano je prvo naseæe austrijskihSrba u Rusiji, iz koga se usled novih migracija za carice Ane Jo-vanovne razvio Srpski husarski puk a seobom veøeg broja srpskemilicije iz Pomoriåja i Potisja – velike vojniçke kolonijeNova Srbija i Slavenosrbija.

Sve te migracije austrougarskih Srba u Rusiju tokom H¿ÌÌÌ ve-ka izneøemo genetiçki, u razvojnom redu çiœenica, obraøajuøinaroçito paëœu na stvaraœe emigracionih pokreta, koji su svakojod tih migracija prethodili.

Austrougarski Srbi su odmah posle Velike seobe (1690), posleprvih razoçaraœa u beçku vladu zasnovali politiçke veze s jed-novernom Rusijom. Patrijarh Arsenije ÌÌÌ je sa zastupnicima Rusi-je u Beçu Nefimonovim i Vozœicinim tajno odrëavao najpri-jateæskije veze, ëalio im se na verska progonstva pravoslavnih odstrane jezuita i preko œih se obraøao Petru za zaåtitu.3

MITA KOSTIØ12

3 Pam. dip. sn. ¿ÌÌÌ, 113. Cit. A. Koçubinskago, Mô i oni. (Oçerkiistorìi i politiki Slavánó. Odessa, 1878), 63–65.

Ruski poslanik Vozœicin je po Petrovu nalogu kod beçkevlade posredovao (22. februara 1699) da se Srbi verski ne progonei Ÿorÿe Brankoviø pusti iz zatoçeœa, ali Austrija je s Turcimamir u Karlovcima veø potpisala, nije joj viåe trebalo rusko pri-jateæstvo, stoga je ta prva diplomatska intervencija u korist Sr-ba, ujedno i prvo meåaœe Rusije u unutraåœe stvari Austrije, os-tala bez uspeha; beçka vlada je u martu diplomatski odgovorila daøe patrijarh i œegovi verni uëivati kao i dotad sigurnost i slo-bodu vere, ali se zato øesar nada da øe car biti tolerantan i pre-ma katolicima u Moskvi,4 tj. da øe jezuitima dozvoliti ulaz uRusiju.

Posle Karlovaçkog mira (1699) Srbi su izgubili nadu da øese pomoøu austrijskog oruëja moøi vratiti u otaxbinu. Kada su za-tim od strane katoliçkog sveåtenstva verska, a od ëupanijskihmaÿarskih vlasti politiçka progonstva nastavæena, mirniji sukao åto to svagda i svugde biva, s jerarhijom na çelu nastavæali idaæe da trpe, a ëeåøi, naroçito oficiri graniçarske milicije,poçeli su mimo patrijarha van granica monarhije da se osvrøu zapomoø. Veø tada se meÿu tek doseæenim a veø razoçaranim Srbimajavæa misao o seobi natrag u Tursku.

Poçetkom 1702, po zvaniçnim izveåtajima namesnika carskevlasti u Slavoniji Kalaneka, oko hiæadu srpskih porodica prekoTise se iselilo u Banat, koji je Karlovaçkim mirom Turcima pri-pao; iz samog Sentivana je tom prilikom od 90 kuøa 70 prebeglo(durchgegangen) Turcima.5

Kad od strane maÿarskih vlasti progonstva nisu prestajala niposle zauzimaœa Dvorskog ratnog saveta (da Srbi budu in, sed nonde Comitatu), rodila se meÿu srpskom milicijom prvi put misao naseobu u jednovernu Rusiju, koja je meÿu Srbima, naroçito posleviåe od dvomeseçnog bavæeœa agilnog ruskog poslanika Vozœi-cina u œihovoj sredini prilikom sklapaœa mira u Karlovcima6


4 Koçubinski, 70.5 Spomenik, LI, 34.6 Mirovni kongres u Karlovcima trajao je 72 dana (Baumstark, R.,

Leopold I, Freiburg, 1873, 51). Vozœicin je tom prilikom obiåao mana-stire Kruåedol, Hopovo, Beåenovo i preko Peçuja vratio se u Beç. Opisœegova boravka meÿu Srbima åtampan u: Pam. dip. sn., ÌH (cit. Koçu-binski).

postala popularna, a joå viåe joj je ugled porastao bio usled boj-ne slave ruskog oruëja u borbama protiv Åveda i Turaka. Na ruskogcara su ih upuøivali i gospodari Vlaåke Åerban Kantakuzin i œe-gov naslednik Brankovan. Prvi œihov izaslanik u Petrograd ni-je doneo odgovora. Na to su Srbi iz Austrougarske u jesen 1704.poslali caru Petru jednog od svojih najuglednijih æudi, koman-danta Titela Panteliju (Panu) Boëiøa,7 koji je veø 1695. u çinutisuønika srpske milicije kao narodni izaslanik iåao u Beç ra-di osloboÿeœa Ÿorÿa Brankoviøa.

Pana Boëiø dobio je teëak zadatak, da Srbe privede u ruskopodanstvo.

U Moskvi ga je primio drëavni kancelar Teodor AleksijeviçGolovin i on mu je u audijenciji (25. novembra) ocrtao razoçaraœedoseæenih Srba u beçku vladu. Za svoju vernu sluëbu øesaru protivTuraka doëiveli su mnogu krivdu od øesarskih naçelnika, stoga su,kaëe, œega poslali svi srpski glavari koji ëive pod øesarem uugarskoj zemæi na granicama Turske, da moli cara Petra da ih pri-mi za svoje podanike i verne; oni su uvek gotovi na sluëbu protivmuslimana bez svake plate i trebovaœa, samo za jedino pravosla-vije; ni oruëja ne trebaju, a koliki øe broj œihove vojske biti, samøe se car zaçuditi. Ujedno mu je joå spomenuo da su i drugi Srbikoji ëive pod Turcima i Mleçiøima s œima istog miåæeœa,druge nade nemaju, do u Boga i u ruskog cara, ako ih on napusti, sviøe pravoslavni propasti.8

Nije poznato åta je ruska vlada na to odgovorila, zna se samoda je Boëiø ostao u Rusiji i stupio u rusku vojsku, 1718. godine jetamo umro i ostavio za sobom sina Ivana.9

Nagli porast ruskog carstva pod carem Petrom poçeo je Aus-triji zbog verskog srodstva œenih novih podanika Srba s pravo-slavnom Rusijom bivati sve viåe nezgodan, åvedska diplomatijaje u Beçu to nepovereœe prema Rusiji joå viåe podsticala. Takoje poçetkom 1707. godine cara Petra izvestio œegov poverenik na

MITA KOSTIØ14

7 Raiçò, J., Istorìa, Ì¿, 542. „Glasnik“, HH¿ÌÌÌ, 124 i 158; Koçubin-ski, 95; Radoniø, dr J., Grof Ÿorÿe Brankoviø (Beograd, 1911), 527, 530.

8 Solovóevò, Istorìá Rossìi, H¿, prilog 4; Koçubinski, 25–26.9 Ibid., 98.

beçkom dvoru Gizen, kako su se neki austrijski drëavnici, pod-bodeni od Åveÿana, protivili predlogu da se ruski car zamoli dapoåaæe nekoliko hiæada kozaka u Erdeæ, radi umireœa pobuœenihMaÿara navodeøi kao razlog: car se moëe u Ugarskoj utvrditi,oslaœajuøi se tamo na Srbe pravoslavne vere.

Taj strah beçkog dvora od Rusije primetio je 1708. godine imletaçki poslanik Dolfini.10

Drëaœe Rusije u Rakocijevoj pobuni, nagomilavaœe ruske voj-ske na severnoj granici Ugarske 1710. godine i ponovni upadiruskih çeta u pograniçne ëupanije su u Beçu nepovereœe premaRusiji samo joå pojaçavali.

Meÿutim, poloëaj Srba u Ugarskoj od odlaska œihova iza-slanika Boëiøa u Moskvu znatno se pogoråao. Arsenije ÌÌÌ jeruskome kancelaru poslao jedno oçajno pismo (23. oktobra 1705) opoloëaju srpskog naroda u Ugarskoj.11 Da zlo bude gore, ubrzo su jedanza drugim poumirali viceduktor Monasterlija, odmah za œimenergiçni branilac srpskih interesa u Beçu patrijarh Arsenije ÌÌÌa za nepunu godinu i naslednik œegov Isaije Ÿakoviø, koga narodnazivaåe mudrim a on sam sebe: „bjedni i gorki stradalec“.*

U to vreme je car Petar pobedio Åvede kod Poltave (1709). Tasjajna pobeda je jednim mahom digla Rusiju u red velikih sila evrop-skih i pronela slavu ruskog oruëja meÿu svim Juënim Slovenima,utvrÿujuøi konaçno meÿu œima veru u oslobodilaçku misiju Rusi-je na Balkanu.12

Kad se meÿu nezadovoænim austrijskim Srbima proçulo da secar Petar sprema na rat protiv Turaka i da je u tu svrhu sklopiosavez s Brankovanom i Rakocijem, ovladalo je meÿu œima opåteuvereœe da øe sada moøi napustiti øesarevu zamæu i pomoøu ruskogoruëja se preseliti natrag u svoju osloboÿenu, staru srpskuotaxbinu. Stoga su u maju 1710, u ime srpske milicije iz Pomoriå-ja i Potisja pukovnici gradova Arada i Segedina Jovan Tekelija i


10 Bidermann, H., Russische Umtriebe in Ungarn (Innsbruck, 1867), 46.11 „Glasnik“, H¿, 264.* Vitkoviø, Spomenici, Ì, 56.12 O odjeku poltavske pobede meÿu Juënim Slovenima: Zabolotskìy,

Oçerki rus. vlìánìá vò slaván. literaturahò novago vremen. (Varåava,1908), 31–50.

Vulin Potiski poslali satnika Bogdana Popoviøa u Moskvu caruPetru s molbom u kojoj ga kratko i diræivo mole „da pomisli i oœihovoj srpskoj zemæi, optereøenoj od mnogo godina radi œi-hovih grehova jarmom neverniçkim; kad podigne Gospod Bogkrstonosnu Tvoju desnicu na Turçina, ne zaboravi na nas malenepozivom carskim i æubavæu svojom, da i mi poëurimo sluëbomsvojom za svoga pravoslavnoga cara“.13

Dana 22. februara iste godine izdao je car Petar poznatimanifest o verolomnom prekråaju mira sultana turskog Ahmeta,kojim Rusija pred Evropom prvi put javno istupa kao zaåtitnicahriåøanstva na Balkanu. Time je zapoçeo znameniti Prutski po-hod, Srbi su mogli odrëati svoja obeøaœa. Pre nego åto je Petariz Moskve poåao na juënu granicu, izdao je 3. marta od SrbinaMiloradoviøa znalaçki sastavæenu gramotu, upravæenu u prvomredu Crnogorcima pa onda svim hriåøanskim narodima na Balka-nu, kojim ih poziva na oruëje protiv zajedniçkog neprijateæa.Dana 23. marta pozvao je ponovo preko Carigradske patrijaråijesve hriåøane na oruëje.

Ali nade austrijskih Srba nisu se ispunile, prutska se vojnarÿavo svråila gubitkom Azova, do ugovorenog ustanka balkanskihhriåøana nije doålo, åto ruska vojska nije pre Turaka stigla doDunava. No Srbi usled toga neuspeha nisu izgubili nadu u Rusiju,kako mir joå nije konaçno uglavæen motrili su oni na sve åto setada u Turskoj dogaÿalo. Po svedoçanstvu ruskog kancelara Gavri-la Golovkina tri srpska pukovnika, Vulin Iliø, Jovan Tekelija iHaxi Raåkoviø, koji su posle Karlovaçkog mira zapovedali srp-skom milicijom u Potisju, Pomoriåju i Podunavæu14 u martu1712. dobrovoæno su predloëili caru Petru da øe se na çelu od10.000 Srba sjediniti s ruskom vojskom, samo ako Rusija nastaviprotiv Turske15 rat, no do rata nije doålo, posredovaœem Engleskei Holandije je 24. juna 1713. s Turskom konaçno sklopæen mir. Tomprilikom su ova tri srpska pukovnika od cara Petra dobili œe-govu sliku u dragocenom okviru.16

MITA KOSTIØ16

13 Drë. arhiv u Moskvi, Greç. díla, 1710, maá 29. ¡ 11; Koçubinski,27; O Vulinu, „Letopis Matice srpske“, 191, 17.

14 „Letopis Matice srpske“, 33, 2.15 „Letopis Matice srpske“, 120, 178. i kœ. 119, 17.16 Solovóevò, H¿ÌÌ, prilog 2.

Tek desetak godina kasnije Petar je naumio da se veø tolikoputa ponuÿenom pomoøi austrijskih Srba koristi i da ih pokuåanaseliti u Malorusiju, duë Dœepra, radi osiguraœa juëne granice,koju su krimski Tatari svojim uçestanim upadima stalno uzne-mirivali. Za vreme œegove vlade je u Malorusiji vrilo, naroçitosu bili nezadovoæni zaporoåki kozaci, koji su na toj strani bilinaseæeni pored Malorusa, çija je nestalnost u to vreme uåla veø uposlovicu: jedni su od œih bili uvek gotovi da svoje interese osi-guraju savezom s krimskim kanom a drugi su opet pristajali uzPoæsku, tamo se i selili,17 åto se u malo veøoj meri i 1723. godinedesilo, tako da su ukazom duë poæske granice postavæene straëe.18

Stoga je car Petar odluçio da tu ugroëenu juënu granicu osi-gura i naseli je pouzdanijim elementima. Sasvim je verovatnatvrdœa Zaharija Orfelina u œegovoj monografiji o Petru Ve-likom, da je ovaj doåao na misao da juënu granicu Rusije naselisrpskim graniçarima iz Austrougarske na osnovu ove pretpostavke:„kad srpski narod tako verno sluëi gospodaru inoplemenom iinovernom, tim øe vernije sluëiti gospodaru, koji je s œim jednogjezika a pri tom i jedne vere“.19 O raspoloëeœu Srba prema Rusi-ji Petar je veø bio dobro informisan, oni sami su mu se tuëilina Austriju, nudili u podanstvo i stavæali mu protiv Turaka svo-ju vojsku na raspolagaœe, patrijarh Arsenije ÌÌÌ molio ga je za za-åtitu pravoslavæa, sam je fruåkogorskim kaluÿerima poklaœaocrkvenih kœiga i utvaru,20 na œegovu zapovest poslao je ruski Sin-od Maksima Suvorova u Karlovce,21 a i drugi su ga o velikoj æubaviaustrijskih Srba prema Rusiji uveravali. Ruski poslanik Vozœi-cin na primer, pisao mu je sa mirovnog kongresa iz Karlovaca „dabi se u sluçaju da se ruska armija pojavi protiv Turaka na Dunavu,ne samo hiæade nego bezbrojne mase od naåeg naroda, naåe vere inaåeg jezika digle na oruëje“.22


17 Oncken, Das Zeitalter Friedrisch des Grossen, II, 344.18 [Orfelin] Ëitìe i slavnôá díla Petra Vel. (Sankt-Peterburg,

1774), ÌÌ, 280.19 Ibid., 281.20 Stojanoviø, Æ., Stari srpski zapisi i natpisi, 2103, 2104.21 Grujiø, R., Srpske åkole od 1718–1739. g. (Beograd, 1908), 35.22 Oncken, o. c., 346.

I Rakoci je joå 1722. verovao da bi Srbi u Ugarskoj rusku voj-sku doçekali „kao mesiju, koji je doåao da ih izbavi“ („comme unmessie venu pour les delivrer“).23

U vojniçke vrline Srba, Petar se joå u Prutskom pohoduliçno uverio. U Moldavi nad Prutom je u ruskoj vojsci uçestvovaoi kapetan Jovan Albanez, po Orfelinu rodom Srbin iz Pod-gorice.24 On je komandovao nad jednim omaœim odeæeœem vojnika,koje su svi u armiji nazivali maloruskim izrazom ëolniri (voj-nici). Ti ëolniri bili su gotovo svi Srbi, protiv Turaka su sedrëali hrabro i odlikovali se vernoåøu prema caru Petru tolikoda je odluçio da od tih Albanezovih ëolnira obrazuje çitav puk, izbog toga åto su oni bili veøinom Srbi nazove ga Srpski husar-ski puk.25

Stoga je Petar 23. oktobra 1723. izdao majoru Jovanu Albanezupozivnu gramotu, kojom ga opunomoøava da od austrijskih Srbamoëe navrbovati nekoliko husarskih pukova i rasporediti ih pomaloruskim gradovima.

Svakom ko preÿe u rusku sluëbu, obeøava se tom gramotom voj-niçka plata, zatim „racioni i porcioni novci“ po çinu i sluëbi,koju su dobili od rimskog øesara u posledœem ratu bez ikakve ra-zlike. „Koji od œih doÿu u naåu imperiju i naåu sluëbu sa ëenomi decom, dobiøe za ëivot rodne zemæe. Ako u veøem broju doÿu unaåu drëavu, nagradiøe se posebnim carskim privilegijama. Kood Srba oficira“, kaëe se daæe, „dovede u sluëbu naåu ceo puk, do-biøe nad œim pukovniåtvo, a ko doÿe bez oruëja, dobiøe naåeoruëje i husarsku platu.“26

S tim pozivom „pravoslavnog cara“ imao je Jovan Albanez kaoprvi ruski iseæeniçki agent meÿu Srbima u Ugarskoj priliçno us-peha. Iste godine odselilo se s œim u Rusiju 459 Srba, koji sunaseæeni u Ukrajini.

MITA KOSTIØ18

23 Bidermann, o. c., 18.24 Ëitìe i slav. díla Petra Vel., ÌÌ, 281.25 Ibid.26 U celini je tu gramotu åtampao Orfelin (o. s.); u kraøem izvo-

du Skalókovskìy, Hron. obozrínìe istorìi novoross. kraá (Odessa, 1836),15, odakle su je, s pogreånim datumom, Spasiø i Agatonoviø (Srp.ustanci protiv Turaka u vezi sa nar. seobama u tuÿinu, ÌÌ, 256) preveli.

Po jednoj verziji bili su to Srbi iz Potisja. Iduøe godinedoålo je za œima iz Juëne Ugarske joå oko 600 Srba, koji su takoÿenaseæeni u Ukrajini.27

Od tih doseæenika je carica Ana 1727. obrazovala Srpskihusarski puk. Osim toga postojali su pri ruskoj armiji i Ugarski,Moldavski i Gruzijski puk, no pri svakom od ovih bilo je samo ponekoliko od onog naroda çije ime je puk nosio, veøi deo sastojao seiz æudi raznih plemena.28

Srpski husarski puk bio je najpre odreÿen na sluëbu u Ukra-jini, za oëeœene husare bile su odreÿene zemæe za naseæe. Zatim jeuçestvovao u ratu protiv Persije. Godine 1729. bio je, po projektufeldmaråala kneza Galicina, taj puk u jaçini od 600 æudi razmeå-ten izmeÿu tvrÿava Tora (sada Slavjanskog) i Ukrajinske utvrÿenelinije.29 Na molbu majora Albaneza budu protiv Perzije otprav-æeni srpski husari 1731. vraøeni i ukazom od 19 maja30 iste godineopet naseæeni na starim mestima.

Carica Ana je nastavila orijentalnu politiku Petra Ve-likog, koja je iåla za prevlaåøu Rusije na Kaspijskom i Crnommoru, ta je politika morala dovesti do novog rata s Turskom, kojaje baå tada troåila snagu u dugotrajnoj borbi s Perzijom. Veø1732. godine je Rusija htela Tursku da napadne, ali su je joå nekovreme zadrëale prilike u Poæskoj.31 Trebalo je vojsku za nov ratåto boæe spremiti, stoga je carica na predlog grofa Vajsbaha oumnoëeœu husara ukazom ponovo pozvala austrijske Srbe na seobuu Rusiju. Pukovi sastavæeni od novih pridoålica (1733) izdr-ëavali su se iz maloruskih prihoda.32

To vrbovaœe svojih podanika Austrija nije smela javnozabraniti, jer joj je savez s Rusijom zbog turske opasnosti trebao,ali je zato tajno, preko mitropolita energiçno zabranila Srbima


27 Istor. obzorò díátel. Rumáncova i pr. „Russkaá besída“, 1858, kœ.4. (cit. Zanetovò, Bólgarskití kolonii vò Russiá. „Period. spisanie“,HHH¿ÌÌ i HHH¿ÌÌÌ, Srídecò, 1891, 179).

28 Skalókovskìy, 16.29 Skalókovskìy, o. s., 17.30 Kod Spasiøa i Agatonoviøa pogreåno 18. marta.31 Immich, Dr. M., Gesch. d. europ. Staatensystems von 1550–1789. (Mün-

chen u. Berlin, 1905), 275.32 Skalókovskìy, ibid.

svaku vezu s Rusijom. Beçka vlada je 1732. pozvala Viøentija naodgovornost åto drëi ruskog uçiteæa Suvorova u Karlovcima, i(u avgustu) zabranila mu strogo, kaëe sam, svaku vezu s æudima „odonije strane“.33

Osim Srba vrbovani su i drugi Sloveni monarhije, 1735.starosta iz Cipsa knez Lubomirski meÿu planinskim poslova-çenim Rusinima u severnoj Ugarskoj s uspehom je vrbovao husare zaRusiju, s proleøa iduøe godine odjahala su u Moskvu dva eskadronatakvih.34

Karlo ¿Ì je u tom pogledu iz politiçkih razloga pokazivaoprema saveznoj Rusiji malo otpornosti. Godine 1736. morao je i onuz Rusiju da objavi Turskoj rat, samo da Rusima ne ostavi odreåeneruke na Balkanu, ali je na prethodnom kongresu u Niemirovu izbilana javu do tada latentna opreka izmeÿu austrijskih i ruskih in-teresa oko podele Turske; pokazalo se da se tada u Beçu nisu niçegtako bojali kao susedstva s Rusijom. U tome su tako daleko iåli dasu odluçili da Moldavu, ako je veø ne mogu za sebe zadrëati radi-je i Poæskoj daju pa i samoj Turskoj je vrate, samo da ne doÿu u teri-torijalni dodir s Rusijom,35 toliko su se bojali œena uticaja na svo-je Slovene.

Kad se s Turskom nisu mogli da pogode, izbio je rat, ruske us-pehe skupo je feldmaråal Minih plaøao, jer nije ni sebe ni trupeåtedeo, vojska je trebala dopune. Stoga se carica Ana ponovoobratila Karlu ¿Ì za dozvolu vrbovaœa po Ugarskoj i ovaj dõdozvolu za 500 æudi.36 Na to je iz Rusije 1737. poslata u Ugarskukomisija, koju su saçiœavali potpukovnik Kuming i dva Srbina,potpukovnik Stojanov i husarski kapetan Boëiø. Ta je komisijapoçela najviåe da radi meÿu pograniçnim poslovaçenim Rusini-ma i zadavala je drëavnim vlastima mnogo muke. Vlasti Ungvarskeëupanije imale su pune ruke posla suzbijajuøi mnoge begunce od tihnavrbovanih husara, koji su primivåi od ruskih oficira novacbegali, pæaçkali ili pravili druge nerede po ëupaniji,37 no

MITA KOSTIØ20

33 Jakåiø, M., O Viøentiju Jovanoviøu (Novi Sad, 1900), 50.34 Bidermann, o. c., 6.35 Angeli, M., Der Krieg mit der Pforte 1736–39. (Mitteilungen d. k. k.

Kriegsarchivs, 1881), 256.36 Bidermann, o. c., 7.37 Ibid., 49.

komisija je ipak odvela znatnu dopunu srpskom husarskom puku, saœom su poåli i mnogi Srbi iz Ugarske.

Na taj naçin se za vreme carice Ane iz Ugarske iselio veli-ki broj Srba u Rusiju, meÿu kojima je bilo i çlanova iz najugled-nijih srpskih porodica, åto na sredinu u kojoj su one ëivele ni-je moglo ostati bez uticaja i tako se meÿu narodom predispozici-ja za seobu u Rusiju sve viåe utvrÿivala.

Najviÿenije liçnosti, koje su se za vreme carice Ane iz redovasrpske milicije u Ugarskoj u Rusiju odselile, bile su Jovan Sto-janov, Stevan Vitkoviø, Paniø Boëiø, Dimitrije Periø i, kasnije,Petar Tekelija;38 svi su oni doëiveli tamo najsjajnije vojniçke ka-rijere.

Jovan Stojanov iz Petrovaradina doterao je do generalmajor-skog çina i komandovao je Srpskim, Ugarskim i Vlaåkim husarskihpukom, odlikovao se u borbama s Poæacima, Tatarima i Turcima.39

Stevan Vitkoviø bio je brat od strica pukovnika sremskekatanske regimente i narodnog prvaka Sekule Vitkoviøa (1687–1754). Brojna porodica Vitkoviøa vodi poreklo iz Hercegovine,iz sela Mustaøa blizu Trebiœa, odakle se preselila u Baæevo u Sr-biji, a odavde preåla u Srem i nastanila se najpre u Vukovaru.Posle rane smrti svojih roditeæa, odrastao je Stevan Vitkoviø uuglednoj kuøi svoga roÿaka Stevana Gavrilova Piåçeviøa, kapetanapodunavske milicije i komandanta Åida u Sremu, i kao mladiø seodselio u Rusiju.40 Taj, po savremenom zapisu „razuman i hitar u çe-mu hoøeå“ çovek istakao se u borbama protiv Tatara i uz protek-ciju, joå od Petrova vremena, u Rusiji moøne srpske porodiceVladisavæeviøa ubrzo je doterao do brigadira Srpskog husarskogpuka. Oëenio se Teodorom Nikolajevnom, koja je pripadalasmoæenskom plemstvu i bila veø udata za jednog çlana u Malorusijipoznate porodice Apostola; s œom imao kneza Nikolu.41


38 Popovò, N., Voennôá poselenìá Serbovò vò Avstrìi i Rossìi„Vístnikò Evropi“, T. ÌÌÌ (Sankt-Peterburg, 1870), 604.

39 Stojanoviø, Stari srpski zapisi i natpisi, 2812.40 Popovò, N., Izvístìe o pohoëdenìi S. S. Piåçeviça (Moskva,

1883), 157, 89.41 Stojanoviø, Æ., o. s. br. 2819. Za istoriju porodice Vitkoviøa

up.: „Javor“, 1874, 22; „Bråæan“ (N. Sad 1885), 3; Vitkoviø, Spomenici,Ì, 184; ÌÌÌ, 82.

Paniø je doterao do potpukovnika u kozaçkom Çerœigovskompuku a Dimitrije Periø, koji je bio zet çanadskog kapetana, po-toœeg pukovnika Moriåke milicije, zatim komandanta srpskekolonije u Rusiji Jovana Åeviøa, doterao je do potpukovnika u Srp-skom husarskom puku.42

Stojanov i Vitkoviø dobili su u Rusiji velika imaœa, aPaniø i Periø maœa.

Meÿu posledœima, koji su se pre Horvatove seobe od çlanovauglednih srpskih porodica uz Ugarske u Rusiju odselili bio jePetar Tekelija;43 on je 1748. otiåao u Rusiju kao poruçnik i od svihSrba do tada doëiveo tamo najsjajniju vojniçku karijeru, poslemnogih ratnih zasluga i burnih doëivæaja postao je feldmaråalruske vojske. Petar je bio sin kapetana Moriåke milicije Rankaa unuk slavnog oberkapetana aradskog i zapovednika Moriåkemilicije Jovana Tekelije, koji je noøu po zvezdama proveo vojskuEvÿenija Savojskog kroz ritove do Sente, gde je 1697. Turke potu-kao.44 O velikom ugledu te porodice meÿu narodom svedoçe namnekolike narodne pesme o bojnoj slavi Tekelija.45 Prouçavajuøi tetri generacije ove znamenite srpske porodice, vidimo kako seporodica Tekelija psihiçki meœa, åto je svakako uticalo na œenuokolinu, i nalazimo uzrok zaåto se Petar Tekelija odselio u Rusi-ju. Œegov deda Jovan stekao je i pri uguåivaœu Rakocijeva ustan-ka za dinastiju velikih zasluga, radi çega mu je øesar poredmaÿarskog plemstva odredio zlatan lanac i skupocenu sliku kaonagradu, ali mu grof Ålik te darove nije dao, nego ga je joå zbognekih izgreda i zatvorio, tek na zauzimaœe princa Evgenija dobioje carske darove.46 Vremenom se Jovan Tekelija toliko izmenio, daje kasnije posetio Rakocija u Rodostu; razume se da je taj antidi-nastiçki çin pokvario karijeru œegovih potomaka u austrijskojvojsci. Œegova sina Ranka su prosti vojnici voleli, ali su ga seoficiri klonili, poçeo je i sedeti a nikako da postane oberkape-

MITA KOSTIØ22

42 Popovò, Voenôá posselenìá Serbovò, 604.43 Œegova biografija: „Letopis MS“, kœ. 33, ç. ÌÌ. O porodici

Tekelija u Rusiji ima zaseban çlanak Ruskìi arhivò, 1888, kœ. 2.44 Jakåiø, M., „Bogosl. glasnik“, 1902, Ì, 24.45 V. Ëenidba Ranka Tekelije. „Letopis MS“, kœ. 65, 129.46 Jakåiø, M., o. s., 39.

tanom. Po prirodi silovit, imao je çeåøe sukoba sa Ÿurkom Åe-viøem, koji je doåao na mesto œegova oca. Veø i sin Åeviøev Jo-van postao je kapetan kao i on, a œegovi sinovi Petar i Jovanmorali su se zadovoæiti maœim çinovima u vojsci. To nepraved-no zapostavæaœe je najposle i nateralo ambicioznog i darovitogporuçnika Petra Tekeliju da se odseli u Rusiju.

Kao Karlo ¿Ì morala je iz razloga spoæne politike i œegovakøi, carica Marija Terezija u emigracionom pitaœu Rusiji joåviåe da popuåta. Poçetkom 1749. poslat je u Tokaj od strane ruskogcarskog dvora radi nabavke çuvenog tokajskog vina za dvorskepotrebe general-major Teodor Viåœevski.47 On je bio rodom Srbiniz sela Viåœice kod Beograda. Kad se odselio u Rusiju, ne zna se.Poåto je znao mnoge jezike i vaëio kao vrlo predusretæiv çovek,pokazao se za vrbovaœe iseæenika vrlo pogodan, ali je te iste go-dine umro i na œegovo mesto je imenovan œegov sin, pukovnikGavrilo Viåœevski.48 Ta ruska vinarska komisija u Tokaju nije ta-da opozvana, nego je pod raznim zapovednicima ostala u tom gradukroz çitavu drugu polovinu H¿ÌÌÌ veka49 i pri svim migracijamaaustrougarskih Srba u Rusiju igrala je vrlo vaënu ulogu. Nabavkavina za carski dvor bila je samo œena prividna svrha, u stvari onaje bila srediåte ruske emigracione propagande meÿu ugarskimSlovenima i glavna etapna stanica, koja je prihvatala i daæesprovodila sve srpske migracije u Rusiju.

U to vreme nalazili su se husarski pukovi u Rusiji, pa meÿuœima i Srpski husarski puk, u velikoj krizi. Svi pukovi imalisu posebno ustrojstvo u ruskoj armiji i zasebno su se vodili viåekao neregularna vojska. U œih je bilo sve sopstveno: koœ, karabin,piåtoæi, sabæa, mundir i koœski pribor, sve su to saminabavæali i plaøali od svoga sledovaœa. Stoga i oprema ruskihhusarskih pukova toga doba nije bila jednaka, nego razliçita. Uz tosu morali da ëive o svom provijantu koji su nosili za sobom. Zasve to dobijali su pored vojniçke plate joå i tzv. „racione i por-


47 Bantôåò-Kamenskìy, Obzorò vníånihò snoåenìi Rossìi (Moskva,1894), Ì, 70.

48 Stojanoviø, Æ., o. s., 2822.49 Ukinuta je tek 1800. (Bidermann, Russ. Umtriebe, 16).

cione novce“, åto je svake godine viåe iznosilo nego izdrëavaœema kog drugog redovnog puka.50 No pored svih tolikih rashoda, tihusarski pukovi nisu nikad imali potpuno brojno staœe, pa suçeåøe slati oficiri u Ugarsku da vrbuju nove æude.

Ruske finansije su u to doba bile u oçajnom staœu. Drëavnekase su joå 1743. godine na primer, toliko zaostale da drëavni çi-novnici 18 meseci nisu dobili platu.51 Iz istih razloga nije se ni Srpskom husarskom puku mogao porcioni i racioni novac daisplaøuje. Zbog oskudice su 1747. pojedini husari poçeli veø dapæaçkaju i da dezertiraju. Staœe se sve viåe pogoråavalo, tako daje u maju 1750. iz Srpskog i Ugarskog puka 59 æudi podnelo molbuza otpust iz sluëbe. Senat je naredio istragu, na kojoj je brigadirSrpskog husarskog puka Stevan Vitkoviø izjavio da je tome jedinoneuredna isplata porcionog i racionog novca kriva. Novçanosledovaœe od 6 rubaæa za çetvrt godine primili su doduåe ured-no, i to su potroåili za hranu; ali koœa, oruëje, mundir, muni-ciju i åator duëni su bili nabavæati i izdrëavati od racionogi porcionog novca, koji su primali posle dve i tri çetvrti godine;u tom meÿuvremenu husari bi u najveøu bedu zapadali. Pri datoj is-trazi se ispostavilo da drëavne kase nisu iz proraçunske svote zaizdrëavaœe neregularnih pukova za godinu 1749. isplatile 65.000rubaæa. Na to je Senat odluçio da husare zadrëi u sluëbi i da seVojnoj kolegiji radi izmireœa toga duga iz rudarske kase stavi naraspolagaœe 170.000 rubaæa. Ujedno je odluçeno da se u øesarskeoblasti poåaæu ponovo oficiri radi vrbovaœa novih husara.52

Za svoju propagandu su ti ruski emisari kod Srba u Ugarskojnaåli vrlo povoænu predispoziciju. Srpska milicija u Pomo-riåju i Potisju nalazila se baå zbog ukidaœa Moriåke i Potiskekrajine u nezadovoæniçkom pokretu, iz koga se pod voÿstvom JovanaHorvata i Jovana Åeviøa razvio emigracioni pokret i seoba uRusiju, kojom su i osnovana tamo srpska naseæa: Nova Srbija iSlavenosrbija.

MITA KOSTIØ24

50 Popovò, Voen. posselenìá, 604–605.51 Kaemmel, O., Illustr. Gesch. d. neuen Zeit; II, 576.52 Solovóevò, HHÌÌÌ, 10.

Seobe Srba iz ukinute Moriåke i Potiske krajine u Rusijupod voÿstvom pukovnika Horvata (1751) i Åeviøa (1752) i osni-vaœe srpskih naseæa u Rusiji – Nove Srbije i Slavenosrbije, do-godila se u doba velike krize, u kojoj se nalazila spoæna politikaAustrougarske od Ahenskog mira (1748) do poçetka Sedmogodiåœegrata,1 i stoji u neposrednoj vezi sa spoænom politikom beçkog dvo-ra toga doba.

Ahenski mir nije nikog zadovoæio. Granice izmeÿu zaraøenihdrëava ostale su uglavnom iste, najglavnija poratna promenaopåteg politiçkog poloëaja bila je nagli porast Prusije. Otmi-ca Ålezije od Fridriha ÌÌ je davnaåœu orijentaciju austrijskespoæne politike protiv Francuske sasvim promenila, umestoFrancuske postao je Fridrih ÌÌ najveøi neprijateæ Austrije; Ma-rija Terezija ga je uvek smatrala kao nepravednog uzurpatora i ce-log veka mrzila „na to çudoviåte“.2

Zbog toga su se u Beçu trudili, na osnovu novoutvrÿenog poli-tiçkog sistema (u aprilu 1749), da åto boæe uçvrste s Rusijom joå1746. sklopæeni savez, kome je tajna çetvrta taçka davala protiv-pruski karakter. Spoænu politiku monarhije vodio je u to doba


POLITIÇKA POZADINA HORVATOVEI ÅEVIØEVE SEOBE SRBA U RUSIJU

1 O tom dobu izvorna rasprava: Beer, A., Über die Österr. Politik im J.1749–1755, u kœizi Aufzeichnungen des Gf. W. Bentinck über Maria Theresia(Wien, 1871), 1–149.; zatim Arneth, Gesch. M. Theresias, Bd. IV.

2 Dorschel, G., Maria Theresias Staats- und Lebensanschauung (Gotah,1908), 52.

drëavni kancelar, grof Ulfeld. U suåtini poåteœak, ali tromi nejasan, nije bio dorastao svome pozivu, svu teëinu drëavnihposlova oduzeo mu je sekretar ministarske kancelarije JozefBartenåtajn. U stvari je, kaëe sam grof Kaunic, on stojao na çeluministarske konferencije. Od strane Austrije uglavnom jeBartenåtajn vodio viåegodiåœu borbu s ruskom diplomatijomoko seobe Srba u Rusiju, sam on kaëe da 1751. i 1752. godine ni jedandiplomatski kurir nije iz Beça iåao u Petrograd, a da nije nosiopo koju notu u tom poslu. Sve te note je on sam sastavio i konfe-renciji podnosio, a ona ili carica je retko kada åto na œegovukonceptu meœala. Od svih austrijskih drëavnika toga doba, naj-boæe je poznavao srpske stvari, kao vaspitaç prestolonaslednikaJosifa3 je o Srbima u monarhiji napisao çitavo jedno delo.4 Barten-åtajn je ujedno bio i najrevniji pristalica saveza s Rusijom. Poœegovu miåæeœu je Austrija imala u to doba tri glavna nepri-jateæa – Francusku, Tursku i Prusiju – od kojih je Prusija bila naj-opasnija. Protiv Francuske moglo se nadati pomoøi od pomorskihdrëava, ali protiv ova druga dva neprijateæa ostajalo je Austrijida se osloni jedino na svoju snagu i na pomoø Rusije. O toj neophod-noj potrebi saveza s Rusijom bili su viåe ili maœe uvereni sviçlanovi ministarske konferencije.

I Rusija je bila prema Prusiji neprijateæski raspoloëena,åto je savezu s Austrijom davalo çvråøu podlogu. KancelaruBestuëevu je poålo za rukom da uveri caricu Jelisavetu kako jeFridrih ÌÌ vrlo opasan sused za Rusiju.5

Kraæu Fridrihu je rusko neprijateæstvo najviåe smetalo. Odsvih suseda Prusije, zapisao je on joå 1746. godine, najopasnije jerusko carstvo, kako zbog œegove sile, tako i zbog œegovog geo-grafskog poloëaja. Oni koji posle mene budu ovom zemæom vladali,imaju razloga da s ovim varvarima u prijateæstvu ëive, jer su oniu staœu da Prusiju upropaste nepreglednom masom svojih lakih tru-pa, dok se od œih uçiœena åteta ne moëe naplatiti, jer œihove

MITA KOSTIØ26

3 Czörnig, Ethnographie, III, 134.4 Bartenåtajn, Kratak izveåtaj o staœu rasejanog mnogobrojnog

ilirskog naroda po c. i kr. nasl. zamæama. Preveo A. Sandiø (Beç, 1866).5 Teoktistovò, E., Otnoåenìá Rossìi kò Prussìi vò carstvovanìe

Elisaveti Petrovnô (Moskva, 1882), 63.

najbliëe oblasti leëe u bedi, i dok se u Ukrajinu doÿe, moraju sepustiœe pregaziti.6

Posle desetak godina je kraæ Fridrih istinu tih reçi sam nasebi iskusio. Do Sedmogodiåœeg rata je doålo najviåe zbog togaåto mu u œegovu natecaœu s Austrijom o rusko prijateæstvo, poredsvih napora nije poålo za rukom da zadobije prijateæstvo ili masamo neutralnost ruskog dvora; Rusi su mu tada najstraånijihudaraca zadali, oni su ga najposle od oçevidne propasti i spasli.Shvatajuøi znaçaj Rusije u svojoj borbi protiv Austrije, Fridrihje pisao svome poslaniku u Petrograd, da preduzme sve åto je godæudski moguøe (tout ce qui est humainement possible), samo da zado-bije kancelara Bestuëeva za Prusiju.7

U Beçu su bili o toj Fridrihovoj akciji dobro informisanii stoga je kao aksiom austrijske spoæne politike vredelo miåæeœeda se savezniçki odnosi s Rusijom moraju åto boæe negovati. Noustezaœe Austrije da prizna „casus foederis“ u nameravanom napaduRusije na Åvedsku posle Ahenskog mira je te prijateæske odnosesasvim pokvarilo. Do napada doduåe nije doålo, ali se Rusijaotuÿila, åto je za Austriju bilo vrlo opasno. Beçka vlada opozoveiz Petrograda grofa Bernesa i na œegovo mesto poåaæe svog rani-jeg poslanika kod ruskog dvora, feldmaråala barona Pretlaka, ko-ji je u Beçu vaëio kao najboæi poznavalac ruskih prilika. Dana 9.januara 1751. Pretlak je stigao u Petrograd8 sa zadatkom da izgla-di sve nesuglasice posledœeg vremena i odmah je poçeo u tom pravcuda deluje. Sve œegovo dokazivaœe svodilo se na tvrdœu da Rusiji nepreti opasnost od Åvedske, nego od Prusije, sve snage moraju se utom pravcu u pripravnosti drëati, jer se u pruskog kraæa ne moëepouzdati, niti se moëe proraçunati koliko dugo øe joå miranostati.9

Baå u to kritiçno doba austijske spoæne politike, kad jebaron Pretlak u Petrogradu svim silama radio na tome da uzdr-mani savez s Rusijom ponovo uçvrsti, javio se meÿu srpskom mili-cijom u Pomoriåju i Potisju emigracioni pokret u Rusiju i uçe-


6 Oncken, Das Zeitalter Fr. d. Grossen; II, 3.7 Teoktistovò, o. s., 74.8 Bantôåò-Kamenskìy, Obzorò vníånihò snoåenìi Rossìi, Ì, 70.9 Beer, o. c., 110.

stano su zareÿale beçkom dvoru tako neugodne diplomatske inter-vencije petrogradskog dvora, da se srpskim graniçarima seoba uRusiju dozvoli. Iz politiçke nuëde morala je Marija Terezija, kaoœen otac Karlo ¿Ì, tom zahtevu ruskog dvora da popuåta: svi su uBeçu bili uvereni da Fridrih ÌÌ stalno misli o tome kako øe Aust-riju ponovo napasti, pa su hteli da za taj sluçaj rusku pomoø osi-guraju.

Ta ideja vodiæa austrijske spoæne politike – o potrebiodrëaœa ruskog saveza za Austriju zbog pruske opasnosti, i teëœakoja iz œe rezultira, da se Rusija niçim ne uvredi, odraëava se ucelokupnom drëaœu beçke vlade u emigracionom pitaœu Srba uRusiju – provlaçi se kroz sve œene diplomatske note u tom poslu,uslovæava dozvolu Horvatove i Åeviøeve seobe i na taj naçinomoguøava osnivaœe srpskih naseæa u Rusiji: Nove Srbije iSlavenosrbije.

MITA KOSTIØ28

(Osamnaesti zakonski çlan Poëunskog sabora 1741. godine.Postepeno ukidaœe Moriåke i Potiske krajine. Otpor Srba.Reinkorporaciona komisija u Potisju i Pomoriåju. Pretvaraœesrpske milicije u regularne pukove. Konaçno ukidaœe Moriåke i Po-tiske krajine. Mitropolitove protivmere. Zborovi Potisanaprotiv inkorporacije u Beçeju i œihove rezolucije. Memorijal baçkogepiskopa generalu Engelshofenu. Plebiscitna komisija u Potisju iPomoriåju. Glasaçki spiskovi sa rezultatom glasaœa. Zbor Mori-åana u Nadlaku. Zahtev za odreÿivaœe novog zemæiåta. Dekret opodeli maÿarskog plemstva i zemæe razvojaçenim oficirima. Spisaknovih Srba plemiøa i œihovih poseda)

Uzroci koji izazivaju seobe su raznovrsni: istorijski, psi-holoåki ili ekonomski, i oni se u veøini sluçajeva prepliøu. Dabi se odredilo koji je od œih prevlaÿivao, mora se zasebno ispi-tati svaki metanastaziçki sluçaj.1

Horvatovu i Åeviøevu seobu Srba iz Pomoriåja i Potisja uRusiju izazvalo je ukidaœe Moriåke i Potiske krajine. Ali onaunutraåœa uzbuna koja je Moriåane i Potisane naterala na seobu,sastojala se iz socijalno-politiçkih, verskih i nacionalno-poli-tiçkih motiva. Ovom poglavæu je zadatak da te motive podrobnoispita.


UKIDAŒE MORIÅKE I POTISKE KRAJINE

1 Cvijiø, J., Metanastaziçka kretaœa, œihovi uzroci i posledice,„Srpski etnografski zbornik“, HHÌ¿, 23 i daæe.

Konferencija ministara i dvorskih savetnika odrëana 5.septembra 1754. u Beçu, raspravæajuøi o uzrocima seobe srpskemilicije iz razvojaçene Moriåke i Potiske krajine u Rusiju,doåla je do zakæuçka da ta seoba proistiçe iz akta o inkorporacijitih krajina Ugarskoj.2

Tu inkorporaciju je odreÿivao 18. zakonski çlan Poëunskogsabora 1741, çija je 3. taçka glasila: „da se mesta, koja se zovu mili-tarska [loca militaria dicta] u Baçkoj, Bodroåkoj, Çongradskoj, Arad-skoj, Çanadskoj i Zarandskoj ëupaniji [u Moriåkoj i Potiskoj kra-jini] nanovo predaju i podloëe jurisdikciji kraæevine i ëu-panija; zatim da se i distrikti Temiåvarski, Sremski i Doœo-slavonski, çim mirnija vremena nastupe, takoÿe na isti naçinkraæevini utelove [reincorporentur]“.3 Komesara za taj posao øe zaUgarsku odrediti palatin, za Slavoniju ban.

Za Maÿare je taj 18. zakonski çlan 1741. godine predstavæaokrupan politiçki uspeh, jer je privilegisana srpska milicija uMoriåkoj i Potiskoj krajini pod upravom Dvorskog ratnog save-ta i Dvorske komore u Beçu stajala u opreci sa varmeøkim ze-maæskim zakonima, zato se Maÿari nisu mogli izmiriti s iznim-nim poloëajem Srba u Ugarskoj. Varmeøke i vrhovne zemaæskevlasti protivile su se veø i samom osnivaœu obe te krajine (1702)toliko da su se u Baçkoj i Bodroåkoj ëupaniji zbog tih sukoba mno-ga srpska sela radije vratila pod Turke, åto nisu htela da doÿu podëupanijske plemiøke vlasti i dele nezavidnu sudbu maÿarskih ne-meåkih kmetova – jobaÿija. Po izveåtaju namesnika øesarskevlasti u Slavoniji Kalaneka Dvorskom ratnom savetu od 19. fe-bruara 1702. preålo je, iz razloga åto nisu hteli da doÿu podmaÿarsku civilnu upravu zbog varvarskog postupaœa maÿarskih çi-novnika, viåe od hiæadu srpskih porodica preko Tise na turskozemæiåte i tamo naselilo sela Siget, Batku, Orlovat, Bosku, Mo-doå, Itebej, Stiplec i Beçkerek. Osim toga, javio je Kalanek, sviseæaci javno govore, ako u Bodroåkom distriktu – u Titelu,Moåorinu, Sentivanu, Kuli, Kaøu, Kovinu, Petrovaradinu, Gardi-novcima i Gospoÿincima – i daæe ostanu pod maÿarskim var-meøkim çinovnicima, prodaøe kuøe i imaœe i u Tursku øe otiøi.4

MITA KOSTIØ30

2 Schwicker, Polit. Gesch. d. Serben in Ungarn (Budapest, 1880), 144.3 Corpus iur. hung., ed. 1822, 170.4 Spomenik, LI, 34.

U socijalno-ekonomskom i politiçkom pogledu su pri-vilegije graniçarskom militarskom staleëu (status militaris)pruëale mnogo povoæniji ëivot nego åto su imali maÿarski isrpski seæaci – provincijaåi (status provincialis) pod civilnomupravom. Tako su militari u mirno i ratno vreme bili oproåteniod kontribucija, dobijali su za svoje izdrëavaœe zemæe i vojniçkoodelo delom gotovo, delom u naknadi, a kad bi sluëili izvan zemæe,davala im se plata kao i drugim øesarskim trupama. Osim toga, pre-ma œima katoliçka propaganda nije smela biti tako nasrtæiva kaoprema provincijaåima.5 Pored tolikih povlaåøenosti mili-tarskog staleëa nad graÿanskim jaçala je kod Srba odvratnost pre-ma graÿanskoj upravi i nacionalnopolitiçka i verska mrëœaMaÿara prema œima, jer Srbi su, od kako se u maÿarskoj povesni-ci pokazuju u svim pobunama Maÿara protiv krune a osobito uRakocijevoj, bili najsnaënija potpora Austrije. Smatrajuøi Srbekao Austriaco-Politicum, beçka vlada je tu mrëœu namerno pojaçavalai starala se da srpsku miliciju u dobroj voæi odrëi, da bi je åtosigurnije mogla da iskoristi, i to u politiçke svrhe kao pro-tivteëu separatistiçkim teëœama Maÿara i u vojniçke svrhe, kaodobru i jevtinu vojsku za ratovaœe protiv Turaka i na strani.Maÿari su opet smatrali Srbe kao Hungaricum-Provinciale i teëilida ih svojim zemaæskim zakonima podvrgnu, ali razlozi preteënovojniçko-dinastiçke prirode odrëavali su im naklonost beçkogdvora i sticali ponovne potvrde œihovih privilegija.

Borba Marije Terezije protiv Fridriha ÌÌ ojaçala je poli-tiçki poloëaj Maÿara na beçkom dvoru. Kao nagradu za obeøanuoruëanu pomoø morala im je carica da potvrdi spomenuti 18. za-konski çlan 1741. godine, koji je odreÿivao ukidaœe Moriåke iPotiske i Podunavske krajine. Znajuøi o dotadaœem otporu Srbada ne doÿu pod maÿarsku civilnu upravu, da bi neposredno ukidaœetih krajina dovelo do zapleta koji bi u onom ratnom vremenu kadje srpska milicija çinila viåe od polovine austrijske vojske6 mo-


5 Bartenåtajn, o. s., 32, 27.6 Cela austrijska vojska brojala je 1710. godine 82.572 peåaka i

30.972 koœanika; srpska graniçarska milicija 45.615 vojnika i 20.000rezerve (Vaniçek, Specialgesch. d. Militärgrenze, I, 475–478).

glo po drëavu biti vrlo opasno. Primas Ugarske i palatin suteåkom mukom na saboru izradili da se tom zakonskom çlanu dalatakva stilizacija da se s œegovim izvråeœem çeka dok mirnija vre-mena ne nastupe.7

Dok je Temiåvarski Banat (izmeÿu Moriåa, Tise i Dunava)bio u rukama Turaka, imale su Moriåka i Potiska krajina pravana opstanak u militarskim åançevima, koji su Banat u polukruguod obala Moriåa u blizini Erdeæa du uåøa Tise opkoæavali,gledale su okolne ëupanije i svoje odbrambene pozicije; ali kad jeposle Poëarevaçkog mira (1718) Banat dobila Austrija i drëavnegranice se pomerile duboko na jug, nestalo je razloga œihovu daæemopstanku. Kada su se zatim u miru odnosi poçeli ustavno da sreÿu-ju, postao je za ëupanije u drëavno-pravnom i administrativnompogledu privilegisan poloëaj Moriåke i Potiske krajine sve ne-snosniji. Tu opreku je zaoåtravalo joå i to åto usled rÿavog us-trojstva samih krajina one nisu bile pod çisto vojniçkom upravom,nego se u œima delokrug vojnih i civilnih vlasti sukobæavao.8

Pored toga, kad je nestalo svrhe, poçele su krajine iznutra same odsebe da se rastvaraju, u srcu samog vojniåtva nestajalo je vojniçkogzanata i usled uçestalih izgreda odnosi izmeÿu ëupanijskih icivilnih vlasti bivali su sve gori, srpska milicija bila je samona åtetu graÿanskom elementu i maÿarski su staleëi ëurno za-htevali da se ona provincijaliåe i ëupanijama utelovi.9 Za to sunaveli tri glavna razloga: treba ispuniti 18. zakonski çlan 1741.erar bi imao od toga viåe koristi i åto Srbi ne zasluëuju po-åtovaœa.

Neposredan povod je Poëunskom saboru za donoåeœe 18. za-konskog çlana i pruëila ëalba Baçko-bodroåke ëupanije protivraznih izgreda graniçarske milicije.10

Srbi su se opet iz navedenih razloga ukidaœu krajina pro-tivili, stoga je beçka vlada da ne bi uvredila ni Srbe ni Maÿare,çiju je pomoø za rat podjednako trebala, samo razvojaçivaœeMoriåke i Potiske krajine poçela da izvodi lagano i postepeno.

MITA KOSTIØ32

7 Bartenåtajn, 29.8 Vaniçek, o. c. I. Up. i Spom. LI, 36–38.9 Erdujheæi, Istorija Novog Sada (Novi Sad, 1894), 143.10 Ibid.

Poçetkom 1743. godine u Segedinu su raspuåtene dve kom-panije husara i jedna kompanija hajduka i protiv œihove molbe daostanu militarci; koji nisu hteli da ostanu pod ëupanijskomvlaåøu, razdeæeni su u druge potiåke åançeve.11

Da bi Srbe, koji su meÿutim na ratiåtu stekli novih zaslu-ga donekle umirili, Marija Terezija im je te godine potvrdilaprivilegije.12 U nameri da sveçanom objavom potvrÿenih privi-legija dejstvo 18. i 40. zakonskih çlanova 1741. godine donekleparaliåu, Srbi su od dvora traëili i dobili dozvolu za odrëa-vaœe Narodno-crkvenog sabora. Za taj su Sabor narodni poslani-ci od svojih izbornika dobili uputu da, izmeÿu ostaloga, na saborutraëe da se krajine ne ukidaju. Poåto se na Saboru proneo glas daje ukidaœe obeju krajina kod dvora svråena stvar, sabor je meÿuostalim postulatima traëio da narod i u inkorporiranim kraje-vima uëiva privilegije.13 Tako su na primer, energiçni Budimcisvojim poslanicima naloëili da traëe ne samo „nikakovoi Krai-ni ili åancev v redukciju dopuåtiti, no eåte... i redukcirati-ja åanci dosada pak v pervii åtant milostivo postaviti“.14

Povodom tog saborskog postulata su za inkorporacijuodreÿeni komesari general Engelshofen, Pataçiø i Vajaj (Vayay)dostavili mitropolitu Nenadoviøu cariçin restrikt (1. jula1745) sa ovom odlukom: „Poåto se u smislu 18. zak. çl. posledœe di-jete Œ. V. reåilo 1743. g. da se Distrikt Sremski, Doœe Slavoni-je s jedne i s druge strane Dunava, a naime vojniçka mesta u Baçkoji Bodroåkoj ëupaniji Sabadka, koja se zove Sv. Marija, Sombor,Brestovac i Palanka inkorporiraju, na molbu Srba iz tih dist-rikata se odreÿuje da se [i pored toga] privilegije imaju drëati ida im inkorporacije nema prejudikovati i derogovati“.15 Vlada jebila primorana da çini takve ustupke samo da stiåa nezado-voæstvo koje se poçelo u narodu zbog ukidaœa krajina javæati.

Iz jedne predstavke 1745. godine lepo se vidi u kakvom su seoçajnom staœu nalazili Srbi u maÿarskom provincijalu i jasno se


11 Vaniçek, o. c. I, 572. Schwicker kaëe pogreåno dva puka. (o. s., 123).12 Schwicker, 82.13 Jakåiø, M., O Arseniju Ì¿, 90.14 Vitkoviø, Spomenici, ÌÌ, 306.15 Jakåiø, 138; Schwicker, 94. Szalay, Das Rechtsverhältnis d. serb. Nieder-

lassungen zum Staate in d. Ländern d. ung. Krone (Leipzig u. Pest, 1862), 50.

razabiraju neki razlozi koji su stvarali nezadovoæniçki pokretu narodu i terali ga na seobu. „U gorem smo poloëaju od robova“,tuëe se oni tu. „Upuøuju nas da se obratimo na ëupanije radi leka,no te sudije su naåi gonioci. Ako se i u najpravednijoj stvari obra-timo na Lokumtencijalni savet u Poëunu, ne moëemo se ni otudnadati pomoøi, nego najviåe da øe se tuëbe poslati ëupanijama naizjaåœeœe, pa ako one i kao sunce jasna fakta negiraju, dosta øebiti da budemo odbijeni i joå øe nas onda ëupanije zatvarati ibiti. Åta øe tek biti ako se bez inartikulacije privilegija in-korporiraju zemæe u kojima ëivimo? Neki su se çak i u Turskuvratili i nagiœu onamo zbog maœe poreze od jednog dukata naglavu, a ovde se uz rabote plaøa do 30 forinata“,16 jadaju se rezigni-rano, ali sve to nije viåe pomagalo.

Subotiçki åanac je razvojaçen i 1745. godine je Ugarskojdvorskoj komori ustupæen. Graniçarima je ostavæeno na voæu daostanu pod novom ëupanijskom vlaåøu ili da se s celim imetkomu druge åançeve sele.17 Poåto nisu hteli da priznaju graÿanskevlasti, poslali su tri izaslanika Dvorskom ratnom savetu s mol-bom da ostane po starom,18 no kada su odbijeni, mnogi su se Srbiodselili u banatsku landmiliciju a na œihova zemæiåta su doåliMaÿari, najviåe iz Keçkemeta.19

Te godine su takoÿe ukinuti åançevi Sombor* i Brestovac,i pri premeåtaœu stare Dunavske krajine u novu dunavsku linijuod Petrovaradina do Zemuna, Potiskoj krajini su dodani åançe-vi Titel i Koviæ privremeno a potiåki graniçari tom pri-likom su ponovo podeæeni. Iduøe godine (1746) u Moriåkoj kra-jini neki åançevi su ukinuti (Jenö, Vilagos, Ohaba, Irratos, Arad,Szimanda).

Iste godine u leto doåla je inkorporaciona komisija sageneralom Englshofenom na çelu u Petrovaradinski åanac da i

MITA KOSTIØ34

16 Jakåiø, 138.17 Vaniçek, I, 573.18 Jakåiø 107.19 Korabinsky, Geograph.-hist. Producten Lexicon v. Ungarn (Pressburg,

1786), 100.* Sombor je 14. februara 1749. proglaåen slobodnom kraæevskom

varoåi. U prvom Magistratu bili sami Srbi i Buœevci („Javor“, 1884,1466).

œega provincijalizuje i Baçkoj ëupaniji utelovi. I tu je grani-çarima ostavæeno da biraju ili da preÿu u graÿanski staleë ipostanu kameralni podanici ili pak da ostanu militari i budupremeåteni u druge åançeve. Prilikom plebiscita odrëanog11–13. avgusta izjasnilo se od stanovniåtva Petrovaradinskogåanca 149 graniçara za prelaz u graÿanski staleë,20 a 224 da i daæeostanu militari, meÿu œima oberkapetan Sekula Vitkoviø, kape-tan Jovan Nikoliø, 2 hadnaÿa, 3 barjaktara, 3 straëmeåtera, 7kaplara i 207 redova.

Provincijalisaœe åançeva i utelovæeœe œihovo u ëupani-je pod graÿanske ili kameralne vlasti vråila je komisija poodreÿenim pravilima. Militari su zemæu koju su po svom çinuuëivali morali vratiti a za prodaju privatnog imaœa istavæenim je posle seobe rok joå od åest nedeæa. Pre prelaska u graÿan-ski staleë morali su sve plateëne zaostatke kao vojniçku porezu,za vreme rata primæeno oruëje itd. izmiriti i vratiti, inaçe ihje vojniçka vlast mogla putem ovrhe na to prisiliti. Isto tako supre seobe u druge åançeve sva privatna potraëivaœa i dugovaœapojedinaca u prisustvu ëupanijskih kameralnih i militarskih çi-novnika morala biti izmirena. No mnogo teåkoøe je zadavalopitaœe kuda da se militari presele. Ëupanija je zahtevala da preÿuu Srem i carica je odobrila za œih zemæiåte niëe Slankamena.Meÿutim, Sremska ëupanija je uloëila (9. avgusta) protest protivnaseæavaœa œihova u Sremu tako da su jedva 1747. godine preseæeniu sremski, za œih odreÿeni åanac.21

Meÿutim, za produëeœe rata za austrijsko nasledstvo treba-lo je novih vojnika. Za ponovni upad u Provansu i novo zauzimaœeŸenove obavezala se Austrija u Hagu (12. januara 1747) dati 60.000a svoju vojsku u Nizozemskoj pojaçati sa viåe od 25.000 vojnika.22

Za toliku dopunu trebalo je napeti drëavne sile do krajnosti. Dabi odobrovoæila Maÿare, morala je carica œihovom trajnom za-htevu o reinkorporaciji Moriåke i Potiske krajine sada po-pustiti.


20 Erdujheæi u Istoriji Novog Sada, str. 149 i daæe åtampao jeœihova imena.

21 Erdujheæi, 156.22 Arneth, Gesch. Maria Theresias, III, 312–315.

Komandujuøi general u Banatu Englshofen je iz Beça 3. maja1747. dostavio mitropolitu Nenadoviøu carsku rezoluciju: „da sene gledajuøi na sve œoj uçiœene protupredloge potiåki i po-moriåki graniçari moraju na banatsku teritoriju preseliti“. Ukomisiju koja øe pronaøi najzgodnije zemæiåte i joå te godine sveizvråiti, odreÿeni su Englshofen i general grof Karoæi.23

Poåto je rat joå trajao, transmigraciju Moriåana i Poti-sana u Banat otezali su beçki krugovi koliko su god mogli.

Godine 1748. doåla je reinkorporaciona komisija u Arad,glavno mesto moriåke landmilicije. Pozvani su svi åtapski idrugi oficiri srpske landmilicije kao i predstavnici niëihçinova. Po savremenom opisu toga zbora od lajtnanta SimeonaPiåçeviøa,24 koji je samoj komisiji bio dodeæen, obratio se gene-ral Englshofen graniçarima reçima: kako carica ceni vernusluëbu srpskog naroda i izriçe mu za œu svoje carsko blagovoleœe.„Ne mislite“, rekao je Englshofen, „da se Vaåa landmilicija uki-da iz kog drugog razloga, nego zbog pomeraœa granica usled pro-terivaœa Turaka. Stoga treba i milicija da se pomeri. Carica jeodluçila da od iseæenika osnuje nove regularne pukove, åto øe Vamviåe çasti doneti. Vama se ostavæa na voæu“, nastavio je Engls-hofen, „ko ëeli da i daæe ostane u vojniçkom staleëu nek se seliu novu granicu gde su nova mesta naznaçena kamo hoøe; ali ko hoøeda ostane kod svoje kuøe i zemæe, postaje podanik maÿarske krune.“

Na kraju svoga govora zatraëio je da mu preko svojih iza-slanika jave zborsku odluku.

Meÿu prisutnim Moriåanima taj generalov govor je izazvaoogorçeœe i krajœe negodovaœe. Izaslanici zbora pozivali su se naprivilegije Leopolda Ì po kojima od Srba naseæene zemæe pri-padaju œima i œihovim potomcima, govorili su o zaåtiti koju jesrpska milicija ukazala imperiji za vreme pobuna Maÿara iturskih ratova, spomenuli su uçeåøe Srba u nedavnim dalekim ra-nim pohodima u Francusku, Bavarsku, Prusku i Åpaniju. „Srbi joåni suza nisu otrli“, govorili su izaslanici, „za svojim, uposledœoj vojni palim sinovima i braøom, od kojih su ostale ëeneudove i maloletna deca u sirotiœi i krajœoj bedi i od drugih

MITA KOSTIØ36

23 Mitropolijsko-patrijaråijski arhiv (MPA) u Karlovcima, 115eh 1747.

24 Popovò, N., Voennôá poselenìá Serbovò vò Avstrìi, 597.

roditeæi u tuzi i starosti bez pomoøi. Nama ni taj gubitak palenaåe braøe i sinova ne bi joå bio tako nepodnoåæiv, poåto miostajemo pri tom da sluëimo do konca svoga ëivota; ali nasogorçuje åto çujemo, åto za svu tu naåu vernu sluëbu treba naj-posle ili da idemo Maÿarima u podanstvo ili da razorimo svojedomove i preÿemo tako dalek put preko Dunava na Savu i naselimopo granicama nove åançeve, çemu nikako pristupiti ne moëemo.“Na kraju su podneli molbu da, s obzirom na uçiœenu ratnu sluëbu,ostanu na starim mestima.

Komisija je tu molbu poslala u Beç i ostavivåi grofa Karo-æija koji se od starosti razboleo, otiåla je u Potisku krajinu, gdeje takoÿe sabrala narodne deputate, no i ovi su joj ponovili istumolbu: da Maÿarima ne budu podloëeni, nego da ostanu vojnici nastarim mestima. I ovu je molbu komisija poslala u Beç, odakle jedobila zapovest da se i ona vrati natrag.25

Meÿutim, u Slavoniji se pristupilo reorganizaciji srpskegraniçarske milicije, koja je dotle imala srpski karakter sa Srbimaoficirima, u regularne austrijske pukove.

Po regulamentu od 29. juna 1747. general Engelshofen je po-dunavsku i posavsku srpsku miliciju razdelio u pet pukova, i to utri peåaçka: Petrovaradinski, Brodski i Gradiåki, i dva husar-ska puka: Sremski i Slavonski. Prvo je otpoçeo u Sremu, gde su1748. aktivirani Petrovaradinski peåaçki i Sremski husarskipuk.26 Oba ta puka dobila su Srbe za komandante, nad Husarskimpukom dobio je komandu husarski pukovnik Atanasije Raåkoviø,koji se s patrijarhom Arsenijem Ì¿ zajedno u monarhiju doselio, anad Petrovaradinskim peåaçkim Josif Monasterlija, treøi sinpodvojvode (viceduktora) Jovana Monasterlije, koji je veø 1744.zbog hrabrosti imenovan za peåaçkog pukovnika,27 sa sediåtem uMitrovici. Brodski i Gradiåki pukovi su tek od 1. januara 1750.aktivirani, samo Slavonski husarski puk sa sediåtem åtaba uVinkovcima nije potpuno formiran, nedostajalo je i zemæiåta isposobnih æudi. Za pukovnika Slavonskog husarskog puka postavæen


25 Ibid.26 Vaniçek, o. c. I, 521, 539, 582.27 „Letopis Matice srpske“, kœ. 248, 46; Raiø, Istorija, Ì¿, 405;

Stojanoviø, Æ., Stari srp. zap. i natp., ÌÌ, 2968. O Raåkoviøu i Mona-sterliji: „Javor“, 1888, 267.

je Ivan Petrandi, za koga Piåçeviø kaëe da je bio Hrvat, ostalimpukovima komandovali su Nemci Pek i Janus, svi drugi oficiriu œima bili su Srbi. Ti, od srpske milicije formirani regularnipukovi imali su na poçetku potpuno srpski karakter, sa srpskommomçadi i Srbima oficirima. No kad je 1751. godine postaoglavni komandant sve pograniçne vojske koœiçki general grofSerbeloni, poçeo je naglo te, u prvi mah çisto srpske pukove dapuni nemaçkim i maÿarskim oficirima.28

Posle Ahenskog mira (oktobra 1748) nije trebalo viåe srpskemilicije i Beç je morao navaæivaœu Maÿara konaçno da popusti:15. avgusta 1750. je izdana zapovest da se i ostaci Moriåke i Po-tiske krajine provincijalizuju i kao krunska i komorska dobraBaçkoj, Çanadskoj i Aradskoj ëupaniji utelove,29 ali su ovom pri-likom Titel, Jarak, Gardinovci, Moåorin i Koviæ za åajkaåe izOstrogona, Komorana, Ÿura rezervisani.30 Graniçarima je do Mi-hoædana 1751. ostavæen rok da se odluçe za vojni ili civilnistaleë, no ovi nisu nikako hteli da svoj privilegijalno zaåti-øeni, relativno slobodni graniçarsko-vojniçki staleë pod ko-mandom austrijskih vojnih vlasti podloënih Dvorskom ratnomsavetu u Beçu, zamene teåkim provincijalno-civilnim staleëompod upravom ëupanijskih vlasti i maÿarskih plemiøa.

Mitropolit Nenadoviø je iz Karlovaca 4. septembra 1750.podneo, u ime celog srpskog naroda, caru Francu i carici molbuda se krajine ne ukidaju.31 Osim toga pisao je opunomoøenom agen-tu za srpske stvari Orengiju u Beç da se i on kod merodavnih u tomsmislu zauzme. Posle skupæenih informacija odgovorio mu jeumeåni Orengi (25. septembra) da je protiv ukidaœa Moriåke iPotiske krajine bilo celo nemaçko ministarstvo, ali kako jepored svega toga carska odluka izreçena, ne moëe se viåe uniåti-ti, no svakom je ostavæeno na voæu da se „qua militaris“ da pre-mestiti, poåto se ne utelovæuje narod, nego samo teritorija.32

MITA KOSTIØ38

28 Popovò, o. s.29 Vaniçek, I, 593.30 Stelzer, Gesch. d. Bacska, 70.31 MPA., 555 iz 1750 Up. i „Arhiv za istoriju Mitropolije

karlovaçke“, 1911, 67.32 MPA., 576 iz 1750.

Meÿutim, u narodu je nezadovoæstvo sve viåe raslo. Retko jeko pomiåæao da ostane kod svoje kuøe pod maÿarskim vlastima, sva-ki je poçeo da misli na seobu, i tu seobu oseøao kao izdajstvo iteåku nepravdu, koja im se nepravedno nanosi od strane cariceposle tolikih zasluga srpskog naroda za carski dom na mnogim bo-jiåtima. Nezadovoæniçki pokret zatalasao je obe krajine, iprotestni zborovi protiv inkorporacije poçeli su da se nagloreÿaju jedan za drugim. Iz tih zborskih rezolucija videøemo jasnopsiholoåko staœe one unutarœe uzbune duhova, koja je izazvalametanastaziçki pokret oko 2200 srpskih porodica iz Pomoriå-ja i Potisja u Banat, iz koga je opet pukovnik moriåke milicijeJovan Horvat (iz razvojaçenog åanca Peçke) izazvao emigracionipokret i seobu u Rusiju.

Prvi takav protestni zbor sazvali su graniçari Potiskekrajine 20. septembra 1750. u Beçeju. Na zbor su poslali kao iza-slanike po jednog „eåkuta i deputira“ åançevi: Kaœiëa, Mohol,Martonoå, Beçej, Fenlak, Sentomaå, Ostrovo, Ëabaæ, Titel,Novi Koviæ, Çurug, Petrovo Selo, Moåorin i Stari Koviæ. U re-zoluciji zbor moli mitropolita Nenadoviøa da kod carice posre-duje da ih ne pusti da padnu „pod igo paorstva“. Oni zahtevaju: „usluëbi Œezina Veliçanstva u redu militarskom po zakletvi ver-no i pravno svagdar mi i potomci naåi do posledœe kapi krvinaåe sluëiti na svakom mestu, gde zapovest bude, a samo da bipomilovati bili i na ovom gruntu zaostali, zaåto nije nam moguøeod mnogih godina viråovte vaåe, domove, crkve, gde srodnicinaåi poçivaju zaostaviti“.33

Karakteristiçno je za raspoloëeœe u oficirskim krugovi-ma „pokornoe donoåenie“ izaslanika svih potiåkih grani-çarskih oficira, poslato sa zbora iz Beçeja 1. oktobra Nenadoviøu.

Tu oni smatraju „kao velikoe nesçastije i krajnu nuëdu kakosvoju tako potomaka svojih cariçinu rezoluciju da se takom çemunisu nikada nadali“. Ne samo oni, nego dedovi, oçevi, braøa œi-hova sluëeøi militarsku sluëbu nisu åtedeli ni ëivota, ropst-va i nevoæa su dopadali kod glavnog neprijateæa hriåøanstva, Tu-raka, odakle su se od strane svojih domova sa svojim siromaåtvom


33 Ibid., 573 iz 1750.

iskupæivali. Ipak su ostajali u nepokolebæivoj vernosti domuaustrijskom i sluëili a obeøavaju unapred, do posledœe kapi krvisluëiti i misle: da su i deset puta svojom krvæu ova mesta isku-pili. Na tu militarsku sluëbu su iz drëave turske od Leopolda Ìprivilegijama pozvani, koje je 1743. i sama carica potvrdila. Ni-je im poznato – kaëu – kakvu su krivicu uçinili, da je ta promenanastupila, pitaju sami sebe, da li je kadgod gde od œih kakvo ne-verstvo uçiœeno, da takvu sramotu i porugu moraju trpeti.

U Banat su voæni da se sele u tom sluçaju ako im se za ishranupokaëu dovoæna mesta kao åto su ovde imali, da znaju gde onaleëe, kad veø ne mogu ostati onde, gde su œihovi pradedovi pomr-li, oni se izrodili i zasluëili. Na kraju rezolucije ëale se rezig-nirano i na sudbu åto moraju da se sele i skitaju: „símo tamoákoëe cigani sò çergami, a ne pravi i privìlegiratìi nacìon“, imole Nenadoviøa da se kod carice zauzme da ona ne odbije œihovezasluge, osim toga da prilikom dolaska inkorporacione komisi-je i Nenadoviø u œihovoj sredini prisustvuje.34

Istog dana odrëan je i jedan zbor u Çurugu, i na œemu sa-stavæen memorandum, koji uglavnom iste razloge protiv razvo-jaçeœa krajine navodi i odluçno zavråava: „svi mi jednom za svag-da, jedan za sve i svi za jednog izjavæujemo, da traëimo da ostanemovojnici i radi naåeg imena i çasti ni najmaœe voæe nemamo daodbacimo od sebe puåku i postanemo paori“.35

Taj memorijal na srpskom jeziku predali su baçkom episkopuVisarionu Pavloviøu, koji sa baå toga dana kroz Çurug provezao;ovaj ga je preveo na nemaçki i predao ga generalu Engelshofenu, do-davåi sa svoje strane da bi, s obzirom na œihove velike zasluge,nepravedno bilo kad bi i protiv izjave da hoøe da ostanu militariili silom ih uçiniti paorima ili odagnati ih od œihovih domovai crkava.

Takav zbor su odrëali u Nadlaku (10. novembra) i izaslani-ci iz svih åançeva Moriåke krajine, na kojem su protiv razvo-jaçivaœa svoje krajine protestovali, navodeøi iste razloge.36

MITA KOSTIØ40

34 MPA., 577 iz 1750.35 Ibid., 579 iz 1750.36) Ibid., 629 iz 1750.

Beçka vlada je bila u neprilici: nije htela Srbe razdraëitia morala je datu reç Maÿarima ispuniti.

U to je upornom nastojaœu maÿarskih magnata da razvojaçenegraniçare Moriåke i Potiske krajine zadrëe pod ëupanijskimvlastima uspelo, da neke viåe oficire iz Potiske krajine nago-vore obeøaœima da øe dobiti maÿarsko plemstvo i kurije, da se iz-jasne za civilni staleë. Time su Maÿari probili zatvorene redovesrpske opozicije i u œih ubacili razdor. Pred plebiscitnomkomisijom, koja je pod predsedniåtvom generala Engelshofenadoåla poçetkom novembra sa zadatkom da oficire i momçadmoriåke i potiåke milicije ispita koji staleë hoøe da prime:provincijalni ili vojniçki, izjasnilo se viåe od polovine ofi-cira iz potiåke milicije za graÿanski staleë, dok su se gotovo svioficiri iz pomoriåke milicije izjasnili za vojniçki staleë,isto tako i veøina vojnika obeju krajina.

Te glasaçke spiskove obeju krajina, koji za nas imaju velike is-torijsko-etnografske vrednosti (jer su se gotovo svi oficiri ko-ji su glasali za ostajaœe u vojniçkom staleëu odselili kasnije uRusiju), poslao je general Engelshofen 13. novembra 1750. u Beç. Izœih vidimo da su se za prelaz u provincijalni staleë iz Potiskekrajine izjasnili ovi oficiri: Iz åanca Novog Koviæa: kapetanLadislav Fejervari, hadnaÿ Petar Rajkoviø, barjaktar PeriåaKosiø; iz Starog Koviæa: kapetan Mihajlo Prodanoviø, barjaktarJovan Peakoviø; iz Moåorina: niko; iz Titela: Jovan Antonoviø;iz Ëabæa: hadnaÿ Jovica Vuåedin(!), Ÿuraÿ Popoviø, barjaktarLazar Meÿanski; iz Sentomaåa: hadnaÿ Ëivan Nikoliø, barjak-tar Marko Radiåiø, Lazar Ÿuriø; iz åanca Çuruga: kapetan Arse-nije Ÿulinac, kapetanlajtnant Mina Lazareviø, hadnaÿ ËivkoPopoviø, Atanacko Bajezitoviø, Jovan Kanaçanin, barjaktar Ra-dosav Oblaçiø, Jovan Popoviø, Gaja Sudareviø; iz Feldvara: bar-jaktar Vuja Vojnoviø, Gavrilo Ilijeviø, Maksim Miriloviø; izBeçeja: kapetan Petar Zako, hadnaÿ Ÿuraÿ Çokiø, barjaktar Mihaj-lo Teåiø; iz Mohola: hadnaÿ Dragiø Karakaåeviø, VelemirAvramoviø, barjaktar Ostoja Kuburin; iz Sente – Ostrova: obrst-vahtmajster kao kapetan Marko Markoviø, kapetanlajtnant Georgi-je Golub, hadnaÿ Subota Suæin, Jovan Badræica, barjaktar NeåkoMilinoviø, Igœat Vujiçiø; iz Kaœiëe: kapetan Stevan Zako, had-


naÿ Maksim Ninçeviø, Sava Karapanxiø, barjaktar Nikola Kara-paxiø, Stevan Zariø, Gruja Çanadac , Georgije Zako; iz Martonoåa:kapetan Lazar Vujiø, hadnaÿ Jovan Jegarac, barjaktar Jovan Ÿuriø,sve 45 oficira.

Iz åançeva Moriåke krajine: Çanada, Nadlaka, Åajtina, Sem-laka, Glogovca, Mandorlaka, Çiçira, Subotheæa nije se za prelazu graÿanski staleë izjasnio niko, samo iz Peçke: kapetan MihajloHorvat i barjaktar Sava Jociø; iz Pavliåa: kapetan Petar Mar-janoviø, barjaktar Jovan Trnovac i iz Åoæmoåa: kapetan ËivanTerzin.

Za ostanak u vojniçkom staleëu (status militaris) izjasnili suse iz åançeva Potiske krajine, Starog Koviæa: hadnaÿ ArsenijeStanojeviø, barjaktar Vasilije Prodanoviø; iz Novog Koviæa: niko;iz Moåorina: kapetan Maksim Zoriø; iz Titela: hadnaÿ MihajloPeåiø, barjaktar Jovan Peçigra, Ÿura Vlaåkalin, Jovan Hrœa-koviø, Ëivan Galeta; iz Ëabæa: Mihajlo Sorinka; iz Sentomaåa:kapetan Jovan Nikoliø, hadnaÿ Konstantin Nikoletiø, barjaktarStevan Nikoletiø; iz Çuruga: niko; iz Feldvara: hadnaÿ JovanNeåiø, barjaktar Petar Joviçiø; iz Beçeja: kapetanlajtnant SavaRakiåiø, hadnaÿ Stojan Boåkoviø, hadnaÿ Ostoja Spaiø, barjak-tar Mihajlo Sudarski, Ÿuraÿ Ÿuriåiø; iz Petrova Sela: kapetanLazar Popoviø, hadnaÿ Petar Kovaçeviø, hadnaÿ Jakov Martiø, bar-jaktar Neåko Tomaåeviø, Mihajlo Vujiçiø; iz Mohola: hadnaÿNedo Markoviø; iz Ostrova: hadnaÿ Rista Mirkoviø, hadnaÿMarko Milosavæeviø, Stevan Majnoviø, barjaktar Nikola Dud-varski, Todor Tomin; iz Sente: hadnaÿ Georgije Povoviø, Mihaj-lo Peåiø; iz Kaœiëe: hadnaÿ Petar Bajanac; iz Martonoåa:kapetanlajtnant Petar pl. Vujiø, hadnaÿ Maksim Vujiø, barjaktarËivan Jeremiø.

Iz Moriåke krajine glasali su za militarski staleë iz åan-ca Çanada: oberstlajtnant qua oberkapetan Jovan Åeviø, kapetanËivan Åeviø, hadnaÿ Petar Åeviø, hadnaÿ Pavle Marjanoviø,barjaktar Manojlo Vujiçiø, Ëivko Radojçiø; iz Nadlaka: kapetanNikola Åtrba, kapetanlajtnant Ëivan Miåkoviø, hadnaÿ SaboIåtvan, Subota Çupoœa, barjaktar Teodor Çorba, Igœat Mio-koviø; iz Åajtina: kapetan Pavle Kneëeviø, hadnaÿ StaniåaKneëeviø, barjaktar Ëivan Tomaåev; iz Semlaka: kapetan Gavri-

MITA KOSTIØ42

lo Novakoviø, hadnaÿ Georgije Novakoviø, Ostoja Satkoviø, bar-jaktar Ranisav Ëivac; iz Peçke: oberstlajtnant qua oberstkapetanJovan Horvat, hadnaÿ Ÿurka Gajiø, Mihajlo Gajdaå, Josif Cveti-noviø, barjaktar Jovan Ostojiø; iz Glogovca: kapetan Georgije Fi-lipoviø, hadnaÿ Jovan Ubaviø, barjaktar Mihajlo Dabiø; iz Man-dorlaka: kapetan Dimitrije Mihajloviø, hadnaÿ Ëivko Popov,barjaktar Mihajlo Mihajloviø; iz Çiçira: kapetan Ÿura Josiø,hadnaÿ Gavrilo Simkiø; iz Subotice: hadnaÿ Marinko Miluti-noviø, barjaktar Radivoj Radovanoviø; iz Pavliåa: hadnaÿ PavleMilutinoviø; iz Åoæmoåa: niko.

Prema tom glasaœu se iz obeju ukinutih krajina izjasnilo zaprelaz u graÿanski staleë 50 oficira, a za ostajaœe u militarskomstaleëu glasala su 72 oficira. Ova posledœa grupa oficira çinijezgro nezadovoæniçkog pokreta, koji tada joå nije imao ni voÿeni direktive.

Od prostih vojnika glasale su „pro status militari“ iz Potiskekrajine, iz åanca Starog i Novog Koviæa 124 osobe, iz Feldvara141, Sentomaåa 117, Beçeja 295, Petrova Sela 222, Ostrova 288,Sente 417, Kaœiëe 199, Martonoåa 188, dakle ukupno 1971.

Iz Moriåke krajine, iz åanca Çanada 196, Nadlaka 320, Åaj-tina 113, Semlaka 146, Peçke 466, Glogovca 122, Mandorlaka 59,Çiçira 53, Subothela 105, Pavliåa 101 – svega 1881; iz obeju kra-jina za militarski staleë glasala su 3652 prosta vojnika.

Veliku je brigu zadavalo oficirima i momçadi obeju krajinakoji su glasali za militarski staleë, åto im je Mihoædan iduøegodine bio odreÿen kao krajœi rok za seobu, a nije im taçno nazna-çeno zemæiåte na koje su ih vojne vlasti mislile iseliti. Stogasu se obratili mitropolitu Nenadoviøu za pomoø, i on je u tojstvari 22. decembra 1750. poslao carskom paru opåirnu molbu dase Moriåanima i Potisanima koji hoøe da ostanu vojnici okoDunava i Tise u Temiåvarskom Banatu naznaçi dovoæno zemæiå-ta za voÿeœe gospodarstva, kako bi se bez åtete i gubitka svogaimaœa mogli preseliti, ujedno mole i da se rok za seobu produëi.37

Meÿutim, Reinkorporaciona komisija koja je taj plebiscit


37) Svi ti glasaçki spiskovi nalaze se u Drëavnom arhivu u Beçu(Illiyric-serbica, 1750)

odrëala, u nameri da svoje obeøaœe odrëi i druge oficire umirii privuçe carici je uçinila predlog da se starijim oficirima izPotiske krajine koji su se izjasnili za graÿanski staleë dõmaÿarsko plemstvo u kurijalno dobro.

Carica je taj dekret 28. februara 1751. potpisala, a 11. martaga je Ugarska dvorska kancelarija objavila.38 Po tom dekretu svioficiri iz ukinute moriåke i potiåke milicije koji tamo sluëebar od 1740. godine pri stupaœu u civilni staleë dobijaju plem-stvo i odgovarajuøe zemæiåte na slobodan uëitak na deset godi-na. Na tom zemæiåtu mogu zidati u vrednosti do 500 forinti takoda se po isteku deset godina a po isplati novca za zidaœe, ta zemæamoëe od œih povratiti.39

Na osnovu toga dekreta su od razvojaçenih oficira Potiskekrajine dobili maÿarsko plemstvo i zemæe u Adi: zastavnik Niko-la Dudvarski 44 lanca (à 2200 kvadratnih hvati); u Beçeju: ober-kapetan Janika Antonoviø 145 l., zastavnik Mihajlo Branovaçki44 l.; u Feldvaru: zastavnici Gavrilo Ilijeviø, Maksim Miri-loviø i Vuja Vojnoviø, svaki po 44 l.; u Kaœiëi: lajtnanti SavaKarapanxiø, Lazar Meÿanski i Maksim Ninçiø po 58 l., za-stavnici Stevan Zariø, Gruja Çanadac i Ÿorÿe Zako po 44 l.; uMartonoåu: lajtnanti Velimir Abrahamoviø i Dragiø Karakaåe-viø 58., zastavnik Ostoja Kubura 44 l.; u Sentomaåu: vicekapetanSima Runiø 73 l., lajtnant Ëivan Nikoletiø 58 l,; zastavniciLazar Ÿuriø, Stevan Nikoliø i Marko Radiåiø 44 l.; u Senti:vicekapetan Ÿorÿe Golub, lajtnanti Jovan Badræica, Subota Bra-novaçki i Mihajlo Teåiø po 50 l.; zastavnici Neca Milinoviø,Igœat Vujiçiø po 44 l. – svi zajedno dobili su 1734 lanca zemæe.Kasnije (15. jula 1765), ta, samo na deset godina darovana zemæiå-ta pokloœena su na veçita vremena.40

MITA KOSTIØ44

38 MPA., 635 iz 1750.39 Ceo dekret na latinskom jeziku i srpskom prevodu ima åtampan

Nikoliçò, I., Voyvodstvo serba austrìiski. (Vienna, 1849), 125.40 Taj spisak novih Srba plemiøa i kurijalnih poseda prvi je

åtampao: Bauer A., Repertorium universorum terrenorum in comitatibus Bacset Bodrog articulariter unitis ingremiatorum etc., 23. Odatle ga je preåtampaoCzörnig, Ethnographie d. öster. Monarchie, III, 133. Up. i Stelzer, Gesch. d.Bacska, 71.

(Nezadovoæstvo u narodu zbog ukidaœa krajina. MitropolitNenadoviø prema pokretu. Pastirska poslanica. Transmigracija2200 srpskih porodica iz Moriåke i Potiske krajine u Banat. Opisseobe sela Peçke. Ruski poslanik u Beçu grof M. Bestuëev-Rjumin.Drëaœe beçke vlade prema œemu. Zauzimaœe za pravoslavne u Erdeæu.Veze srpskih nezadovoænika s Bestuëevim. Posrednici. Horvat naçelu nezadovoæniçkog pokreta. Œegove veze s Bestuëevim. Otpustiz austrijske vojne sluëbe. Pasoå za Rusiju. Relacija Bestuëevacarici Jelisaveti o Horvatovoj ponudi. Ukaz o primaœu Horvata urusku sluëbu. Instrukcije Bestuëeva od ruske vlade. Novi pasoåi zaRusiju. Horvatovo vrbovaœe iseæenika po ukinutim krajinama. Pri-java aradske varmeÿe. Zabrana. Nenadoviøev izveåtaj o Horvatovojakciji. Imenik navrbovanih oficira. Predlog Bestuëeva o obrazo-vaœu pograniçne milicije u Rusiji)

Krajem 1750. cela Moriåka i Potiska krajina nalazile su seu pokretu, narodno nezadovoæstvo se popelo do vrhunca kad je vla-da ostala pri svojoj odluci da do Mihoædana moraju svi graniçaripreøi u graÿanski staleë ili se iseliti u Banat i Srem i dati seuvrstiti u regularne pukove.

Badava je mitropolit Nenadoviø po uputi iz Beça i po vlasti-toj voæi sve çinio da utiåa taj nezadovoæniçki pokret u narodu,protiv koga je on odmah u poçetku zauzeo odluçan stav. Prvogdecembra 1750. izvestio je drëavnog sekretara Bartenåtajna o


EMIGRACIONI POKRET MEŸU SRBIMAU UGARSKOJ SA HORVATOM NA ÇELU

narodnom raspoloëeœu u Pomoriåju i Potisju pismeno a generalaEngelshofena usmeno i od œega primio daæe instrukcije.1 Opreteënom uticaju Bartenåtajna u ministarskoj konferencijiNenadoviø je bio dobro obaveåten, stoga je gledao da kod œega ot-kloni sa sebe svaku sumœu ma kakva uçeåøa u tom protivdrëavnompokretu i izvestio ga je da je i sam u svojim propovedima narodstiåavao, a to isto da je zapovedio i podruçnom sveåtenstvu da oboëiønom postu çini.2 Da bi zadobio naklonost toga, na beçkomdvoru tada najpopularnijeg çoveka, poslao mu je pred Boëiø po dvaakova çuvenog karlovaçkog „bermeta“ i „åilera“.

Po uputi iz Beça je 18. februara Pastirskom poslanicomparohijskom sveåtenstvu naredio da pouçavaju verne da moraju „C.Kr. Veliçanstvu verni svjakim nareëdenijam duhovnim i mirskimvlastem posluåni, pokorni i za vsjaku sluëbu gotovi biti, Boguboëje a caru carevo davati“;3 ali sve to nije viåe pomagalo, narodse zbog ukidaœa krajina nije viåe mogao stiåati.

Kad carica nije htela od ukidaœa krajina da odustane, diglisu se iz moriåkih i potiåkih åançeva zasiøeni nezadovoæstvomi uzaludnim ëalbama oni militarci koji su pri plebiscitu u no-vembru proåle godine izjasnili za militarski staleë, raspro-dali su u besceœe sav imetak i poçetkom leta u masi od 2200 poro-dica4 preko Moriåa i Tise spustili se u Banat.5

U jednom memorijalu stanovnika razvojaçenog åanca Peçke,u kome je posle te seobe ostalo samo oko 100 domova, opisan jedonekle sam naçin seæeœa. Peçkani se tu ëale mitropolitu (20. ju-na 1751) da: „militari s nima sveåtenici bivåi Toma, Nikola iGavrilo u samu nedeæu Svih Svetih [tj. prvu nedeæu posle Duhova]posle liturgije navaliåe i crkvu jako tirani porobiåe, ibo niputira i epitraila ni zvona ne ostaviåe nego kako od oltara takoi od prestola sve izneåe osim antiminsa i ednog evangelija uMlecima åtampanog, a drugu ni jednu kœigu od 42 komada ne os-taviåe. Pri tom je ostalo malo crkvenih novaca kod prezvitera

MITA KOSTIØ46

1 Drëavni arhiv (DA), Illyr.-serb., 150.2 Ibid.3 MPA, 25 iz 1751.4 MPA, 132 iz 1750.5 Schwicker, o. s., 129.

Milana, za koje bi mogli crkvu da opravimo, ali oni silom iåtute novce natrag i prete da øe silom uhvatiti ili toga prezviteraMilana ili œegova sina, koji je u Banat otiåao i naplatiti se.Barjaktar Sava Jociø pri tom govori da æudi crkva jesu, a crkva ukojoj se sluëi, zidina; tako su i eåkuti govorili“.6

U to doba stigli su u Juënu Ugarsku emisar iz Srpskoghusarskog puka u Rusiji kapetani Gavrilo Voiø, Dimitrije Periøi poruçnik Petar Tekelija, koji su iz Moskve poslani 25. martaprethodne godine radi vrbovaœa novih æudi.7 Oni su se vratili bezveøeg uspeha, pojaçavåi samo kod Srba predispoziciju za seobu uRusiju, koja je doduåe usled porodiçnih i prijateæskih veza saranijim iseæenicima veø postojala, ali se nije joå za sada moglajaçe razviti zbog toga åto nezadovoæniçki pokret meÿu Srbimanije joå imao voÿe ni direktive.

Zbog nepopuåtaœa beçke vlade je meÿu narodom ta predispo-zicija za seobu u Rusiju sve viåe jaçala i neki narodni prvaci izrazvojaçene Moriåke krajine obratili su se radi toga tajno ruskomposlaniku u Beçu grofu Bestuëevu, koji je celu stvar svojski pri-hvatio i odluçnim voÿeœem diplomatskih transakcija izmeÿubeçke i petrogradske vlade pri emigraciji Srba u Rusiju i osniva-œu srpskog naseæa u Rusiji Nove Srbije igrao vrlo vaënu ulogu.

Pravi tajni savetnik i obersthofmajster graf MihajloPetroviø Bestuëev-Rjumin8 doåao je kao izvanredni poslanikRusije u Beç 30. marta 1749. i 17. aprila je veø primæen kod MarijeTerezije u audijenciju. Savezniçki odnosi izmeÿu Austrije i Rusi-je bili su tada pomuøeni zbog ustezaœa Austrije da Rusiji pomogneu åvedskom pitaœu. Zbog pruske opasnosti je beçka vlada gledalada po svaku cenu taj spor s Rusijom izgladi. Na uçvråøivaœe savezaruski poslanik u Beçu morao je imati oduçna uticaja, i stoga jeMarija Terezija sve upotrebila da ga odmah pridobije. U tu svrhuje povredila i strog ceremonijal beçkog dvora. Bestuëev se, naime,


6 MPA, 92 iz 1751.7 Bantôåò-Kamenskìy, o. s., Ì, 708 O Bestuëevu: Russkìi biograf. slovarò; Èynerlingò, Dvorò i zamí-

çatelónìe lqdi vò Rossìi vò vtoroy pol. H¿ÌÌÌ. st. (Sankt-Peterburg,1846), Ì.

u Drezdenu po drugi put oëenio nekom saskom plemkiœom; œego-va prva ëena je zbog uçeåøa u zaveri austrijskog poslanika Boteprognana u Sibir, poåto joj je prethodno jezik odseçen. Bila je joåu ëivotu kad se on od protestantske konzistorije u Drezdenu daorastaviti i ponovo vençati, stoga je carica Jelisaveta proglasi-la taj brak niåtavnim i austrijskom poslaniku u Petrogradu iz-javila ëeæu da se taj brak i u Beçu ne smatra pravovaæanim. Poredsvega toga je Marija Terezija, samo da bi zadobila Bestuëeva, œe-govu ëenu na dvoru primila.9 Ali i pored te velike predusret-æivosti, odnosi beçkog dvora s ruskim poslanikom brzo su se za-tegli, i to najpre zbog œegova odluçna zauzimaœa zbog verskihprogonstava pravoslavnih u Erdeæu, joå viåe zbog œegova poma-gaœa emigracionog pokreta Srba u Rusiju.

Rusko ministarstvo je 12. januara 1751, na osnovu ëalbepravoslavnog sveåtenstva u Erdeæu koju je doneo prota NikolajBalamiri uputilo austrijskom poslaniku u Petrogradu grofuBernesu10 notu, u kojoj traëi za pravoslavne u Erdeæu liberum exer-citium religionis na osnovu jednoverja i prijateæskih savezniçkihodnosa.11 U isto je vreme i grof Bestuëev u Beçu dobio zapovest dakod beçke vlade radi toga posreduje.12

Na to je iz Beça kao dokaz verske trpeæivosti poslat u Pe-trograd prepis dekreta (od 27. februara 1751)13 kojim se Grcimadozvoæava da u Trstu mogu podiøi pravoslavnu crkvu. Austrija jeto iz çisto trgovinsko-politiçkih razloga uçinila da pomoøuGrka trgovaca koji su i u obe sicilijanske kraæevine imali istepovlastice podigne svoju pomorsku trgovinu. Bestuëev je to znaoi odmah javio u Petrograd da se ta povlastica ne tiçe domaøih, negostranih podanika Grka i time obesnaëio odgovor austrijske vlade.

MITA KOSTIØ48

9 Wolf, A., Aus dem Hofleben Maria Theresias (Wien, 1858), 60–61.10 General J. Bernes, vanredni poslanik i opunomoøeni ministar

Austrije na petrogradskom dvoru od 8. marta 1748 do 18. novembra 1750,(Jahrbuch d. k. k. auswärtigen Dienstes /Wien, 1917, 27).

11 DA, Vortrag Bernes, Petersburg, 12. Febr. 1751; Solovóevò HHÌÌÌ, 152.12 DA, ibid.13 Bidermann, Die griechisch-gläubigen u. ihr Kirchenwesen in Ö.-U.

(Statist. Monatshefte, X. Jhg., Wien, 1884), 48, gl. HHH¿Ì; Bartenåtajn o. s.,22.

Odmah zatim poçele su uçestale intervencije grofa Bestuëe-va radi emigracije Srba u Rusiju, zbog çega je on ubrzo postao naj-omraëenija liçnost od svih zastupnika stranih drëava na beçkomdvoru.

Sa srpskim nezadovoænicima je pregovore vodio prekokaluÿera Mihajla Vanija, koji je radi nekog pazara za manastirHodoå u Banatu doåao u Beç, tamo manastirski novac potroåioi kako nije smeo da se vrati, stupio u sluëbu kod œega kao domaøisveåtenik ruskog poslanstva. Pored Vanija vodio je sa Srbima pre-govore za seobu i agilni sekretar poslanstva Nikola Çerœev,14

kome je i sam Bestuëev priznao u tom poslu najveøe zasluge.Grof Bestuëev je te pregovore vodio s dobro smiåæenim

planom. U jednoj relaciji Kolegiji inostranih dela je javio da seradi åto veøeg uspeha trudio da nagovori æude iz najuglednijihsrpskih porodica da traëe pasoå za Rusiju, jer øe za œima s pono-som i drugi poøi. Takvi su æudi, rekao je Bestuëev, Jovan Åeviø,Rajko Preradoviø, Jovan Horvat i Jovan Çarnojeviø, na œih trebanajviåe reflektovati i œih je on preporuçio naroçitoj cariçi-noj paëœi.15

Izmeÿu ove çetvorice narodnih prvaka se ubrzo izrodilasurevœivost oko takmiçeœa za narodno voÿstvo, no potpukovnikmoriåke milicije Jovan Horvat16 je za kratko vreme svojom bez-


14 Œegovu veåtinu i oprez pri takvim pregovorima opisuje Piå-çeviø u svojim memoarima: (Popovò, Izvístìe, çast Ì)

15 Polnoe Sobranìe zakonovò ros. imp., br. 10.104.16 Jovan Horvat, ili kako su ga Maÿari po ocu Samuilu nazvali

Åamov (Popovò, Izvístìe, 23), bio je rodom iz Velikog Varadina (Skaló-kovskìi, o. s.), gde su 1743. bili istog prezimena gombari Stevan Horvati Grgur Horvatoviø (Erdujheæi, 34). O œegovu ëivotu pre seobe u Rusijumalo se zna. Kao major vodio je peåaçki puk srpske moriåke milicijeu ratu za austrijsko nasledstvo na Rajnu protiv Francuza. (Popovò,ibid.) Istakao se kao nar. prvak moriåke milicije i uçestvovao u narod-no-crkvenom ëivotu. (Jakåiø, M., O Arseniju Ì¿, 157; Schwicker, Polit.Gesch. d. Serben in Ungarn, 127) trinaestog novembra 1750. bio je „Oberst-leutnant qua Obercapitain“ åanca Peçke u Moriåkoj krajini (DA, Illyr.-serb.) O daæem ëivotu Ruskìi biograf. slovarò sa detaænom literaturom,koja se sva u ovom radu navodi.

obzirnoåøu u izboru sredstava za postizaœe uspeha prigrabiovoÿstvo nezadovoænika u svoje ruke, sakupio oko sebe jednu grupuoficira voænih da se sele u Rusiju i otpoçeo s Bestuëevim pre-govore. Same prilike iåle su mu u tome na ruku. PotpukovnikMoriåke milicije Jovan Åeviø iz Çanada zapleten je na osnovutuëbe predsednika Inkorporacione komisije Graåalkoviøa da seinkorporaciji krajina protivio u dugotrajan proces, u kome je iHorvat kao tuëilac protiv œega uçestvovao. U poçetku se Horvatpogodio s Grasalkoviøem da øe i on za nagradu pukovniçkim çinominkorporaciju pomagati, ali se s œim brzo raziåao, pa poåto jeveø iz dotadaœa toka parnice izgledalo da œegov glavni pro-tivnik u borbi za narodno voÿstvo, Jovan Åeviø, neøe moøi bitiosuÿen, Horvat je uvideo da u redovnoj øesarevoj vojsci ne moëeniåta viåe oçekivati.

Stoga je do krajnosti ambiciozan stupio na stranu neza-dovoænika i ubrzo se meÿu œima istakao kao voÿa emigracionogpokreta za seobu u Rusiju. Izgledi za uspeh emigracije bili sunaroçito meÿu Moriåkom milicijom vrlo verovatni.

Zato je Horvat stupio tajno u vezu s ruskim poslanikom u BeçuBestuëevim, svestrano ga izvestio o privilegisanom poloëajusrpskog naroda u monarhiji i o jaçaœu emigracionog pokreta uRusiju, koji je meÿu razvojaçenim Moriåanima poçeo naroçito dauzima maha, ponudio mu da øe od razvojaçenih Krajiånika navr-bovati ceo husarski puk od 1000 æudi i s punom ga opremom o svomtroåku dovesti u Rusiju samo ako mu se osigura generalmajorskiçin i komanda nad tim pukom.

Bestuëev je Horvatove ponude rado prihvatio i dao mu uputeza daæi rad, uputivåi ga da najpre iåte dozvolu za seobu od pret-postavæenih vlasti.

Na to se Horvat obratio Dvorskom ratnom savetu s molbom damu se dozvoli istup iz austrijske vojske i prelaz u rusku vojnusluëbu. Na predlog Saveta Marija Terezija je za vreme svoga boravkana saboru u Poëunu 5. jula 1751, „s obzirom na blisko prijateæst-vo i savez izmeÿu œe i ruskog dvora“ dozvolila Horvatu da moëeiz œene vojske istupiti i u Rusiju bez smetœi otiøi.17 Zajedno s

MITA KOSTIØ50

17 Ratni arhiv (RA), 33, 5. juli 1751.

pukovnikom Horvatom odobren je istup iz vojske i odlazak u Rusi-ju i kapetanu razvojaçenog åanca Moriåke krajine18 Naÿlaka,Nikoli Çorbi. Na osnovu te carske dozvole izradio je Savet Hor-vatu pasoå, kojim se svim komandama podloënim Savetu zapovedada c. kr. pukovniku Jovanu pl. Horvatu, koji s poslugom, koœima iprtæagom putuje u Rusiju, budu svugde na pomoøi.

Çim je Horvat dobio pasoå, predao je grofu Bestuëevu za se-bi i za 29 Srba oficira s porodicama molbu carici Jelisaveti zaprijem u rusku vojnu sluëbu19 s ponudom da bi u Rusiju doveo çitavpuk ako mu petrogradska vlada izradi u Beçu dozvolu za vrbovaœe.

Bestuëev je na to poslao carici Jelisaveti 29. juna (po staromkalendaru) izveåtaj, u kome je opåirno obrazloëio nameru srpskemilicije iz ukinutih Moriåke i Potiske krajine da se seli uRusiju i preporuçio carici molbu Horvata i od œega prijavæenihoficira da ih s porodicama primi u podanstvo i sluëbu.

Iz tog izveåtaja, sastavæenog na osnovu informacija odsamog Horvata, jasno se vide uzroci emigracionog pokreta koji suterali nezadovoænike na seobu stoga øemo izneti glavne misli œe-gove. Krajem proålog veka, javæa Bestuëev carici, doselilo se napoziv cara Leopolda iz turskih oblasti pod voÿstvom patrijarhaArsenija Çarnojeviøa oko 60.000 Srba. Œima su date privilegije,koje su svi dosadaåœi vladari, pa i sama Marija Terezija, potvrdi-li. Srbi su pomogli Austriji da oslobodi mnoge maÿarske i srpskegradove od Turaka, da uguåi pobunu Maÿara a i u posledœem ratustekli su znatne zasluge. No kako su Maÿari sada na dvoru zadobili


18 Ibid., 40.19 Specifikation derjenigen servischen officiers, welche in die Russisch-

Kayserliche Dienste einzutreten verlangen: Johan Chorwath von Kurtitsch,Johan Csernovitsch, Michael Prodanovitsch, Michael Chorwath, Nicola Csorba,Joseph Denaro, Joseph Cvetinovitsch, Maxim Wuitsch, Josa Stankovitsch, Theo-dor Csorba, Peter Wuitsch, Johan Miçkoich, Lazar Serezlin, Luca Popovitsch,Kir Popovitsch, Peter Bajanac, Rista Chernitsch, Johan Pivarov, Ignat Miçkoich,Johan Saplonzay; Mihael Schivanov, Maxim Csorba, Philipp Mirkovitsch, LazarMorvay, Georg Boschkow, Georg Popovitsch, Schewan Wuitsch, EliasMarianovitsch, Miat Babin, alle mit Familien. Taj spisak je austr. poslanik uPetrogradu poslao 1. septembra 1751. svojoj vladi u Beç. (DA, Relationenaus Rusland).

od svih drugih podanika veøi uticaj, poçeli su za odmazdu da goneSrbe pomoøu svog sveåtenstva najpre verski, zatim da rade natome da ih carica izruçi maÿarskoj civilnoj upravi kako bi pri-grabili posede mnogih bogatih Srba kad ovi postanu drëavna ko-morska dobra i Srbi postanu ugarski podanici.

U svemu su uspeli. Reåeno je da Srbi koji u ukinutimMoriåkoj i Potiskoj krajini ëele ostati, postanu ugarski po-danici, ko to neøe mora se iseliti u Srem gde i bez toga ima veøtoliko naroda da nedostaje zemæe i za preÿaåœe doseæenike. Na tosu neki Srbi odgovorili da oni pod tim uslovima ne mogu ni nastarim mestima ostati ni u Srem se preseliti, nego mole, poziva-juøi se na verne usluge øesarskom domu, da dozvoli da mogu preøi usluëbu ruske carice.

Kad im je obeøao Savet da øe dobiti pasoåe za Rusiju, doålisu kod œega, iznosi daæe Bestuëev, pukovnici Jovan Horvat i Jo-van Çarnojeviø i izjavili da oni s mnogim drugim oficirima „pojednoverju“ jako ëele da stupe u rusko podanstvo i mole caricu daim za naseæe ustupi zemæa oko Baturina (u Malorusiji) ili ma gdeu Ukrajini. Horvat je podneo spisak sa 29 oficira koji takoÿe ëeleda stupe u rusku sluëbu i za koje on kaëe da su dobili pasoåe; osimtoga uverava da øe navrbovati i u Rusiju dovesti ceo husarski pukod 1000 æudi sa vlastitim koœima i opremom i na svoj troåak, akomu se izradi dozvola za vrbovaœe. Za sve to traëi generalmajorskiçin i nasledno pukovniåtvo u tom puku. Pored toga, kaëe, mogaobi navrbovati i peåaçki puk od 2000 æudi.

Odelito od Horvata prijavili su se da ëele stupiti u ruskusluëbu, veli Bestuëev u tom izveåtaju, i drugi, vrlo iskusni ofi-ciri: kao kapetan Gavrilo Novakoviø, lajtnanti Petar Åeviø,Georgije Novakoviø i dr.

Da bi caricu Jelisavetu åto sigurnije zadobio za ideju o ko-lonizaciji Srba u Rusiju, Bestuëev je u istom izveåtaju dodaokako se i œen otac Petar Veliki brinuo da od tog naroda zadobi-je podanika „zbog œihove hrabrosti, blagoçestija, srodstva s œi-ma i neizmerne predanosti ruskom narodu kao i zbog toga, åto suim tamoåœa mesta poznata a meÿu turskim podanicima imajumnoåtvo zemæaka i roÿaka; osim toga, oni rusko podanstvo i samiëele ne iz kakve koristi ili pritvorstva nego iz revnosti prema

MITA KOSTIØ52

pravoslavnoj crkvi i æubavi prema osobi Vaåeg Veliçanstva“. Uzasve to austrijska carica je reåila da ih otpusti.

Iz tih razloga Bestuëev carici Jelisaveti preporuçuje daSrbe primi u podanstvo i svoju odluku im dostavi do 22. jula t. g.jer do tog roka oni moraju biti gotovi poåto su veø poçeli da svojpokretni imetak rasprodaju i ako do tog vremena ne dobiju reåeœe,bojati se da øe preøi Turcima, jer im tamo bar veru ne diraju.20

Ovaj izveåtaj dobio je u ruke ruski drëavni kancelar grofAleksej Petroviç Bestuëev Rjumin,21 mlaÿi brat ruskog poslani-ka u Beçu grofa Mihaila Petroviça Bestuëeva. Ovaj okretni iveåti diplomata iz åkole Petra Velikog, koji je doduåe primaomito sa viåe strana, ali se ni od koga nije dao uplivisati, zado-bio je caricu Jelisavetu pod svoj uticaj i vodio gotovo suverenospoænu politiku Rusije. Od œega je najviåe zavisilo hoøe li Hor-vatova ponuda biti primæena ili ne. No i on je, kao i œegov sta-riji brat, ideju o naseæavaœu ugarskih Srba u Rusiju odmah pri-hvatio, za œu caricu Jelisavetu zadobio te osnivaœe i razvoj srp-skih naseæa u Rusiji – Nove Srbije i Slavenosrbije – koliko je godmogao pomagao.

Po predlogu svoga kancelara potpisala je carica Jelisaveta11. jula 1751. za beçkog poslanika instrukciju, kakvo drëaœe utom pitaœu da zauzme. „Kad je do toga doålo da se beçki dvor svo-jevoæno liåava hrabre srpske vojske, treba da se staramo da je zasebe pridobijemo, jer øe i sam beçki dvor nesravœeno lakåe gle-dati tu vojsku u sluëbi svoje verne saveznice nego dozvoliti dapreÿu na tursku stranu.“ Beçkom ministarstvu treba stvar na ovajnaçin predstaviti: Ruska carica, saznavåi da Marija Terezijahoøe da otpusti Srbe i dõ im pasoåe za seobu, ne sumœa da øe se onaprotiviti nekom pojaçaœu ruske lake vojske, jer su œihovi inte-resi tako zajedniçki, da svaki porast na jednoj strani jednako delu-


20 DA, Relationen aus Russland, Pretlacks ddo. Petersburg, 1. Sept. 1751.An Kays. Mayt. Pridodan: Extract aus der Rel. des Obersthofmarschals u.Ambassad. Extraordinaire gf. v. Bestoucheff aus Wien, 29 Juni. Up. i Solovò-evò, o. s., 154.

21 Russkìi biograf. slovarò, ÌÌ, 787–796. Œegovu politiku opåirnoprikazao: Teoktistovò, Otnoåenìá Rossìi kò Prusìi vò carstvovanìe Eli-saveti Petrovnô (Moskva, 1882).

je i na drugoj strani; stoga se nada da beçki dvor neøe smetati Sr-bima da stupe u rusku sluëbu, tim viåe åto bi ta vojska gde bi seu sluçaju nuëde upotrebila, uvek sluëila protiv zajedniçkogneprijateæa. Daæe se Bestuëev upozorava da je i Petar Veliki smnogo napora teëio „da privuçe sebi te narode“ i savetuje mu se dacelu stvar vodi s najveøom paëœom kako se beçkom dvoru kao pr-vom i najprirodnijem savezniku Rusije ne bi pruëilo ni najmaœeneugodnosti i razloga za ëalbe i negodovaœe.22

Dva dana kasnije (13. jula) carica je ukazom poslanikuBestuëevu zapovedila da javi Horvatu „da øe ne samo on s drugimoficirima, nego koliko god œih bi od srpskog naroda u naåu im-periju preøi htelo, kao jednoverni s nama u sluëbu i podanstvonaåe primæeni biti“. Horvat øe po dolasku dobiti çin general-majora, oficiri koje je on prijavio po jedan çin viåe. Na krajuizraëava zadovoæstvo za obeøano formiraœe husarskog i pan-durskog puka i obeøava da øe Srbima ne samo u Ukrajini nego i udrugim krajevima potrebne plodne zemæe dati i pri preseæavaœunuënu im pomoø pruëiti. Pri dolasku u Rusiju neka doÿu u Kijevi tamo se prijave general-guverneru s objavama od Horvata.23

Çim je Bestuëev Horvata izvestio da carica œegovu ponuduprima, otpoçeo je on odmah meÿu onih 2200 srpskih porodica ko-je su se iz Pomoriåja spustile u Banat i nalazile se joå u selid-benom pokretu ne znajuøi kuda da krenu, ëivu akciju da ih nagovorina seobu u Rusiju. Meÿu ovim nezadovoænicima je œegova pro-paganda lepo uspevala, osobito kad je raåirio meÿu œih glas da ihu militarskom staleëu neøe nikako ostaviti. Naroçito sugraniçarski oficiri poçeli uz œega da pristaju jer im je obeøavao,pored istog materijalnog staœa u Rusiji, i jedan çin viåe nego åtosu u austrijskoj vojsci imali.

Meÿu prvima koji su na seobu pristali bili su kapetan Niko-la i kornet Teodor Åtrba ili kao su ih drëavne vlasti i Rusinazivali Çorba (Csorba), oba iz razvojaçenoga åanca Moriåkekrajine, Naÿlaka. Œih su, bez sumœe, politiçki razlozi na tonaveli, jer su kod drëavnih vlasti pripadali rÿavo zapisanoj

MITA KOSTIØ54

22 Solovóevò, ibid.23 Polnoe sobranie zakonov (PSZ), br. 9919.

porodici naÿlaçkog kapetana Jovana Çorbe, koji je zajedno soberkapetanom åanca Arada, Ÿurkom Åeviøem, najpre pristao uzpubunu Pere Segedinca iz Peçke, ali kad su videli da je Pera iz-dan, udarili su na srpske i maÿarske ustanike i mnoge od œihposekli, no ipak su uhapåeni, u lance okovani i posle drugeistrage jedva pomilovani.24 Kako se baå tada i srpska milicija uSremu, kuda su Moriåani i Potisani trebali da preÿu, pretvaralau regularnu vojsku i oficirska mesta Nemcima i Maÿarima popu-œavala, nisu se, naravno, ni çlanovi te, buntovniåtvom ëigosanesrpske porodice u austrijskoj vojsci mogli oseøati dobro te su seodluçili na seobu.

Istog dana kada i Horvat, dobio je pasoå za Rusiju i kapetanNikola Çorba, dok su kornet Teodor Arsenijeviø Çorba i lajtnantJosif Cvetinoviø iz Horvatova åanca Peçke dobili pasoåe zaRusiju 13. maja preko svoje komande. Sva vojna lica morala su se ra-di pasoåa za seobu u Rusiju obraøati preko svoje komande Dvorskomratnom savetu, a ovaj je traëio odobreœe same carice i nerado tepasoåe izdavao samo da emigracioni pokret ne bi uzeo maha itime se slabila vojna sila monarhije.

Dana 12. avgusta 1751. izdati su pasoåi ovoj osmorici ofi-ciri s porodicama: lajtnantu Jozi, vahtmajsteru Jovanu Pivarovu,barjaktaru Risti Hrniøu, kvartirmajsteru Filipu Markoviøu,Ÿorÿu Popoviøu, Ÿorÿu Boåkovu, kornetima Miåi Novakoviøui Aleksi Konstantinovu.25

To svoje vrbovaœe Horvat je vråio tajno i od drëavnih vlastii od mitropolita Nenadoviøa. Po drëaœu politiçkih vlastiodmah se videlo da je vlada protivna seobi Srba u Rusiju a i Ne-nadoviø se odmah s poçetka prema emigracionom pokretu poçeoneprijateæski da drëi, samo åto se motivi œegova drëaœa ne mogutaçno odrediti, ne moëe se znati da li je on to çinio iz lojalno-sti prema carskom domu ili iz sebiçnosti, da se gubitkom veli-kog broja vernih ne umaœe stolarni prihodi ili pak iz nacionali-stiçkih razloga da se odlaskom Srba u Rusiju ne bi slabio poli-tiçki poloëaj Srba u Austrougarskoj.


24 Jakåiø, M., Pobuna Pere Segedinca („Bogosl. glasnik“, 1902, sv. 2), 10.25 Spisak u DA, Illyr.-serb., 1751. Up. „Srpski Sion“, 1906, 362; Spom.

51, 71.

Poåto se usled Horvatove akcije emigracioni pokret zaRusiju neobiçno jako razmahao, uåle su mu naskoro u trag i drëavnevlasti i mitropolit Nenadoviø i poçeli paëæivo da ga motre.

Nenadoviø je nezadovoæniçko komeåaœe u Pomoriåju i Po-tisju dao preko poveræivih æudi uhoditi, i na osnovu takoskupæenih vesti podneo je sam od sebe, bez poziva drëavne vlasti,carici za vreme svoga i œena boravka u Peåti (27. jula 1751) o celojHorvatovoj akciji jedan vrlo informativni izveåtaj sa imenikomonih oficira koji hoøe s œim da se sele u Rusiju, oznaçivåi joåpored svakoga i viåi oficirski çin, koji im je Horvat u Rusijiobeøao.

Iz Moriåke krajine spomiœu se tu pukovnik Jovan Horvatkao general-major, potpukovnik Jovan Çarnojeviø iz Arada kaopukovnik, Mihajlo Horvat, potporuçnik iz Kurtiøa kao pot-pukovnik, Nikola Çorba, kapetan iz Nadlaka kao major, PetarMarjanoviø, kapetan u Çanadu, Josif Cvetinoviø kao kapetan izPeçke, Teodor Çorba kao kapetan iz Nadlaka, Georgije Filipoviø,kapetan u Glogovcu, Ëivan Åeviø, kapetan u Çanadu i Ilija Mar-janoviø kao kornet u Çanadu.

Iz Potiske krajine: Maksim Zoriø, kapetan u Moåorinu,Petar Vujiø i Maksim Vujiø, kapetani, Vasilije Vujiø i StevanVujiø, korneti iz Martonoåa, Georgije Popoviø, kapetan iz Sente,Peter, kapetan iz Kaœiëe.

Svaki od tih oficira, kaëe Nenadoviø, namerava da sa sobomu Rusiju povede 100 i viåe porodica. „Razlog toga novog primaœasluëbe ne bi bio nikakav drugi, nego åto dosadaœi vojniçkistaleë sa seæaçkim staleëom neøe da zamenu, prema tome ni uspomenutim krajinama ni drugde kao paori da ëive.“

Daæe javæa Nenadoviø carici kako je nedavno ovde bio ali seveø vratio od peøkog patrijarha poslanik, crnogorski vladikaVasilije Petroviø i preduzeo korake da se provincija Crna Gora,„koja leëi u Turskoj ali o kakvoj zavisnosti od Turske neøe da zna“podloëi Rusiji pod svojim knezom. Potpukovnik Çernojeviø izArada teëi da on taj knez postane.

Za caricu je svakako najviåe vaënosti imala na kraju togaizveåtaja spomenuta vest „da su se iz obe krajine u TemiåvarskiBanat doseæenih 2000 porodica, koje neøe da se dadu uteloviti

MITA KOSTIØ56

ugarskom provincijalu“, od pukovnika Horvata raåirenom veåøuda se nemaju nadati miliciji uzbunile i zavele da se takoÿe u Rusi-ju sele.

Ali, zavråava Nenadoviø svoju dostavu carici, on se potru-dio da ih od takve namere odvrati i nagovori da zbog svog smeå-taœa çekaju carsku rezoluciju.26

U to vreme su i politiçke vlasti aradske varmeÿe uåle u tragHorvatovoj akciji meÿu Moriåanima i uhvatile dvoje œegovihslugu na delu te o svemu preko ugarskog namesniåtva izvestileUgarsku dvorsku kancelariju, koja je opet s obzirom na to da seodrëi javni mir i poredak i oçuvaju nepovreÿena suverena pravaKraæevine, carici predloëila da se svi oni koji hoøe da se seleu Rusiju uhapse, i nad œima stroga istraga sprovede, ne bi li seotkrile Horvatove namere i pronaåla kakva œegova tajna kore-spondencija. Zatim je Kancelarija joå predloëila da se poli-tiçkim vlastima izda zapovest da one same zabrane vrbovaœe utuÿu vojniçku sluëbu i o svemu s vremena na vreme åaæu izveåta-je, a i samog Horvata da pozovu i sasluåaju ga. Carica je sve te pred-loge sa svoga neprijateæskog drëaœa prema Srbima poznatogpredsednika Kancelarije grofa Nadaëdija27 19. avgusta odobrila.Aradska varmeÿa je na to odmah dala uhapsiti te Horvatove sluge,i kad se ovaj zbog toga ëalio Savetu, grof Nadaëdi je na osnovudobavæenih podataka odgovorio da je Horvat ne samo dvoje slugunego veø 200 vojnika nakupio koje hoøe sa sobom da povede u Rusi-ju i s daæim vrbovaœem nije prestao. Mnogima je veø i vojniçke çi-nove podelio, i na taj naçin ceo narod toliko uzbudio da je œegovdom zbog toga svaki dan pun æudi. Stoga Kancelarija traëi od Save-ta da i œu o izdatim pasoåima za Rusiju izveåtava, kako bi moglatakve opasne sastanke spreçavati.28

Kada je Horvat video da su drëavne vlasti uåle u trag œego-voj akciji i da mu daæe vrbovaœe ometaju, poçeo je krajem septem-bra kupiti svoje pristaåe u nameri da se joå pre zime u Rusijukrene, i odande preko ruske vlade pokuåa izraditi dozvolu zajavno vrbovaœe iseæenika.


26 MPA., 106 iz 1751.27 Bartenåtajn, o. s., 32.28 DA, Illyr.-serb., 1751.

Pre svoga odlaska pokuåao je joå da preko ruskog poslanikau Beçu upliviåe na petrogradsku vladu da se srpskom naseæu uRusiji dõ zasebna organizacija kao åto je Vojna granica u Aus-trougarskoj i da se materijalni poloëaj deseæenika odmah upoçetku åto boæe osigura. Stoga je inicijativom samoga HorvataBestuëev u noti od 24. septembra izneo miåæeœe da bi se od Sr-ba trebalo obrazovati pograniçna milicija kao i u Austriji, zbogçega bi im trebalo odrediti zgodna mesta i dati sredstva za orga-nizaciju naseæa, vojnici bi onda bili duëni da o svom troåkunabavæaju koœe i opremu. Kako Petar Veliki pri naseæavaœu Gru-zina nije ëalio ni çinova ni para, to bi i Srbima zbog toga åtosu morali da preÿu tako dalek put o svom troåku i pre toga svojeimaœe u besceœe da rasprodaju pa opet sve nanovo nabavæaju, tre-balo za prvu godinu dati sve prinadleënosti, provijant i furaëkao i drugim husarskim pukovima isto im tako i za vreme rata sveto isplaøivati, dok u mirno vreme srpski korpus ne bi dobijaonikakvu platu.29

Krajem septembra krenuo je Horvat sa svojom grupom Srbaiseæenika u Rusiju.

MITA KOSTIØ58

29 Poln. sobr. zak., br. 9919.

(Seoba pukovnika Horvata u Rusiju. Sastav œegove grupe.Dolazak u Rusiju. Prihvatna stanica u Kijevu. Horvatov organiza-cioni projekat o naseæu. Cariçina uputa Senatu. KonferencijaSenata, Vojne kolegije i Horvata. Ukaz o osnivaœu Nove Srbije. In-strukcija generalu Gæebovu o ustrojstvu naseæa)

Kad je Horvat video da su drëavne vlasti uåle u trag œegovojpropagandi i seobu u Rusiju zabranile a on se jedva oprostio sudskeistrage, napustio je daæe vrbovaœe i krajem avgusta 1751. poçeo jekupiti svoje pristaåe u nameri da se krene u Rusiju. Mnogi ofi-ciri koji su hteli s œime da poÿu nisu to mogli, jer joå nisu do-bili pasoåe, a bez œih nisu hteli da odu zbog toga åto se onda nebi smeli viåe vratiti u monarhiju, gde su imali joå nereåenihporodiçnih i poslovnih veza.

Mnogi nisu hteli da se izlaëu neugodnostima oko vaÿeœa pa-soåa, nego su kriåom preko granice prelazili, åto onda joå ni-je bilo teåko jer nad kretaœem 2200 porodica Moriåana koje suse nalazile u selidbenom pokretu bez stalnog sediåta u Banatu, ni-je se mogao voditi nadzor, kontrola na granici bila je labava amaÿarske vrhovne vlasti nisu na odlazak Srba ni najmaœe nepri-jateæski gledale, åto su drëale da øe se na taj naçin moøi najlakåeoprostiti onih buntovniçkih elemenata meÿu œima, koji suutelovæeœu krajina Ugarskoj najviåe smetali.

Horvatova grupa oficira, vojnika, civilnih osoba, sa poro-


NOVA SRBIJA(OSNIVAŒE NASEÆA)

dicama i poslugom, s kojima je on krajem septembra u Rusiju poåao,brojala je u poçetku 218 duåa.1 Od znatnijih lica bili su to poredNikole i Teodora Çorbe iz Naÿlaka, Horvatov brat kapetan Mi-hajlo iz Peçke, Jovan Çarnojeviø, potpukovnik iz Arada, PetarMarjanoviø i Ëivan Åeviø, kapetani i Ilija Marjanoviø kornetiz Çanada, Georgije Filipoviø, kapetan iz Glogovca, Josif Cveti-noviç, hadnaÿ iz Peçke.

Iz Potiske krajine od brojne porodice Vujiøa iz Marto-noåa: kapetanlajtnant Petar, hadnaÿ Maksim, kornet VasilijeVujiø, zatim Georgije Popoviø, hadnaÿ iz Sente, Petar Bajanac,hadnaÿ iz Kaœiëe. Neznano iz kojih mesta Pomoriåke i Potiskekrajine: lajtnant Josif Davidoviø Joza, Mihajlo Vorkapiø; bar-jaktari: Lazar Serezli, Miåa Novakoviø, Aleksa Konstantinov,Rista Hrniø; kvartirmajster Filip Miatoviø; vahtmajsteri MijatBobin, Tie Ivan, Jovan Adamov, Jovan Kostiø, Jovan Vargin, JovanPivarov i dr.2

Sa tom grupom krenuo je Horvat krajem septembra u Rusiju,iåao je preko Tokaja i 10. oktobra je stigao u Kijev, gde se po uputigrofa Bestuëeva odmah prijavio generalnom guverneru Leontije-vu, koji je po zapovesti Senata tamo spremio za doseæenike prih-vatnu stanicu. Leontijev je Srbe doseæenike smestio u Kijevu iokolnim mestima i brinuo se o œihovoj ishrani. Ëivotne namir-nice za œih i za œihovu stoku imao je zapovest da nabavirekvizicijom iz obliëœih maloruskih mesta, uz obeøaœe kasnijenaplate rekvizicionih listova od strane drëave, mesto gde øe sedoseæenici naseliti, trebalo je odrediti na proleøe.3

Za Horvatom su stizali postepeno u maœem broju noviMoriåani i Potisani u Kijev i razmeåtani su po okolnim me-stima da tamo prezime. Do proleøa je œegova grupa do 1000 dose-æenika narasla.

Sa izaslanstvom od jednog majora, tri kapetana, dva poruçni-ka, sa jednim zastavnikom, narednikom, kaplarom i çetiri husaraotiåao je Horvat zatim u Petrograd da uredi stvar oko naseæa. Ta-

MITA KOSTIØ60

1 Rus. biograf. slovarò, u biografiji J. Horvata.2 DA, Illyr.-serb.3 Polnoe sobranìe zakonov ross. imperìi, T. HÌÌÌ, br. 9919.

mo je (19. februara 1752) podneo drëavnom kancelaru grofu Alek-seju Petroviçu Bestuëevu projekat „na kakvom osnovu pravoslavninarodi srpski, makedonski, bugarski i vlaåki“ ëele da preÿu urusko podanstvo i da sluëe „oruëjem i krvæu“. Taj organizacioniprojekat obuhvata u osamnaest taçaka gotovo celo ustrojstvo voj-niçkog naseæa. U œemu Horvat predlaëe: 1) Da se ustroje çetiriregularna puka, dva husarska, dva pandurska, svaki puk da ima po4000 æudi, od toga u peåaçkim pukovima da budu po 1000 grenadi-ra. 2) Nad tim pukovima da vode komande åtapski, viåi i niëioficiri kao god åto je kod drugih koœiçkih i peåaçkih pukovau ruskoj armiji. 3) Drugi spomenuti narodi da se nasele od tvrÿaveKamenka duë poæske granice, ukæuçiv Crne åume do Horvatova pu-ka. 4) Dvama husarskim pukovima carica da odredi iste pri-nadleënosti kao i drugim koœiçkim pukovima, dok pandurskipukovi da dobijaju jednu treøinu maœe; mesto porcionog iracionog novca, uëivaøe dodeæenu im zemæu u mirno vreme, uratu pak imaøe sve kao i drugi pukovi. 5) Ti novoosnovani pukoviza vreme rata da uvek imaju priliçnu rezervu po utvrÿenim mestimanaseæa. 6) Penziono pitaœe udovica poginulih oficira i vojni-ka urediøe se po naknadno podnesenom predlogu. 7) Pukovi øe se iz-drëavati iz opåeg vojnog buxeta. 8) Ime naseæu odrediøe carica.9) U mirno doba dozvoæava se onima koji sluëe u pograniçnimpukovima trgovaœe ne samo po unutraåœosti Rusije nego i poKrimu, Moldavi i Poæskoj. 10) Crkve, åkole i sveåtenstvo imaøekao i drugi pukovi a izdrëavaøe se po opåtem vojnom ustrojstvu.11) Nikakav drugi narod ne sme se naseliti po zemæi od tvrÿaveKamenka duë poæske granice do zaporoåkih kozaka, turske itatarske granice, niti na tu zemæu kakvu pretenziju diøi. 12)Podela zemæe neka se poveri kojem inëeœeru, husarska rota (çeta)od rote treba da ima osam vrsta rastojaœa, pandurska po pet vrstarastojaœa, u stepi husarska bi rota obuhvatila po trideset, pan-durska po dvadeset pet vrsta. 13) O ureÿeœu mehana, mesarnica idrugih trgovina postupiøe se po cariçinom nareÿeœu. 14) Svakipuk sastoji se zajedno sa åtapskim i viåim oficirima od dvade-set rota. 15) Za prvi put dobijaju husarski i pandurski pukovi sveoruëje od drëave. 16) Radi osiguraœa naseæa mora se iduøe godinepodiøi tvrÿava i okolna sela za to na kuluk pozvati. 17) Pitaœe


pravosuÿa odrediøe carica. 18) U ratu stupaju pukovi pod koman-du vrhovnog zapovednika regularne vojske.

Posle ovog projekta Horvat obeøava da øe o svom troåku joå1000 æudi s porodicama u Rusiju dovesti. Da bi se brojno staœeprojektovanih pukova popunilo, predlaëe on daæe, da se za åtab-ne i viåe oficire nike ne uzme ko ne dovede u Rusiju izvestan brojdoseæenika. S tim u vezi javæa da su œegov brat potpukovnikDimitrije Horvat i premijer-major Återba odluçili da po 1000æudi o svom troåku u Rusiju dovedu. Za nepredviÿene troåkove okoseobe moli od carice da se œegovoj „pohodnoj kancelariji“ izve-sna svota doznaçi. Vaëan je daæe œegov zahtev da se beçka vlada makojim naçinom zamoli da dozvoli javno vrbovaœe 500–1000 æudiu Ugarskoj; ako se u tom ne uspe, çiniøe on to „tihim i tajnim naçi-nom“, no kad bi se vrbovaœe javno dozvolilo, taj bi se broj brzopostigao. Caricu moli da ukazom zapovedi zaporoåkim kozacimada naseæenicima ne çine smetœe. Zatim preporuçuje kapetana Mar-janoviøa iz Çanada za sekundmajorski çin zbog toga åto je u Po-moriåju izgubio sve svoje imaœe, i sa åest sinova se doselio uRusiju.

Na kraju moli Horvat caricu ako te œegove predloge primi,da ih poimeniçnim ukazom utvrdi i on se izvesti.4 To je uçiniostoga åto je znao da se za œim u Rusiju sprema i œegov protivnikÅeviø.5

Carica Jelisaveta je naredila Senatu (ukazom od 24. decembra1751) da zajedno s Vojnom kolegijom, uz liçno uçestvovaœe samogaHorvata pretrese ceo Horvatov organizacioni projekat i podnesejoj o œemu predlog. „Neka se pri tom rasudi, gde øe veø doseæene iprijavæene Srbe smestiti obziruøi se na to, kako bi pre svega pu-sta mesta, kojima je potrebna pograniçna straëa time mogla bitinaseæena i da za æudski ëivot budu ta mesta prikladna i zgodna.“Daæe carica Jelisaveta nareÿuje da se doseæenicima u svemu åtoviåe izaÿe u susret kako bi u åto veøem broju pridolazili, „od çe-ga ne mala korist naåoj imperiji biti ima“. Svota potrebna za po-moø deseæenicima i za isplatu rekvizicione æudske i stoçne

MITA KOSTIØ62

4 Ceo organizacioni projekat åtampan: Poln. sobr. zak., br. 9919.5 Popovó, Izvístìe, 176.

hrane iz Malorusije neka se Senatu dostavi i kao „vojni rashodi“rashoduje. Kao vojnici doseæeni Srbi biøe podloëeni Vojnojkolegiji.6

Joå istog dana je taj ukaz zajedno sa Horvatovim projektom iizveåtajem ruskog poslanika u Beçu poslat Senatu na izråeœe,Senat je odmah pozvao na sednicu Vojne kolegije i Horvata sapravom savetovaœa. Na toj sednici uzet je Horvatov projekat upretres. Do sporazuma se brzo doålo, jer su sve taçke projekta go-tovo bez promene primæene. Najviåe je posla zadavalo odreÿivaœemesta za naseæavaœe. Sastavæena razolucija je odmah podnesenacarici Jelisaveti i ona je veø 25. decembra potpisuje.7

Tim se ukazom odreÿuje formiraœe çetiri regularna puka –dva husarska po 4000 i dva peåaçka po 2000 æudi. U sluçaju rata tise pukovi upotrebæavaju po rasporedu Vojne kolegije, odnosnosvagdaåœeg generalisimusa. O ureÿeœu udoviçkih penzija, zatimo drëaœu mehana i drugih trgovina ima zaseban predlog podnetiHorvat. Vojna kolegija isplaøuje trebovaœe pukova iz buxeta zavojsku. Novo naseæe dobija (po predlogu konferencije) ime NovaSrbija. Naseæenicima je dozvoæeno trgovati po velikoruskim imaloruskim gradovima i mestima po naplati tamo odreÿenih ca-rina a po naseæu bez carina. Crkveno ureÿeœe spada pod Sv. sinod.Samo vojni sveåtenici dobijaju od drëave platu, druge sveåtenikei åkole izdrëavaju naseæenici. Vojna kolegija svakom doseæenikuvojniku daje karabin i dva piåtoæa. Ima se podiøi tvrÿava odzemæe i nazvati tvrÿava Sv. Jelisavete. Sudi se po vojnom ustavu.Horvatu se za nepredviÿene troåkove stavæa 5000 rubaæa na raspo-lagaœe, koje øe Vojnoj kolegiji obraçunati. Kolegija inostranihdela ima kod beçkog dvora da izradi dozvolu za seobu 500–1000æudi.

Taj ukaz ima Horvatu da izda Vojna kolegija a Senatu poåaæeprepis.

Na to je Vojna kolegija 11. januara 1752. izdala Horvatu taj ukazu obliku „ëalovanaá gramota“, kojom se on imenuje general-majo-rem i podrobno odreÿuje ustrojeœe dva husarska, dva peåaçka pu-


6 PSZ, ibid.7 Ibid., br. 9919.

ka, daje naseæenicima zemæa i privilegije, odreÿuje ime naseæuNova Srbija i nareÿuje podizaœe tvrÿave Sv. Jelisaveta. U tojgramoti carica Jelisaveta naglaåava da prima naseæenike „åtoje taj pravoslavni srpski narod s œom jedne vere, åto prema œoj iœezinoj imperiji oseøa naroçitu æubav i åto su doseæenici odœezine dobre prijateæice Marije Terezije dobili razreåeœe odpodanstva“. Ta gramota moëe Horvatu posluëiti kao sredstvo zavrbovaœe novih doseæenika. Na kraju se joå husarskom puku zaratno vreme za isplatu porcionog i racionog novca odreÿuje svotaod 154.847 rubaæa, 87 kop., za mirno vreme 35.176 r., za oruëje, mu-niciju i druge potrebe jednom za svagda 27.265 r. i 25 kop., dok pan-durski puk u ratno vreme dobija za isplatu porcionog i racionognovca 104.042 r. i 90 kop., u mirno vreme 23.298 r. i 66 kop.8

Daæi poslovi na podizaœu naseæa Nova Srbija brzo su tekli.Za vreme razmeravaœe zemæe doseæenicima odredio je Senat gene-ral-majora artiæerije Ivana Fjodoroviça Gæebova i 29. januaratekuøe godine dao mu instrukciju ovog sadrëaja.

1) Do sada i ubuduøe doseæeni Srbi i drugi narodi neka senasele po zadœeparskim mestima, i to: poçev od uåøa reke Kagar-lika pravom linijom do izvora reke Tura, od izvora reke Tura douåøa Kamenke, od uåøa Kamenke do izvora Berezovke, od izvoraBerezovke tokom reke Ameænika do œena uåøa u Dœepar – na timmestima imaju se naseliti dva puka, jedan husarski general-majoraHorvata a drugi pandurski, svaki po 4000 æudi razreÿenih u dvade-set rota. Oni æudi od tih naroda koji ne sluëe vojsku, na primersamo ratari, neka se meÿu pukovima ne naseæavaju, nego neka im sedaju naroçito dobra druga mesta.

2) To naseæe pukova nazvaøe se Nova Srbija i u œu se nikomosim Srba ne dozvoæava useæavaœe. Ako se tamo veø nalaze druginaseæenici, imaju se poslati na druga mesta, åto su se naselilisamovoæno, bez ukaza. Svoje nekretnine neka prodaju Srbima po do-brovoænoj ceni.

3) Po Horvatovoj molbi neka se husarska rota od rote smestina rastojaœe od osam vrsta a pandurska po åest vrsta. U stepihusarska rota neka obuhvati prostor od trideset vrsta, pandurskadvadeset pet vrsta.

MITA KOSTIØ64

8 Ibid., br. 9923.

4) Po Horvatovu predlogu neka se odredi koliko zemæe da do-biju udovice i siroçad palih.

5) Svakom neka se onoliko zemæe podeli koliko se daje ruskojlandmiliciji i penzionircima, a to je kapetanima po 100,poruçnicima po 80, potporuçnicima po 70, zastavnicima po 50,vojnicima 20–30 çetvrti na svaku porodicu, sveåtenicima icrkvenosluëiteæima neka se pored toga joå neåto doda.

6) Sveåtenstvo i åkole ako im budu potrebne, moraju Srbiizdrëavati o svom troåku.

7) Neka se osnuje tvrÿava od zemæe sa nazivom tvrÿava Sv.Jelisavete; za œeno pravæeœe imaju se dodeliti do 2000 momaka izmaloruskih pukova.9

Time su teoretski dovråene sve pripreme za osnivaœa srp-skog naseæa Nova Srbija, trebalo je sada samo da se u delo privedu.Pre svoga polaska u Kijev, Horvat je u Petrogradu izradio nared-bu da se svi Srbi doseæenici œemu u Novu Srbiju poåaæu.

Çim je granulo proleøe Horvat je prethodno poslao iz Kijevajedno odeæeœe svojih husara duë Dœepra u tvrÿavu Kamenku a zaœim je malo posle krenuo i sam sa svojom grupom doseæenika, ko-ja se meÿutim novim pridoålicama opet neåto poveøala iz Kije-va na jug i poçeo da naseæava odreÿeno zemæiåte izmeÿu Siœuhe,Buga i Dœepra, juëno od prave linije koja spaja uåøe reçice Visai Siœuhu i reçice Tjasmina u Dœepar.10 Od strane Senata mu je stal-no dodeæen general-major Gæebov, koji je imao da brine o svemu åtoje potrebno za osnivaœe naseæa i o strateåkom razmeåtaju iutvrÿivaœu pograniçnih mesta.

Odmah po svom dolasku obrazovao je Horvat jedan koœiçki puk,koji se nazvao „Gusarskìy Horvatovò polkò“ i jedan regularnipeåaçki „Pandurskìy polkò“. Husarski puk je naselio u severoza-padnom delu Nove Srbije i uzeo sam komandu nad œim a Pandurskipuk u severoistoçnom delu i dao komandu nad œim svom starijembratu, potpukovniku Mihajlu Horvatu, koji je za svoje åtabnomesto i sediåte izabrao åanac Krilov, baå na samom utoku reçiceTjasmina u Dœepar.


9 Ibid., br. 9923; Solovóevò, o. s., 153.10 Vidi priloëene karte.

U sporazumu sa Gæebovim naznaçio je Horvat åançeve ili rote(çete) i raselio po œima svoje oficire sa malim brojem vojnika,koliko se u poçetku zateklo kod œega. Zatim je Gæebov oficirimai vojnicima, prema œihovom çinu, po dobijenoj instrukciji razme-rio zemæu i odmah je u naseæu poçeo intenzivan rad na utvrÿivaœuåançeva, podizaœu kuøa i obraÿivaœu zemæiåta.

Horvatova prva briga bila je na poçetku ëivota novoga naseæada dobavi u Novu Srbiju åto viåe doseæenika, u prvom redu Sr-ba iz Ugarske pa onda i drugih pravoslavnih Slovena. Radi toga je,ne çekajuøi ishod diplomatske intervencije ruskog poslanika kodbeçkog dvora da se izradi dozvola za javno vrbovaœe 500–1000 æu-di za seobu u Rusiju, u isti mah poslao pod raznim navodima umonarhiju nekoliko misija da tajno vrbuju doseæenike u NovuSrbiju. Œihov rad opisaøemo u zasebnom poglavæu.

MITA KOSTIØ66

(Laëni izveåtaj Pretlaka o napuåtaœu srpske stvari odruskog dvora. Audijencija grofa Bestuëeva kod kancelara Ulfelda.Novi zahtevi Rusije. Izveåtaj aradske varmeÿe o napredovaœu emi-gracionog pokreta. Bartenåtajn o drëaœu vlade prema Srbima sobzirom na ruski savez. Horvatovi emisari u Beçu. Œihovi uspesi uBanatu. Izgon iz drëave. Nenadoviø za oåtre mere. Pobuna u Banatu.Ëalba beçke vlade protiv grofa Bestuëeva i pukovnika Viåœevskogu Tokaju. Liçni sukob M. Terezije i grofa Bestuëeva zbog emigracionogpitaœa. Œegov izveåtaj carici Jelisaveti o sukobu s predlogom zarepresalije. Pomiræivo drëaœe ruskog kancelara. Miåæeœe ruskogkancelara o emigracionom pitaœu s pogledom na rusko-austrijskisavez. Premeåtaj grofa M. Bestuëeva u Drezden)

U proleøe i u leto 1752. ruska propaganda je meÿu Srbima uJuënoj Ugarskoj, odluçno potpomognuta od ruskog poslanika u Beçugrofa Bestuëeva, silno razvila svoju delatnost.

U isti mah su tri misije sastavæene od ranijih Srba iseæeni-ka poslate od ruske vlade i generala Horvata u Juënu Ugarsku da ta-mo, meÿu svojim saplemenicima i drugim ugarskim Slovenimavrbuju nove doseæenike za Novu Srbiju. Iz razloga spoæne poli-tike, samo da se nestalna carica Jelisaveta i daæe odrëi u savezuprotiv Fridriha ÌÌ i Turske, beçka je vlada morala da trpirovareœe ruskih emisara meÿu svojim podanicima, ali kad su œi-hovi zahtevi prevråili meru, proterala je jednu rusku misiju iz


RUSKA PROPAGANDA I DIPLOMATIJANA DELU

drëave i time izazvala diplomatski sukob koji je u daæem razvo-ju ugrozio i sam opstanak saveza s Rusijom.

Upornom nastojaœu austrijske diplomatije da makne iz Beçaenergiçnog grofa Bestuëeva, koji se u pitaœu emigracije Srba isuviåe eksponirao, poålo je najposle, uz uçestvovaœe same Mari-je Terezije, za rukom da izazove œegov premeåtaj u Drezden, ali ru-ska je vlada svoje intervencije u pitaœu emigracije Srba iz Ugarskei daæe nastavæala tako da odlaskom Bestuëeva emigracija nijeprekinuta, nego samo usporena.

U ovom poglavæu izneøemo rad ruske propagande i diplo-matije meÿu ugarskim Srbima na delu i reakciju beçke vlade.

Poçetkom marta 1752. austrijski poslanik u Petrogradubaron Pretlak javio je u Beç da je carica Jelisaveta napustila srp-sku stvar. Ta je vest na dvorske krugove u Beçu uçinila najboæi uti-sak, svi su drëali da øe sada ruski poslanik Bestuëev napustitisvoje meåaœe u unutraåœe stvari monarhije potpomaëuøi meÿuSrbima emigracioni pokret u Rusiju, åto je veø toliko poçelo daremeti dobre savezniçke odnose u vreme kad je Austriji ruski savezzbog opasnosti od Fridriha ÌÌ bio neophodan. U tom ih je uvereœujoå viåe odrëavala i ta okolnost åto se Bestuëev, po reçimasamog austrijskog kancelara Ulfelda, kod œega nije gotove celezime dao videti.

Ali je tim veøe bilo œihovo iznenaÿeœe kad je Bestuëev kra-jem marta zatraëio audijenciju kod Ulfelda i zaiskao odgovor napreÿaåœu molbu, da se dozvoli meÿu Srbima vrbovaœe 500–1000æudi za jedan husarski puk. Grof Ulfeld mu je, kao åto javæa u svomizveåtaju od 28. marta 1752. carici, odgovorio neodreÿeno da odcarice joå nije dobio odgovora. Bestuëev je na to potkrepio svojzahtev „da su veø u preÿaåœa vremena Rusiji prepuåtena dva puka,tu se i onako mnogo momçadi raspuåta a Srbi su slobodni æudi iimaju privilegije“. Tom je prilikom joå dodao da su u Beç doålai dva bivåa ugarska oficira koji su veø viåe godina u ruskojsluëbi da od œega prime novac poåto im je stavæeno u zadatak dakupe erdeæskih kobila za rasplod. Na to mu je Ulfeld ironiçnodobacio da su dolaskom u Beç uçinili jako zaobilazni put, a cari-ci u izveåtaju dodao da øe to biti ona dvojica o kojima je veøGraåalkoviø podneo prijavu.1

MITA KOSTIØ68

1 DA, Vortrag Ulfelds, vom 28. März 1752.

Vojne i civilne vlasti u Juënoj Ugarskoj su imale zapovest dana emigracioni pokret meÿu Srbima strogo paze i o kretaœimaruskih emisara hitno izveåtavaju.

Predsednik Ugarske dvorske komore grof Graåalkoviø je baåpre toga u svome referatu o posledœim takvim izveåtajima œemupodloëenih civilnih kameralnih vlasti javio, da su od prvihiseæenika dvojica se iz Rusije vratila i da kupuju najkrupniju ro-gatu marvu da je radi rasploda u Rusiju oteraju. Osim toga, som-borski varoåki kapetan Raåkoviø otputovao je u Beç navodno daneki novac tamo odnese, u stvari mu je, kaëe Grasalkoviø, glavnanamera da se posavetuje sa svojim tastom Rajkom Preradoviøem, ko-ji je odluçio da se seli u Rusiju kao i sa ruskim poslanikom i joånekim prijateæima, kako øe se somborskog Magistrata otresti damoëe sa ostalima u maju nesmetano i on u Rusiju poøi. Preradoviøtreba u istom çinu da bude postavæen kod peåaka kao Horvat kodhusara, za koga se joå çuje da je od carice dobio orden. Joå neko-liko hiæada Srba voæni su da se sele u Rusiju, javæa Grasalkoviødaæe, ako im se u tome budu prepreke na put stavæale, otiøi øe ilipotajno ili øe çekati da im se izradi slobodan odlazak posre-dovaœem Horvata kad bude radi vrbovaœa u Ugarsku dolazio. Tiemigranti se joå teåe da øe œihovoj grupi u Erdeæu mnogi pravo-slavni priøi.2

U to vreme su baå uhvaøeni emisari Fridriha ÌÌ kako meÿukalvinima i luteranima po Ugarskoj, na verskoj podlozi pravesmutœe da bi se œima u sluçaju rata s Austrijom mogli koristiti.3

Stoga su pograniçnim vlastima izdate stroge naredbe da spreçava-ju œihov ulaz u monarhiju a Marija Terezija je u ministarskoj kon-ferenciji pokrenula pitaœe, na koji naçin da se katoliçka vera uprotestantskoj Nemaçkoj zaåtiti i meÿu Srbima i drugim inover-cima u Ugarskoj åiri.

Drëavni sekretar Bartenåtajn joj je (24. marta ) odgovorio daprogonstvo katoliçke vere u Prusiji jedino Rusija moëe spreçi-ti, „ako za to u prvom redu treba da posluëe dobri odnosi s Rusi-jom, samo se po sebi razume da se krajœa briga mora voditi da se


2 DA, Illyr.-serb., bez datuma.3 Popovò, Izvístìe, 224.

takovi odnosi odrëe“. I spram Srba je Bartenåtajn preporuçio,u pogledu unijatske propagande, veliki oprez. „Izveåtaji baronaPretlaka o emigracionom pitaœu,“ kaëe on tu, „glase joå uvekpovoæno. Ali bez obzira na to åto je po œegovu izveåtaju od 5. feb-ruara poslaniku Bestuëevu poslata zapovest da Srbima izradidozvolu za seobu, usled koje je ovaj pre nekoliko dana zatraëiodozvolu za vrbovaœe jednog husarskog puka; kad svega toga ne bi bi-lo, ipak ne moëe o tom biti sumœe da ne bi ovaj ruski poslanikiåao za tim da rusku caricu protiv ovdaåœeg dvora pobuni i nato u prvom redu œezinu poznatu versku revnost upotrebi.“4

Kratko vreme posle toga Bartenåtajn je dobio priliku da tusvoju misao – da se pravoslavni Srbi, iz obzira prema Rusiji, ne sme-ju verski progoniti – joå boæe pred Marijom Terezijom razvije.

Carica je 11. marta molbe nekih srpskih oficira da im se da-ju pasoåi za Rusiju poslala kancelaru Ulfeldu, napisavåi na œihsvojom rukom „da jedanput treba tome kraja uçiniti, opasno je teæude tamo puåtati, jer su ne samo Srbi nego i nekatolici u Ugar-skoj sumœivi“. Na te cariçine reçi nije odgovorio nesposobnikancelar Ulfeld, koji je samo çekao povratak grofa Kaunica izPariza pa da bude premeåten za oberhofmajstera, nego œegov sekre-tar Bartenåtajn, koji je i do tada sastavæao sve diplomatske noteu stvari emigracionog pitaœa.

I ovom je prilikom Bartenåtajn na svoj uobiçajeni doktri-narni i opåirni naçin5 u svom referatu (od 15. maja) carici iz-neo, da su Dvorska i Drëavna kancelarija od prvog poçetka, joå odkad se Horvatu i drugim oficirima dala dozvola za seobu u Rusi-ju pazile na to da spreçe da ti nezadovoænici ne bi pod izlikomverskih progonstava svoje neraspoloëeœe prema Austriji åirilimeÿu jednovernima u Rusiji i „na taj naçin slabili prirodnu i takokorisnu odnosno potrebnu vezu, koja ne samo oba dvora nego, åtonaroçito vaæa zapamtiti, obe drëave œihovom zajedniçkom si-gurnoåøu i jaçinom meÿusobno spaja“. Nijedan kurir, istiçe on,nije od proålog leta u Petrograd poslan, a da nije poneo poslanikuPretlaku koju instrukciju u tom pogledu. U tri opåirna refera-

MITA KOSTIØ70

4 DA, Vortrag Bartenstein, vom 24. März, 1752.5 Arneth, Gesch. M. Th., IV, 348.

ta je carici veø prikazano bilo da progonstvo katoliçke vere uprotestantskoj Nemaçkoj moëe jedino Rusija spreçiti pomoøi:meÿutim, da se otkloni opasnost koja katolicizmu preti u Ugarskoj,osobito u krajevima gde su protestanti u veøini, nema sigurnijegsredstva od onog koje su veø preci cariçini – car Leopold, Josif,Karlo – u mnogo teëim vremenima s uspehom oprobali, a to je dase protestanti u Ugarskoj i susednim naslednim zemæama gde su oniu veøini pomoøu Srba drëe u åkripcu. No to kao i ruska pomoøprotiv Fridriha ÌÌ, kaëe Bartenåtajn, ne moëe se postiøi ako bise drugima koji dobro misle ali malo ili niåta od spoæne poli-tike ne razumevaju, dozvolilo da verski progone pravoslavne. Åtosu viåe protestanti u Ugarskoj sumœiviji, tim je maœe savetno,osobito sada kad su, naëalost, zbog drëaœa Prusije prilike sasvimdruge nego za preÿaåœih vladara, dopustili da Srbe ma ko to biou œihovim privilegijama ometa.6

Dok su tako vladajuøi krugovi u Beçu vodili savetovaœa odrëaœu prema Srbima s obzirom na savez s Rusijom, poçeli sujavno i tajno stizati u monarhiju Horvatovi emisari radi vrbo-vaœa za Novu Srbiju.

Svi su oni bili snabdeveni ispravnim pasoåima, u kojimaje obiçno stajalo da putuju u Ugarsku radi nabavke raznih potrebaza vojsku ili ruski dvor, samo da im vlasti ne çine smetœe.

Po dobijenim naredbama su vojne i civilne vlasti na kretaœesvih ruskih podanika u monarhiji strogo pazile i o svemu u Beçizveåtavale.

U svom projektu carici Jelisaveti o organizaciji srpskognaseæa Horvat je obeøao da œegov brat Mihajlo Horvat i major Çor-ba nameravaju da i oni o svom troåku prevedu u Rusiju po 1000 æu-di. No Mihajlo Horvat se razboleo i uskoro umro, ostavivåi zasobom sina Dimitrija, koji je dobio potpukovniçki çin i koman-du nad Pandurskim pukom, mada je imao tek sedamnaest godina. Sto-ga je poåao sam u Austriju major Nikola Çorba u pratœi kapetanaTeodora Çorbe i lajtnanta Mirkoviøa da pokuåa ostvariti svojunameru. Na put su dobili ispravne pasoåe u kojima je kao svrha œi-hova putovaœa stajalo zabeleëeno: ureÿivaœe porodiçnih imo-


6 DA, Vortrag Bartensteins vom 15. May 1752.

vinskih prilika i nabavka obmundirovnih potreba za novoustro-jene pukove. Çim su stigli u Beç i prijavili se vojnim vlastima,izdale su ove podruçnim komandama u Banatu zapovest da im buduna ruci, kako bi se åto pre mogli natrag vratiti. Meÿutim, majorÇorba je odmah po dolasku u Beç podneo carici molbu da se izda pa-soå za Rusiju lajtnantu Sabovu, koga je kao siroçe uzeo œegov otacpod svoje i ostavio mu polovinu nasledstva. U isti mah je i kapetanÇorba traëio pasoå za svoga roÿaka Teofila Ogœanoviøa i œe-govu ëenu, navodeøi da ovaj veø davno ne stoji u vojnoj sluëbi.

Ne çekajuøi reåeœe, dvojica od œih trojice otiåla su u Ba-nat i delom sami, delom preko pouzdanika poçeli da nagovarajurazvojaçene moriåke i potiåke graniçare na seobu u Rusiju. U tomesu imali uspeha, jer posle kratkog bavæeœa u Banatu podnela su svatrojica carici molbu da se najbliëim roÿacima 70 u Rusijuiseæenih Srba graniçara izdaju pasoåi da i oni za œima mogupoøi u Rusiju.7

Marija Terezija je veø bila voæna da iz politiçkih razlogadopusti odlazak ovih 70 srpskih porodica kad je u to stigla laë-na vest barona Pretlaka, da je ruski dvor napustio srpsku stvar. Kadje prilikom jednog prijema na dvoru sama carica to ruskomposlaniku, grofu Bestuëevu spomenula i tom prilikom dodirnu-la i molbu obojice Çorbe, dodajuøi da je ne moëe ispuniti „jer isami trebaju æudi“, odgovorio je Bestuëev da je on dobio ponovniukaz da se postara za otpust Srba, prema tome izveåtaj baronaPretlaka nije taçan. Carica se na to zaçudila i odvratila: „IliPretlak mene obmaœuje ili kod Vas œemu drukçije govore.“8

Posle toga incidenta naglo se promenilo drëaœe beçke vladeprema ruskim emisarima: dotadaœu trpeæivost prema œima poçelesu zameœivati oåtre protivmere, koje su dovele do otvorenogdiplomatskog sukoba.

Bartenåtajn, koji je umesto kancelara Ulfelda referisaocarici o molbi obojice Çorbe, odbacio je ovaj put svoj dotadaœiton, kojim je s puno snishodæiva obzira i popuåtaœa prema Rusi-ji pisao svoje mnogobrojne izveåtaje carici povodom seobe Srba

MITA KOSTIØ72

7 Akta uz spom. Vortrag Bartensteina8 Solovóevò, o. s., 158.

u Rusiju i oåtrim, bezobzirnim tonom koji je pre nekoliko godi-na mnogo naåkodio dobrim diplomatskim odnosima Austrije sEngleskom,9 podneo joj sudbonosni predlog o izgonu tih Srba,ruskih oficira, iz drëave.

U tom referatu (od 22. maja 1752) naziva ih otvoreno bunxi-jama i potajnim agentima koji i protiv nedavno u svim naslednimzemæama objavæene generalne zabrane, da niko od podanika ma kogstaleëa i çasti bio ne sme bez izriçne dozvole zemaæskog gospo-dara tuÿe civilne i vojne sluëbe primati, svoj posao teraju. Od-luçno preporuçuje da se œihov zahtev odbije a oni iz drëave izgone,da u roku osam dana imaju napustiti monarhiju, i to kroz nemaçkenasledne zemæe tako da uopåte Ugarsku ne dodiruju, u protivnompostupiøe se s œima kao protiv bunxija i potajnih agenata.10

Carica je taj predlog o izgonu potvrdila i opunomoøeni na-cionalni agent Orengi je odmah taj nalog o izgonu sve trojicedostavio kapetanu Çorbi liçno u ruke u œegovu stanu u Beçu, u Kur-feldovu duøanu. Meÿu zastupnicima stranih drëava na beçkomdvoru taj izgon ruskih oficira izazvao je najveøe çuÿeœe.

Na tako oåtar i odluçan korak nagnala je beçku vladu i taçiœenica åto je jedan od te trojice, lajtnant Mirkoviø, na za-povest majora Çorbe doputovao u Temiåvar i kod generala En-gelshofena protestovao protiv hapåeœa ruskog lajtnanta RisteHrniøa i jednog œegovog kaplara, koji su uhapåeni zbog vrbovaœa.

U isto vreme su vojne vlasti uhvatile i ruskog vahtmajsteraPavla Vujiøa çim je preåao Moriå. Istragom se utvrdilo da su muœegovi pretpostavæeni, major Periø i kapetan Tekelija, koji suse u to vreme bavili u Erdeæu navodno radi kupovine erdeæskihkoœa i hrtova turske pasmine za ruski carski dvor, dali dopust daposeti svoje roÿake u Banatu.11

Usled akcije tolikih emisara, emigracioni pokret u Pomo-riåju i Potisju neprestano je rastao. Pojedini vali poçeli su veøi Srbe u Slavoniji da zapæuskuju. Iz Oseka je mitropolit Nena-doviø carici (7. juna 1752) pisao, kako je çuo da i provizor u Daæu


9 Arneth, o. c., IV, 270.10 DA, Vortrag B., 22. May 1752.11 DA, Vortrag d. Fürsten Lobkowitz, 6. Nov. 1752.

Mihajlo Teofiloviø hoøe da moli pasoå za Rusiju, stoga on molida mu se taj pasoå ne da, da drugi ne krenu za œegovim primerom;œegovo je miåæeœe da bi veø trebalo izdati carsku zapovest kakobi se ta seoba suzbila.12

Emigracionom propagandom meÿu Srbima u Ugarskoj up-ravæao je iz ruskog poslanstava u Beçu sekretar Çerœev, vezu sœim odrëavali su Srbi preko sveåtenika poslanstva MihajlaVanija, koji je pre toga bio kaluÿer u Hodoåu, a sam poslanik grofBestuëev vodio je diplomatske transakcije, za drugi rad nije biosposoban jer je veø bio star i boleåæiv, imao je 63 godine i tolikopatio od podagre da se mesecima nije mogao micati iz sobe. Kaosprovodna stanica za iseæenike sluëila je ruska ekspozitura uTokaju radi nabavæaœa tokajskog vina za ruski carski dvor, pod ko-mandom ruskog pukovnika Srbina Viåœevskog.

Zajedniçkim delovaœem svih tih çinilaca emigracionipokret je toliko nabujao da se poçetkom jula meÿu Srbima u Banatudigla çitava pobuna, zahtevao se slobodan prolaz za Rusiju. Zlo jeveø toliko napredovalo, da je komandant u Banatu general Engels-hofen morao pozvati u pomoø obliëœi puk kirasira (oklopnika)i poslati ga u distrikt gde je pobuna najviåe maha uzela.

Odmah je poslan zaseban kurir austrijskom poslaniku u Pe-trograd sa nalogom da od ruske vlade zatraëi da se poslanikuBestuëevu u Beçu i pukovniku Viåœevskom u Tokaju zabrani daubuduøe ne primaju nijednog Srbina ili ove na seobu nagovaraju, anajmaœe da ih uzimaju u zaåtitu.

Meÿutim, Bestuëev je i kod ruske vlade svojim forsiraœememigracionog pitaœa onemoguøio svoj daæi opstanak na beçkomdvoru.

Çim je çuo za izgon spomenutih oficira i video odluku u ko-joj se oni nazivaju bunxijama i tajnim agentima, poåao je Mihai-lo Bestuëev u ministarstvo da traëi objaåœeœa. U odsustvu kance-lara primio ga je vicekancelar grof Koloredo i dao mu prazan,rastegæiv odgovor. Za zastupnika savezniçke sile bio je to veli-ki udarac. Odmah je izvestio svoju vladu o tome, traëeøi repre-salije. U Beçu svi veø znaju za izgon ruskih oficira, pisao je u Pe-

MITA KOSTIØ74

12 MPA., 276 iz 1752.

trograd carici Jelisaveti, i svi se jako çude tako prezrivom po-stupku beçkog dvora, znajuøi dobro da odbrana Austrije zavisijedino od Œenog carskog veliçanstva. Kad su ovde pre 4–5 godinauhvaøene pruske uhode, ni s œima se zbog straha od kraæa Fridri-ha nije tako postupalo, nego su im dali mig da se uklone. Stoga pred-laëe carici da ruska vlada traëi da se digne naredba o nepropu-åtaœu ruskih oficira i da roÿaci srpskih iseæenika u Rusijibudu otpuåteni. „Beçkom dvoru trebalo bi dati jako osetiti neza-dovoæstvo Œ. V. hladnim prijemom barona Pretlaka i drugimsredstvima, åto su ovde svi toga miåæeœa ako se u toj stvariistupi ozbiæno, ovdaåœi øe dvor sve uçiniti da Œeno veliçanst-vo zadovoæi, jer mu je savez s Rusijom neophodan. Inaçe bi ëalo-sno bilo da briga Petra Velikog za te narode ostane bez ploda baåu trenutku kad je moguøe bilo da se udobno zberu plodovi. A itvrdœu barona Pretlaka kako se meni åaæu sasvim drugi izveå-taji trebalo bi pobiti, jer na mene je time navuçena mrëœa ovogdvora, åto svi misle da srpsku stvar teram sam od sebe, a ne po uka-zima.“13

Na tu notu svoga starijeg brata, kancelar Bestuëev je caricipodneo jedan kompromisni izveåtaj, kojim je hteo, ocrtavåi meÿu-narodni znaçaj i vrednost rusko-austrijskog saveza po obe drëaveda deluje ublaëujuøe.

On drëi da je smutœa potekla iz nepojmæivog nesporazuma,u reskriptima poslaniku Bestuëevu nije data nikakva dozvola datraëi dopuåteœe za vrbovaœe 500–1000 æudi, nego mu je prostonapisano da zatraëi da ne ometaju Srbima prelaz u rusku sluëbui seobu u Rusiju ako oni na to budu imali voæe i slobode, tako niu ekstraktu datom baronu Pretlaku nije niåta viåe bilonapisano. Beçki dvor bio je duëan da pokaëe kako je predstavkaruskog poslanika nesaglasna s izveåtajem barona Pretlaka: jedantraëi regrutovaœe 500–1000 æudi, a drugi piåe samo o nesmetanomotpustu onih koji mogu imati voæu i slobodu da se sele, od çega seviåe ni ovde nije ëelelo. Inaçe je i œemu nepojmæivo, na osnovu


13 Solovóevò, o. s., 159. Navodi u celini i doslovno arhivska aktatako da œegova Istorija Rusije ima za ovaj rad preteëno znaçaj zbirkedokumenata iz Ruskog drëavnog arhiva.

çega je Pretlak pisao svome dvoru da su u Petrogradu odluçili danapuste srpsku stvar, jer mu o tome nije niåta saopåteno. Stvarje joå viåe zamrsilo åto su oficiri koji se nalaze u ruskojsluëbi bez znaœa ruske vlade podneli Mariji Tereziji molbu o ot-pustu iseæeniçkih roÿaka u Rusiju; no joå bezrazloënije je drëaœegrofa Ulfelda, daleko priliçnije bilo bi da je objavio, na pri-jateæski naçin, ruskom poslaniku da je prisustvo ruskih ofici-ra u Beçu neprijatno i po nekim obzirima trpeti se ne moëe. Jas-no je da je Ulfeld u taj sluçaj uvukao svoje ogorçeœe i pristrasnostu nerasudnom ëestinom dao povoda drugima da od malog prave ve-liko. No za takve malenkosti oba dvora, prirodno u savezu spoje-na, privoditi u zategnute odnose, delo je æudi ako ne zlih a onoslepih. Van spora je da beçki dvor treba viåe savez Rusije i da jeta korist po œega delom dokazana, no isto tako vaæa znati da je iza Rusiju savez s Austrijom neophodan: pruski kraæ niåta viåe neëeli nego razdeæeœe tih dvorova, francuska rovareœa i spletkeu Carigradu imale bi tada viåe uspeha, saski dvor bi veø davno ko-raçao po taktu pruskog doboåa, kad ga ne bi sloëno oba dvora po-magala, pomorske drëave ne bi se oduprle francuskoj gordosti kadse ne bi tvrdo uzdale u savez oba dvora, Åvedska ne bi tako mirnosedela a joå maœe tako prezrivo odbacivala obnovu saveza spruskim kraæem, kako se to pokazalo na tadaœem drëavnom saboru.14

Ovaj izveåtaj carici je zapeçatio sudbu ruskog poslanika uBeçu grofa Mihajla Bestuëeva, bilo je jasno da on na tom poloëa-ju viåe ne moëe ostati.

S cariçinim odobreœem premestio je drëavni kancelar svo-ga starijeg brata za poslanika u Drezden a odande svoga prijateæa,tamoåœeg ruskog poslanika barona (kasnije grofa) Karla Kajzer-linga postavio je na œegovo mesto u Beçu, gde je ovaj 7. jula bioprimæen od carice Marije Terezije u audijenciju i predao jojakreditive.15

Grof Mihajlo Bestuëev bio je nezadovoæan i svojim pre-meåtaœem i naslednikom. Poznajuøi naçela carice Jelisavete, dase na sva vaënija mesta u drëavi postavæaju domaøi æudi Rusi,

MITA KOSTIØ76

14 Solovóevò, ibid., 161.15 Bantôåó-Kamenskìy, o. s., Ì, 72.

protestovao je Petrogradu åto je Kajzerling bio Kurlanÿanin iranije poæski podanik a œegov sekretar Bitner pruski podanik,no sve to nije pomoglo.

I u Drezdenu joå je Bestuëev bodio brigu o seobi Srba uRusiju. Svom prijateæu a politiçkom protivniku ruskog kance-lara, grofu Voroncovu, pisao je odande privatno: da bi ëalosno bi-lo kad bi se s ruske strane sada propustilo da se dobije toga hra-brog i naroçito jednovernog (srpskog) naroda. Kajzerling mu se çi-ni leœ, åtono rekli Francuzi „l’enfant gatè“ i on se, kaëe, boji daga u srpskoj stvari ne prevare, jer je beçki dvor u tom pitaœu jakozainteresovan.16


16 Solovóevò, ibid., 161.

MITA KOSTIØ78

(Emigraciono pitaœe u ministarskoj konferenciji posle pre-meåtaja grofa Bestuëeva. Plan o brzom reåeœu. Promemorija ruskojvladi o preduzetim merama za suzbijaœe emigracionog pokreta. Kaz-neni patent (Pönal-Patent) protiv iseæeniçkih agenata u Temiå-varskom Banatu. Preki sud i smrtna kazna. Ruski emisari u Sremu.Zahtev Austrije da se ruski oficiri iz drëave opozovu. Pomirbenaakcija novog ruskog poslanika Kajzerlinga. Memorijal beçke vlade oœenu drëaœu i emigracionom pitaœu. Molba Srba iz Jegre da se se-le u Tursku. Utisak u Beçu. Mere beçke vlade. Strah od ruske inter-vencije)

Beçka vlada je premeåtaj grofa Bestuëeva shvatila kao kru-pan politiçki uspeh pa je, misleøi da su u Petrogradu odluçili nemeåati se viåe u emigraciono pitaœe Srba, pregla da taj uspehiskoristi: emigracioni pokret energiçnim merama brzo da uguåii pomuøeni savezniçki odnos s Rusijom opet uçvrsti.

Stoga je naroçitu paëœu obratila novom ruskom poslanikuKajzerlingu, koji je takoÿe poslan u Beç da popravi diplomatskeodnose, koji su usled oåtre intervencije preÿaåœeg ruskogposlanika Bestuëeva postali zategnuti. Radi toga je ministarskakonferencija po smiåæenom dvostrukom planu odluçila da seizda oåtar Kazneni patent protiv vrbovaœa domaøih podanika zaseobu u strane drëave i da se u jednoj noti ruskoj vladi obrazloëineophodna potreba svih do tada poduzetih sigurnosnih mera za


AKCIJA ULFELDOVE VLADE ZA SUZBIJAŒEEMIGRACIONOG POKRETA

suzbijaœe emigracionog pokreta, a naroçito se opravda izgon obo-jice Çorbe i Mirkoviøa.

U tu svrhu je baron Pretlak u Petrogradu predao (15. jula1752) Kolegiji inostranih dela jednu promemoriju u kojoj se navo-di da su ti ruski oficiri izgnani iz drëave s razloga åto su poJuënoj Ugarskoj poçeli sami i preko svojih emisara svet na seobuda nagovaraju bez ikakvih obzira na objavæeni edikt od 23. okto-bra prethodne godine,* koji je ruskom dvoru 8. februara (28. janu-ara) 1752. u prepisu dostavæen, odmah zatim predali su molbu za pa-soåe za oko 70 porodica koje su oni vrbovali. Beçki dvor je dobiopouzdanih vesti da je joå i drugih oficira iz Kijeva u Ugarsku iSlavoniju poslato da tamo narod na seobu bune, u tome im mnogo po-maëe ruski poslanik Viåœevski u Tokaju, koji pod vidom tran-sporta vina za dvor åaæe mnoge øesarske podanike u Rusiju da senikad odande ne vrate. Mnogo narod buni i hodoåki kaluÿer usluëbi ruskog poslanstva Mihajlo Vani, svojim zlim savetima jesvet toliko zaveo bio na pobunu i seobu da je general Engelshofenmorao pokret pomoøu vojske da utiåa. No kad je i posle togaposlanik Bestuëev posredovao za pasoåe, onda je tek zasebnimkurirom Pretlaku nareÿeno da kod ruske vlade zatraëi da seBestuëevu i Viåœevskom zabrani da se viåe ne meåaju u srpskestvari, Srbe na seobu ne nagovaraju i ne uzimaju ih u zaåtitu, aMihajlo Vani da se preda mitropolitu u Karlovcima na suÿeœe. Zapojaçaœe svega toga spomiœe ta nota na kraju da je nedavno baå uh-vaøen na delu Horvatov oficir Rista Hrniø kako vrbuje za seobuu Rusiju.1

Ta nota je na ruskog kancelara uçinila rÿav utisak i dalapovoda kasnijem sukobu.

MITA KOSTIØ80

* Tim ediktom se radi umireœa Srba i spreçavaœa ruskih inter-vencija opravdava ukidaœe krajina, garantuju razvojaçenim graniçari-ma privilegije i odreÿuju oåtre kazne za bunxije. (MPA, 167 iz 1751).Ceo edikt u latinskom originalu i srpskom prevodu åtampao: Niko-liçò, I., Voyvodstvo Serba austrìiski /u Vìeni, 1849/ 41. Samo latinskitekst ima Niko-Pavloviø, Srbi u Ugarskoj, Novi Sad, 1882. 141. Kratakizvod: Schwicker, o. s., 132)

1 Promemoria Baron Pretlacks, Petersburg, 15. (4) Juli 1752. (DA, Vor-träge).

Meÿutim, Hrniø je uhapåen i protiv œega istraga nastavæena.Rista Hrniø predstavæa tipiçan primer tajnog ruskog iseæe-niçkog agenta, kakvih je general Horvat iz Nove Srbije çesto slaou monarhiju radi vrbovaœa novih doseæenika. Navodno je iz Rusi-je doåao da kao udovac odvede svoju decu tamo ali je u Temiåvaruuhvaøen zbog sumœe da buni narod na seobu. Ispostavilo se da je sjednim kaplarem tajno u Banat doåao, iåao po Pomoriåju ovamo-onamo, åtaviåe i u Temiåvar preobuçen u uniformu domaøeggraniçarskog oficira dolazio da vrbuje, gde je uhvaøen na delu, kakoje baå dva husara za seobu pridobio. Kod œega je naÿeno pismosekundmajora Petra Marjanoviøa iz Kijeva od 4. februara 1752. naœegova brata lajtnanta Pavla Marjanoviøa u Temiåvar u kome gazove k sebi u Rusiju. „Vidiå brate, sad je vreme“, piåe mu. „Ne dajse upropastiti, nego doÿi. Za ovu godinu nam je carica seno i zobdala i na naåu molbu nam opet u gotovu 6000 r. za porcije do-znaçila, pri tom i svima dala kuøe podiøi kakvih naåa nacijanikad nije imala i toliko çasti uëivala.“2

Poåto ruska vlada na ovu notu nije joå odgovorila, u Beçu sudrëali da je zaista srpsku stvar napustila, pa su pregli da emi-gracioni pokret nasilno i brzo uguåe.

U tu svrhu izdala je carska vlada vrlo oåtar Kazneni patentprotiv onih koji domaøe podanike vrbuju u stranu vojnu ili civil-nu sluëbu i bune ih da se sele u strane zemæe. Da zametne pravu svrhutog patenta pred Rusijom, objavila ga je najpre 19. juna 1752. u Pragutoboëe zbog suzbijaœa pruskih emisara meÿu domaøim prote-stantima.

Malo posle objavæen je taj Kazneni patent (Pönal-Patent)3 21.jula i u Temiåvarskom Banatu. Iako je oçito imao oåtricu pro-tiv Rusije, ova se u œemu iz pojmæivih razloga nigde ne pomiœe.Da bi se joå viåe pred Rusijom otklonila œegova uzroçna veza saposledœim oåtrim istupom protiv ruskih emisara, u poçetku sespomiœe da je vrbovaœe domaøih podanika u strano podanstvo veøbilo zabraœeno 95. artiklom austrijskog sudbenog postupka, zatimnaredbom od 28. januara 1738. i patentom od 23. januara 1743.


2 DA, Noten vom Hofkriegsrat, 1746–1754.3 Jedan nemaçki åtampani primerak toga patenta (12 str. fol., 17

§§) nalazi se u MPA, 308 iz 1752.

Oni koji budu uhvaøeni da vrbuju c. kr. podanike u strane voj-ne ili civilne sluëbe ili ih nagovaraju na selidbu u drugu drëavu,imaju se uhapsiti i c. kr. zemaæskom sudu u Temiåvar predati; is-to tako i œihovi jataci i drugi pomagaçi kao i ërtve. Za åto us-peånije hvataœe tih iseæeniçkih agenata i bunxija (Werber, Emis-sarii oder Aufwickler) kao i œihovih jataka i pomagaça odreÿene su zaono vreme visoke nagrade.4 Imena dojavæivaça drëe vlasti na zah-tev u tajnosti. Krivcima sudi preki sud u roku od tri dana po œi-hovu hapåeœu. Ako im se krivica pomoøu dva zakleta svedokadokaëe, imaju se osuditi na smrt, i to radi stvaraœa åto veøeodvratnosti, na veåala. U sumœivim sluçajevima dozvoæena je itortura. Paragraf 15. istiçe, iako se zabrana odnosi na sve naro-de u monarhiji, Srbima i Vlasima je naroçito zabraœeno da pri-maju ratnu ili civilnu sluëbu stranih sila, ili takvu da traëeili se iz drëave sele.

Da se onemoguøe dotadaœi åtetni dolasci ruskih iseæenikanatrag i tajni odlazak za Rusiju bez pasoåa spreçi, paragraf 16. jeodreÿivao da se svakom onom ko se bez carske dozvole iseli, ima ceoimetak zapleniti i oni se svih drugih prava nasledstva u ovojdrëavi liåiti. Ako se ma kad u drëavu vrate, sudiøe im se po ovompatentu.

Taj strogi patent je pooåtrio nadzor drëavnih vlasti.Oseçki komandant je preko generala temiåvarskog Engelshofenajavio u Beç kako se u tim krajevima nalazi neki sumœiv ruskikapetan Stevan Petroviø, navodno na proputovaœu za Crnu Goru,kamo ide da sprovede jedan transport Crnogoraca za Rusiju.Naroçito mu se sumœiv çini kapetanov sluga, koji ide u zelenojlivreji sa zlatnim epoletama a ima joå i jedno sivo odelo s pla-vo postavæenom felbom.5

U isto vreme javio je u Beç i slavonski general Gajzrug da u

MITA KOSTIØ82

4 Po paragrafu 4. isplaøivale su Kameralna i Provincijalna bla-gajna u Temiåvaru dojavæivaçima za svakog iseæeniçkog agenta posleutvrÿene krivice 150 for., ako sam agent ima novca 200 f. kao nagradu.Za œegove jatake i pomagaçe 30 odnosno 60 f., a za prijavu svakog iseæe-nika 18 odnosno 24 f.

5 DA, Conferenz-Protocolle der Hof- u, Staatskanzlei; Up. Solovóevò,HHÌ¿, 234.

okolini Zemuna bivåi pukovnik potiåke milicije Jovan Åeviøvrbuje za Rusiju.

Da se tome uçini kraj, baron Pretlak je u ime svoje vlade no-tom od 26. (15. jula) zatraëio da se ruski oficira iz monarhije ot-prave natrag, poåto stalno bune svet i vrbuju. Ujedno se ëalio ina premeåtenog poslanika Bestuëeva, åto je svoga domaøegsveåtenika Mihajla Vanija pre odlaska u Drezden otpravio u Rusi-ju, a nije ga predao mitropolitu Nenadoviøu, mada mu je ovaj svo-jevremeno umesto œega drugog sveåtenika nudio. Samo iz obziraprema carici Jelisaveti – kaëe – nisu Vanija silom u drëavizadrëali.6

Meÿutim, novi ruski poslanik Kajzerling je javio u svom pr-vom izveåtaju u Petrograd, da je poçeo umereno delovati, çuvajuøise da ne naruåi savez izmeÿu oba dvora, jer umerenost, po œegovumiåæeœu, vodi boæem uspehu. Austrijski kancelar grof Ulfeldmu je na œegove predstavke odgovorio prijateæski i objasnio da semeÿu Srbima razvilo krivo miåæeœe da su oni narod slobodan(liberae migrationis) i da mogu iøi kuda hoøe, zbog toga se kod œih ijavila neposluånost prema carskim naredbama, i zlo je tolikonaraslo da su radi œegova suzbijaœa bili prisiæeni da upotrebeprisilna sredstva, no sada su uhapåeni oficiri puåteni naslobodu i dozvoæeno im je da se po svråenim poslovima vrate uRusiju.7

Tako se postupalo s æudima koji su veø bili u ruskoj sluëbi,no Kajzerling je u istoj noti iskao instrukciju kako da postupi sonima koji su ponovo molili da budu primæeni u rusku sluëbu bezznaœa i dozvole austrijskih vlasti. Otvoreno nije smeo da pred-loëi carici i kancelaru Bestuëevu da odustanu od srpskog emi-gracionog pitaœa, ali uvijeno prejudicira œihovoj odluci naovaj naçin: „Ja znam“, kaëe, „da je za dopunu ruskih pukova potreb-no æudi i da je pre regrutovaœe bilo dozvoæeno zbog prijateæst-va izmeÿu oba dvora, no sada se zbog gubitka æudi u posledœem ratuovdaåœi dvor viåe svega stara da umnoëi stanovniåtvo i uredi


6 DA, Relationen aus Russland. Promemoria B. Pretlacks, 26. (15. juli1752).

7 Solovóevò, o. s., 164.

finansije i po tom mu ne pada lako da otpuåta svoje podanike aosobito u veøem broju“.8

U Beçu su odmah osetili razliku u drëaœu novog ruskogposlanika u emigracionom pitaœu i trudili se da ga åto sigurnijezadobiju, te su i protiv utvrÿenog ceremonijala izaåli rado u su-sret œegovoj ëeæi da pri zajedniçkom primaœu diplomatskogkora u dvoru on bude ispred svih poslanika u zasebnoj audijenci-ji primæen.9

No pored svega toga su se u vladinim krugovima vrlo nelagod-no oseøali jer ruska vlada na izgon ruskih oficira iz monarhijei na objavu Kaznenog patenta nije joå niåta odgovorila, a oçeki-vali su œenu oåtru reakciju.

Stoga je ministarska konferencija 11. avgusta 1752. predalagrofu Kajzerlingu, u nameri da œega i ruski dvor uveri o svom is-pravnom drëaœu u pitaœu seobe Srba u Rusiju, od Bartenåtajnaizraÿenu opåirnu promemoriju (30 str. fol.), u kojoj je preglednoali viåe u opåtim potezima iznela çitavu istoriju te seobe od od-laska Horvata u Rusiju do œegova dolaska za poslanika.

Kao zaçetnici seobe predstavæaju se tu Horvat i hodoåkikaluÿer Vani, koji su za to grofa Bestuëeva zadobili. Zanimæivoje zvaniçno obrazloëeœe beçke vlade zaåto je Horvatovu seobudozvolila.

„Carica bi svakako bila u pravu“, kaëe se tu, „ne samo da Hor-vatu uskrati traëeni prelaz u rusku sluëbu nego da protiv œegazbog toga i postupi kao åto bi se to u svim drugim drëavama radi-lo. Ne moëe se tvrditi, a da se çovek ne ogreåi o odredbe prirod-nog i meÿunarodnog prava i da ne izloëi vladarski autoritet vr-lo åtetnim primerom najveøoj opasnosti, da jednom podaniku dovoæe stoji da vernost i posluånost svojoj vladarici otkaëe idruge zavede da to çine.“ Horvat je meÿutim i jedno i drugo uradio.Jedino iz obzira prema ruskoj carici, tj. da ne izgleda da se ovdezahtev jednog podanika da u œenu sluëbu stupi rÿavo tumaçi, Mari-ja Terezija se naåla pobuÿenom da kako œemu tako i drugimatraëeni dopust dõ. No sa œenom miloåøu uçinili su veliku

MITA KOSTIØ84

8 Ibid., 165.9 Wolf A., Aus dem Hofleben Maria Theresias (Wien, 1858), 60.

zloupotrebu. Umesto da su se dobijenim pasoåima samo u pri-loëenom spisku navedena lica posluëila, proåireni su ti pa-soåi na pratœu od nekoliko stotina, gotovo hiæadu lica. Bi lise tako åta u kojoj drugoj drëavi dozvolilo, neka sam grof Kaj-zerling prosudi! Pa ipak je Marija Terezija iz spomenutog obzi-ra i u nadi da øe se tim zlo zavråiti i to bez zapreke dozvolila.Ali ta tolerancija je uçinila te æude tako drskim da su se usudilijoå viåe da traëe.

Novo ureÿeœe Granice sigurno bi smeåtaœem graniçara uTemiåvarskom Banatu* u miru proålo da nije Horvat poslao trisvoja oficira, kojima je bilo poznato visoko poåtovaœe koje ru-ska carica ovde uëiva, stoga su oni mislili da øe im pod ruskomzaåtitom biti dozvoæeno u ovoj zemæi da çine sve åto hoøe.

Meÿu tako brojnim narodom kao åto je srpski, mora biti inezadovoænika, ali kako da bude u drëavi unutraåœeg mira i re-da ako øe nekim stranim poslanicima i oficirima kao i ruskompukovniku u Tokaju biti dozvoæeno da to nezadovoæstvo po-drëavaju, podbadaju ga i nezadovoænike u drugu stranu drëavu vuku.

To najboæe dokazuje sluçaj ova tri srpska oficira u ruskojsluëbi (obojice Çorbe i lajtnanta Mirkoviøa), koji su ne samo sa-mi molbe za emigraciju mnogih podneli nego i drsko zahtevali daim se pod ruskom zaåtitom dozvoli vråæaœe po drëavi. Tako suoni stvorili u narodu veliku zabunu: „nezadovoæan ili rÿav çi-novnik, neposluåan sin, svaki potçiœeni koji neøe da se pokoravaviåim zapovestima ili svaki viåi koji svoje potçiœene suviåetlaçi, svi su ti mislili da øe se od rÿavih posledica svoga delo-


* Ona 3652 graniçara (2200 porodica) iz Moriåke i Potiske kra-jine, åto su pri plebiscitu u novembru 1750. glasali protiv ukidaœakrajina, napustili su oko Duhova 1751. svoje domove i spustili se uBanat oko Kikinde i Pançeva, odakle se veøina sa Horvatom odselila uRusiju. Radi suzbijaœa toga nezadovoæniçkog pokreta, osnovan je 28. juna1751. od çetrnaest åançeva ukinutih Moriåke i Potiske krajine: Kr.potiåki krunski distrikt, sa opåirnom privilegijom i zasebnimmagistratom u Starom Beçeju, koji je sudio u civilnim i kaznenoprav-nim parnicama i vodio politiçko-administrativnu i ekonomsku upra-vu nad celim distriktom. (Cela privilegija u latinskom originalu: MPA, 91 iz 1751; u slavenskom prevodu „Serbska pçela“, 1837, 107).

vaœa izvuøi prostom izjavom, da øe poøi u Rusiju“. Za to se mogumnogi primeri navesti.

Da se te fatalne posledice izbegnu, morale su se sve poznateodbrambene mere preduzeti: Horvatovi oficiri iz drëave izgnatii Kazneni patent izdati.

Zabrana seobe nikako ne znaçi da Srbe ovde smatraju kaorobove, nego kao podanike koji su duëni da se svojoj vladariciodazivaju podaniçkom vernoåøu i sluëbom, åto i œihove privi-legije izriçno navode.

Neki Srbi se osim toga tuëe zbog progonstva svoje vere. Isti-na je, doduåe, da kod nekih Maÿara prema Srbima u tom pogledu po-stoji velika mrëœa, ali se od strane vlade strogo pazi da se Srbimau smislu œihovih privilegija oçuva sloboda veroispovesti.10

Po prethodnom sporazumu s grofom Kajzerlingom a po odo-breœu same carice, beçka mu je vlada tu notu, u nameri da ga åto si-gurnije zadobije, najpre kao koncept dostavila da je pregleda i svaona mesta ispravi koja bi se eventualno u Petrogradu mogla rÿavotumaçiti; toliko je veø ovaj ruski poslanik plivao u austrijskimvodama.

Pored nekih sitnica preporuçio je on u noti od 11. novem-bra da se izmeni ono mesto gde se govori o velikom neznaœu srp-skog naroda, da se ne bi carica Jelisaveta naåla time pobuÿena dapoåaæe ruske sveåtenike. Na sednici ministarske konferenci-je 20. avgusta ta je nota s tom ispravkom nanovo redigovana i Kaj-zerlingu zvaniçno predana,11 a ovaj ju je poslao svojoj vladi u Pe-trograd, pohvalivåi drëaœe beçkog dvora u emigracionom pitaœuSrba. Sama Marija Terezija mu je, kaëe, izrazila ëeæu za veçnimodrëaœem saveza s tako iskrenim i prirodnim izrazima, da jedvamoëe biti kakve sumœe u neslagaœe œenih reçi i oseøaja. Kad se usrpskoj stvari sravne ëalbe Srba oficira s odgovorima beçkevlade – pisao je on svome åefu kancelaru Bestuëevu – izlazi, sjedne strane, da bi austrijska vlada mogla postupati blaëe, s drugestrane da i sami oficiri daju povoda takvom postupaœu s œima,

MITA KOSTIØ86

10 DA, Nota Bartensteins, 11. Aug. 1752.11 Ibid., Vortrag Bartensteins, 20. Aug. 1752.

åto bi se pri veøoj paëœi moglo izbeøi, pri tom su i œihovinavodi netaçni.12

Dok je ministarska konferencija u Beçu bila zauzeta sa-stavæaœem i odaåiæaœem te promemorije od 11. novembra koja jetrebalo rusku vladu konaçno da odvrati od daæeg meåaœa u srpskoemigraciono pitaœe, desio se jedan nezgodan sluçaj po œu, koji jelako mogao celu tu akciju pokvariti. Çanadski podëupan je 2. av-gusta poslao originalno pismo Srba u Jegri u kome ovi mole da sezbog verskog goœeœa jegarskog biskupa mogu seliti u Tursku. Ukabinetu drëavnog kancelara Ulfelda su se radi toga dogaÿajaodmah (18. avgusta) sastali çlanovi ministarske konferencije isloëili se u tome da je taj zahtev Srba vrlo opasan sada, kada baåRusija izmeÿu ostalog i verska progonstva Srba navodi kao razlogda se dozvoli seoba u Rusiju. Konferencija ja zakæuçila da se ta seo-ba mora svakako osujetiti,13 åto je energiçnim merama zaista iuçiœeno. Ugarski biskup je pozvan na odgovornost a pravoslavnisveåtenik u Jegri Vitkoviø uhapåen, no posle kratkog vremenaopet puåten.14

Dok je Kolegija inostranih dela u Petrogradu veøala o svimtim postupcima beçke vlade u posledœe vreme, koji su dostojanst-vo Rusije vreÿali, odigrali su se u monarhiji dogaÿaji iz kojih sevidelo da Austrija nije smela protiv ruskih emisara upotrebitiu Kaznenom patentu objavæena prisilna sredstva za suzbijaœe emi-gracionog pokreta meÿu Srbima. Na osnovu tog patenta uhapsio je,na primer, komandant u Slavoniji, general Gajzrug ruskog kapetanaStepana Petroviça, o çijem sumœivom bavæeœu u Slavoniji su joåu junu vojne vlasti izvestile vladu. No Petroviç je nekako izvestiosvoju vladu i na zapovest ruskog dvora je Kajzerling traëio œego-vo oslobaÿaœe. Odmah (30. avgusta) mu je odgovoreno da je Petroviçsamo bio konfiniran u Oseku åto se po svom dolasku nije nikomprijavio, ali je po zapovesti iz Beça odmah puåten i otiåao jepreko Trsta u Crnu Goru.15


12 Solovóevò, o. s., 161.13 DA, Illyr.-serb.14 Biografija J. Vitkoviøa: „Letopis Matice srpske“, kœ. 3, 16.15 DA, Promemoria für Grafen Kayzerling, Wien den 30. Aug. 1752.

MITA KOSTIØ88

(Privlaçnost novog naseæa. Prelaz pravoslavnih emigranataiz Poæske u Novu Srbiju. Rezervisaœe zemæe za udovice, siroçad pa-lih i sesije. Migracije Rumuna, Bugara i Grka iz turskih oblasti.Drëaœe Porte prema emigrantima. Etnografski sastav naseæenogzemæiåta pre dolaska Horvatova. Izgon ranijih doseæenika iz NoveSrbije. Horvatova politika naseæavaœa. Prelaz ranijih doseæeni-ka iz ruskih husarskih pukova u Novu Srbiju. Ponuda crnogorskogvladike Vasilija Petroviøa o naseæavaœu Crnogoraca. Denunci-raœe mitropolita Nenadoviøa ruskoj vladi da ometa seobu.„Crnogorska komisija“ za prihvat i sprovod Crnogoraca kroz Aust-rougarsku, na delu. Misija majora Petroviøa i uloga pustolovaJezdimiroviøa. Vrbovaœe iseæenika u Srem. Karlovcima. Ulogasindikusa Baleviøa u tome. Prvi transport u Rusiju. Akcija S.Piåçeviøa meÿu Srbima u Maçvi i bosanskoj Posavini. Prva i dru-ga emigracija Srba iz turskih oblasti. Migracija Crnogoraca. Pre-tenciozni zahtev œihovih prvaka u Rusiji. Formiraœe novih puko-va u Novoj Srbiji. Jedna oaza Albanaca do Nove Srbije. Dolazak selid-benih izviÿaça iz turskih i mletaçkih oblasti. Znatniji pojedi-naçki doseæenici. Vojna i crkvena organizacija Nove Srbije.Topografska nomenklatura naseæa. Socijalno i etniçko pri-lagoÿavaœe doseæenika. Unutraåœi ëivot i proces asimilacije uNovoj Srbiji, na osnovu doseæeniçkih pisama roÿacima u Ugarskoj.Naviraœe Malorusa: opasnost po daæi opstanak srpskog naseæa)


RAZVOJ I UNUTRAÅŒI ËIVOT NOVE SRBIJE

Nova Srbija poçela je odmah da se naglo razvija. PropagandaHorvatovih emisara imala je meÿu Srbima i drugim SlovenimaUgarske laka uspeha. Dobar prijem srpskih doseæenika u Rusiji de-lovao je privlaçno i na Srbe van granica Austrougarske monarhi-je kao i na druge pravoslavne narode u turskim oblastima: Rumune,Bugare, Grke, na Crnogorce pa i na Albance.

U tom etniçkom åarenilu se usled stalnog priliva okolnihMalorusa izrodio nagli asimilacioni proces, u kome su na jakojpodlozi zajedniçke vere socijalno i etniçko prilagoÿavaœe ipretapæaœe naroçito brzo napredovali.

U razvojnom redu çiœenica izneøemo ovde kratak istorijsko-etnografski pregled svih daæih migracija Srba i drugih raznihnaroda u Novu Srbiju za vreme œena celog trajaœa 1751–1764, za-tim organizaciju i unutraåœi druåtveni ëivot samoga naseæa saasimilacionim procesima meÿu doseæenim stanovniåtvom.

Horvatovim pozivom na seobu koristili su se prvo vlaåkii bugarski emigranti u Poæskoj, koji su pred turskim zulumima izturskih oblasti nedavno tamo izbegli. Çim su çuli za osnivaœe voj-niçkog naseæa u juënoj Rusiji, poslali su generalu Horvatu iza-slanstvo i zamolili ga, bi li i oni mogli biti primæeni u naseæei razdeæeni u Husarski i Pandurski puk, ima ih oko 1000 i viåeporodica. Kad je Horvat poslao svoje oficire meÿu œih i video daoni ozbiæno na seobu misle, javio je, zajedno s generalom Gæe-bovim, o œihovu zahtevu Senatu i zamolio za obavest åta da radi,jer u invitatornom patentu spomiœe se samo Austrougarska, a nePoæska. Senat je na osnovu izveåtaja Kolegije inostranih dela (od20. aprila) da Poæska, s obzirom na ugovor s Rusijom ne moëespreçiti izlaz tih æudi, Horvatu dozvolio da se prime æudi tihnacija, samo ne Poæaci, i izdao mu o tome ukaz 24. aprila 1752.1

Privlaçnost novog naseæa, u kome zbog uçestalih upada Tatarai zaporoåkih kozaka ëivot nije bio baå siguran, poveøalo je br-zo i povoæno reåeœe penzionog pitaœa za udovice i siroçadpoginulih. U tu svrhu je na predlog Horvata i Gæebova odreÿenoukazom od 2. jula da se pri svakoj roti ostavi zaliåne zemæe, i to

MITA KOSTIØ90

1 Polnoe sobranie zakonovò ros. imperìi, T. HÌÌÌ, br. 9976.

za udovice palih i za sveåtenike je odreÿeno kao i za vahtmajsterepo 30 a za crkvenosluëiteæe kao za vojnike po 25 çetvrti.2

Seoba Srba i drugih pravoslavnih naroda iz Ugarske u Rusi-ju nije mogla ostati bez uticaja i na œihove saplemenike u sused-nim turskim oblastima, te su i oni poçeli slati izviÿaçe u NovuSrbiju. U Carigradu je tada (od jula 1751) bio ruski poslaniksekundmajor Aleksej Obreskov. Oktobra 1752. dobio je on iz Pe-trograda reskript, u kome mu se javæa da su se toga leta iz Moldavei pograniçnih mesta neki Vlasi, Bugari i Grci javili Horvatu ra-di prijema u naseæe i cariçine dozvole za to. Neki od œih su os-tali, a drugi su razgledavåi sve, vratili se da izveste svoje saple-menike. Meÿu ostalima, doåao je iz Moldavije Åæahtiø Zamfi-ranoviø s obeøaœem da øe skoro preseliti u Rusiju od pravoslavnihnaroda Vlaha, Bugara i Grka do 1000 porodica. Toj seobi mogao bismetati otpor gospodara Vlaåke ako bi se on zbog œihova svo-jevoæna odlaska Porti ëalio i ona ih bude kao begunce, na osnovuparagrafa 8. ugovora o miru 1739. natrag traëila, jer tamo izriçnostoji da se obostrane izbeglice vraøaju. Stoga je Kolegija ino-stranih dela od Obreåkova traëila da se raspita kako bi se za œihmogla dobiti iseæeniçka dozvola ili imaju li oni moëda kakvepovlastice po kojima bi mogli stupiti u stranu sluëbu, odnosnoizaøi iz otaxbine, jer do tada im je prelaz u Rusiju bio zabraœen.Na to je Obreskov 1. decembra 1752. odgovorio da u Turskoj nemazabrane za iseæavaœe i Porta ne bi, osobito ako bi se oni daæe odgranice naselili, traëila œihovo vraøaœe. No najboæe bi biloda se neprimetno u maœem broju sele. Moldavski knez, javæa on uPetrograd, çim je çuo za taj selidbeni pokret, postavio je naDœestru straëe.3

Horvatu je mnogo smetalo åto je na teritoriji Nove Srbije za-tekao preko 4000 veø ranije doseæenih domova, i to iz maloruskihi slobodskih pukova i Zaporoëja 3170 domova, Malorusa koji sudoåli iz Poæske i Moldave 195 domova, dok su 643 doma izjavilada tu od starina ëive. Na œih se dakako nisu mogle odnositipovlastice Horvatovih doseæenika. Povodom Horvatove ëalbe


2 Ibid., br. 10.005.3 Solovóevò, HHÌÌÌ, 188.

potpisala je carica Jelisaveta 20. novembra 1752. ukaz, da se svi tidoseæenici, osim starosedelaca, moraju u roku od pola godine nasvoja stara mesta u Malorusiju iseliti jer nisu imali dozvolu zanaseæavaœe. U istom se ukazu preporuçuje da se Srbi ne naseæava-ju na jednom mestu, nego da se meåaju meÿu starosedeoce Ruse.4

Na taj je naçin Horvat raåçiåøavao u poçetku svoje naseæeod stranih elemenata zbog toga åto je mislio da øe ga moøi naseli-ti Srbima. On se sigurno nadao da øe mu zapoçeta diplomatska in-tervencija ruske vlade u Beçu izraditi dozvolu da sme u monarhi-ji navrbovati novih 500–1000 æudi za seobu u Rusiju, a verovao jei u uspeh svojih emisara. Meÿutim, Horvatove se nade nisu ispu-nile. Beçka vlada je sa davaœem dozvole neprestano oklevala, œe-gove glavne emisare su iz monarhije izgnali i u julu te godine pro-tiv vrbovaœa i seæeœa svojih podanika u strane drëave izdalistrog Kazneni patent.

Osim toga, opstanku Horvatovih naseæa zapretila je joå jed-na opasnost. U Kijev je baå tada stigao, s jednom novom, poveøomemigracijom Srba iz Juëne Ugarske, pukovnik Jovan Åeviø i posleduge borbe pred Senatom i Vojnom kolegijom sa generalom Hor-vatom, koji je hteo da ga podloëi sebi i œegove æude naseli u NovojSrbiji, osnovao je Åeviø novo srpsko naseæe u Rusiji – Slave-nosrbiju.5 Jednom intrigom, koju øemo na drugom mestu opisati,Horvat je pokuåao da primami Åeviøeve æude u Novu Srbiju, alimu je to samo kod malog broja Åeviøevih doseæenika uspelo, kojisu se iz Kijeva niz Dœepar na çamcima u Novu Srbiju spustili.

Nema sumœe da su energiçne mere beçke vlade 1753. godine emi-gracioni pokret meÿu Srbima veø bile zadrëale, ruski emisarisu i daæe pod raznim izlikama u monarhiju dolazili radi vrbo-vaœa, ali bez veøeg uspeha.

Zato je Horvat poçeo da prima i vrbuje za Novu Srbiju i drugedoseæenike. Na œegov predlog 29. maja 1753. izdat je senatski Ukazda u Novu Srbiju mogu biti s porodicama primæeni i u tamoåœepukove udeæeni i oni inostrani doseæenici pravoslavne verekoji su se ranije doselili i u husarskim pukovima sluëili. Svakom

MITA KOSTIØ92

4 PSZ., br. 10.049.5 V. poglavæe „Slavenosrbija“.

takvom doseæeniku daøe se kao i drugima: 10 r. u novcu, jedna çetvrt(25 kg) raëi i dve çetvrti zobi za seme da ne mora vratiti izodreÿene svote za preseæavaœe.6

Ukazom od 8. februara 1754.7 poçelo se po organizacionomprojektu, pod nadzorom generala Gæebova da gradi od zemæe i tvrÿa-va Sv. Jelisavete. Gæebov je za to izabrao strateåki vrlo zgodnomesto na gorœem toku reke Ingula, na uåøu reçice Tura u œega, ko-je je, kao åto se na priloëenim kartama vidi, leëalo na sredinijuëne granice Nove Srbije izmeÿu husarskog i pandurskog puka ibranilo tako naseæe od tatarskih upada. Francuski poslanik uCarigradu je upozorio na opasnost koja Porti preti od srpskognaseæavaœe i nove tvrÿave na œenog granici8 i ova je kod ruskogposlanika u Carigradu Obreskova protestovala, tvrdeøi da sepodizaœe tvrÿave protivi mirovnom ugovoru i da ta tvrÿava imaonoliku vaënost za Turke kao Beograd kad je bio u austrijskim ruka-ma.9 Taj sukob zbog srpskog naseæa naroçito je nezgodan bio za Aus-triju, jer su se u Beçu najviåe bojali novog rusko-turskog rata, ko-ji bi Prusija i Francuska protiv Austrije sigurno iskoristile.10

No Obreskov je sa samim sultanom Mehmedom taj spor na lep naçinizgladio.

U to vreme bavio se u Rusiji i crnogorski mitropolit Vasi-lije Petroviø radi kupæeœa milostiœe.11 Kad je ovaj lukavi i se-biçan çovek video kako su doseæeni Srbi iz Ugarske lepo prim-æeni i nagraÿeni, podneo je i on Senatu ponudu da moëe nekolikohiæada Crnogoraca dovesti, predstavæajuøi sebe kao samovlasnoggospodara Crne Gore, koga øe svi tamo posluåati çim ih na seobupozove, samo mu treba putna troåka za emigrante i oficira kojibi ih na austrijskoj granici primili i u Rusiju odveli. Ovaj pro-jekat je primæen u Senatu i od carice odobren. Grofu Kajzerlin-gu u Beçu je zapoveÿeno da za crnogorsku emigraciju izradi slobo-


6 Polnoe sobr. zak., br. 9993.7 Skalókovskìy, Hronol. obozrínie novoros. kraá (Odessa, 1836), 53.8 Solovóevò, HHÌÌÌ, 242.9 Ibid., 287.10 Beer, A., Aufzeichnungen des Gf. W. Bentinck über Maria Theresia

(Wien, 1871), CLV.11 Od 12. avgusta 1752. do 18. maja 1754; vidi Spomenik, HHHÌÌÌ, 32.

dan prolaz kroz monarhiju. Austrijskoj vladi je taj zahtev Rusije,koji bi s Turskom mogao izazvati kakav zaplet, bio vrlo neugodanjer novi drëavni kancelar gorf Kaunic je, smatrajuøi FridrihaÌÌ kao glavnog neprijateæa monarhije, teëio da s Turcima odrëa-va dobre odnose a ovamo se bojao da se œegovim odbijaœem ne biRusiji zamerio. Stoga je Kaunic prvo pokuåao da ga na lep naçinodbije odgovarajuøi Kajzerlingu da Crnogorci mogu preøi prekoaustrijskog zemæiåta u Rusiju, ali postoji sumœa da li su oni slo-bodni. Po verovatnim vestima, plaøaju oni neki danak Turcima,stoga bi prolaz Crnogoraca mogao dovesti do zapleta s Turskom,åto bi neprijateæi obe savezne drëave odmah iskoristili.

Kajzerling je na to, po nalogu iz Petrograda, javio beçkoj vla-di, da su Crnogorci slobodni æudi, koji ne samo åto ne priznajuvrhovnu vlast Porte i ne plaøaju joj danak nego s Turcima stalnoratuju. Dogovorom izmeÿu Porte i Mletaka su doduåe Crnogorciustupæeni Porti, ali se slobodan narod ne moëe ustupiti bez œe-gova saglasja. Osim toga je Kajzerlingu zapoveÿeno da stvar s beçkomvladom konaçno udesi poåto se dogovori s mitropolitomcrnogorskim, koji se baå vraøa iz Rusije u Crnu Goru.12

Svrativåi u Beç, pokuåao je mitropolit Vasilije Petroviøda se osveti karlovaçkom mitropolitu Nenadoviøu, åto ga je pretri godine drëao tri meseca u Kruåedolu zatvorena pa ga je liçnooptuëio Mariji Tereziji13 a 5. avgusta 1754. je poslao Kolegiji ino-stranih dela tuëbu protiv Nenadoviøa zbog œegova protivruskogdrëaœa. Tu ga optuëuje da na sve one koji su se u Rusiji iselili ilito nameravaju, baca javno u crkvi prokletstvo, zatim da o Rusijinamerno åiri laëne vesti, da podstiçe svoje verne da izdaju ruskeemisare, da zabraœuje da se po crkvama mole za cara Petra i cari-cu Jelisavetu, da se stara da se svaka veza Srba sa Rusima prekine izabrani ulaz trgovcima s kœigama i ikonama u monarhiju, da zavodibez svake nuëde åtampariju, u kojoj øe se sumœive kœige åtampatii da se ne odupire uniji, tako da se proneo glas da je uniju veø tajnoprimio.14

MITA KOSTIØ94

12 Solovóevò, 265.13 Spomenik, HHHÌÌÌ, 31.14 Petrovskìy, Donosò mitrop. çernog. Vas. Petroviça na ae. karlo-

vaçkago Pavla Nenadoviça. Izvíestìá otdíl. russk. ázika i slov. imp.Akad. naukò, T. H¿, 1910, kœ. 3, 302–313.

Usled ruske intervencije beçka je vlada dozvolila da crno-gorski mitropolit moëe sto porodica Crnogoraca kroz Austri-ju u Rusiju provesti. U komisiju za prihvat crnogorske emigraci-je na mletaçkoj granici poslat je u Trst pukovnik Stevan Puçkov,a za prihvat œihov na turskoj granici u Sremu i Slavoniji odreÿenje sekundmajor iz Åeviøeva puka Stevan Petroviø, koji se prenekoliko godina doselio iz Podgorice u Rusiju, napustio svojeprezime Åaroviø, kako je prost narod prozvao œegova oca åto jebio po licu bogiœama iåaran i poçeo se po dedu Petru zvatiPetroviø. Pri dolasku Åeviøevu u Rusiju, premeåten je iz starogSrpskog husarskog puka u Slavenosrbiju i dobio Åeviøevu køer zaëenu.15

Godinu dana kasnije otkomandovani su u istu svrhu u Austri-ju i major Simeon Piåçeviø, aÿutant Markov, rodom Malorus itri vahtmajstera, od kojih se jedan zvao Krestiø. Primiåvi platuza pola godine unapred, dobili su zapovest da preko Poæske poÿuu Austriju i jave se ruskom poslaniku u Beçu Kajzerlingu, od kogaøe dobiti daæe naredbe. Pasoå za prolaz do Beça istavila im je Ki-jevska gubernijska kancelarija; no pored svega toga, ovim ruskimemisarima na svakom koraku su pravili smetœe. U jednom malommestu, Lemeåanu u blizini Koåica je Piåçeviø sedam nedeæa biou jednoj mehani pod straëom konfiniran, dok mu grof Kajzerlingnije poslao dozvolu beçke vlade da moëe iøi u Petrovaradin. Tumu se desila i jedna nezgoda: vahtmajster Krestiø je ubio svogaslugu, zbog çega su ga okovali i zatvorili i jedva ga na odluçno za-uzimaœe Piåçeviøa, da on kao ruski vojnik ne spada pod austrij-sku jurisdikciju, pustili.

U Tokaju mu je ruski major Ëolobov, koji je posle Viåœevskogbio komandant tamoåœe ruske ekspoziture za sprovoÿeœe mi-gracija, uruçio zapovest od ruskog poslanika da on ode u Petro-varadin a Markova otpravi u Trst pukovniku Puçkovu. Tu jePiåçeviø i doznao da se ruska crnogorska komisija s majoromPetroviøem na çelu bavi takoÿe u Petrovaradinu i da je Petroviøobiåao tursku granicu duë Save te kod mitrovaçkog karantinapostavio svoje æude da prihvate Crnogorce, koji øe kroz turske


15) Popovò, Izvístìe, 180, 194, 306.

oblasti tajno radi seobe u Rusiju dolaziti. Piåçeviøu je odmahpostao uspeh cele akcije sumœiv, jer je znao da crnogorska mi-gracija s porodicama ne moëe nikako kroz tolike turske oblastiproøi, nego jedino laÿama preko Rijeke i Trsta.16 Sa Petroviøemse zdruëio neki pustolov Jezdimiroviø,17 koji je bio rodom izHercegovine, trgovao u Kotoru, sluëio u mletaçkoj vojsci i odse-lio se u Rusiju te stupio u sluëbu u Husarski puk generala Åeviøa.Odatle je pobegao i preobuçen kao monah doåao u Crnu Goru te odmitropolita Vasilija Petroviøa dobio poruçniçki çin, sa zadat-kom da u turskim oblastima vrbuje Srbe za seobu u Rusiju i tamo ihpredstavi kao Crnogorce. No Jezdimiroviø u poçetku nije imao us-peha, u Sremsku Mitrovicu je doveo samo svoja dva brata i udatusestru sa œihovim porodicama, stoga je stupio u iseæeniçkukomisiju majora Petroviøa u Petrovaradinu i s ovim se dogovo-rio da u Vojnoj granici tajno vrbuju iseæenike.

Za to, po odredbama Kaznenog patenta iz 1752. godine vrlokaëœivo delo, pridobio je major Petroviø sindikusa SremskihKarlovaca Jovana Baleviøa, koji je kao i on bio rodom iz Pod-gorice, odakle je joå detetom u Ugarsku doåao te poåto je u åko-lama latinski i nemaçki nauçio, postao je sindikus. U Karlovcei okolinu dolazili su tada mnogi nadniçari (zvani beøari) zbograda u vinogradima. Poåto su tom prilikom morali svoje objaveu opåtini predati, Baleviø im je u dogovoru s œima izdavao druge,naznaçivåi ih u œima kao Crnogorce; tada bi ovi odlazili uPetrovaradin i prijavili se Petroviøu za seobu u Rusiju, na åtoim je Kajzerling izradio slobodan prolaz kroz monarhiju, rekavåida ih je Jezdimiroviø preko Turske doveo. Na taj naçin je Petro-viø poslao Jezdimiroviøa s 50 u Karlovcima navrbovanih nad-niçara (beøara) u Rusiju, predstavivåi ih tamo kao Crnogorce aon sam otiåao je Puçkovu u Trst. Ovoj prevari su austrijske vlastiuåle brzo u trag i Baleviø se jedva bekstvom u Rusiju spasao.18

Meÿutim, kapetan Piåçeviø je doåao u Mitrovicu u svojutazbinu, gde je ëivela majka œegove ëene i brat joj, pukovnik Alek-

MITA KOSTIØ96

16) Ibid., 217 i daæe.17) O Jezdimiroviøu v. Spomenik, LI; Popovó, Izvístìe, 217.18 Popovò, Izvístìe, 249–250.

sandar Raåkoviø, i gde je bio posle Zemuna najglavniji prelaz izTurske sa velikim karantinom. Poåto je znao da ovuda nikada nemogu doøi Crnogorci, on je preko svojih poznanika, kojih je imaojoå od vremena svoga sluëbovaœa u slavonskom husarskom puku,poçeo meÿu pograniçnim Srbima u Turskoj, u Maçvi i bosanskojPosavini, da åiri pokret za seobu u Rusiju. U prvi mah su preåla62 çoveka, koji su se po prethodnoj uputi kod pograniçnih vlastiu Mitrovici predstavæali kao Crnogorci.19 Kako Vasilije Petro-viø nije Crnogorce mogao da potakne u poçetku na seobu, skupilisu Puçkov i Petroviø meÿu Srbima u mletaçkim oblastima 27 æu-di i sa jednim ruskim vahtmajsterom poslali ih Piåçeviøu, kojije s ovih stotinak æudi u jesen 1756. otiåao u Rusiju, odveo ih u Ki-jev, gde su zakleti i zajedno s Jezdimiroviøevim doseæenicima uOrenburgu pod vidom Crnogoraca naseæeni. Ruski nauçnik Riçkovkaëe u svojoj Topografiji Orenburåke gubernije,20 da je to naseæeCrnogoraca i Albanaca leëalo na samom mestu moçinske palankeza rekom Samarom, ali su ti doseæenici posle tri godine (1759),na vlastitu ëeæu delom udeæeni u ruske husarske pukove, delom supreåli u Horvatovu Novu Srbiju.

Meÿutim, emigracioni pokret se meÿu Srbima u Turskoj, uMaçvi i Bosni i daæe åirio. Da ne bi Piåçeviø zaslugu zbognaseæavaœa Crnogoraca sebi prisvojio, mitropolit Petroviø imajor Petroviø su preko pukovnika Puçkova izradili odluku Se-nata, kojom je Piåçeviø u Rusiji zadrëan i umesto œega, radi pri-jema daæih emigranata poruçnik Jezdimiroviø i aÿutant Markovnanovo u Mitrovicu i Novi Sad poslani. U jesen 1757. je iz Turskekod Mitrovice preålo u Srem opet oko 1000 Srba sa ëenama i de-com, koji su se po ranijim uputama opet za Crnogorce izdali.Jezdimiroviø ih je primio, odveo u Novi Sad gde su prezimili iu proleøe iduøe godine s œim u Rusiju otiåli. Te Srbe je Horvatu Mirgorodu naselio i ustrojio od œih novo odeæeœe, nazvanoMirgorodski garnizon.21

U to je s teåkom mukom krenuo u Rusiju crnogorski mitro-


19 Ibid., 263.20 Soçinenìá i perevodô kò polzí i uveselenìq sluëawìe. Sept. 1762,

199.21 Popovò, Izvístìe, 262.

polit Vasilije Petroviø svoju migracionu grupu pravih Crnogo-raca. Œegov sekretar Aleksije Kolinoviø, inaçe privatni uçiteærodom iz Slavonije, priça da ga prvo nijedan Crnogorac nije hteoda posluåa, govoreøi „da on nema vlasti nagnati ih na seobu iz svo-je otaxbine, jer oni to neøe“. Glavnu reç protiv seobe vodio je ser-dar Stano Radoniø za raçun glavnog providura Mletaçke republikeza Dalmaciju Grimanija. Ovaj je rusku propagandu mitropolitaVasilija spreçavao gledajuøi u œemu agenta Rusije, koja time svojepoglede baca çak na Jadransko more.22 Ali, kad je mitropolit pri-dobio serdara Stana obeøavåi mu titulu gubernatora kakve u CrnojGori nije bilo, a on mu je protumaçio da znaçi generala i vladao-ca i da moëe usled toga na povratku iz Rusije postati naçelnik celeCrne Gore, pristali su uz œega i drugi, ne mnogi Crnogorci, i sasvojim mitropolitom krenuli u Rusiju.

Ta grupa brojala je svega 153 lica, od kojih su najznatnijibili: gubernator Stano Radoniø, serdar Vukotiø, vojvoda Mojsije(Mojaå) Plamenac, Petar Ÿuraåkoviø i Nikola Kœaëinoviø.Pod voÿstvom mitropolita Vasilija i majora Petroviøa stigli suu decembru preko Ugarske u Kijev i Senatu podneli molbu s pre-tencioznim zahtevima: da se prime u rusko podanstvo, da se od œihformira crnogorski husarski puk, 20 mladiøa prime u kadetskikorpus i izdaje im se godiåœa penzija od 15.000 r.23 Odgovoreno imje (15. juna 1757) da øe se crnogorski husarski puk osnovati onda kadse za to dosta Crnogoraca nakupi.24 No time se oni nisu zado-voæili i mitropolit Vasilije toliko je raznim molbama Senatudosaÿivao da su ga najposle, davåi mu 500 r. i kola, poslali prekogranice.25 Raznim intrigama Horvat je po odobreœu Senata jedandeo tih Crnogoraca zadobio pod svoju komandu i odredio ih dasluëe u novoosnovanom Makedonskom husarskom puku26 u Novoj Sr-biji, drugi deo je udeæen u ruske vojne jedinice a mali broj œih vra-tio se razoçaran u otaxbinu, meÿu ovima (31. marta 1759) i crnogor-

MITA KOSTIØ98

22 Tomiø, J., Crnogorski mitropolit Vasilije Petroviø, „Glas“,88, 81. Opåirnije u „Glasu“, 96, 209 i daæe.

23 Drëavni arhiv u Moskvi, Serb. díla, dec. 1757.24 Spomenik, HH¿, 32.25 Popovò, Izvístìe, 366.26 Ibid., 398.

ski kapetan Georgije Radoniø.27 Te godine je u Novu Srbiju preå-lo i srpsko naseæe oko Orenburga kao i veøina one grupe Srba izturskih oblasti koje je Jezdimiroviø proåle godine u Rusiju doveo.

U Sedmogodiåœi rat protiv Prusije poslao je Horvat u ruskuvojsku çitav husarski puk, za koji su husara poslali i Åeviø i Pre-radoviø iz Slavenosrbije. Godine 1759. formirana su u Novoj Sr-biji dva nova puka: Bugarski i Makedonski. Takozvani Bugarski pukformirao je major Piåçeviø u malom mestu Manëelu, koje leëina granici Malorusije, Nove Srbije i poæske Ukranije, veøinomod raznih vojnih begunaca austrijske i pruske armije sa ratiåta,no u oba puka bili su oficiri Srbi.28 Postepeno su çetiri pukaiz srpskih naseæa uçestvovala u Sedmogodiåem ratu i odlikovalase „sjajnim drëaœem“ i naroçitim krojem mundira; po svråetkuvojne oni su posluëili kao uzor za reformu svih drugih ruskihkozaçkih pukova.

Dobar prijem pravoslavnih doseæenika u Rusiji raåçuo se pocelom Balkanu i sa raznih strana poçeåe stizati u Novu Srbijuizviÿaçi radi posredovaœa novog naseæavaœa. Oktobra 1755.doåao je u Kijev, odatle otiåao u Petrograd, Grk Atanasije Ba-staviø s molbom albanskog „derviå paåe„(!) (pravoslavne vere)Haxi Makri-Puæezija da se on, i s œim oko 1500 Albanaca primeu rusko podanstvo. Ta je ponuda rado primæena i Bastaviø se saskupocenom panagijom s Hristovim likom na dar Puæeziju vrationatrag, no pregovori oko seobe su se joå dve godine otegli. Uaprilu 1757. poslao je opet mitilenskog episkopa Atanasija da muse javi na kakvom osnovu øe Albanci biti primæeni i da moli dase u blizini Nove Srbije nasele.29 Po mestu Arnautka, koje je leëa-lo na Bugu niëe od jugozapadne granice Nove Srbije,30 vidi se da jetada zaista i neåto Albanaca moralo doøi, no koliko i kada, nemoëemo utvrditi.

Priliv doseæenika u Novu Srbiju neprestano je trajao. Hor-


27 Drëavni arhiv u Moskvi, ibid., mart 1759.28 Popovò, Voennôá poselenìá Serbovò vò Avstrìi, 609.29 Drëavni arhiv u Moskvi, ibid., 2 eh 1757.30 Vidi priloëene karte.30 Vidi priloëene karte.

vat je javio u Petrograd da su samo za tri meseca, od januara do apri-la 1757, pridoåla 822 nova doseæenika oba pola.31

U februaru doåao je u Rusiju, na intervenciju ruskog poslani-ka u Beçu, graniçarski major u austrijskoj vojsci Jovan Pod-goriçanin, rodom iz Podgorice, ali nije stupio u Novu Srbiju,nego u rusku vojsku i tamo doterao do general-majora.32

Oktobra iste godine vratili su se iz Dalmacije u Novu Srbijukaplar Konçareviø i husar Stankoviø zajedno s dalmatinskimepiskopom Simeonom Konçareviøem, koji je iz mletaçke Dalmacijemorao da bega, i doneo predstavku „od slovenskih pravoslavnihnaroda u Srbiji, Bosni, Hercegovini i drugih mesta, da po jed-noverju stupe u rusko podanstvo“. Konçareviø se nastanio u Kije-vu, gde je i umro.33

U novembru iste godine doåao je opet srpski sveåtenikPetar Moraçanin s molbom nekih Srba iz turskih oblasti, dabudu primæeni u podanstvo i da im se dozvoli da se pod imenomCrnogoraca na austrijskoj granici jave.34

Te godine braøa Pavle i Simeon Çarnojeviøi ot Maçe zamo-lili su pismom vicekancelara grofa Voroncova da im pomogne kodbeçkog dvora da dobiju kupæeni spahiluk Futog od grofa Kavri-janija i tim povodom stupili s œim i radi seobe u Rusiju uprepisku. Dana 17. februara 1760. podneli su obojica molbu da buduprimæeni u rusku sluëbu kao kapetani cariçine telesne garde, åtoim je i odobreno.35

Pored tih pobrojenih veøih i maœih migracija srpskih i

MITA KOSTIØ100

31 Solovóevò, HHÌ¿, 176.32 Drë. arhiv u Moskvi, ibid., 1 iz 1757; Popovò, Izvístìe, 393, 404,

478. O œegovoj porodici u Rusiji vidi posledœe poglavæe kœige.33 Drë. arhiv u Moskvi, 4 iz 1757. Gorœokarlovaçki ep. Danilo

Jakåiø osumœiçen je od drëavnih vlasti da radi na seobi svojih vernihu Rusiju, åto se s œim dipisivao dok je ovaj bio joå u Hrvatskoj („Leto-pis MS“, kœ. 134, 12)

34 Drëavni arhiv u Moskvi, 4 iz 1757.35 Ibid., 7 iz 1757. i 10 iz 1760. Kapetanu telesne garde ismailovskog

puka i „uízdovò futoåkago i åimandskago zemlederëatelq“ SimeonuÇernoeviçu ot Maçe, posvetio je P. Julinac svoj Uvod u istoriju slav.-serb. naroda (1765).

drugih pravoslavnih doseæenika u Novu Srbiju iz Austrougarske,zatim iz turskih i mletaçkih oblasti Balkanskog poluostrva,naviralo je neprestano u to srpsko naseæe i okolno domaøe sta-novniåtvo, i to najviåe Malorusi raznog staleëa; na taj se naçinu tom åarenilu raznih narodnosti iste vere stvorio jedan naglii zanimæiv proces nivelisaœa i etniçkog pretapaœa.

No prvo øemo izneti organizaciju Nove Srbije pa onda tekunutraåœi ëivot i asimilacioni proces œena stanovniåtvaopisati.

Nova Srbija imala je pograniçnu vojniçku organizaciju.Delila se na pukove, ovi na åançeve ili (rote) çete. Svaka rotaimala je zasebnog komandira i „rotno pravlenije“. PrvoosnovaniHorvatov husarski puk i Pandurski puk imali su po 20 rota, kojesu, kao åto se i na priloëenoj karti lepo vidi, pored svog imenanosile i redni broj. General Horvat, koji je bio podloëen direkt-no Senatu, izabrao je novoosnovani åanac Novomirgorod za åtab-no mesto svoga puka i za glavno mesto naseæa, u kome je na osnovucarskog ukaza (od 9. marta 1759) zaveo neku vrstu „Glavnog pri-sustvenog mesta“ (tribunala ili suda) pod imenom „Kancelarijanovoserbskago poselenija“, koju je sam on nazvao Kancelarija Novo-srpskoga korpusa; od œe su sve ostale susedne kolegije admini-strativno zavisile, a ona samo od Senata. Ta Horvatova kancela-rija bila je podeæena na åest odeæeœa, svako odeæeœe imalo je pojednog viåeg oficira na çelu a nad svima je bio Horvatov glavnisekretar; u œoj su se raspravæale ponajviåe vojniçke stvari ali iunutraåœa ekonomska pitaœa naseæa, reëim je bio potpuno ap-solutistiçki.36

Naroçito je zanimæiva topografska nomenklatura Nove Sr-bije.

Pri metanastaziçkim kretaœima srpskog naroda zapazilo se„da iseæenici nose kao puë kuøicu imena svoga sela, kraja, poto-ka, planine kadåto i celog predela i po œima nazivaju iste pred-


36 O. c., Skaækovskog i Popova. Agatonoviø i Spasiø (o. s.) nisuimali u rukama kœigu Skaækovskoga, nego kratak izvod iz œe u „Golubi-ci“, 1840.

mete u novoj oblasti, gde su se naselili“.37 Novonaseæenim selimasu po pravilu davali imena svojih sela u matici.

Za to prenoåeœe topografskih i geografskih imena imamou Novoj Srbiji upravo klasiçnih primera. Oficiri su novoos-novanim åançevima davali imena onih mesta iz kojih su se dose-lili u Rusiju, tako da i po topografskoj nomenklaturi Nove Sr-bije moëemo odrediti poreklo doseæenika i obim migracije Srbaiz Ugarske.

Na savremenim geografskim kartama Nove Srbije (u pri-logu) vidimo zabeleëena imena gotovo svih srpskih åançeva izukinutih Moriåke i Potiske krajine u Ugarskoj, åto nam dajejedan nesumœiv dokaz viåe da je to srpsko naseæe u Rusiji osnovanood migracione grupe onih 2200 srpskih graniçarskih porodica,koje su se zbog ukidaœa Moriåke i Potiske krajine spustile uBanat i veøina od œih se odatle pod voÿstvom generala Horvata iÅeviøa odselila u Rusiju a mali deo se zadrëao.

Iz Moriåke krajine nose imena ovi novonaseæeni åançeviu Novoj Srbiji: Çanad, Nadlak, Semlak, Peçka, Glogovac, Mandor-lak, Pavliå; iz Potiske krajine: Feldvar, Sentomaå, Petrovo Se-lo, Senta, Kaœiëa, Martonoå, Beçej.

Sem tih åançeva postojala su, åto se i na karti vidi, joå me-sta: Subotica, Pançevo, Zemun, Varaëdin, Çongrad, Vukovar,Dimitrovica, Beåka, Vråac i Slankamen.

I geografska imena su srpski doseæenici iz svojih matica uRusiju preneli. Temiåvarski Banat se u H¿ÌÌ veku zvao i Nova Sr-bija;38 to ime se u narodu latentno odrëavalo i kod iseæenika to-ga kraja pri stvaraœu novog naseæa u Rusiji ponovo oëivelo.

Duhovnu vlast nad Novom Srbijom vråio je u poçetku kijevskimitropolit Timotej, koji je sveåtenstvo postavæao i kod susednihzaporoåkih kozaka, od 1757. pak perejaslavski i borispoæskiepiskop Jovan. Vojniçko sveåtenstvo izdrëavala je drëava, paro-

MITA KOSTIØ102

37 Cvijiø, J., Metanastaziçka kretaœa, œihovi uzroci i posledice,(„Srp. etnograf. zbornik“, kœ. HHÌ¿) 51.

38 Na jednoj karti iz H¿ÌÌ veka koja se nalazi u delu: Philippi Cluverii,Introductio in geographiam veteram ac novam, iz 1694. Banat se od Tise doiza Karansebeåa zove „Moesia seu Nova Serbia“. (Po saopåteœu g. drKoste Haxija.)

hijsko sami doseæenici; no da bi åto viåe doseæenika privukla,ruska vlada je u svakom veøem selu o svom troåku podigla crkvu isveåtenike plaøala te Sinodu nareÿivala da tamo Ruse za sveåte-nike postavæa.

Kad je Horvat malo ojaçao, pokuåao je da osnuje zasebnu srp-sku episkopiju, koja bi i Slovenosrbiju obuhvatila, te je Sinodujavio da je u Novoj Srbiji podigao manastir i odredio za arhi-mandrita kaluÿera Sofronija, iz Srbije pozvao episkopa i zamo-lio Sinod da ga za arhijereja potvrdi, ali mu je to zbog malog bro-ja crkava (22. septembra 1760) odbijeno.39

Godine 1757. delila se Nova Srbija na tri protoprezvitera-ta: novomirgorodski protopopijat40 je obuhvatio Horvatov husar-ski puk sa 20 åançeva ili rota; krilovski protopopijat41 peåaç-ki Pandurski puk, takoÿe sa 20 rota; protopopijat grada Sv.Jelisavete Novokozaçki puk sa 26 rota.

Ruska vlada je izdaåno oba srpska naseæa pomagala, svidrëavni prihodi iz œih tekli su u jednu zajedniçku blagajnu, tzv.„Novoserbsku i Slavenoserbsku summu“, i troåeni su jedino na œi-hove potrebe;42 carica je novopodignutom manastiru iz liçne bla-gajne davala 2000 rubaæa godiåœe.43 Sve je to raÿeno s planom dasrpsko vojniçko naseæe åto boæe ojaça i œime se jugoistoçnagranica drëave åto sigurnije zaåtiti.

Samo podizaœe naseæa u tom pograniçnom, usled opåte ne-sigurnosti zbog tatarskih upada zapustelom kraju, nije bilo lakposao. Naroçito je prva godina srpskim doseæenicima zadavala


39 Skalókovskìy, Hronol. obzor. novoros. posel.; u srp. izv.: „Golu-bica“, 1840.

40 Novi Mirgorod, Peçka, Petrovo selo, Nadlak, Kalniblat, Semlak,Arhangelsk, Martonoå, Pançevo, Kaœiëa, Senta, Vukovar, Feldvar, Su-botica, Cibulev, Moåorin, Dmitrovka, Sombor, Glinsk, Vråac (Ibid.)

41 Krilov, Vingoå, Çanad, Piæuënica, Kovin Slankamen, Beçej,Varaëdin, Glogovac, Enova, Åoæmoå, Çongrad, Pavliå, Mandorlak,Sentomaå, Taburino, Krjukov, Kamenka, Zemun. (Ibid.) (Geografski po-loëaj tih mesta vidi na priloëenim kartama).

42 Skalókovskìy, o. s.43 Tvrdi kapetan iz Nove Srbije L. Serezli u pismu od 30. oktobra

1753. proti J. Albiøu u Aradu. (DA, Illyr.-serb., 1753)

muke, kad je trebalo takoreøi ni iz çega podiøi kuøe, zasejati do-deæenu zemæu i ujedno odbijati pæaçkaåke upade bliskih i opa-snih neprijateæa, krimskih tatara i zaporoåkih kozaka; no ipaksu Srbi, naviknuti usled tolikih prisilnih i svojevoænih seobada çesto ëivot poçiœu sasvim iznova, sve te poçetne teåkoøeprve godine izdrëali i naglo poçeli da napreduju jer nisu imaliviåe nad sobom onog nesnosnog verskog i politiçkog pritiska kaou otaxbini. Œihovi åançevi se pretvaraju u lepa mesta, u koja suse zbirali trgovci iz Rusije i drugih strana i zavodili u œima„bazare i jarmarkte“, osobito su napredovali Novomirgorod itvrÿava Sv. Jelisavete, oko koje je postao bogati i trgovaçkiJelisavetgrad.

Oficiri su prema çinu dobijali na veçito zemæu i stvaralina œoj salaåe i zaseoke (hutora i derevni). Poåto je vladala os-kudica u radnoj snazi jer su vojnici radili svoju zemæu, naseæavalisu ih ili okolnim domaøim æudima ili obiçno æudima iz poæskeUkrajine, koji su na taj naçin postajali œihovi kmetovi.44

Usled stalnog priliva domaøeg maloruskog stanovniåtva,koji se naroçito posle svråetka Sedmogodiåœeg rata pojaçao,Srbi i drugi doseæenici u Novoj Srbiji su brzo majorizirani iproces asimilacije bio je time znatno olakåan.

Socijalno i etniçko prilagoÿavaœe srpskih doseæenikanovoj sredini teklo je naglo, na osnovu verske solidarnosti, zatimetniçke i jeziçne srodnosti. Sam proces izjednaçivaœa i preta-paœa bio je praøen oåtrim trveœem sa starincima, Rusi nisupokazivali prema novim doåæacima toliko predusretæivostikao œihova vlada. Naroçito su kozaci u poçetku zauzeli nepri-jateæsko drëaœe. Pri jednom pæaçkaåkom upadu u Novu Srbijuubili su kapetana Uksunoviøa u œegovoj kuøi, a kapetanu Åeviøusu drugom prilikom sa paåe ugrabili koœe.45 I domaøe maloruskostanovniåtvo ismevalo je navike, naçin odevaœa i ponaåaœa srp-skih doseæenika, nadevajuøi im çesto karakteristiçne nadimke.Tako se, na primer, joå za vreme bavæeœa Horvatove grupe u prih-vatnoj stanici u Kijevu tuëila Horvatova ëena „general-

MITA KOSTIØ104

44 Popovò, Voennôá poselenìá Serbovò vò Avstrìi, 609.45 Popovò, ibid., 610.

gevaltigeru“ S. Puçkovu (4. januara 1752): „çto zdíånìe podolóskìeobôvateli i mnogìe studentô nemaloe posmíátelstvo imò çinátòi sò velikimò poruganiemò nazivaqtò kakò ihò sluëawihò takòi underò-oficirskihò ëenò cigankami, potomu çto oní imíqtòna glaví uborò, bulavkami [iglama s velikim glavama koje drhøu]zatknutoy, i budto bô priíhali sqda bulavkami torgovatò“.46

U Drëavnom arhivu u Beçu saçuvana je jedna mala zbirka pri-vatnih pisama, koja su srpski doseæenici iz Nove Srbije pisalisvojim roÿacima u Ugarskoj.47 Ta pisma nam umnogome osvetæujuunutraåœi druåtveni ëivot naseæa, otkrivaju subjektivno ose-øaœe samih doseæenika u novoj otaxbini i daju nam prilike da ineposredno zavirimo u taj brzi asimilacioni proces. U svim timpismima, koja su drëavne vlasti zaplenile od raznih ruskih emi-sara, jednoduåno se hvali ëivot u Novoj Srbiji i pozivaju roÿacii poznanici da se i oni tamo odsele. Zanimæivo je u tom pogledupismo Petra Buliøa, prote u Novomirgorodu, koji je pripadaonajbliëoj okolini generala Horvata; poslao ga je svome kumukaluÿeru Lazaru, administratoru parohije Veliki Sv. Petar kodSv. Mikluåa u Banatu. Na poçetku hvali u pseudoklasiçnim hiper-bolama onoga vremena caricu Jelisavetu, „koja pomaëe pravoslavneu celom svetu i najmilostivije se za sve doseæenike brine“. Dobaœene vlade uporeÿuje sa zlatnim dobom cara Konstantina, cara Teo-dosija i blagoçestive carice Pulherije i Irene. „Ovde reç Boëjanije vezana kao tamo od inoveraca“, govori mu daæe, zatimironiçno uzvikuje: „Pa gde su zasluge Vaåih predaka i oçeva? Nivaåe roÿene zasluge ne ceni tamo niko. Ovde je samo naåe pleme irod, niko od nevernika, Rimæana i Unijata.“ Na kraju zove ga da sei on doseli: „kad je veø zabraœena seoba u Rusiju prostom narodu,niko neøe sveåtenicima na put stajati, naroçito kaluÿerima, zakojima ne plaçu ëena i deca“. Hvali se: „Meni je, hvala Bogu, u NovojSrbiji dobro, da mi ne moëe boæe biti. Sedim kod kuøe bez svakogposla, primam godiåœe 300 rubaæa osim sporednih prihoda.“

Marija Stankova iz åanca Korobçina, koji je leëao na reçi-


46 Petrovò, Aktô i dokumentô otn. kò istorìi Kìevskoy akademìi(1913), ÌÌ, 103.

47 DA, Illyr.-serb., 1753–1754.

ci Visu istoçno od Novomirgoroda,48 piåe svome ocu NikoliStankoviøu u Budim (22. oktobra 1753) meÿu nekim porodiçnimstvarima: „kome tamo rÿavo ide, ovde øe mu biti dobro, åto je ovdesve jevtino i badava se ëiveti moëe, no najboæe prolaze zanatli-je. Stoga terajte åogora Ÿorÿa da doÿe, pa da ga Bog vidi!“ Htela muje, kaëe, ruski da piåe, ali nije, åto se boji da ja ne bi razumeo,jer ruski se od srpskog razlikuje. Kata i Joca ne znaju srpski.Moskovski je opet drukçiji i lepåi od ruskog, zavråava ona svo-ja jeziçka razmatraœa, iz kojih vidimo kako je prilagoÿavaœe brzonapredovalo.

Redov Igœat Stepanov iz telesne kompanije generala Horva-ta u pismu majci hvali Boga, åto se oslobodio åizmatiçke zemæei zove je da i ona k œemu doÿe.

Vasilije Popoviø, takoÿe iz Mirgoroda, piåe (3. oktobra1753) Petru Filipoviøu u Sentomaå da pokupi sve svoje druåtvopa da doÿe u Novu Srbiju, ruska carica øe svoje oficire po novedoseæenike poslati. Etnografske vaënosti za nas ima œegova mol-ba u tom pismu, da Filipoviø ponese u Rusiju „nekoliko komadasekira, jer tamo staje komad jednu nemaçku forintu a talir iåtuza one koje imaju oblik kao one u Ugarskoj, ovde sekire imaju dru-gi oblik“. Osim toga moli da mu naruçe i poåaæu i jednu åirokuruçnu sekiru, jer ni takvih tamo nema.

Kapetan Lazar Serezli, koji se zajedno s Horvatom iselio, opetjavæa Stevanu Stankoviøu u Veliki Varadin da u Novoj Srbiji ima-ju dobre plate i dosta zemæe. Samo œegova i œegove kompanijezemæa proteëu se u duëinu tri miæe, u åirinu dve miæe i ima do-sta åume, livada i vode. Ovde nas, kaëe, niko ne naziva åiz-maticima, jer Nemci i katolici uëivaju ovde onakvu çast kakvusmo mi imali kod Maÿara. Ovde je naåe carstvo i naåa vlada!

Sa Srbima odselio se u Rusiju i jedan mali broj Maÿara.Daleko od zemæe matice i od svoje kompaktne narodne i verske ce-line, promenili su oni brzo veru i narodnost.

Tako, na primer, Pap Marczi iz åanca Nestorova u Novoj Sr-biji zove (3. novembra 1753) svog oca Janoåa iz Velikog Varadinak sebi i hvali mu se da ih je Bog s dobrom zemæom i platom

MITA KOSTIØ106

48 Vidi priloëene karte.

blagoslovio, imaju svega dosta: mogu voditi ekonomiju, trgovati,drëati mehane, marve itd. i orati koliko hoøe bez davaœa deset-ka. Niko ih ne zove åizmaticima, jer dogod Maÿari katoliçke,kalvinske ili Luterove vere ne prime pravoslavæe, ne primaju seu naseæe.49

To svestrano napredovaœe srpskog naseæa u Rusiji potvrÿujenam i savremenik, major Simeon Piåçeviø, koji je sve to svojimoçima gledao i u svojim memoarima opisao. On ponosno tvrdi „dasu naåi generali Horvat u Novoj Srbiji, Åeviø i Preradoviø uSlavenosrbiji uçinili od pustiœe zemæu obeøanu, naseæenu,obraÿenu, oplemeœenu i plodom zemaæskim izobilnu“.

Ali nisu svi stanovnici Nove Srbije uëivali u tom opåemblagostaœu – Horvat je u svojoj kancelariji zaveo upravo despotskireëim. Stanovnici Novomirgoroda i okoline kao i svi oni kojisu s œime liçno u dodir dolazili silno su od œega imali da trpe.To je svakako bio razlog åto se i neki pitomci Duhovne akademi-je u Kijevu po svråenim naukama nisu hteli da vrate u Novu Srbi-ju, odakle su na nauke i poslani, nego su radije otiåli u svojuraniju otaxbinu Ugarsku.

No baå taj nagli razvoj Nove Srbije nosio je sa sobom i œenupropast. Usled jakog naviraœa Malorusa, srpski doseæenici, kodkojih je asimilacioni proces i onako brzo napredovao, za kratkovreme su majorizirani i sve viåe su poçeli u ruske mase da tonu.Time je i daæi opstanak Nove Srbije kao zasebno organizovanogvojniçkog naseæa postajao sve viåe nemoguø.


49 Popovò, o. s., 608.

MITA KOSTIØ108

(Promemorija kancelara Bestuëeva beçkoj vladi /21. septem-bra 1752/ sa kritikom œena drëaœa prema ruskim oficirima. Ul-timatumu sliçni zahtevi zadovoæåtine. Porazno delovaœe pro-memorije u Beçu. Obrt u drëaœu beçkog dvora. Kajzerlingov izveåtajo tom obrtu. Audijencija barona Pretlaka kod ruskog kancelarapovodom promemorije od 21. septembra. Odluçno drëaœe ruskog kance-lara. Pretlak o broju srpskih iseæenika. Sporazum. Priznaœe aust-rijskom poslaniku zbog promene kursa u emigracionom pitaœu. Prviznaci popuåtaœa. Ministarska konferencija 28. decembra 1752. zaodrëaœe ruskog saveza. Instrukcija Pretlaku o pobijaœu prome-morije od 21. septembra. Istorijski razlozi Bartenåtajna o dav-naåœoj podloënosti Srba Ugarskoj)

Brzi polet Nove Srbije bio je omoguøen jedino s razloga åtoje Austrija odustala od stroge primene Kaznenog patenta 1752. pro-tiv vrbovaœa i seæeœa svojih podanika u Rusiju. Ona to nije uçini-la svojevoæno, nego usled oåtre, ultimatumu sliçne intervenci-je ruske vlade. Iz politiçke nuëde morala je dozvoliti da ruskiemisari na œenim juënim granicama iz turskih i mletaçkihoblasti prihvataju i kroz œenu teritoriju daæe u Rusiju sprovodenove migracije Srba, vrbujuøi tajno uzgred iseæenike i u samojmonarhiji.

Taj, po razvoj Nove Srbije tako vaëan rusko-austrijski diplo-matski sukob, izneøemo ovde u najkraøim potezima.


DIPLOMATSKI SUKOB S RUSIJOM

Negodovaœe ruskog dvora zbog javnog izgona ruskih oficiraiz drëave, zbog œihova çesta hapåeœa od strane vojnih i civil-nih vlasti a osobito zbog objave i plakatiraœa Kaznenog patenta,joå je viåe pooåtravao onaj neobziran i nepotrebno uvredæivnaçin na koji su sve te odbrambene mere od strane beçkog dvoraizvoÿene. Takvo drëaœe je pred zastupnicima stranih drëava sil-no åtetilo ugledu Rusije, o çije su se prijateæstvo tada mnogedrëave otimale.

Kao odgovor na austrijsku notu od 15. (4) jula 1752. kancelarBestuëev je predao austrijskom poslaniku u Petrogradu 21. sep-tembra jednu oåtru promemoriju, u kojoj obrazlaëe od sluçaja dosluçaja stajaliåte Rusije prema svim tim sigurnosnim merama, ko-je je beçka vlada u posledœe vreme preduzela, i na kraju odluçnotraëi da se sve te mere opozovu.

Ova promemorija kancelara Bestuëeva logiçnije i jasnijeobrazlaëe stajaliåte ruske vlade u srpskom emigracionom pitaœunego åto je to çinila beçka vlada u svojim nejasnim i doktrinarnozamråenim notama, koje je ruskom dvoru slala.

Oåtrim izrazima kritikuje se tu plakatima: „na jedan meÿusavezniçkim dvorovima joå neçuven naçin proglaåeni preki sud“i protestuje protiv obede da su ruski oficiri bunxije åto je „nesamo neosnovano nego joå i carsko dostojanstvo i poznati veli-koduåni naçin miåæeœa Œ. V. ruske carice pred oçima celog sve-ta tako jako umaœuje“. Poslaniku je toliko puta veø kazano da se beç-kom dvoru ostavæa sasvim na voæu da se ovdaåœoj traëœi o seobi500–1000 onih Srba koji su veø dobili otpust i sa porodicama hoøeu Rusiju da se nastane, udovoæi ili ne. Nikad se, veli Bestuëev, uPetrogradu nije pomiåæalo da se za to upotrebe ona sredstva obuœeœu stranih podanika, zbog kojih se ruski oficiri bez ikak-va povoda obeÿuju u javnim plakatima, dekretima i nedoliçnim de-maråima pred celim svetom. Takvi postupci sa zapostavæaœem,inaçe meÿu svim dvorovima obiçne predusretæivosti (Attentionund Bienesance) jedva se mogu dopustiti i meÿu zaraøenim drëavama.

„Gospodin poslanik øe“, nastavæa Bestuëev, „po svojoj poz-natoj uviÿavnosti sam moøi jasno uvideti, ukoliko se tako nepri-jazno drëaœe moëe sloëiti s prijateæstvom i dobrim sporazu-mom, koji izmeÿu oba carska dvora postoji; i da takvo drëaœe ni-

MITA KOSTIØ110

je moëda viåe prikladno da prijateæski sporazum umaœi i samoseme nepovereœa i hladnoøe poseje te vlastitom interesu svojihvladara rÿavih, a namerama zajedniçkih neprijateæa korisnihposledica donese.“ Inaçe se teåko moëe zamisliti da bi se pro-tiv ruskog savezniçkog dvora u tako neznatnoj stvari, koja poçivana prostim pretpostavkama i sumœi, pred celim svetom moglo takoistupiti i protiv œega tako malo paëœe i obzira pokazati.

Åto se maœe s ruske carske strane takvo neprijateæsko drëaœeikada moglo oçekivati, tim veøim razlogom smatra se u pravu da seprotiv toga najenergiçnije ëali i åto skorije i potpuna zadovoæ-åtina ovim najprijateæskije traëi, i to:

1) Da se svi viåi i niëi oficiri kao i prosti vojnici ko-ji stoje u ruskoj sluëbi, ukoliko su joå zatvoreni, na slobodupuste.

2) Da se zabrana da nijedan Rus ne sme prolaziti kroz Ugarskui ondaåœe krajeve, kao i majoru Çorbi, kapetanu Çorbi i lajtnantuMirkoviøu dostavæeni dekret pored svih drugih s pogledom naruske oficire i na åtetu carskog dostojanstva objavæeni plakati,preki sud i tome sliçne odredbe opozovu i uniåte. Spomenuta od-luka o izgonu ta tri ruska oficira se kao pijesa koja previåœedostojanstvo ovdaåœeg dvora vrlo vreÿa, ovim u originalu vraøanatrag.

3) Da se najbliëim roÿacima onih Srba koji u ovoj drëavi veøëive, slobodan prolaz ovamo dozvoli.

4) Da se svim æudima i porodicama koje se iz Turske hoøe uRusiju da sele, kao i onima koji su iz Bosne s Boåkom Mihajloviøemprebegli i sada u Hrvatskoj ëive, nesmetano prolaz u Rusijudozvoli.

5) Da se u Beçu zaostaloj porodici potpukovnika Preradoviøapo pravdi i jedared veø danom obeøaœu dõ pasoå da moëe sa svoji-ma ovamo doøi.

6) Da se onim Srbima, koji se u ovoj drëavi i sluëbi veønalaze, u pogledu œihova pokretna i nepokretna imetka kao idrugih pravednih traëbina ne samo po pravdi sudi nego im se, akobude potrebno da radi toga i liçno tamo doÿu, svaka moguøa pomoøi predusretæivost ukaëu.1


1 DA, Relationen aus Russland; Promemoria für den k. k. AmbassadeurExtra ord. Herrn B. v. Pretlack, Exc., Petersburg, 21. sept. 1752.

Na Pretlaka i beçku vladu je ova ultimatumu sliçna prome-morija uçinila upravo porazan utisak. Ispuœeœe ruskih zahtevakosilo se direktno s drëavnim suverenitetom monarhije. Bezneizmerne åtete po ugled same drëave nisu se nikako Kaznenipatent i ostale razne naredbe za suzbijaœe emigracionog pokretameÿu Srbima mogle opozvati. U Beçu su tek posle ove oåtre ruskenote uvideli da su otiåli suviåe daleko i svi se pobojali zadaæi opstanak ruskog saveza, koji je veø po ranijim referatimasvih ministara, a naroçito grofa Haraha2 pored sve zajednicedrëavnih interesa poçivao ipak samo na dobrom raspoloëeœusvemoønog kancelara Bestuëeva i carice Jelisavete. Tada je udvorskim krugovima sazrela i odluka da je maœa åteta po drëavuërtvovati nekoliko hiæada Srba nego zbog toga dovoditi savez sRusijom u pitaœe, i odluçeno je da se Rusiji popusti, cela stvar åtopre okonça, a dotle prema ruskim oficirima s najveøim obzirompostupa.

Tako je odmah i uçiœeno. Krajem septembra Kajzerling seëalio åto je temiåvarski komandant general Englshofen uhapsioåestoricu ruskih oficira åto su nosili rusku uniformu saruskom znaçkom na kapi i drëavnim grbom na koricama sabæe.

Posle ove ruske promemorije odgovoreno je Kajzerlingu da tone stoji, Engelshofen im je samo prebacio åto se nikom nisu pri-javili, od åestorice zadrëana su samo trojica åto nisu imalidozvolu za izlaz iz zemæe, ali su ih iz obzira prema ruskoj cari-ci odmah pustili.3

Kajzerling je to proverio i javio u Petrograd da su po œego-vim posledœim izveåtajima iz Ugarske zadrëani oficiri sasvim æudima spremni na odlazak u Rusiju, åto se moëe smatratikao konaçni zavråetak neprijatnog emigracionog pitaœa.4

Na to je i ruski kancelar zakæuçio da i on popusti u svomdrëaœu prema beçkoj vladi, te je 6. oktobra primio u audijencijubarona Pretlaka. Predmet œihova razgovora bila je ruska nota od21. septembra 1752. Pretlak je odmah na poçetku rekao da je aust-

MITA KOSTIØ112

2 Arneth, Gesch. M. Theresias, IV, 270.3 DA, Note an Kayserling, d. do Wien, 2. oct. 1752.4 Solovóevò, o. s., 168.

rijska vlada pre svega trebalo da oprovrgne u Rusiji raåirenomiåæeœe da su Srbi slobodan narod i da se mogu seliti kuda hoøe(liberae migrationis). Bestuëev mu je na to odgovorio da u Rusiji tak-vo miåæeœe nisu nikada imali iako su ga mogli steøi na osnovuizveåtaja iz Beça, da se tamo daju pasoåi za seobu svima koji tohoøe. Malo zatim neugodno ih je iznenadio drugi izveåtaj, da je Sr-bima seoba u Rusiju zabraœena, i to tim viåe åto im je u isto vremejavæeno da mnogi Srbi ne mogavåi u Rusiju, begaju u Tursku. Ruskaje vlada mislila, rekao je kancelar, da beçkom dvoru mora biti mi-lije da ti æudi odu u Rusiju nego u Tursku, i da je na osnovu tesnogi prirodnog saveza oba dvora sasvim svejedno ako se dolaskom tihdoseæenika u Rusiju broj lakih ruskih trupa neåto poveøa ili akoove ostanu u austrijskoj drëavi.

Na to je Pretlak odvratio da su pasoåi bili izdati po-imenice a ne uopåte, i to preteëno iz razloga åto su time htelida se oproste buntovnih æudi, jer su ih çeste pobune Maÿaranauçile oprezu. Nijedan Srbin, uveravao je on Bestuëeva, nije izmonarhije preåao u Tursku, nego naprotiv mnoåtvo naroda ëeliodande da preÿe u monarhiju ali ih ne primaju, jer ëele da svakuraspru s Portom izbegnu. Isprva se radilo, nastavio je daæe, o ot-pustu 500–1000 æudi u Rusiju, no do sada ih je otpuåteno do 2000,zadrëani oficiri svi su osloboÿeni, Åeviø vodi u Rusiju do 800æudi, u Beçu zadrëana porodica Preradoviøa je takoÿe otpuåte-na, ali umesto blagodarnosti za toliku predusretæivost svoga dvo-ra, dobio je oåtru promemoriju punu ëestokih i strasnih izrazaza carski dom. Najposle je zamolio kancelara Bestuëeva da tupromemoriju uzme natrag, jer bi ona jako ogorçila Mariju Terezi-ju, ali je ovaj odgovorio da je promemorija napisana s isto onolikoogorçenosti i neumerenosti s koliko se u Beçu postupalo u srpskojstvari. No kako se po novim izveåtajima grofa Kajzerlinga s aust-rijske strane drëaœe promenilo, izraziøe ruska vlada beçkoj vla-di na tome doliçno priznaœe.5

Time je audijencija bila zavråena. Œen uspeh mogao je baronaPretlaka samo upola zadovoæiti: nije doduåe izradio da se notaod 21. septembra opozove, ali je izradio drugu notu kojom se œegovoj


5 Ibid., 169.

vladi na œenu novom drëaœu u srpskoj stvari izriçe priznaœe itime se svi oåtri zahtevi o zadovoæåtini u noti od 21. septem-bra potpuno paraliåu.

Posle toga su se u Beçu pregli da pogoråane diplomatskeodnose s Rusijom åto pre poprave. Radi toga ministarska kon-ferencija sazvana 28. decembra 1752. zakæuçila je da se u spoænojpolitici ima ostati pri odreÿenom generalnom sistemu (od 1749.godine). Srpske privilegije se moraju najtaçnije ispuœavati. Svisu se sloëili u tome da je „sastavæaç promemorije od 21. septem-bra imao nameru da u korist Prusije izazove hladne odnose izmeÿuoba savezniçka dvora. Poåto je Rusija drëava koju drugi trebaju aona druge ne treba, i poåto se usled toga ni neograniçen slobodanizlaz ne moëe dozvoliti ni otvoreno odbiti, åto se sa Moriåa-nima i Potisanima i uradilo; to je neobiçno mnogo razmiåæaœatrebalo kako da se dobri odnosi s Rusijom odrëe“, konstatovala jekonferencija u svom zapisniku, koji je 4. januara iduøe godinepodnela carici s primedbom da bi se veø i po savetu grofa Kaj-zerlinga trebalo potruditi da se Rusiji podloënost „ilirskenacije“ ubedæivo prikaëe.6

Taj posao poveren je opet drëavnom sekretaru Bartenåtajnu,åto je on od svih çlanova vlade najboæe poznavao srpsko emigra-ciono pitaœe i privilegisani drëavno-pravni poloëaj srpskognaroda u monarhiji. On je sastavio instrukciju za barona Pretla-ka, koja je ovom trebalo da pruëi moguønosti da u datoj prilicipred ruskim kancelarom pobije ili opravda sve ëalbe ruske noteod 21. septembra prethodne godine i uspostavi opet dobre odnose.

Caricu je, kaëe se u toj instrukciji Pretlaku, duboko dirnuloåto je iz œegova izveåtaja videla kako je rÿavo srpska stvar u Pe-trogradu stajala. Razlog tome bilo je pogreåno uvereœe da je Srbi-ma najpre bio slobodan izlaz iz drëave i seoba u tuÿe zemæedozvoæena. To je potkrepilo i tvrÿeœe Srba kao „da œihov narodni u kakvoj drugoj potçiœenosti ne stoji, do li u onoj koju donosisvojevoæno izabrana zaåtita, koju oni mogu po voæi opet od sebeotkloniti i kuda hoøe otiøi“.

Ta uobraëena sloboda, kaëe Bartenåtajn, nema nikakva ra-

MITA KOSTIØ114

6 DA, Vortrag Ulfelds, ddo Wien, 4, Jän. 1753.

zloga, åto dokazuju i spomenici najstarijih vremena. Iz titulaugarskih kraæeva se vidi da su pre petsto godina bili Srbi œimapodloëni. Na primer Andreas, Dei gratia Hungariae, Dalmatiae, Croa-tiae, Ramae, Serviae, Gallitiae, Lodomeriaque Rex. (Belius, Not. Hung.,Tom III 97). Ili: Bela, Dei gratia Hungariae, Dalmatiae, Croatiae, Ramae,Serviae, Gallitiae, Lodomeriae, Cumaniaeque Rex. (loc. cit., 474).

Kazneni patent, tvrdi se daæe, nije izdat naroçito protivRusije, jer se ruski oficiri u œemu nigde ne spomiœu. On je samoponavæaœe starih naredbi. „Articuli Diaetales“ kraæevine Ugarskeiz 1690. isto sadrëe. Vrbovaœe u strana podanstva zabranio je joåKarlo ¿Ì godine 1726. a Marija Terezija 1743. i 1744.

Ruski oficiri su svi otpuåteni u Rusiju.Rado bi se dopustilo da Boåko Mihajloviø porodice iz

turske Bosne sprovede u Rusiju, ali obziri dobrog susedstva sTurskom radi odrëaœa mira to ne dopuåtaju, jer Francuska iœeni saveznici stalno Portu protiv monarhije draëe.7

Svi ti razlozi koje je baron Pretlak izneo ruskom kancelaru,nisu na ovoga mogli da deluju da napusti daæe meåaœe u emigra-ciono pitaœe Srba. Ruska nota od 21. septembra je doduåe suzbi-la primenu Kaznenog patenta protiv ruskih emisara, ali ovi iz1753. nadaæe nisu viåe mogli da zabeleëe kakav jaçi uspeh, jer jeobjava Kaznenog patenta od strane drëavnih vlasti i sveåtenstvapo crkvama, sa pretœom prekog suda, na narod zastraåujuøe delo-vala i emitracioni pokret postepeno stiåala.


7 DA, Note an Pretlack, 1752, bez datuma.

MITA KOSTIØ116

(Sudbeni progon Åeviøa i Preradoviøa pre seobe u Rusiju. Ot-pust iz vojske i pasoåi. Vrbovaœe iseæenika po Vojnoj granici. Sa-stav i seoba Åeviøeve grupe u Rusiju. Akcija Åeviøa i Preradoviøakod Senata za samostalna naseæa. Konferencije Senata. Horva-tove intrige protiv Åeviøeva naseæa. Ukaz o Slavenosrbiji. Nase-æavaœe odreÿenog zemæiåta. Opis toga zemæiåta. Dolazak Simeo-na Piåçeviøa u Slavenosrbiju. Ëivot naseæa u prvoj godini. Diplo-matska intervencija kod beçke vlade radi propusta 70 porodicaranijih iseæenika. Spisak iseæenika, osnivaça Nove Srbije. PrilivRusa u naseæe)

Drugo vojniçko naseæe Srba u Rusiji, Slavenosrbija, osnovanoje po ugledu na Novu Srbiju godinu dana kasnije od Horvatova pro-tivnika, potpukovnika moriåke milicije Jovana Åeviøa ipukovnika slavonskog husarskog puka Rajka Preradoviøa.

Obojica su pripadali najodliçnijim srpskim porodicama uVojnoj granici. Åeviøev deda Radoslav bio je potomak drevne vla-steoske porodice i doselio se u Ugarsku joå u H¿Ì veku1 a œegovotac Ÿorÿe, ili kako su ga svi zvali Ÿurka Åeviø, dobio je ofi-cirski çin u moriåkoj miliciji 1704. i postao oberkapetan uAradu te kao takav uçestvovao u pobuni Pere Segedinca.2 Œegov sin


SLAVENOSRBIJA

1 Russkìy biograf. slovarò (Sankt-Peterburg, 1911)2 Jakåiø, M., Pobuna Pere Segedinca („Bogosl. glasnik“, 1902, sv.

22), 31.

Jovan postao je obrstlajtnant u moriåkoj miliciji, ëiveo u åan-cu Çanadu i istakao se kao narodni prvak i voÿa. Koliki je ugleduëivao svedoçi i ta çiœenica åto su ga posle smrti mitropoli-ta Isaije Antonoviøa izabrali narodni prvaci sva tri srpska sta-leëa da s deputacijom ide u Beç (februara 1742) u stvari izboranovog mitropolita.3 Œegov sin Petar dobio je za ëenu najstarijukøer pukovnika Atanasija Raåkoviøa, kneza od Novog Pazara,4 ko-ji je opet bio oëeœen sestrom patrijarha Arsenija Ì¿.

Jovan Åeviø se pokazao kao najveøi protivnik ukidaœaMoriåke i Potiske krajine, pri plebiscitu u novembru 1750.glasao je za seobu u Rusiju. Da ne bi odlazak u Rusiju tako uglednognarodnog prvaka povukao za sobom i druge pobuœene Moriåane iPotisane, optuëio ga je predsednik Inkorporacione komisijegrof Grasalkoviø (23. januara 1750) da je bunio viåe oficiremoriåke milicije protiv inkorporacije,5 i time ga zapleo u dugo-trajan politiçki proces sa svrhom da spreçi œegov odlazak u Rusi-ju. Pri tom je Graåalkoviøu pomagala naredba da se iz ukinutihkrajina nio ne sme seliti pre izmireœa svih daëbina i dugova.6

Najviåe ugarske vlasti uplele su se odmah u parnicu samo dase ne omete kakogod utelovæeœe tih krajina Ugarskoj. Palatin,feldmaråal grof Jovan Palfi je (22. februara) voÿeœe istrageprotiv Åeviøa poverio generalu Engelshofenu, kome je u tu svrhudodeæen general-auditor Harer.7 U poçetku je Graåalkoviø veli-kim obeøaœima zadobio i ambicioznog Jovana Horvata da ga priutelovæeœu krajina Ugarskoj pomaëe. Horvat je protiv Åeviøapodneo i tuëbu,8 4. maja je odozgo istraga protiv Åeviøa poëure-na, no ipak se niçeg kaëœivog nije protiv œega moglo utvrditi.Na to je Horvat Graåalkoviøa napustio, stavio se umesto uhap-åenog Åeviøa sam na çelo nezadovoæniçkog pokreta u Pomoriåju

MITA KOSTIØ118

3 MPA, 323 iz 1749.4 Popovò, Izvístìe, 87.5 RA, 330, 23. januar 1751.6 Erdujheæi, Istorija Novog Sada, 156; Schwicker, Polit. Gesch. d.

Serben in Ungarn, 131.7 PA, 365, 22. Febr.; 372–3, 24. Febr.; 357, 24. März 1751.8 Schwicker, 127.

i Potisju i poçeo s ruskim poslanikom radi seobe u Rusiju da pre-govara.

U nedostatku druge krivice pronaåli su u beçkom Arsenalujoå iz 1744. godine jednu priznanicu sa Åeviøevim imenom zaprimæenih 160 puåaka i 70 pari piåtoæa koje je trebalo tamo davrati ili da ih plati. Meÿutim, Directorium in Publicis et Camerali-bus (3. juna) izjavio je da je utvrÿeno da su Moriåani to oruëjepored vlastitih puåaka i celog prtæaga u ropstvu u Kozelu (uÅleziji) izgubili, prema tome se ne moëe od Åeviøa traëitinaknada.9 Poåto istraga nije pokazala uspeha, Dvorski ratni savetje najposle (13. oktobra) carici predloëio da se potpukovniku Åe-viøu i œegovu sinu lajtnantu Petru Åeviøu kao i potpukovnikuslavonskog husarskog puka Rajku Preradoviøu izdaju pasoåi zaseobu u inostranstvo.10

Marija Terezija je izdavaœe pasoåa Åeviøu (19. oktobra1751) odobrila, ali je najenergiçnije odbila to da uçini Pre-radoviøu i na predlogu Saveta je svojeruçno napisala da se onuhapsi i stavi pod istragu. Kod Åeviøa je stvar sasvim drukçijestojala, oni su ne hoteøi se pomiriti s novim staœem posle uki-daœa krajina joå ranije bili istupili iz vojske ali Preradoviø,koji je bio rodom iz Budima,11 nije sluëio u ukinutim krajinama,nego u regularnom Slavonskom husarskom puku i proåle godine joåbio odlikovan pukovniçkim çinom. Horvat je sa svojom grupomiseæenika iz Pomoriåja i Potisja otiåao u Rusiju pre mesecdana a sada se ukazala opasnost da øe se za Preradoviøem i srpskamilicija iz Srema i Slavonije, koja tek åto je pretvorena u regu-larne pukove, na seobu u Rusiju povuøi. Stoga je on na zapovest samecarice uhapåen, otpremæen u Beç i tamo je punih pet meseci u„Stockhausu“ drëan pod istragom zatvoren. Çim je Preradoviøpao u carsku nemilost, napustio ga je odmah i mitropolit Ne-nadoviø, koji ga je joå proåle godine preporuçio u Beç za pukovni-ka na mesto umrloga Petrandija. Dana 29. oktobra prijavio je Ne-nadoviø Savetu da uhapåeni Preradoviø duguje po priloëenom


9 PA, 29, 3. Juni 1751.10 PA, 13. ost. 1751.; M. P. A., 163 i 164 iz 1751.11 Bidermann, Russ. Umtriebe in Ungarn, 49.

prepisu menice od 17. aprila 1745. ostavini pokojnog mitro-polita Arsenija 400 f. i zamolio da se iz zatvora ne pusti dok neplati taj dug.12 Na to je Preradoviø odgovorio (10. decembra) da sezaduëio u øesarskoj sluëbi kad je 1745. sprovodio osam eskadronahusara graniçara sa Save, u Nemaçku na Rajnu. Poåto mu se od na-rodnog novca kao poslaniku na narodnocrkvenom saboru duguje naime neplaøenih dnevnica svota od 1602 f., moli da se Nenadoviøuputi radi isplate na tu œegovu traëbinu.13 I od tutora srpskekapele u Beçu, Konstantina Paraskoviøa, stigla je prijava (4. feb-ruara 1752) da Preradoviø crkvenoj blagajni takoÿe duguje dvade-set dukata.14

Meÿutim, Åeviø se sa svojim sinom Petrom, dobivåi pasoå,nije odmah odselio u Rusiju, nego se joå punu godinu zadrëao uUgarskoj, polagano prodavao svoje imaœe u Çanadu i oprezno vr-bovao iseæenike. Ruskog poslanika Bestuëeva je joå za œegova bo-ravka u Beçu sasvim za sebe pridobio priçajuøi mu o otmenosti svo-je porodice, a naroçito pokazavåi mu sliku cara Petra u skupo-cenom okviru, koju je navodno œegov deda od cara dobio za uslugena Prutu. Sve je to o œemu Bestuëev joå pre tri godine javio u Pe-trograd, preporuçujuøi Åeviøa naroçitoj paëœi ruske vlade.15

Od Bestuëeva je Åeviø dobio obeøaœe da øe u Rusiji dobitigeneralmajorski çin i punomoø da svakom oficiru koji s œim uRusiju poÿe obeøa jedan çin viåe nego åto je imao u austrijskoj voj-sci.16 Iseæenike je Åeviø vrbovao vrlo oprezno. Posle objave Kaz-nenog patenta preneo je svoju akciju iz Banata, gde je nadzor timejako pooåtren, u Srem. Ali ma kako da je on tu propagandu opreznoåirio, ipak su joj vojne vlasti uåle u trag. Slavonski generalGajzrug (Geisrugg) je iz Zemuna (3. jula 1752) javio Savetu da Åeviøradi na tome da mnoge nagovori na seobu u Rusiju, svakom obeøavaviåi çin, siromaånijima daje i novac a objavio je svima svojim

MITA KOSTIØ120

12 MPA, 169 iz 1751.13 Ibid.14 Ibid., 220 iz 1752.15 Polnoe sobr. zakonovò ros. imperìi, T. HÌÌÌ, ukaz br. 10.049.16 Popovò, Izvístìe, 92.

pristaåama da se za tri nedeæe skupe da u Rusiju s œim poÿu i dasve to u tajnosti drëe.17

No stvarnih dokaza protiv Åeviøa, koji bi mogli posluëi-ti kao podloga za primenu Kaznenog patenta protiv œega, Gajzrugnije mogao da nabavi. Emigracioni pokret meÿu narodom tajno sei daæe åirio, van domaåaja drëavnih vlasti. Tako je, na primer,drugi zet pukovnika Raåkoviøa, Simeon Piåçeviø u kuøi svogatasta u druåtvu sa Petrom Åeviøem, koji je veø dobio pasoå zaRusiju, odluçio, potaknut œegovim primerom, da se i on seli,18 åtomu je posle dugih muka i stradaœa poålo za rukom.

U jesen te godine (septembra 1752)19 Åeviø se sa svojom grupomkoja je brojala oko 80020 lica, mahom takoÿe Srba graniçara izrazvojaçenih Moriåke i Potiske krajine, odselio u Rusiju. Naj-istaknutiji çlanovi Åeviøeve grupe, koji su svi dobili pasoåe zaRusiju 18. januara 1752.21 bili su oficiri: Georgije Filipoviø,kapetan iz Glogovca, Maksim Zoriø, kapetan iz Moåorina, koji jeusinio poznatog æubimca Katarine ÌÌ, generala Simeona Naran-xiøa Zoriøa, sina Gavrila Naranxiøa a unuka Maksimova stricaJovana Zoriøa,22 zatim Ëivan Miokoviø, kapetan iz Nadlaka,Marinko Milutinoviø, lajtnant iz Subotheæa, Georgije Preliø,sin lajtnanta Preliøa, zatim korneti: Igœat Miokoviø iz Nad-laka, Manojlo Vujiçiø iz Çanada, Mihajlo Mihajloviø iz Man-dorlaka, Ëivko Radojçiø iz Nadlaka, te Kosta Juzbaåiø i Kon-stantin Boåœak i dr. Maksimov brat Vasilije Zoriø dobio je pa-soå tek 28. aprila. Svi ti oficiri su prilikom plebiscita u no-


17 DA, Conferenz-Protocoll d. Hof-u. Staatskanzlei, ddo 26. juli 1752.18 Popovò, Izvístìe, 87.19 Ibid., 98.20 DA, Vortrag Bartenstein, vom 17. Aug. 1752.21 Taj spisak oficira nalazi se u Ratnom arhivu u Beçu (Illyr.-serbica;

1752). Bez oznake mesta odakle su oficiri u: „Srp. Sionu“, 1906, zatimSpomeniku, LI.

22 O generalu Zoriøu napisao je na osnovu ruskih arhivskih poda-taka studiju g. Miloå S. Moskovæeviø („Srp. kœië. glasnik“, 1913, sv.6. i 7), no glavni deo te studije o æubavnim avanturama Zoriøa i Kata-rine ÌÌ poznat je opåirnije iz [Helbigove] kœige: Russische Günstlinge(Tübingen, 1809), 114–119.

vembru 1750. glasali za ostajaœe u militarskom staleëu, tj. da seMoriåka i Potiska krajina ne razvojaçe.

Kad je Åeviø sa svojom grupom stigao u Kijev, çuo je za carskiukaz da se svi doseæenici iz Ugarske imaju otpravæati generaluHorvatu u Novu Srbiju. Nezadovoæan time, ostavi svoje æude uprihvatnoj stanici u Kijevu i ode u Moskvu, gde se tada i carskidvor baå bavio, te podnese molbu Senatu da mu se odredi drugozemæiåte i privilegija za novo naseæe, jer on ne moëe biti podkomandom Horvata, od koga je u austrijskoj sluëbi bio po çinu sta-riji, osim toga je od Horvata i veøi broj æudi u Rusiju doveo.

U to vreme stigao je u Moskvu i Preradoviø, te je i on podneoSenatu molbu o osnivaœu zasebnog naseæa, obrazlaëuøi je time daje u øesarskoj sluëbi bio od obojice stariji.23 Preradoviø se izAustrije jedva izvukao. Do leta je bio izravnao dugove i prekoruskog novog poslanika u Beçu Kajzerlinga zatraëio ponovo pa-soåe za sebe i pratœu od osamnaest æudi, pet ëena i osmoro dece.Kad je opazio da mu zbog pratœe prave smetœe, zamolio je dva za-sebna pasoåa najpre samo za sebe, ëenu, sina i jednog slugu, pa ondaza svoj prtæag i ostalu pratœu, koju je ostavio spremnu za put.Posle mnogih teåkoøa dali su mu taj prvi pasoå i obeøaœe da øedrugi dobiti, ali çim su çuli da je otiåao u Rusiju, nisu svojeobeøaœe hteli izvråiti.24

Kad je Horvat saznao za molbe Åeviøa i Preradoviøa o osni-vaœu zasebnih naseæa, poëurio je odmah da pred Senatom obesnaëii ovu dvojicu sa œihovim æudima pod svoju komandu u Novu Srbi-ju zadobije, tvrdeøi da on ima za seobu Srba u Rusiju najviåe zasluga,jer se kao prvi usudio da traëi selidbene pasoåe, osim toga Pre-radoviø nije nikog sem svoje porodice doveo. Ova dvojica su na toodgovorila, i tako se pred Senatom o naseæavaœu Srba razviladugotrajna rasprava.25

Za Åeviøevo naseæe Vojna kolegija je joå pre œegova dolaskaodredila pusto mesto oko Kazana duë Volge, no Senat je Kolegijiizdao zapovest da se postara o naseæavaœu Ukrajinske utvrÿene li-

MITA KOSTIØ122

23 Popovò, Izvístìe, 177.24 DA, Relationen aus Russland, Note Pretlacks, von 21. sept. 1752.25 Popovò, Izvístìe, 176.

nije pukovima landmilicije, jer tamo je veøa potreba za zaåtituone granice. Stoga je na predlog Senata carica ukazom (od 20. no-vembra 1752) naredila da se na zajedniçkoj konferenciji Senata iVojne kolegije, u prisustvu Åeviøa i Preradoviøa prouçi pitaœeo naseæavaœu Ukrajinske utvrÿene linije i œoj predlog podnese.Istog dana je potpisan i ukaz kojim se Preradoviøu daje çin gene-ral-majora.

Na zajedniçkoj sednici (29. marta i 1. aprila 1753) Senat,Kolegija inostranih dela i Vojna kolegija sloëili su se u tome dase Åeviø i Preradoviø nasele na zemæiåtu od Bahmuta do Lugana.Dana 17. maja carica je potpisala, a 29. maja 1753. je objavæen ukazda se Åeviø i Preradoviø nasele sa doseæenicima „od kraja li-nije i naseæa landmilicije [Horvatove] sa strane reke Doneca, tj.od Bahmuta do Lugana“. Po sudu Vojne kolegije moglo se tu naseli-ti po ugledu na Novu Srbiju do 3000 æudi, a s proåireœem upustiœu i do 5000. U tom ukazu se i Åeviø imenuje general-majoromna osnovu preporuke poslanika Bestuëeva.26

No ubrzo se pokazalo da je Åeviø dao Bestuëevu o sebi laënepodatke. Barjaktar Vulin, koji je sa Åeviøem zajedno u Rusijudoåao, ëalio se Senatu da je Åeviø od œega joå u Ugarskoj uzeosliku cara Petra, koju je œegov deda, pukovnik potiåke land-milicije Vulin od cara dobio, da ga time kod ruskog poslanika uBeçu preporuçi, meÿutim on se sam tom slikom koristio. Isto sutako i oficiri koji su sa Åeviøem u Rusiju doåli opovrgli kodSenata œegovu tvrdœu da ih je on o svom troåku doveo.27

Na to su oba nova generala pozvali u Senat i naredili da sesa svojim æudima sele, i to Preradoviø u Bahmut a Åeviø na Lu-ganu, gde øe im u sporazumu s generalmajorom Gæebovim inëeœer-pukovnik Bibikov odmeriti i raspodeliti zemæu za naseæe. Utom je veø i leto odmaklo pa je odluçeno da doseæenici do proleøaprezime u Kijevu. Tako su se u Kijevu naåle dve komande srpskihdoseæenika pod generalima Åeviøem i Preradoviøem sa zameci-ma novih pukova, oba generala ostala su joå u Moskvi, a umesto œihsu zapovedali œihovi sinovi, potpukovnik Petar Åeviø i pre-


26 Poln. sobr. zak. r. imp., br. 10.049.27 Ibid.

mijer-major Georgije Preradoviø, radeøi na tome da jedan od dru-gog primame åto viåe æudi.28

Kad je Horvat video da mu kod vojnih vlasti nije poålo zarukom da Åeviøa i Preradoviøa dobije pod svoju komandu, pokuåaoje da ih onemoguøi na drugi, unapred smiåæen naçin, poslao je uKijev svoga potpukovnika Dimitrija Periøa sa zadatkom da pri-vidno nabavæa neke potrebe za naseæe, u stvari, da Åeviøeve æudeprimami da preÿu k œemu u Novu Srbiju. Mada je Periø bio Åe-viøev zet, Horvat ga je ipak zadobio za to izradivåi mu premeåtajiz starog Srpskog husarskog puka u Novu Srbiju i promaknuvåi gaod kapetana za potpukovnika. Periø je veø toliko uspeo da bi œe-gov tast skoro bez æudi ostao, da u posledœem trenutku nije na mol-bu Åeviøevu s viåeg mesta Horvatu bio prijem Åeviøevih æudizabraœen. Kad ga je Horvat zbog œegova neuspeha poçeo goniti,Periø se posle duga stradaœa vratio svome tastu Åeviøu na mestopremijer-majora Stevana Petroviøa, koji je otiåao u Austriju daprihvati crnogorske iseæenike.29

U to je s proleøa 1754. stigao u Rusiju i poruçnik Slavonskoghusarskog puka Simeon Piåçeviø posle dugog stradaœa od straneprotivruskog reëima, koji je tamo zaveden posle Horvatove i Åe-viøeve seobe, sa svrhom da se daæe seæeœe spreçi. Sve to svojeviåegodiåœe stradaœe opisao je Piåçeviø opåirno u svojimmemoarima,30 koji za istoriju oba srpska naseæa u Rusiji imajunajveøe vaënosti.

Tek s proleøa iduøe godine poçeli su Åeviø i Preradoviø danaseæavaju od pukovnika Bibikova odmerenu zemæu, koja se pro-stirala istoçnom stranom dœeparske pustiœe duë desne obale se-vernoga Donca, izmeÿu starog utvrÿenog gradiøa Bahmuta, koji jenaseæu sluëio kao uporiåte, i Lugana. Po ukazu od 29. maja 1753.naseæe se zvalo Slavenosrbija.

Tom prilikom su Åeviø i Preradoviø osnovali petnaeståançeva (rota), koji su se ubrzo pretvorili u sela. Od srpskog åan-

MITA KOSTIØ124

28 Popovò, 170.29 Ibid., 198–202.30 Popovò, Izvístìe o pohoëdenìi Simeona Stepanoviça Piåçe-

viça 1731–1785 (Moskva, 1883), Ì¿+1561.

ca Doneckoe (ili Podgornoe) postao je grad Slavjanoserbsk, udanaåœem Slavjanoserbskom srezu Ekaterinoslavske gubernije.*

Po opisu Piåçeviøa, bila je to „zemæa otvrdla, divæa imoëda od stvoreœa sveta neobraÿena i leëala je od drevnih vremenabez svake koristi, pusta i bez naroda. Jake zime i vruøine kao uunutraåœosti Rusije nije tamo bilo, zima je bila umerena, a kli-ma je podseøala na Moldavsku, i loza je tamo uspevala“.31

S puno poezije opisuje Piåçeviø sve teåkoøe prve godinepri osnivaœu naseæa. On je dobio zadatak da svoju rotu naseli naDoncu samo sa jedanaest husara, jednim vahtmajsterom i dva kaplara.Prvo domaøe naseæe bilo je udaæeno na çitav dan hoda ali se sta-rinci, plaåæivi i nepoveræivi, ni po koju cenu nisu mogli naj-miti na rad. Poloëaj doseæenika uporeÿuje s brodolomcima, kojise zaneseni valovima na pusto ostrvo hrane zeæem, koreœem ilovom, „tako smo i mi doåli na pustu stepu i zemæu taku, gde odstvoreœa sveta nikakva naseæa nije bilo, ni kupiti se nije niçegmoglo, a ko je hteo çega imati morao je nekoliko dana radi toga daputuje“. Kuøe su podizali od pletera, sa krovom od trave i pravilizemunice dok mu nije poålo za rukom da razbije pasivnu rezi-stenciju starinaca prema œima i da od jednog starca iz obliëœegnaseæa kupi kuøu od lipovih brvana, koju mu je ovaj preneo i sklo-pio. Od tada su poçeli sa starincima opåtiti i od œih ëivotnenamirnice kupovati. No veø iduøe godine nestalo je nuëde, jer suposejali hrane za sebe i svoju stoku, nabavili marve, ovaca, ëivinei poçeli udobnije da ëive.

Kao Horvatu, i generalu Åeviøu je prva briga bila da Slave-nosrbiju åto boæe Srbima naseli; stoga je u februaru 1754. pod-neo carici Jelisaveti molbu da se preko grofa Kajzerlinga u Beçuizradi dozvola da ëene, deca i najbliëi krvni roÿaci onih Srbadoseæenika koji su s œima u Rusiju doåli, mogu se takoÿe za ovi-ma u Rusiju doseliti. Toj molbi je priloëio spisak svojihdoseæenika sa taçnom oznakom muåkih i ëenskih lica za koje sedozvola seobe traëi.32


* Muraåkincevò, Slavjanoserbskò. (Brokgauzò-Èfronò, Enciklo-ped. slovarò, HHH, 306)

31 Popovò, Voennôá poselenìá Serbovò vò Avstrìi, 607.32 Popovò, Izvístìe, 189.

Tu se traëi dozvola za porodicu: general-majora Åeviøa 6lica, kapetana Ëivana Miokoviøa 11 lica, kapetana Stevana Mi-hajloviøa 6 muåkih i 7 ëenskih, kapetana Georgija Preliøa 2 m. i3 ë., lajtnanta Vasilija Zoriøa 4 m. i 4 ë., lajtnanta Mihajla Vu-jiçiøa 2 lica, lajtnanta Ëivka Radojçiøa 2 m., lajtnanta Nikola-ja Graçanova 6 m. i 2 ë., lajtnanta Gavrila Popova 4 m., barjaktare:Lazara Åejtanina 2 m., Maksima Kiriøa 4 m. i 4 ë., Nikolu Ruëiøa2 m., Georgija Arsenijeva 9 m. i 5 ë., Savu Milosavæeviøa 2 m. i 3ë., vojnog sveåtenika Mihajla Vanija 15 m. i 3 ë., kvartirmajsteraRudaçeva 5 m. i 6 ë., Georgija Staniçkova, vahtmajstere: RistuPopova (iz Kikinde), Jovana Jakovæeviøa, Pavla Davidova, Mihaj-la Macina, Zaharija Dabiøa, Georgija Grubiøa, kaplare: RodoåaMedakoviøa, Filipa Minarova, Marka Bajanca i za porodice od56 vojnika redova: Ostoje Runiøa, Jovana Xebanoviøa, StojanaKoåutiøa, Miåka Çanadca, Rajka Rusa, Kelemena Benedikta, PetraLitriçeva, Vase Jankelina, Maksima Bogosavæeva, KozmeSlavkoviøa, Vasilija Jugoviøa, Pantelije Miloåeva, GrigorijaPopova, Aleksija Tabakoviøa. U svemu se traëi dozvola seobe za 383muåka i 155 ëenskih lica. Gorœa imena predstavæaju jezgrodoseæenika s kojima je Åeviø osnovao i naselio Slavenosrbiju ipoznata su nam veø, naroçito imena viåih oficira, iz glasaçkihspiskova plebiscita u novembru 1750, kojom prilikom su glasaliza militarski staleë.33

No Marija Terezija na predlog svoga drëavnog kancelaragrofa Kaunica „usled ratnih gubitaka“ nije viåe dozvolila seobuu Rusiju tolikog broja svojih podanika, nego iz naroçita obziraprema svojoj saveznici carici Jelisaveti dozvolila je (3. aprila1754) odlazak u Rusiju samo ëenama i neudatoj ili neoëeœenoj de-ci u spisku imenovanih lica.

Åeviø i Preradoviø ustrojili su iz doseæenika dva husarskapuka pod svojim imenom i dva pikinerna, u koje su i drugi pozni-ji doseæenici primani. Bahmut je izabran za glavni kvartir i Bah-mutski kozaçki puk uåao je u sastav Slavenosrbije.

Pukovnik Bibikov se starao da rote i sela daæe premapustiœi propisno utvrdi. Sa Horvatovom Novom Srbijom Åeviø

MITA KOSTIØ126

33 D. A., Relationen aus Russland. Note Kayserlings vom 2. März 1754.

i Preradoviø nisu imali veze i potçiœeni su bili Vojnoj kolegi-ji. Duhovni poglavar u Slavenosrbiji bio je od 1756. bjelogorodskiarhijerej. U Sedmogodiåœi rat poslala je i Slavenosrbija neko-liko eskadrona husara.34 Nagli priliv ruskog stanovniåtva jedaæi opstanak i ovog srpskog naseæa sve viåe ugroëavao.


34 Up. Skalókovskìy, A., Hronol. obozrínìe istorìi novoross. kraá.(Odessa, 1836). Izvod iz œega: Svetiø, M., Srblói u Russìi, „Golubica“,1840, 270–287. Spasiø i Agatonoviø, Srp. ustanci u vezi sa nar. seobamau tuÿini, kœ. ÌÌ.

MITA KOSTIØ128

(Nova vlada u Beçu. Stari kurs spoæne politike. Kancelar Kau-nic i savez s Rusijom. Dopuna saveznog ugovora iz godine 1746. Kaunici emigraciono pitaœe Srba. Predlog ruskoj vladi za obostrani desin-teressement. Novi austrijski poslanik u Petrogradu. Krunski saveto srpskom emigracionom pitaœu u Beçu. Ekspoze grofa Kaunica: zapopuåtaœe ruskim zahtevima. Miåæeœe Marije Terezije o naçinuza prekid emigracije. Cariçin gœev protiv ruske ekspoziture uTokaju. Novi zahtevi ruske vlade u emigracionom pitaœu. Delimiçnadozvola emigracije. Konferencija vrhovnih vlasti radi suzbijaœaemigracionog pokreta. Nenadoviø protiv propusta Crnogoraca.Prestanak emigracionog pokreta)

U maju 1753. je u Beçu izvedena davno pripremana promenavlade, åto je i na srpsko emigraciono pitaœe bilo od znatnog uti-caja. Grof Kaunic je postao drëavni kancelar i od nesposobnoggrofa Ulfelda je uzeo voÿstvo spoæne politike u svoje ruke;Ulfeld je imenovan za obersthofmajstera a Bartenåtajn je dobiomesto çeåkoaustrijskog vicekancelara, i pored svega poniëavaœapred Kaunicom je od ovoga odbijen od svakog daæeg uçestvovaœa uspoænoj politici,1 koju je 1740–1753. gotovo samostalno vodio.


AKCIJA KAUNICOVE VLADE ZA SUZBIJAŒEEMIGRACIONOG POKRETA

1 Arneth, A. R. v., Johann Christoph Bartenstein und seine Zeit. (Wien,1871), 46. Uporedi i: Wolf, A. Dr., Österreich unter M. Theresia, Joseph II. u.Leopold II. (Berlin, 1883), 84.

I kao drëavni kancelar je Kaunic2 uporno radio na tome daFrancusku zadobije protiv Fridriha ÌÌ, ali je to vrlo teåko iå-lo. Œegovom nasledniku u Parizu, austrijskom poslaniku Åtarem-bergu se joå 1754. çinilo da je dobar sporazum i iskreno pri-jateæstvo s Francuskom nemoguøe.3 Kroz çitavu 1753. i 1754. godinukurs spoæne politike Austrije ostao je isti. Smatrajuøi Fridri-ha ÌÌ kao glavnog neprijateæa monarhije, gledao je Kaunic da gaizoluje i u savez protiv œega åto viåe drëava uvuçe. Stoga je i onsavez s Rusijom naroçito negovao. Œegovom inicijativom je 16. ju-na 1753. austro-ruski savez iz 1746. godine dopuœen tajnim çlanomprotiv Turske.4

Poåto je savez s Rusijom najviåe remetilo emigracionopitaœe Srba, hteo je Kaunic konaçno da ga reåi, te je sva prethod-na akta temeæno prouçio. Bilo je jasno da je Bartenåtajn, pored sveopravdanosti austrijskog stajaliåta da Austrija nije duëna datrpi vrbovaœe i seobu svojih podanika u strane drëave, celu stvardo tada vrlo neumeåno vodio. Uvredæivim izgonom Srba, ruskihoficira i objavom Kaznenog patenta izazvao je Rusiju na ultima-tumu sliçne zahteve zadovoæåtine, tako da je ministarska kon-ferencija u Beçu, odnosno Bartenåtajn, posledœe godine u brojnimdiplomatskim notama punim uobiçajene doktrinarne opåirnostidokazivao ruskom dvoru opravdanost poduzetih sigurnosnih mera,nemajuøi pri tom nikakva jasnog plana kako da se to neugodnoemigraciono pitaœe reåi. Çim je Kaunic to pitaœe prouçio,prihvatio je inicijativu u svoje ruke i obratio se ruskomposlaniku grofu Kajzerlingu da najpre çuje œegovo miåæeœe onaçinu kako da se ta stvar konaçno reåi. Na to mu je Kajzerling posporazumu predloëio nacrt jedne izjave, kojom se ove drëave ob-vezuju na potpuni „desinteressement“ u srpskom pitaœu. U svomreferatu o tome carici (11. jula 1753) Kaunic je dodao da je to za-ista najboæi naçin: da se sve neugodnosti u srpskom pitaœu uproålosti predaju zaboravu a ubuduøe sve izbegava åto bi moglo

MITA KOSTIØ130

2 O Kaunicu: Wurzbach, Biograph. Lexicon, XI, 70–86, s detaænom li-teraturom.

3 Wolf., o. c., 54.4 Taj novi çlan ugovora je 24. jula Marija Terezija ratifikovala.

Banôåó-Kamenskìy, o. s., 73.

do novih zapleta dovesti. Ruska vlada trebalo bi da se obveëe daSrbi iz Rusije neøe niåta poduzimati åto bi moglo austrijskeSrbe na seobu navesti, a beçka vlada, da øe srpske privilegijetaçno ispuœavati;5 no do toga nije doålo i obe su vlade nastavilesvoju dotadaåœu politiku.

U oktobru iste godine je austrijski poslanik u Petrogradubaron Pretlak opozvan i na œegovo mesto je doåao pravi tajnisavetnik i kamerher, grof Esterhazi.6

Poåto su drëavne vlasti javæale sve nove sluçajeve seobe uRusiju, Kaunic je hteo da se stvori stalni sistem po kome øe se uemigracionom pitaœu Srba postupiti. Stoga je 8. februara 1754.sazvao Krunski savet u kojem su uçestvovali: carica, car, preÿaåœikancelar grof Ulfeld i on. Odmah na poçetku je sveo celu debatuna to da se odluçi pitaœe: je li Srbima bila dozvoæena seoba uRusiju. U aktima drëavne registrature ta se odluka nije mogla danaÿe, doçim se petrogradska vlada stalno na œu poziva.

Marija Terezija je na to potvrdila da je Srbima bila data pi-smena dozvola za seobu.

Posle te cariçine izjave Kaunic je odrëao çitav ekspoze o em-igracionom pitaœu i izneo naçin kako da se u toj stvari daæe pos-tupa.

Po œegovu miåæeœu „emigraciono pitaœe predstavæa usledte dozvole jedan vrlo delikatan i neprijatan drëavniçki posao,pri kom se teåkoøe na svim stranama javæaju. Jednakost vere, se-biçnost, uzbuÿeœe duhova i skrivene protivniçke namere nekihruskih ministara pri tom igraju ulogu; uz to su se odmah na poçetkunagomilali neki sluçajevi, koji izazivaju neprijateæsko raspo-loëeœe, kao: hapåeœe ruskih oficira s ruskim pasoåima, Kaz-neni patent itd. Iz prethodnih akata se meÿutim jasno vidi“,govorio je daæe, „da kancelar Bestuëev u toj stvari nije baå naj-iskrenije s baronom Pretlakom postupao, nego ga je u praznoj na-di odrëavao, o pravom staœu stvari nije ga u pravo vreme izveå-tavao i time je samo zabunu i protivnosti stvarao“.


5 DA, Vortrag Kaunitz’ vom 11. juli 1753: Gedanken wie mit Russland derIllyrier halber annoch fürdauernden Irrungen zu heben seyn möchten.

6 Jahrbuch d. k. u. k. ausw. Dienstes 1917 (Wien, 1917), 27.

„Pri sadaœem staœu stvari“, po œegovu miåæeœu „najos-novnije predstavke kod ruskog dvora neøe imati nikakva uticajaniti ga odvratiti od veø smiåæene odluke, veø mogu samo dovestiako ne do potpuna raskida, a ono sigurno do zategnutosti izmeÿupetrogradskog i beçkog dvora, neobiçno åtetne posledice od to-ga moraju biti svakom jasne.“

Stoga Kaunic za suzbijaœe daæe emigracije predlaëe ovaj puti naçin: Ruski oficiri koji dolaze u monarhiju moraju se joå nagranici pri izmeni svojih pasoåa austrijskim pasoåima upo-zoriti da øe se nad œima voditi strog nadzor, i u sluçaju vrbovaœaprimeniti Kazneni patent. Prema ruskom dvoru mora se, meÿutim,s najveøom paëœom postupiti, åtaviåe i onda izaøi mu na susretako bude traëio slobodan izlaz za jedan umeren broj graniçara, jerto je mali objekat prema vrednosti ruskog prijateæstva za monarhi-ju; time bi se neprijateæima monarhije otklonila prilika dadrëaœe beçke vlade prema Rusiji u rÿavoj svetlosti prikazuju.

No pri izvoÿeœu toga plana, po œegovu miåæeœu, treba naj-viåe paziti na to da se grof Kajzerling u dobrom raspoloëeœuodrëi i sam u celoj stvari uçestvuje, da po primeru svoga prethod-nika, grofa Mihajla Bestuëeva ne bi svojim protivniçkim izve-åtajima stvar joå viåe raspaæivao.7

Carica je taj plan odobrila i Kaunic je odmah pristupio œe-govu izvråeœu. Po prethodnom dogovoru s ruskim poslanikom,Kaunic je carici na odobreœe podneo (25. februara 1754) jednu no-tu, sastavæenu povodom hapåeœa nekog ruskog potporuçnika kodkoga su zaplenili petnaest pisama srpskih doseæenika iz Rusijesvojim roÿacima u Ugarskoj, u kojima ih pozivaju da se i oni u Rusi-ju dosele. Ta nota je trebalo da ruskom dvoru na jedan neuvredæivnaçin oduzme svu nadu na daæu dozvolu seobe.8

No Marija Terezija, pouçena iskustvom, nije verovala u uspehte note, nego je na jednom parçetu papira, kao åto je to çesto radi-la, svojeruçno napisala i Kaunicovoj noti dodala jedan svoj plankako da se uçestale ruske intervencije u emigracionom pitaœuspreçe i ruska ekspozitura u Tokaju opozove.

MITA KOSTIØ132

7 DA, Vortrag Kaunitz ddo Wien, 10 Febr. 1754.8 Ibid., Vortrag vom 25. Febr. 1754.

„Ja se ne bih ustruçavala“, pisala je carica, da se „åif-riranom notom Esterhaziju dõ dozvola da u razgovoru s Bestuëevimili moëda Voroncovim uzgred spomene, da sam ja iz prevelikogprijateæstva i poåtovaœa prema carici voæna da jedanput zasvagda nekoliko stotina æudi u œenu sluëbu otpustim ako bi onahtela pismeno za buduøe da obeøa, da øe ne samo jako strogo postu-piti prema onima koji bi pokuåali da izazovu bekstvo ovdaåœihpodanika, nego ako ti æudi padnu u naåe ruke da se moëe s najveøomstrogoåøu [vigeur] bez obzira kako mi naÿemo za dobro, protiv œihpostupiti.“

Naroçito je caricu peklo åto je morala da trpi stalnu ruskuvojniçku ekspozituru u Tokaju, koja je bila glavno uporiåte ruskeemigracione propagande u Ugarskoj, stoga je Kaunicu dodala da bitrebalo grofa Esterhazija uputiti i na to da pokuåa da izradipovlaçeœe te ruske vinarske komisije iz Tokaja i obeøa da bi beç-ki dvor vrlo rado primio tu duënost na sebe, da ruski carski dvortokajskim vinom snabdeva. „Kad bi se i s 2000 æudi ta taçka mogladobiti, dobro bi bilo, jer je jako vaëna [important].“9

Meÿutim, emigracioni pokret meÿu Srbima nije bilo lakozaustaviti, tim pre åto je Ugarska dvorska komora poçela razvo-jaçene moriåku i potiåku miliciju da globi prevelikim daëbi-nama koje ovi nisu ranije davali, samo da uveøa komorske prihode;na taj naçin se nezadovoæniçki pokret u narodu zbog ukidaœa kra-jina nije mogao nikako da stiåa. Osim toga nisu se ni veze izmeÿuiseæenika u Rusiji i œihove zaostale rodbine u Ugarskoj mogle jed-nim mahom prekinuti; ovi prvi su rusku vladu neprestano uzne-miravali molbama da se u Beçu izrade œihovim roÿacima pasoåiza seobu u Rusiju.

Tako je Kajzerling 26. februara traëio od beçke vlade pasoåeza oçuha iseæenoga kapetana Teodora Çorbe, kapetana Mihajla Te-ofiloviøa i za celu œegovu porodicu.10 No joå je viåe za-prepastila beçku vladu predstavka Kajzerlingova od 8. marta da sedozvoli seoba u Rusiju ëenama, deci i najbliëoj rodbini onihiseæenika koji su se pre dve godine sa Åeviøem u Rusiju odselili.


9 Ibid.10 DA, Noten aus Russland: Note Keyserlings vom 26. febr. 1754.

Na priloëenom spisku bilo je 383 muåka i 155 ëenskih lica. Kaj-zerling je po uputi svoga dvora traëio da se œima „na osnovuprirodne veze krvnog srodstva i jednakosti vere“ dozvoli seoba bezuobiçajene selidbene takse.11

U isto vreme je Kajzerling u zasebnoj noti traëio i propustcrnogorskih emigranata kroz monarhiju.

Po Kaunicovu predlogu carica je 3. aprila odbila te ruskezahteve i dozvolila izlaz iz monarhije samo neudatoj i neoëeœenojdeci ranijih iseæenika, s tim da ih sluge mogu pratiti do drëavnegranice, ali se odande moraju vratiti.12 Malo kasnije dozvolila jei prolaz kroz monarhiju crnogorskoj emigraciji od stotine poro-dica.

Poåto je Kaunic hteo zbog svoje politike protiv FridrihaÌÌ srpski emigracioni pokret åto pre da skine s dnevnog reda, jerje on dobrim odnosima s Rusijom mnogo smetao, sazvao je konfe-renciju Dvorskog ratnog saveta, Ugarske dvorske kancelarije iIlirske dvorske deputacije da se posavetuje o sredstvima, kako dase emigracioni pokret meÿu narodom utiåa. Tom prilikom jedvorski savetnik Koler podneo pisani referat, iz koga se vidi danezadovoæstvo meÿu Srbima odrëava i na seobu ih tera Ugarskadvorska komora svojim prekomernim oporezivaœem.

Na to je konferencija donela zakæuçak da se radi suzbijaœaemigracionog pokreta glavnom komandantu Temiåvarskog Banata,generalu Kenigseg-Erpsu, poåaæe ova instrukcija: Srbima se daæaseoba ne dozvoæava. U civilnim, poreznim kao i u verskim stvari-ma ne smeju se progoniti, nego åtititi i u slobodnom uëivaœuprivilegija ostaviti.

Taj zakæuçak je Kaunic 21. aprila podneo carici s karakte-ristiçnim obrazloëeœem. On ne moëe da pojmi drëaœe Ugarskekomore, tim viåe åto ono „za depopulizacijom tako znatnog delazemæe ide, i time se osnovnom zakonu dobre uprave direktno pro-tivi“.

„Najveøa moø jednog suverena kao i napredak i jaçina jednedrëave leëi“, po œegovu miåæeœu „u broju podanika. Protiv ove

MITA KOSTIØ134

11 Ibid., Note vom 8. März, 1754.12 Vortrag Kaunitz, vom 3. april, 1754.

opåte istine ne moëe se praviti izuzetak i neznatna komorska do-bit koja bi se iz nenaseæena zemæiåta iz stoçarstva vukla, nemoëe se nikako uporediti s velikim koristima, koje iz popu-lacije potiçu. Mesto da Srbe prevelikim daøama ili drugim naçi-nom na seobu primorava, trebalo bi Ugarska komora da se na svakinaçin trudi da åto je moguøe viåe Srba u zemæu privuçe“, razvi-ja Kaunic pred caricom naçela merkantilizma. Poåto Ugarskadvorska komora, po œegovu miåæeœu, neøe takve principe nika-da imati, predlaëe on na kraju svog referata, da se od œe ubuduøesvaki uticaj na srpske stvari oduzme.13

Te zaåtitne mere iz Beça radi odbrane banatskih Srba odugœetavaœa od strane ugarskih komorskih vlasti imale su dobradejstva, nezadovoæniçki pokret poçeo je da jeœava. Oåtar vojniç-ko-policijski nadzor nad kretaœem ruskih podanika u monarhi-ji onemoguøio je daæe åireœe emigracione propagande, strogemere Kaznenog patenta protiv vrbovaœa i seæeœa u strane drëavezastraåile su svet tako da se te godine i emigracioni pokretpostepeno stiåao. Toga miåæeœa bio je i najboæi poznavalacsrpskih stvari, Bartenåtajn.14

Stiåavaœu emigracionog pokreta mnogo je doprineo sammitropolit Nenadoviø. Çim je çuo da je crnogorski mitropolitVasilije Petroviø dobio dozvolu da moëe kroz monarhiju 100crnogorskih porodica u Rusiju sprovesti, zamolio je (7. juna 1755)cara Franca da se taj transport ne sprovodi kroz Slavoniju i Ba-nat, nego preko Moravske „poåto bi taj prolaz mogao jedva stiåanuemigraciju u tim zemæama opet podgrejati, pored toga je VasilijePetroviø i opasan çovek“.15

Pred kraj istog meseca javio je u vezi s prelazom Crnogoracaoprezni Nenadoviø opet caru Francu „da se ne bi nedavnozadrëana emigracija opet obnovila“, da se u Zemunu istiçe neki Te-ofil Teåan (Thessun), koji je pokazao pasoå ruskog husarskogkapetana“.16


13 DA, Vortrag Kaunitz, vom 21. april 1754.14 Schwicker, o. c., 190.15 MPA, 409 iz 1755.16 Ibid., 124 iz 1755.

Na taj naçin je seoba Srba iz Ugarske u Rusiju zajedniçkomsaradœom drëavnih vlasti i mitropolita Nenadoviøa postepenozadrëana. Tome je mnogo pripomogla i psiholoåka zasiøenostsamoga emigracionog pokreta, koja je nastupila kako kod Srba uUgarskoj tako i kod iseæenika u Rusiji od onog vremena kad su usledruske intervencije za œima puåteni u Rusiju i œihovi najbliëiroÿaci, tako da ruska vlada nije viåe imala opravdana razloga dau Beçu traëi daæe dozvole za seæeœe Srba u Rusiju.

Migraciona struja austrougarskih Srba u Rusiju je tako sta-la. Za œenim tragom povlaçile su se u Rusiju joå neku godinu maœemigracije Crnogoraca, Arnauta, zatim Srba iz turskih i mle-taçkih oblasti, koje je ta struja za sobom povukla, ali iz Austro-ugarske selili su se u Rusiju samo joå retki pojedinci, dok oko1759. najposle i te migracije nisu stale. Drëavne vlasti su naj-briëæivije pazile da se meÿu Srbima selidbeni huk opet ne ob-novi.17

Za srpska naseæa u Rusiji – Novu Srbiju i Slavenosrbiju – toje bilo od presudnog znaçaja, jer su ta naseæa neobnavæana iz ma-tice a usled stalnog priliva Rusa naglo poçela da gube svoj srpskikarakter i brzo meÿu Ruse da tonu.

MITA KOSTIØ136

17 Arhiv za istoriju karlovaçke mitropolije, 1912, 62.

(Teëak poloëaj srpskih naseæa u Rusiji. Nemoguønost œihovaodrëaœa. Misao o reorganizaciji. Tiranski reëim generala Horva-ta. Tuëbe i istraga protiv œega. Osuda i progonstvo. UkidaœeNove Srbije i Slavenosrbije. Nove ruske gubernije. Preustrojstvo srp-skih pukova. Organizatorske sposobnosti Srba oficira. Stati-stika ruskih åtabnih oficira srpskog porekla. Ruske plemiøkeporodice srpskog porekla. Œihovi istaknuti predstavnici. Nagliproces etniçkog pretapaœa. Statistika toga procesa. Odrëaœetopografske nomenklature srpskih naseæa)

Privilegisana srpska vojniçka naseæa u Rusiji, Nova Srbi-ja i Slavenosrbija, nisu se kao takva mogla dugo odrëati.

U prodiraœu Rusije prema svojim prirodnim granicama najugu, Crnom i Azovskom moru, bila su ta pograniçna srpska naseæana otvorenoj stepi s obe strane Dœepra samo jedna kratkotrajnaetapa.

Katarina ÌÌ je nastavila joå od Petra Velikog zapoçetuekspanzivnu politiku Rusije na zapadu i severu protiv Poæske iÅvedske i na jugu protiv Turske;1 u tu svrhu je u mnogo jaçoj meriobnovila i naseæavaœe juëne Rusije, koje je Petar Ì zapoçeo, acarica Ana i Jelisaveta nastavile. Ruska se vlada stoga nije viåe


PROPAST NOVE SRBIJE I SLAVENOSRBIJE

1 Kratak kritiçki pregled te politike s navodom literature:Immich, o. s., Kar. ¿Ì.

zadovoæila srpskim vojniçkim naseæima na drëavni troåak,nego je zasnovala naseæavaœe na mnogo åiroj osnovi. Manifestomod 4. decembra 1762. pozvala je carica Katarina bez ikakvihograniçeœa sve strance „da doÿu u Rusiju i nasele se gde hoøe“.2

No pre nego åto je vlada pristupila osnivaœu novih naseæa,htela je da preustroji stara srpska naseæa na juënoj granici, i totim pre åto su uçestale tuëbe protiv generala Horvata jasnopokazivale da tamo nije bilo sve u redu. Osim toga, srpska naseæau Rusiji nisu ispunila ni oçekivaœa ruske vlade, jer su generaliHorvat, Åeviø i Preradoviø troåili na potrebe Nove Srbije iSlavenosrbije za ono vreme ogromnu svotu, oko 700.000 r. go-diåœe, a umesto obeøanih mnogih pukova po 4000 vojnika, s veli-kim su trudom jedva formirali çetiri puka, i to nepotpuna,tako da su ih morali dopuœavati slobodskim i ukrajinskimkozacima umesto novim srpskim doseæenicima, koji su prestalidolaziti.

Trajnom naporu beçke vlade poålo je u to doba za rukom da jezaustavila migracionu struju ugarskih Srba u Rusiju3 i time pot-puno ugrozila daæi opstanak tamoåœih srpskih naseæa. Ugarskepolitiçke vlasti su baå u to vreme zaplenile manifest KatarineÌÌ od 17. jula 1763, koji su ruski agenti u slavenosrpskom prevodupotajno rasturali meÿu ugarskim Slovenima, pozivajuøi ih naseobu u Rusiju. Zbog toga je 16. novembra zabrana za iseæavaœe izmonarhije nanovo objavæena i pooåtrena.4

Nova Srbija i Slavenosrbija su zbog prestanka zanavæaœanovim srpskim doseæenicima i jakog priliva Malorusa u koje sustari doseæenici naglo tonuli, sve viåe gubila svoj prvaåœisrpski karakter a time i pravo na daæi opstanak. Stoga su u Pe-trogradu odluçili da oba srpska naseæa ukinu. Zgodan povod zaizvråeœe te odluke dala im je istraga protiv generala Horvata. Joå

MITA KOSTIØ138

2 Skalókovskìy, o. s. r., 60.3 Ceo taj protivruski politiçki sistem za suzbijaœe emigra-

cionog pokreta u Rusiju i œegov uticaj na razvitak srpskog duåevnogëivota, izneo sam u svom radu: Geneza nemaçke kulturne orijentacije u Srba(„Jugosl. œiva“, 1921), zaseban otisak (Zagreb, 1922), 11–23.

4 Ibid., 20.

1761. godine pukovnik Spiçinski je posle izvråene inspekcije ujuënoj Rusiji dokazivao Senatu potrebu da se oba srpska naseæareformiåu, uçestale tuëbe na Horvata Senat su u to sve viåe uve-ravale.

Horvat je u svome naseæu zaveo upravo tiranski reëim. Dokje u ostalom delu Nove Srbije vladalo materijalno blagostaœe,dotle su se doseæenici u Horvatovoj neposrednoj okolini nalaziliu oçajnom staœu. General-major Simeon Piåçeviø nam je u svojimmemoarima (koji za istoriju srpskih naseæa u Rusiji predstavæa-ju izvor prvoga reda) vrlo ëivopisno opisao taj strahoviti Hor-vatov reëim, od koga je i on sam mnogo propatio. Iz brojnihprimera vidimo tu da je Horvatova voæa u Novoj Srbiji bila za-kon. Surov i do krajnosti drzak, nije ni od çega prezao da postignesvoj ciæ. U „kancelariji novosrpskog naseæa“ u Novomirgorodu jestvari sasvim proizvoæno reåavao. Gramzivost mu nije imalagranica. Veøi deo drëavnog novca za izdrëavaœe naseæa je za sebezadrëao tako da su naseæenici trpeli oskudicu. Kad su doseæeni-ci iz Srbije i Crne Gore od kojih je 1760. osnovao „Novomir-gorodski garnizon“ primorani glaÿu doåli da mu se ëale, pri-kazao je on to kao pobunu i rasterao ih je karteçom. Od porodicesvoga roÿenog brata oteo je novac za prodati imetak u Ugarskoj. Sveoficire oko sebe imao je u rukama, jer ih je materijalno potçinioi pomoøu svojih intriganata uvek gledao da razbije solidarnostmeÿu œima.5

O tim Horvatovim zloupotrebama je pukovnik Spiçinskineåto saznao prilikom svoje prve inspekcije u Novoj Srbiji iizvestio vladu, na osnovu çega je carica Jelisaveta naredila is-tragu, ali Horvat je tu istragu veåto zavlaçio. Posle œene smrtidoåao je on odmah u Petrograd da uçvrsti svoj poloëaj kod PetraÌÌÌ, ali je u tome bio slabe sreøe, jer mu je pokuåaj da zlatom pod-miti carevu okolinu propao. Dvorska dama Katarine ÌÌ i predsed-nica Ruske akademije nauka, poznata knegiœa Katarina Daåkova,opisujuøi u svojim memoarima straånu korupciju najviåih ru-skih krugova toga doba, priça opåirno i o tom Horvatovom neus-pelom pokuåaju podmiøivaœa i daje taçnu karakteristiku œe-


5 Popovò, Izvístìe o pohoëdenìi S. St. Piåçeviça, ÌÌ.

govu.6 Dana 21. marta 1762. je istraga protiv generala Horvata ob-novæena i Spiçinski je kao istraëiteæ ovaj put u Jelisavetgraduod Horvatovih ranije zastraåenih oficira primio mnoåtvotuëbi na œega. Na to je general Meåçerski poslat da istragu na-stavi a kad je Katarina ÌÌ doåla na vlast, poverila je voÿeœe istragegeneralima Meægunovu i Gæebovu.

Poåto su na taj naçin mnoga Horvatova nedela utvrÿena, uka-zom od 11. jula 1763. liåen je generalskog çina i uprave nad NovomSrbijom i prognan je na sever Rusije u Vologdu,7 gde je 1780. umro.Imaœe mu je rasprodano i deficit od 64.999 r. proneverenogdrëavnog novca namiren, a Nova Srbija do daæeg ukaza potçiœe-na Vojnoj kolegiji.8

Ta Horvatova osuda pruëala je dovoæno razloga da se oba srp-ska naseæa preustroje. U tu svrhu poslate su tamo dve komisije dastaœe prouçe i podnesu predlog o reformi. Ukazom od 22. marta1764. Nova Srbija pretvorena je u „Novorosijsku guberniju“ a 11.juna (22. jula) je i Slavenosrbija s Ukrajinskom utvrÿenom lini-jom nazvana „Ekaterinska provincija novorosijske gubernije“ i1775. je dodana Azovskoj guberniji. Te iste godine uniåten je i ta-bor zaporoåkih kozaka, Seç (síçò), jednim veåtim manevrom ge-neral-majora Petra Tekelije, koji je kao nagradu za to od cariceKatarine dobio veliko imaœe u Vitepskoj guberniji.9

Kolonizacija Novorosijskog kraja poçela je zatim naglo danapreduje. Krajem 1784. su u svoj Rusiji zavedena namesniåtva.Teritoria ukinutih Nove Srbije i Slavenosrbije kao i Zaporoë-ja uåla je u sastav Ekatarinoslavskog namesniåtva, pri çemu je

MITA KOSTIØ140

6 Bradtfort-Essart, Memoires de la Prinzesse Dashkoff dame d’honeur deCatherine II. (Paris–Leipzig, 1859), I, 88–92. Francuski tekst tih memoaraima i: „Arhivò kn. Voroncova“, kœ. HHÌ. Inaçe sve drugo priçaœe kn.Daåkove o Novoj Srbiji nije taçno. Up. i Bartenåtajn, o. s., ¿ÌÌ.

7 Gubernijski grad danaåœe Vologodske gubernije, 710 vrsta istoç-no od Petrograda.

8 Up. Solovjeva, Piåçeviøa, Skaækovskog i Rus. biograf. slovarò;meÿutim Sava Tekelija ima sasvim drugu, svakako pogreånu, verziju osvråetku generala Horvata. („Letopis MS“, 33, 11–14).

9 Bìografìá Petra A. Tqkqli, rossìyskogò generala („Letopis MS“,33). Napisao Sava Tekelija. („Let.“, 185, 188).

istoçna polovina nazvana Ekaterinoslavska, a zapadna polovinaVoznesenska gubernija.

Srpski, Bugarski i Makedonski puk iz Nove Srbije preålisu u sastav slobodskih kozaçkih pukova koji su na severu bili:Harkovski, Ahtirski, Izjumski, Sumski i Ostrogoåki. A Åevi-øev i Preradoviøev puk, u kojima se bila svega 1262 çoveka, sjedi-œeni su u jedan, Bahmutski husarski puk sa sediåtem åtaba u Bah-mutu.10

Za glavnog inspektora tih preustrojenih pukova imenovan jegardijski major Evdokim A. Åçerbinin, ali su za komandante po-jedinih pukova naroçitim ukazom odreÿeni Srbi oficiri iz obaukinuta naseæa, i to: u izjumskoj provinciji brigadir iz starogUgarskog puka u Rusiji Maksim Zoriø, u ahtirskoj iz bivåeg Mol-davskog puka brigadir Jovan Podgoriçanin, u harkovskoj iz bivåegBelog slobodskog puka, pukovnik Nikola Çorba, u sumskoj iz Kara-binerskog puka Petar Lanov, u ostrogoåkoj provinciji pukovnikJosif Satin; isto su tako za åtabne i niëe oficire u tim pukovi-ma postavæeni drugi oficiri iz ukinutih srpskih naseæa.11

Reorganizacija tih pukova izvedena je po ugledu na husarskepukove ukinute Nove Srbije. Tom prilikom su Srbi oficiripokazali mnogo organizatorske sposobnosti spojene s vojniçkimznaœem i iskustvom, koga su iz Ugarske sa sobom poneli; jer Hor-vat je Novu Srbiju uredio prema ustrojstvu austrijske Vojnegranice, izmenivåi ga neznatno prema ondaåœim terenskimpotrebama: u Austrougarskoj su graniçari bili veøinom peåaci,u Rusiji je trebalo za çuvaœe granice viåe lake koœice, husara.12

Ti srpski husari su svojim vojniçkim vrlinama stekli uRusiji toliko ugleda, da su kod prostog naroda u dœeparskoj stepijoå duboko u HÌH vek „Serbò“ i „gusarò“ bile reçi istoga znaçeœa.

Srbi oficiri i prosti vojnici iz ukinutih srpskih naseæauçestvovali su u svim ratovima Rusije krajem H¿ÌÌÌ i poçetkom HÌHveka i mnogi od œih su se ubrzo popeli do najviåih mesta u ruskoj


10 Daæi razvoj Novorosijskog kraja: Brokgauzò-Èfronò, Enci-kloped. slovarò, HHÌ, 290, s navedenom detaænom literaturom.

11 Popovò, o. s., 464.12 Pidoll, K., Frh. v. Quintenbach, Einige Worte über die russ. Militär-

kolonien im Vergleich mit der k. k. öster. Militärgrenze (Wien, 1847).

vojsci. Saçuvana nam je taçna statistika takvih ruskih åtabnihoficira srpskog porekla iz ukinutih naseæa: Nove Srbije iSlavenosrbije. Bili su to general-poruçnici Ivan SamojloviçHorvat, Ivan Georgieviç Åeviç, Ranko ili Rodion Depreradoviç,Maksim Teodoroviç Zoriç, Teodor Arsenieviç Çorba, GeorgijIvanoviç Åeviç (unuk staroga Åeviøa), graf Ivan Podgori-çanin, Josif Ivanoviç Horvat (sin staroga Horvata). General-majori: Simeon Gavriloviç Zoriç, Nikolaj Ivanoviç Çorba,Georgij Mihailoviç Bogdanov, David Gavriloviç Neranxiç,Georgij Ivanoviç Horvat, Ivan Dimitrijeviç Horvat (oba neøacistarog Horvata), Georgij i Ivan Rodionoviç Depreradoviç (sinovistarog Depreradoviça), Konstantin Nikolajeviç Laloå, IvanHristiforoviç Återiç, Simeon Mihailoviç Çernoeviç, kavalergraf Georgij Petroviç Podgoriçanin. Brigadiri: KonstantinNikolajeviç Juzbaåa, Dmitrij Ivanoviç Horvat (sin starog Hor-vata), Rodion Stepanoviç Plamenac, Aleksej Rodionoviç Depre-radoviç (sin starog Depreradoviça). Pukovnici: Gavrila Radu-loviç, Antun Horvat, Ivan Horvat (sin starog Horvata), JosifCvetinoviç, Ivan Åeviç (sin starog Åeviøa), Avram Raåkoviç,Igœat Uvalov, Nikolaj Petroviç, Lazar Tekelija, VasilijPopoviç, Vasilij Kosavçiç, Arsenij Davidoviç, Pjotr Sentjanin,Jevrem Rajkoviç, Ivan Çorba, Ivan Trebinski, Pavel Çernoeviç(bio gard. kapetan). Potpukovnici: Samojlo Horvat (neøak starogHorvata), Pjotr Åeviç (sin starog Åeviøa), Ivan Åeviç (praunukstarog Åeviøa), Arsenij Çorba, Pavel Vuiç, Pjotr Çorba, kavalerPjotr Återiç, Stepan Oëegoviç. Majori: Ivan Åutoviç, IvanVukoviç, Aleksej Trebinskij, Stepan Bukinski, Ivan Skoriç, Fi-lip Petroviç, Stepan Ëigiç, Mihail Stankoviç, Maksim Çorba,Maksim, Ivan i Georgij Vuiç, Simeon Rajkoviç, Ivan i Pjotr Go-lub, Aleksej Pantazij, Ivan Miloradoviç, Pjotr Marjanoviç, Ivan,Ignat, Pjotr, Pavel i Abram Miokoviç, Aleksej Juzbaåa, MihailMiåkovski, Stepan i Lazar Sabov, Vasilij Sabov, Georgij Fili-poviç, Teodor Vanij, zatim Stepan, Gavrila, Jefim, Lazar, Te-ofil, Aleksandr i Ivan Piåçeviç.13

Sem tih åtabnih oficira, bilo je u ruskoj vojsci krajem

MITA KOSTIØ142

13 „Vístnik Evropô“, Sankt-Peterburg, 1870, T. ÌÌÌ, 612.

H¿ÌÌÌ veka joå mnoåtvo viåih i niëih oficira, koji su preåliu redovnu vojsku iz ukinutih srpskih naseæa.

Posle odsluëenog roka u vojsci povlaçili su se navedeni Sr-bi generali na svoja velika dobra koja su, obiçno pored plemstva,za ratne zasluge ponajviåe u juënoj Rusiji dobijali i tamo su po-put drugih ruskih plemiøa raskoåno na ruski naçin ëiveli; onisami su se joå oseøali kao Srbi, ali œihova prva generacija se veøporusila.

Ëivot tih ruskih plemiøkih porodica srpskog poreklamoëemo posle propasti srpskih naseæa po œihovim istaknutijimçlanovima joå donekle pratiti, ali se trag svim drugim Srbimaoficirima, prostim vojnicima, civilnim doseæenicima i œi-hovim porodicama veø u prvoj generaciji sasvim izgubio.

Osnivaç Nove Srbije Ivan Samoiloviç Horvat imao je veøaustrijsko plemstvo sa predikatom „de Kurtics“, ili kao åto ga Rusipiåu „Odkurtiçó“,14 a po œima Nemci „Odkurtschik“.15 Po Rodo-slovnoj kœizi plemstva gubernija Harkovske, Hersonske i Kurske(Ì¿ ç.) dobili su œegovi preci plemiøku diplomu i grb 1689. go-dine od Leopolda Ì a sin Marka Horvata, Samuilo, vojvoda ve-likovaradski, dobio je „za vernost i zasluge“ od Karla ¿Ì jedno ve-liko poæsko dobro.16 Austrija je Jovana Horvata smatrala zaçet-nikom srpske emigracije i budno bdila da prekine sve veze svojihpodanika s œim. Novosadski senator Lazar Rubeåiø je, na primer,samo na osnovu denuncijacije da je sa Dimom, Horvatovim sredœimsinom, koji se kao carski ruski kapetan s proleøa 1755. kratkovreme bavio u Novom Sadu, odrëavao tajne sastanke, izgubio sluëbui u Beçu je interniran, odakle mu je tek 1759. poålo za rukom daumakne u Rusiju, gde je postao kapetan.17


14 Rus. biograf. slovarò.15 Brückner, A., Gesch. Russlands bis zum Ende des 18. Jh. (Gotha, 1913), II,

289. Kurtiø je selo u aradskom protopopijatu. (Univ. schematismus eccl. v.cleri orient. eccl. gr. r. n. un. Regni Hungriae partiumque eidem adnexarum(Budae, 1847).

16 Rudakovò, V. E., u: Brokgauzò-Èfronò, Encikloped. slovarò, HHHÌÌÌ,559. Grb Horvata ima i Obwìi Gerbovnikò Vseros. Imperìi, ¿, ç. (Ibidem.)

17 „Javor“, 1879, 56.

Trag Horvatovoj i Åeviøevoj porodici moëe se pratiti doposledœih decenija HÌH veka.18

Ugledno mesto meÿu plemstvom juëne Rusije zauzimali su De-preradoviçi (ili boæe De-Preradoviçi), potomci saosnivaçaSlavenosrbije, Rajka (ili Rodiona) Stepanoviça Depreradoviça.Œegov unuk, koœiçki general Nikolaj Ivanoviç Depreradoviç(1767–1843) uçestvovao je u posledœim ratovima Katarine ÌÌ pro-tiv Turaka i Poæaka. Zatim je komandovao i koœiçkim gardijskimpukom i proslavio se jednim sjajnim juriåem na çelu toga puka uTrojecarskoj bici kod Austerlica.19

Porodica general-poruçnika, grofa Ivana MihailoviçaPodgoriçanina (†1779) nije se dugo odrëala. Œegov neøak general-major Georgij Petroviç Podgoriçanin (†1795) dobio je dozvolu daporodiçno ime i grofovsku titulu preda svome bratu od tetke, Je-goru Filipoviçu Petroviçu, potomku drevnog grofovskog roda to-ga imena.20 Isto se to desilo i sa porodicom slavnog ruskog gene-rala srpskog porekla, Petra Tekelije. Rod Tekelija u Rusiji pre-sekao se u muåkoj lozi 1810. a porodiçno ime predato je plemiøi-ma Kurakinim.21

General-major Ivan Hristiforoviç Återiç22 odlikovao se uprvoj turskoj vojni Katarine ÌÌ. Bio je unuk Dimitrija Återiøa,koji se sa sinom Hristiforom 1711. godine zbog turskog zuluma izmletaçke Dalmacije doselio u Ugarsku.23 General-poruçnik MaksimTeodoroviç Zoriç, rodom iz pomoriåkog åanca Moåorina uUgarskoj, dobio je od carice Katarine 1774. godine za svoje zaslugeveliko imaœe sa 416 duåa u Pskovskoj guberniji. Imao je samo jed-nu køer, Julijanu, i zato je usinio Simeona Gavriloviça Neranxiça,potoœeg çuvenog æubimca Katarine ÌÌ i poznatog mecenu Dosite-

MITA KOSTIØ144

18 Jeçinac, Srpska imena u Rusiji („Javor“, 1891), 811.19 Plemiøki grb Depreradoviça u Rodosl. kn. Ekaterinosl. gub., Ì¿ ç.

V. Brokgauz-Èfronò, o. s., H, 420.20 Rodoslov porodice Podgoriçanin-Petroviç u: Rodos. kn. Harkov-

skoy gub., ¿ ç. Zatim Gerbovnikò, ¿Ì ç. V. Brokgauzò-Èfronò, o. s., HH¿Ì,70.

21 Ibid., XXXII, 770.22 Porodiçni grb u: Gerbovniku, ¿ÌÌ ç.23 Brokgauzò-Èfronò, Enciklop. slovarò, HHHÌH, 903.

ja Obradoviøa.24 Lepi Simeon Zoriø, ili kako ga ruska caricazvaåe „krasavecò Zoriçò,25 nije ostavio potomaka. Œegovom po-moøu je œegov roÿeni brat David Gavriloviç Neranxiç ubrzodoterao do generalmajorskog çina.

Svojim obrazovaœem i uglaÿenim ponaåaœem isticao se meÿusrpskim doseæenicima u Rusiji naroçito Simeon StepanoviçPiåçeviç. Kao poruçnik graniçarskog Slavonskog husarskog pu-ka napustio je austrijsku vojsku i posle velikih neprilika se 1754.odselio u Rusiju, gde je aktivno uçestvovao u osnivaœu srpskihnaseæa Slavenosrbije i Nove Srbije. Delotvorno je pripomagao re-organizaciju ruske koœice, uçestvovao u pohodu protiv poæskihkonfederata, zatim u prvoj turskoj vojni Katarine ÌÌ, postao gene-ral-major i posle sebe ostavio memoare, koji obuhvataju doba od1731. do 1785. i imaju kako za istoriju Srba u Ugarskoj, tako i za is-toriju srpskih naseæa u Rusiji velike izvorne vrednosti.26 Tememoare je nastavio œegov sin, major Aleksandr Piåçeviç, ali uœima nema viåe spomena o Srbima, nego se opisuje delovaœe ruskearmije na Krimu i Kavkazu.27

Samo ti prvi Srbi doseæenici, ma kako visok poloëaj onizauzimali, zadrëali su sveë nacionalni oseøaj, ali ga je veø œi-hova prva generacija zajedno sa znaœem srpskog jezika gubila; sto-ga su ti prvi doseæenici i posle ukidaœa srpskih naseæa,raåtrkani na razne strane, odrëavali prijateæske i rodbinskeveze, rado su nove doåæake iz stare otaxbine doçekivali i narazne naçine ih pomagali. Gerasim Zeliø nam u svome ëitiju opisu-je vrlo lepo to „gostoæubije ondaåœe gospode domorodaca“. Nasvome prolazu kroz bivåu Novu Srbiju (u leto 1782) zatekao je ontamo majora Jovana Skoriøa, svog najbliëeg suseda iz Meÿeÿe u Dal-maciji i drugu znatnu gospodu: „slavnoga Tekeliju generala, genera-la Çorbu i Horvata iz Banata, grofa Ivana Podgoriçanina iz


24 „Srpski kœiëevni glasnik“, 1913, ¿Ì, 431.25 „Javor“, 1891, 812.26 Izvístìe o pohoëdenìi Simeona Stepanoviça Piåçeviça 1731–

1785. Izdanìe Imp. Obåestva Istorìi i Drevnostey Rossìyskihò priMoskovskomò Universitetí, podò redakcìey çl. Nila Popova (Moskva,

1883), 4o Ì¿+561.27 Çtenìe Mosk. obw. ist. i drevn. ross., 1885, Ì, ÌÌ.

Crne Gore, generala Piåçeviøa iz Paåtroviøa i kneza Antu Stra-timiroviøa iz Novog Ercega od Boke Kotorske“. Iz razgovora saprostim narodom razabrao je da su mnogi iz Maÿarske i Banata„zbog razliçni u ono vrijeme zbivåi se politiçeski uzroka“, ne-ki iz Srbije, Bosne i Hercegovine „od tegote iga turskog“, neki izDalmacije i Albanije „zbog gonenija venecijanskog“ izbegli.28

Pet godina kasnije (1787) proåao je kroz te krajeve poznatiSava Tekelija. On nam je u svom ëivotopisu29 na primeru svogastrica, slavnog ruskog generala Petra Tekelije u Novomirgorodu,ostavio tipiçan opis raskoånog bogataåkog ëivota po dvorci-ma tih novih ruskih plemiøa-generala, srpskog porekla. Po uput-stvu svoga strica svratio je Sava Tekelija u Moskvu, u Donski ma-nastir, gde je arhimadrit bio Srbin Milankoviø iz Novog Sada.Ovaj ga je opet odveo kod grofa Mihaila Andrejeviça Milo-radoviça,30 çiji se pradeda Mihajlo doselio iz Hercegovine u Rusi-ju joå za vreme Petra Velikog, ali œegov praunuk nije viåe znaosrpski pa su morali ruski razgovarati.

Pri svom drugom putovaœu u Rusiju (1811) nije Sava Tekeli-ja od roda i poznatih u Novomirgorodu veø nikog viåe zatekao.Usled neobiçno jakog naseæavaœa juëne Rusije preteëno Malo-rusima,31 proces asimilacije kod doseæenika Srba vrlo je brzonapredovao. Po jednoj statistiçkoj verziji pedeset godina kasni-je (1862), priznavalo je od stanovniåtva na teritoriji bivåihsrpskih naseæa svoje srpsko poreklo jedva oko 1000 duåa,32 ali se

MITA KOSTIØ146

28 Ëitije Gerasima Zeliøa Ì–ÌÌÌ (SKZ, Beograd, 1898–1900), 78.29 Avtobiografija Save Tekelije („Letopis MS“, 119); Subotiø, dr

J., Ëivot Save Tekelije (Budim, 1862)30 Za istoriju porodice Miloradoviøa vidi, o poreklu iz Hercego-

vine: Gilóferdinga, Sobr. soç., ÌÌÌ, 42–44; o porodici M. u Rusiji:Skazanìá o rodí dvoránó i grafovò M. (2. vôp. M. 1871; Kìevò 1889), zatim„Kìevska Starina“, 1882, ¡ 2. Izvod odatle: Brokgauzò-Èfronò, o. s.,HÌH, 310. Pogreåni rodoslov Miloradoviøa ima Jeçinac u çlanku: Mi-loradoviøi i Tekelija. Srbi ruski generali („Javor“, 1891, 778)

31 Statistiçki pregled tog naglog naseæavaœa na teritoriju NoveSrbije vidi u: Brokgauzò-Èfronò, o. s., HHH¿ÌÌ, 168.

32 Schnitzler, M. J. H., L’Empire des Tsars (Paris et Strassburg, 1862–1870),II, 495.

veø u statistici Hersonske gubernije iz 1900. godine,33 koja u svo-jim granicama obuhvata i ceo teritorij bivåe Nove Srbije, Srbiuopåte viåe ne spomiœu.

Dok se tako trag srpskim doseæenicima u Rusiji sasvim izgu-bio, odrëao se do danas jedan deo stare topografske nomenklatureNove Srbije.

Sa Horvatom doseæeni Srbi su iz Ugarske preneli topograf-ska imena moriåkih i potiåkih åançeva koje su napustili idali ih novoosnovanim åançevima u Rusiji. To im je bilo lakoizvråiti, jer novi krajevi nisu bili naseæeni. Kasnije, kad su seti od Srba osnovani vojniçki åançevi poçeli razvijati u sela,nalazio se veø u œima maœi ili veøi broj Srba starinaca ili sta-rijih drugih doseæenika, koji novijim doseæenicima nisu davalida meœaju ime œihovih sela.34 Na taj su naçin do danas duë severnegranice sadaœe Hersonske gubernije35 u juënoj Rusiji ova ruskasela zadrëala svoje od Srba im dato ime: Pavlôåò, Veråacò,Moåorinò, Subotecò, Fedvarò, Sentovò, Kaniëò, Pançevò,Petro-ostrovò, Nadlakò.36

Ta topografska imena predstavæaju posledœi tragnekadaåœih srpskih naseæa u Rusiji: Nove Srbije i Slavenosrbije.

Rusija je znala amalgamirati najrazliçitije narode i stvoritijedinicu i onde gde se nikakva srodnost nije çinila moguøom; timlakåe su se na osnovu verskog i etniçkog srodstva doseæeni Srbipretopili u Ruse.


33 Muraåkincevò, A., Hersonskaá guberniìá, Brokgauzò-Èfronò, Ì. s.34 Up. Cvijiø, J., Metanastaziçka kretaœa, œihovi uzroci i posle-

dice („Srpski etnografski zbornik“, HHÌ¿), 51.35 Istu severnu granicu duë reçica Tjasmina i Visa, pritoka

Dœepra i Siœuhe, imala je i Nova Srbija.36 Vidi kartu Hersonske gubernije: Brokgauzò-Èfronò, o. s., HHH¿ÌÌ.

MITA KOSTIØ148

U zbirci starih geografskih karata patrijaråke bibliotekeu Sremskim Karlovcima nalazi se jedna velika, u bojama izraÿena,neåto oåteøena karta Poæske iz åestog decenija H¿ÌÌÌ veka, sa de-lovima okolnih drëava.

Na toj karti je neobiçno lepo prikazano i srpsko naseæe uRusiji: Nova Serbia.

U ovom se radu na tu kartu pozivam. Iz tehniçkih razloga ni-je ona mogla biti u reprodukciji ovoj kœizi priloëena. Sem taçnooznaçenih granica Nove Srbije, obeleëene su na œoj i meÿe svakepojedine rote. Pored imena svake rote stoji i œen redni broj.

U kœizi Skaækovskog (o. s.) åtampana je u dodatku topograf-ska skica Nove Srbije sa naslovom: Generalnaá karta otò Kìeva poríkí Dnípru do Oçakova i po stepi do Azova sò pokazanìemòNovoy Serbìi…

Tu je skicu izradio inëeœer-pukovnik Debokset prilikomsavetovaœa vrhovnih drëavnih vlasti u Petrogradu 1751. godineo osnivaœu Nove Srbije. Pored œegova imena nosi ona i potpisgenerala Horvata. Ta je skica posluëila generalu Gæebovu kao pod-loga za razmeravaœe zemæiåta za Novu Srbiju. Sve na skicizabeleëene rote su osnovane na predviÿenim mestima, samo se naskici geometrijski povuçene meÿe rota neåto razlikuju od pravihmeÿa posle naseæavaœa zemæiåta, åto se pri uporeÿeœu sa gorœomkartom Nove Srbije moëe lepo videti.

I Pavle Josif Åafarik je na svojoj karti Slovansky Zemevíd,

DODATAK*


koja je åtampana u dodatku œegova dela, Slowansky Národopis,briëæivo oznaçio granice srpskih naseæa u Rusiji – Nove Srbi-je i Slavenosrbije, no ja tu kartu nisam video. (Up. Piko-Pavloviø,Srbi u Ugarskoj, 139)

MITA KOSTIØ150

* Na nekoliko mesta, u fusnotama, Mita Kostiø upuøuje çitaoca da„vidi priloëenu kartu“. Meÿutim, ta karta, kako i sam autor u „Dodat-ku“ kaëe, iz tehniçkih razloga nije bila åtampana.

Da bi se çitaoci Kostiøeve kœige beæe obavestili o prostoru nakome su se ova istorijska zbivaœa deåavala, novom izdaœu dodato je petovovremeno izraÿenih karata. Jedna karta, çiji je autor dr ÆubivojeCeroviø, prikazuje deo juëne Ugarske koji je bio zahvaøen seobom Srba,a çetiri karte, dobijene iz Ukrajine æubaznoåøu dr Volodomira Miæ-çeva sa Zaporoåkog drëavnog univerziteta, prikazuju podruçja na koji-ma su bili rasporeÿeni srpski pukovi, odnosno Nova Srbija i Slave-nosrbija.

Za korisnike kœige vaëna su i sledeøa obaveåteœa o arhivskojgraÿi na koju se M. Kostiø çesto poziva:

– arhivski fond „Ilirska dvorska komisija, deputacija – Beç,1745–1777“ sada je u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, poåto je Mirov-nim ugovorom iz 1947. godine dodeæen Jugoslaviji;

– Mitropolijsko-patrijaråijski arhiv sada je u sastavu ArhivaSrpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima (skraøeno:ASANUK).

Karta Nove Srbije na kraju Kostiøeve kœige (iz 1764. godine, nanemaçkom jeziku) nije ukæuçena u ovo izdaœe zbog loåeg grafiçkogkvaliteta odnosno neçitkosti (S. Laliø).

Monografija Mite Kostiøa o srpskim seobama u Ruskocarstvo odnosno u danaåœu Ukrajinu, pisana je na osnovuobilate izvorne graÿe iz beçkih drëavnih arhiva, Drëavnogarhiva u Moskvi i Patrijaråijsko-mitropolijskog arhiva(sada Arhiv SANU) u Sremskim Karlovcima, na objavæenimizvorima ruske, srpske, nemaçke i maÿarske provenijencije,kao i na celokupnoj istorijskoj literaturi o srpsko-ruskim,srpsko-maÿarskim i rusko-austrijskim odnosima, objavæenojdo kraja Prvog svetskog rata. Danas, posle osam decenija,dokumentaciji koju je M. Kostiø koristio u svom delu moglobi se åtoåta dodati i iz ruskih, ukrajinskih, austrijskih,maÿarskih pa i drugih arhiva, biblioteka i muzeja, ali seokvir œegove monografije ne bi bitnije izmenio iako bi semozaik zbivaœa, posebno u pogledu ëivota Srba u Novoj Sr-biji i Slavenosrbiji, pa i preseæavaœa i reemigracije posle1752. mogao uçiniti guåøi i reæefniji.

Ne ulazeøi u prepriçavaœe podataka Kostiøeve mono-grafije, ograniçiøemo se na ono åto u œoj smatramo kaosuåtinsko.

Monografija se ne odnosi samo na seobu Srba u Ruskucarevinu 1751–1752. i na stvaraœe i istorijat Nove Srbijei Slavenosrbije nego na srpsko-ruske veze i iseæavaœe Srbau Rusko carstvo tokom prve polovine H¿ÌÌÌ veka, od vremena

POGOVOR 151

POGOVOR

patrijarha Arsenija ÌÌÌ Çarnojeviøa i cara Petra Ì Velikogdo mitropolita Pavla Nenadoviøa i carice JelisavetePetrovne, odnosno austrijskih vladara Leopolda Ì, Josifa Ì,Karla ¿Ì i Marije Terezije.

Mita Kostiø je meÿu prvima upoznao srpsku istorio-grafiju s likovima Pantelije-Pane Boëiøa, Jovana Albaneza,Jovana Stojanova, Stevana Vitkoviøa, Dimitrija Periøa iPetra Tekelije, koji su kao bivåi austrijski graniçarskioficiri uçestvovali u stvaraœu Srpskog i drugih pukova uRusiji i œihovom izvoÿeœu na ratiåta i, zapravo, krçiliput za masovno preseæavaœe srpskih oficira i vojnika izPotiske, Pomoriåke, Podunavske i drugih delova Vojnegranice u juënu Rusiju odnosno Ukrajinu pod Jovanom Hor-vatom, Jovanom Åeviøem i Rajkom Preradoviøem sredinomH¿ÌÌÌ veka.

Na naçin koncizan i jasan, mestimiçno kritiçan,Kostiø je prikazao uzroke i tokove seoba Srba u Rusko carst-vo kao i politiçke odnose izmeÿu Austrije, Rusije i Pruske,a u odgovarajuøoj meri i Turske i Francuske, u koje je us-peåno ukomponovao tematiku srpskih seoba, posebno kao vr-lo osetæivo pitaœe u odnosima austrijskog i ruskog dvora,odnosno œihove vrlo veåte i dovitæive diplomatije. Istotako, on vrlo ubedæivo prikazuje stavove Beçkog dvora, odno-sno Ratnog saveta i ministara, s jedne i maÿarskih vlasti sdruge strane u odnosu na Vojnu granicu i Srbe u œoj, kao iodnose Srba i Maÿara, mada se ima utisak da poloëaj Srba-graniçara prikazuje povoænije nego åto je bio s obzirom nauvoÿeœe poreza i ukidaœe plate u novcu 1722. godine.

Kostiø, prema nemaçkoj literaturi, prikazuje reorgani-zovaœe Vojne granice posle austro-turskog rata 1737–1739, au toku rata za austrijsko nasleÿe (1741–1748), u kojima suSrbi bili od izuzetnog znaçaja za Beçki dvor, a na osnovu do-maøih izvora opisuje dramatiçne prilike meÿu srpskimgraniçarima u Potisju i Pomoriåju 1750–1751, rascep u re-dovima graniçarskih oficira o pitaœu ostanka u vojnom sta-

SLAVKO GAVRILOVIØ152

tusu, odnosno prelaska u graÿanski staleë (70:50), kao i vreœei anarhiju po graniçarskim åançevima koji su se naålipred izborom: ili iseæavaœe u Srem i Banat ili potpadaœepod civilnu, komorsku ili pak spahijsku vlast i ëupanijskuupravu, åto bi ih, pre ili kasnije, vodilo u kmetsku potçi-œenost i obespravæenost, u staleë prezrenih „jobaÿa“. Naj-zad, Kostiø nije propustio da istakne negativno drëaœekarlovaçkog mitropolita Pavla Nenadoviøa prema seobi uRusku carevinu i dõ svoje objaåœeœe.

Posebnu paëœu Kostiø je poklonio diplomatskimodnosima Austrije i Rusije u vezi sa srpskim seobama iz jedneu drugu carevinu, zatim vezama pukovnika Jovana Horvata iruskog poslanika u Beçu, Bestuëev-Rjumina, prepisci Rju-mina s nadleënima u Petrogradu, sve do carice Jelisavete,kao i referatima austrijskog drëavnog sekretara Kristi-fora Bartenåtajna, koji je vodio diplomatsku prepisku sRusijom i koji je, kao i carica Marija Terezija, çinio sve dane nanese åtetu savezu Austrije i Rusije, uperenom protivPruske kao glavnog neprijateæa Austrije. Autor je vrlo us-peåno ocrtao likove tadaåœih vodeøih austrijskih i ruskihdiplomata: Ulfelda, Pretlaka, Bartenåtajna, Kaunica, od-nosno braøe Bestuëev-Rjuminih, Viåœevskog, Kajzerlinga,œihovu taktiku i sposobnost snalaëeœa u zamråenimsporovima dveju drëava oko srpskih seoba, posebno se zadr-ëavajuøi na sporu oko hapåeœa Srba-ruskih oficira isuzbijaœe proruske agitacije meÿu Srbima u Monarhiji zaiseæavaœe u Novu Srbiju i Slavenosrbiju, sporu u kome suaustrijsko-ruske nesuglasice dosegle vrhunac ali i razumnorazreåeœe koje je doålo u vreme kad su i sami Srbi, zbog aust-rijskih represalija i drugih uzroka sve slabije a potom, oko1759. godine, i potpuno prestali da se iseæavaju u veøim gru-pama u Rusku carevinu.

U vreme kad je Mita Kostiø pisao ovu monografiju, ni-je bilo moguøe pristupiti relevantnim arhivskim doku-mentima o Novoj Srbiji i Slavenosrbiji u moskovskim i ki-

POGOVOR 153

SLAVKO GAVRILOVIØ154

jevskim arhivima, niti se moglo osloniti na ranije obimni-je arhivske istraëivaçke rezultate. Tek sedamdesetih godi-na proålog veka, blagodareøi sistematskim arhivskim is-traëivaœima u inostranim arhivima, koja je pokrenuo ArhivVojvodine, ustanovæeno je da se u Ruskom vojno-istorijskomarhivu u Moskvi (arhivski fond „Husarski odsek Kancelari-je Vojne kolegije“) i Centralnom drëavnom istorijskomarhivu Ukrajine u Kijevu (arhivski fond „Slavenosrpskakomisija“) çuva nekoliko desetina hiæada dokumenata od pr-vorazrednog znaçaja za prouçavaœe istorije Nove Srbije iSlavenosrbije s raznih aspekata (vojnog, administrativno-politiçkog, ekonomskog, demografskog, kulturnog i dr.).

Otuda Kostiø u uvodu svoje kœige napomiœe da je podatkeiz Drëavnog arhiva u Moskvi dobio od prof. dr V. Ÿeriøa –a reç je samo o dokumentima koji se odnose na doseæavaœeCrnogoraca u Rusiju. Meÿutim, mali broj koriåøenih izvor-nih arhivskih dokumenata Kostiø je nadoknaÿivao znalaçkimkoriåøeœem prezidijalnih dokumenata åtampanih u Pot-punoj zbirci zakona Ruske imperije i dokumenata åtampanihu Istoriji Rusije Solovjeva.

Da su Kostiøu bili dostupni ruski i ukrajinski arhiv-ski izvori, a o kojima postoje sadaåœa saznaœa, sigurno je dabi mu posluëili za detaænije istorijske analize i fak-tografski potpuniju sliku Nove Srbije i Slavenosrbije. Ta-da bi i œegova monografija, po broju strana koje posveøuje po-jedinim temama, u veøoj meri odraëavala naslov koji nosi.

Savremeni istoriçari, koji su imali priliku da kon-sultuju bogatu arhivsku graÿu u ruskim i ukrajinskim arhivi-ma, verovatno ne bi bili saglasni, u pogledu istorijske suå-tine, s Kostiøevim izrazima „propast“ Nove Srbije i Slave-nosrbije ili „propast srpskih naseæa“. Nova Srbija i Slaveno-srbija nisu „propale“, nego su izgubile svojstva posebnih vojnihi administrativno-politiçkih oblasti. I Nova Srbija, i Sla-venosrbija, i srpska naseæa ugradili su se, i kao istorijski do-gaÿaj i kao istorijski proces, u istoriju ruske drëave i tkivo

ukrajinskog naroda. I, åto je veoma bitno, i pored toga åto jeod seobe proålo dva i po veka, ovovremena saznaœa dokazuju daje svest o srpskom poreklu ëiteæa nekadaåœih srpskih naseæa– joå ëiva.

Kœiga Mite Kostiøa je i u doslovnom smislu jedinstvenodelo – ona je jedina monografija o Novoj Srbiji i Slavenosrbijikoju je do danas dala srpska istoriografija. Meÿutim, osnovnimotiv za ponovno izdavaœe ove monografije jesu œen nauçno-kulturni znaçaj i œena visoka vrednost. Istovremeno, ponovnoizdaœe trebalo bi da bude i podstrek, ali i putokaz savremenimistraëivaçima istorije Nove Srbije i Slavenosrbije.

Slavko Gavriloviø

POGOVOR 155

Ì. ARHIVSKI IZVORI

ARHIVSKI FONDOVI OD PRVORAZREDNOG ZNAÇAJA

RUSIJA

Ruski vojno-istorijski arhiv u Moskvi

1. Husarski odsek Kancelarije Vojne kolegije – arhivski fond ¡ 10,arhivskih jedinica 4.749, 1723–1793.

Do sada je pregledano ukupno 90 ukoriçenih svezaka dokume-nata, sa oko 30.000 listova; izveåtaji se çuvaju u Arhivu Voj-vodine.

Mikrofilmovana je samo sveska ¡ 73, po „opisu“ 2/109, ko-ja sadrëi dokumenta iz 1752–1754. godine – 560 snimaka.

UKRAJINA

Centralni drëavni istorijski arhiv Ukrajine u Kijevu

2. Slavjanoserbska komisija – arhivski fond ¡ 1.413, arhivskihjedinica 52 (sveske ukoriçenih dokumenata koje imaju od 40 do1.000 listova), 1751–1765.

Do sada je pregledano 38 svezaka, sa oko 23.000 listova;izveåtaji o pregledanim sveskama çuvaju se u Arhivu Vojvodineu Novom Sadu.

GRAŸA ZA BIBLIOGRAFIJU 157

GRAŸA ZA BIBLIOGRAFIJUO SEOBI SRBA U RUSKO CARSTVO

U H¿ÌÌÌ VEKU

ARHIVSKI FONDOVI KOJI SADRËE IZNAÇAJNA DOKUMENTA O SEOBAMA

RUSIJA

Centralni drëavni arhiv drevnih akata u Moskvi

3. Odnosi Rusije sa Austrijom i Nemaçkom – arhivski fond ¡ 32,arhivskih jedinica 2.107, 1488–1800.

4. Beçka misija – arhivski fond ¡ 33, arhivskih jedinica 267,1720–1800.

5. Odnosi Rusije s Grçkom – arhivski fond ¡ 52, arhivskih je-dinica 557, 1509–1798.

6. Odnosi Rusije sa Srbijom, Slavonijom i Crnom Gorom – arhiv-ski fond ¡ 86 i 95, arhivskih jedinica 246, 1699–1807.

7. Odnosi Rusije s Turskom – arhivski fond ¡ 89, arhivskih je-dinica 3.348, 1496–1800.

8. Predmeti o Ukrajini – arhivski fond ¡ 13, arhivskih je-dinica 103, 1606–1790.

9. Vojni predmeti – arhivski fond ¡ 20, arhivskih jedinica 455,1700–1820.

10. Kancelarija Praviteæstvujuåçeg senata – arhivski fond ¡248, arhivskih jedinica 9.461, 1711–1796.

11. Peterburåka senatska kancelarija – arhivski fond ¡ 256,arhivskih jedinica 92, 1742–1750.

Ruski vojno-istorijski arhiv u Moskvi

12. Inostrana ekspedicija Kancelarije Vojne kolegije – arhivskifond ¡ 13, arhivskih jedinica 7.258, 1723–1812.

13. Landmilicijski odsek Kancelarije Vojne kolegije – arhivskifond ¡ 14, arhivskih jedinica 2.349, 1733–1799.

14. Zbirka oficirskih iskaza – arhivski fond ¡ 490, arhivskihjedinica 2.958, 1720–1793.

15. Graÿa o Ruskoj imperiji – arhivski fond ¡ 410, arhivskih je-dinica 1.943, H¿ vek –1900.

16. Statistiçki podaci o Ruskoj imperiji – arhivski fond ¡ 414,arhivskih jedinica 3.430, 1735–1788.

RADOVAN MIØIØ158

17. Rat s Turskom i poæskim konfederalistima – arhivski fond¡ 464, arhivskih jedinica 836, 1769–1774.

UKRAJINA

Centralni drëavni istorijski arhiv Ukrajine u Kijevu

18. Kijevska gubernijska kancelarija – arhivski fond ¡ 59,arhivskih jedinica 9.996, 1709–1781.

19. Koå Nove zaporoåke seçi – arhivski fond ¡ 229, arhivskih je-dinica 372, 1713–1777.

20. Pukovske kancelarije slobodske Ukrajine – Ahtirska, Izjumska,Ostrogoåka, Sumska i Harkovska pukovska kancelarija –arhivski fondovi ¡ 27, 28, 29, 30, 31, arhivskih jedinicaukupno 1.472, 1664–1765.

21. Generalna vojna kancelarija – arhivski fond ¡ 51, arhivskihjedinica 2.891, 1656–1765.

22. Vasiækovska pograniçna carinarnica – arhivski fond ¡ 118,arhivskih jedinica 266, 1750–1795.

ÌÌ. ÅTAMPANI IZVORI

KŒIGE

23. AGATONOVIØ, R., SPASIØ, P. M.Srpski ustanici protivu Turaka u vezi sa narodnim seobama

u tuÿinu od 1459–1814 god. – Beograd : Åtamparija SvetozaraNikoliøa, 1895. – 503 str.

24. BABENKO, V. A.Ètnografiçeskiy oçerk narodnogo bôta Ekaterinnoslavskogo

kraá. – Ekaterinnoslav, 190525. BAGLÌY, D. Ì.

Ìstorá Slobìdsókoî Ukraîni. – Harkìv, 191826. Kolonizaciá Novorossiyskogo kraá i ego pervôe åagi po puti

kulóturô. – Kiev : Tipografiá G. T. Korçak-Novickogo, 1989.– 115 str.


RADOVAN MIØIØ160

27. Oçerki po istorii kolonizacii stepnoy okrainô Moskovskogogosudarstva. – Moskva, 1887

28. BANTIÅ-KAMENSKIY, D. N.Istoriá Maloy Rossii. – Moskva, 1822

29. GANGEBLOV, A. S.Vospominaniá dekabrista. – Moskva, 1880. – 240 str.

30. GOLOBUCÓKIY, V. O.Zaporozóka Sìç v ostannì çasi svogo ìspuvanná 1734–1775. – Kìev

: Akademiá nauk Ukraînsókoî RSR, 1961. – 415 str.31. Zaporozóke kozactvo. – Kìiv : Viåa åkola, 1994. – 539 str.32. DAÅKEVIÇ, N.

Obwenie qënoy Rusi s Qgoslavánami. – Sankt Peterburg, b. g.

33. EFIMENKO, A.Istoriá ukrainskogo naroda. – Kiev : Lôbidó, 1990. – 512 str.

34. ZELIØ, GerasimËitije Gerasima Zeliøa. Sv. 1. – u Beogradu : Srpska kœi-

ëevna zadruga, 1897. – ¿ÌÌÌ, 211 str.35. Ëitije Gerasima Zeliøa. Sv. 2. – u Beogradu : Srpska kœiëev-

na zadruga, 1898. – ¿, [3], 228 str.36. Ëitije Gerasima Zeliøa. Sv. 3. – u Beogradu : Srpska kœiëev-

na zadruga, 1900. – H¿ÌÌ, [3], 252 str.37. Istoriá mìst ì sìl Ukraìnsókoî RSR : Donecóka oblastó, – Kìiv

: Akademiá nauk URSR, 1970. – 992 str.38. Istoriá mìst ì sìl Ukraìnsókoî RSR : Kirovogradsóka oblastó,

– Kìiv : Akademiá nauk URSR, 1972. – 817 str.39. Istoriá mìst ì sìl Ukraìnsókoî RSR : Lugansóka oblastó, – Kìiv

: Akademiá nauk URSR, 1968. – 940 str.40. Istoriá Ukrainskoy SSR : Vtoraá polovina H¿ÌÌ–H¿ÌÌÌ v. –

Kiev : Naukova dumka, 1983. – 720 str.41. Istoriá Qgoslavii. – Moskva : Akademiá nauk SSSR, 1963. –

736 str.42. JAÇOV, Marko

Venecija i Srbi u Dalmaciji u H¿ÌÌÌ veku. – Beograd : Prosve-ta, 1984. – 157 str.

43. KABUZAN, V. M.Zaselenie Novorossii (Ekaterinoslavskoy i Hersonskoy gu-

bernii) v H¿ÌÌÌ–pervoy polovine HÌH v. (1719–1858). – Moskva :Nauka, 1976. – 306 str.

44. KLAUS, A.Naåi kolonii : opitô i materialô po istorii i statisti-

ke inostrannoy kolonizacii v Rossii. – Sankt Peterburg,1869. – 114 str.

45. KOSTIØ, MitaSrpska naseæa u Rusiji : Nova Srbija i Slavenosrbija. – Beo-

grad, 1923. – 135 str.46. LASKOVSKIY, F. F.

Materialô dlá istorii inëenernego iskusstva v Rossii. –Sankt Peterburg, 1865. – 1016 str.

47. MATKOVSKI, AleksandarMakedonskiot polk vo Ukraina. – Skopje : Misla, 1985. – 288

str.48. Metodiçnì poradi vçitelám po vivçennq ìstori Kìrovograd-

sókoî oblastì (kray u drugìy polovinì H¿ÌÌÌ–peråìy poloviniHÌH st.). – Kìrovograd : KDPÌ, 1988. – 28 str.

49. PAÅUTIN, A.Istoriçeskiy oçerk g. Elisavetgrada. – Elisavetgrad, 1897.

– 175 str.50. PÌRKO, V. O.

Osvoénná Pìvdená Ukraîni v HÌ¿–H¿ÌÌÌ st. – Kìev, 1996. – 36 str.51. PISAREVSKIY, A. O.

Iz istorii inostrannoy kolonizacii v Rossii v H¿ÌÌÌ v. –Moskva, 1909. – 522 str.

52. PIÅÇEVIØ, SimeonIzvestie o nahoëdenii Simeona Stepanoviça Piåçeviça

1731–1785. – Moskva, 1884. – 561 str.53. Memoari. – Beograd : Srpska kœiëevna zadruga, 1963. – HÌÌÌ, 531

str.54. POLONSÓKA-VASILENKO, N. D.

Zaseleniá Pìvdennoî Ukraîni v polovinì H¿ÌÌÌ st. (1734–1775).– Mqnhen, 1960. – 221, 186 str.

55. The settlement of the Southern Ukraine (1734–1775). – New York,1955. – 293 p.


56. POSUNÓKO, O. M.Istoriá Novoî Serbìî ta Slov’ánoserbìî. – Zaporiëëá : RA

„Tandem-u“, 199857. RIBALKA, Ì. K.

Ìstoriá Ukraîni : Vìd naydavnìåih çasì do kìncá H¿ÌÌÌ st.Harkìv : Osnova, 1995. – 446 str.

58. RIGELÓMAN, A. A.Letopisnoe povestvovanie o Maloy Rossii. – Moskva, 1847

50. ROZANOV, G.Otrôvok povestvovaniá o Novorossiyskom krae iz origi-

nalónôh istoçnikov poçerpnutôy. – Odessa, 1851. – 53 str.60. RUDÁKOV, Pavel

„V sluëbu i veçnoe podanstvo...“ : serbskie naseleniá NovaSerbiá i Slavánoserbiá na ukrainskih zemláh (1751–1764).–Kiev : Obwestvo „Ukraina Serbiá“, 2001. – 176 str.

61. Seoba Srba u Rusiju u 18. veku. – Beograd : „Sluëbeni list SR Ju-goslavije“, 1995. – 184 str.

62. SKALÓKOVSKIY, A.Bolgarskie kolonii v Bessarabii i Novorossiyskom krae. –

Odessa, 1848. – 156 str.63. Istoriá Novoy Seçi ili poslednego Koåa Zaporoëskogo :

izvleçeno iz sobstvennogo Zaporoëskogo arhiva. – Odessa,1841.

2. izd. – 18463. izd. – 1885

64. Opôt Statistiçeskogo opisaniá Novorossiyskogo kraá : ge-ografiá, ètnografiá i narodoisçeslenie Novorossiyskogokraá. – Odessa, 1850. – 366 str.

65. Hronologiçeskoe obozrenie istorii Novorossiyskogo kraá1731–1823. – Odessa, 1836. – 300 str.

66. Istoriá Novoî Sìçì abo ostannóogo Koåa Zaporozókogo. –Dnìpropetrovsók : Sìç, 1994. – 678 str.

67. SOLOVÓEV, S. M.Istoriá Rossii s drevneyåih vremen. – Moskva, 1964–1965. –

715, 646 str.68. TEKELIJA, Sava

Opisanije ëivota. – Beograd : Prosveta, 1966. – 403 str.

RADOVAN MIØIØ162


69. CEROVIØ, ÆubivojeSrbi u Rusiji. – Beograd : Ministarstvo Republike Srbije za

veze sa Srbima izvan Srbije, 1998. –209 str.70. Srbi u Ukrajini. – Beograd : Ministarstvo Republike Srbije

za veze sa Srbima izvan Srbije, 1997. – 76 str.71. CRŒANSKI, Miloå

Seobe i Druga kœiga Seoba. Kœ. 1, 2. – Beograd : Srpska kœi-ëevna zadruga, 1962. – 550, 551–1074 str.

72. ÅIÅMAREV, V. F.Romanskie poseleniá na qge Rossii. – Leningrad : Nauka, 1975.

– 245 str.73. ÅMIDT, A.

Materialô dlá geografii i statistiki Rossii : sobrannôeoficerami generalónogo åtaba : Hersonskaá guberniá. – SanktPeterburg : Voennaá tipografiá, 1863. – 603, 810 str.

74. WEBALÓSKIY, P.Potemkin i zaselenie Novorossiyskogo kraá. – Moskva, 1869. –

21 s.75. WEKATOV, A.

Slovarò geografiçeskiy Rossiyskogo gosudarstva. – Moskva,1804.

76. ÁVORNICKIY, D. I.Istoriá goroda Ekaterinoslava. – Dnepropetrovsk : Pro-

minó, 1989. – 200 str.77. Ìstoriá zaporìzókih kozakìv. – Lóvìv : Svìt, 1990. – 319 str.

ÇLANCI U ZBORNICIMA I ÇASOPISIMA

78. ANDRIEVSKIY, A.Serbô v KieveU: Kievskaá starina. – 1885. – Tom 11, str. 381–395 ; Tom 12,

str. 505–511.79. ARSENIY, arhimadrit

Sofroniy Dobraåeviç – arhimandrit Novoy SerbiiU: Kievskaá starina. – 1884. – Tom 10, str. 276–304.

80. BAËOVA, A. P.Iz qgoslavánskih zemeló – v RossiqU: Voprosô istorii. – 1977. – V. 2, str. 124–137.

81. BARJAKTAROVIØ, MirkoSerbi na UkraînìU: Narodna tvorçìsót ta etnografiá. – 1971, –V. 3, str. 38–42

82. BARJAKTAROVIØ, MirkoSudbina odseæenih Srba u UkrajiniU: Zbornik radova Etnografskog instituta – 1971. – Kœ. 5,

str. 135–15083. VELICÔN, A. A.

Inostrannaá kolonizaciá v RossiiU: Russkiy vestnik. – 1889. – Tom 1, 2

84. GNATQK, V.Znosini Ukrainô z serbamiU: Naukoviy zbìrnik, prisváçeniy M. Gruåevsókomu. –

Lóvìv, 1906.85. GRIGOROVIÇ, V. I.

Ob uçastii serbov v naåih obwestvennih otnoåeniáhU: Zapiski Novorossiyskogo universiteta. – 1876. – Tom 20,

str. 5786. GRUJIØ, Radoslav M.

Prilozi za istoriju seobe Srba u RusijuU: Spomenik. – 1913. – LI, 2. razred, kœ. 43, str. 70–79

87. DIVNIY, IvanUkraînsóka dolá generala TekeliáU: Kiîvsóka starovina. – 1997. – V. 1/2, str. 114–121

88. D-SKIY, V.Serbskie vôhodci v Novorossii i ih duhovenstvoU: Kievskaá starina . – 1904. – Tom 3, str. 107–108

89. DIMITRIJEVIØ, StevanGraÿa za srpsku istoriju iz ruskih arhiva i bibliotekaU: Spomenik. – 1922. – LIII, 2. razred, kœ. 45, str. 1–329

90. ZAGOROVSKIY, E. A.Oçerki po istorii slavánskoy kolonizacii v Novorossii v

H¿ÌÌÌ vekeU: Voenno-istoriçeskiy vestnik. – 1912. – Kn. 1, str. 87–99 ;

kn. 4, str. 125–148. – 1913. – Kn. 1, str. 63–8591. Slavánskaá kolonizaciá Novorossiyskogo kraá v H¿ÌÌÌ st.

U: Vestnik Kievskogo otdela Imperatorskogo voenno-isto-riçeskogo obwestva. – 1909.

RADOVAN MIØIØ164

92. ZAMKOVOY, V. P., WERBAÇENKO, V. I.Osnovateló Slavánoserbii i ego potomkiU: Bahmutsókiy çasopis. – 1996–1997. – Tom 5–6, str. 13–18

93. IVIØ, AleksaSeoba Crnogoraca u Rusiju 1756. godine : prolaz iseæenika

kroz danaåœu VojvodinuU: Letopis Matice srpske. – 1932. – Kœ. 332, sv. 1–3, str.

175–18694. IKODINOVIØ PLEMIØ, Kosta

Disertacija posveøena srpskom narodu u MaÿarskojU: Zastava. – 1883. – H¿ÌÌÌ, br. 78, str. 1–3 ; br. 80, str. 1–3

95. KARPENKO, Q. A., SMOLÓSKAÁ, A. K.Qgoslavskie sledô v toponimii qga UkrainôU: Onomastica Jugoslavica. – 1975, br. 5, str. 67–80

96. KOVAÇEVIØ, BoëidarO kulturnim vezama Srba s RusimaU: Letopis Matice srpske. – 1947. – Kœ. 360, sv. 2, str. 99–112

97. KOMAROVA, LesjaSrbi u Rusiji u H¿ÌÌÌ veku „Seobama“ Miloåa Crœanskog i u

istorijskim izvorimaU: Nauçni sastanak slavista u Vukove dane : referati i saop-

åteœa. Kœ. 23/1. – Beograd : Meÿunarodni slavistiçki centar,1993. – str. 47–52

98. KOSTIØ, MitaJedan izveåtaj o srpskim naseæima u Rusiji uoçi œihove sto-

godiåœice (1752–1852)U: Glasnik Istoriskog druåtva u Novom Sadu. – 1929. – ÌÌ,

sv. 1, str. 108–10999. Rezolucija Srba Moriåana protiv razvojaçeœa Krajina 1750.

U: Glasnik Istoriskog druåtva u Novom Sadu. – 1931. – Ì¿,sv. 1, str. 112–114

100. KRAVEC, D. P.Osvoenie Bahmutskogo kraá SerbamiU: Bahmutsókiy çasopis. – 1999–2000, – Tom 7–8, str. 39–45

101. LALIØ, SredojeDokumenti o ostavci na vojnu sluëbu Simeona PiåçeviøaU: Zbornik Matice srpske za kœiëevnost i jezik. – 1972. –

HH, sv. 2, str. 373–377


102. Husarski odsek Kancelarije Vojne kolegije (gusarskoe povit’e KancelariiVoennoj kollegii)

U: Arhivska graÿa o naåoj zemlji u arhivima i drugim ustanovamaSSSR. – Sremski Karlovci : Zajednica arhiva Vojvodine, 1972. – Str.73–144

103. MARTINOVIØ, Duåan J.Jovan Stefanoviø BaæeviøU: Portreti ¿ÌÌ. – Cetiœe : Centralna narodna biblioteka

Republike Crne Gore, 2000. – Str. 7–25104. MIKITENKO, Oksana

Seoba Srba u Ukrajinu (istorijskokulturni i etnofolk-lorni pogled)

U: Nauçni sastanak slavista u Vukove dane : referati isaopåteœa. Kœ. 20/1. – Beograd : Meÿunarodni slavistiçkicentar, 1991. – Str. 271–281

105. MÌTELÓMAN, É.Serbsókì emìgranti Återiçì v RosììU: UÌË. – 1989. – V. 4, str. 119–123.

106. PAVIØ, MiloradSimeon PiåçeviøU: Åidina. – 1997. – ÌÌÌ, str. 11–28

107. PAVLQÇENKO, O. V.Serbsókì vìysókovo-zemlerobskì poseleniá na Ukraînì u H¿ÌÌÌ st.U: UÌË. – 1981. – V. 2, str. 101–108.

108. PAÅÇENKO, JevgenijSeoba Srba u Ukrajinu sredinom 18. veka : prilog prouçavaœu

problema meÿuetniçkih vezaU: Nauçni sastanak slavista u Vukove dane : referati i saop-

åteœa. Kœ. 20/1. – Beograd : Meÿunarodni slavistiçki centar,1991. – str. 63–70

109. PIÅÇEVIÇ, AleksandarPrimeçaniá na Novorossiykiy krayU: Kievskaá starina. – 1884. – Tom 8

110. POPOV, N.Veonnôe poseleniá serbov v Avstrii i RossiiU: Vestnik Evropô. – 1879. – V. 6, str. 597–620

RADOVAN MIØIØ166

111. POPOVIØ, Sava K.Iseæavaœe Srba iz Vojvodine u Rusiju polovinom H¿ÌÌÌ veka :

osnivaœe „Nove Srbije“ izmeÿu Dœepra i SiœuåaU: Vreme. – 1939. – HÌH, br. 6382, str. 14

112. STANISLAVSKIY, S.K istorii kolonizaciiU: Sbornik statey Ekaterinoslavskogo nauçnog obwestva. –

1904.113. STEFANOVIØ, Mirjana D.

Simeon Piåçeviø – graÿa za istoriju srpske kœiëevnostiU: Danica. – 1994. – Ì, str. 69–81

114. TEKELIJA, SavaBìografia Petra Avramoviça Tekeli, Rossìyskogò GeneralaU: Serbskìy Lítopis za godinu 1833. – 1833. – Çastica 2, str.

1–19115. TKAÇENKO, M.

Utvorenná Novoî Serbìì na zaporìësókih zemláh v 1752 r.U: Ukraîna. – 1926. – Kn. 17, v. 2–3, str. 154–158.

116. TOMIØ, JovanCrnogorski mitropolit Vasilije Petroviø i pokuåaji emi-

gracije Crnogoraca u Rusiju 1754–1757 god.U: Glas Srpske kraæevske akademije. – 1920. – HS¿Ì, 2. razred,

kœ. 56, str. 209–267117. FORIÅKOVIØ, Aleksandar

Seobe Srba u Rusiju tokom H¿ÌÌÌ vekaU: Istorija srpskog naroda : Srbi u H¿ÌÌÌ veku. – Beograd :

Srpska kœiëevna zadruga, 1986. – str. 233–250118. HAXIØ, Antonije

Srpkiœa u narodu i sa svetomU: Javor. – 1883. – H, br. 6, stub. 163–171

119. HAXIØ, JovanSrblói u Russìi. (Prilog za Istorìq naroda Srbskoga). Izò

Apollona Skalókovskogó : Hronologiçeskoé obozrenìe Is-torìi novorossìyskago kraá, Odessa 1836

U: Golubica sò cvetomò knóiëestva srbskogò. – 1840. – ÌÌ,str. 270–287


120. CRŒANSKI, MiloåZapisi ÿenerala Piåçeviøa. Graniçari po Evropi. Patrijarh

Åakabenda kao provodaxija. Nova Srbija na HersonuU: Politika. – 1924. – HHÌ, br. 5767, str. 1–2

121. Zapisi ÿenerala PiåçeviøaU: Åidina. – 1997. – ÌÌÌ, str. 47–52

122. ÅPILEVSKIY, M. M.Politika narodonnaseleniá v carstvovanie imperatricô

Ekaterinô ÌÌU: Zapiski Novorossiyskogo universiteta. – 1848. – Tom 6

123. ÁSTREBOB, V. N.Arhiv kreposti sv. ElisavetôU: Zapiski Odeskogo obwestva istorii i drevnosti. – 1889.

– Tom 15, str. 548–593.124. Dopolnenie k rodoslovnoy Horvatov

U: Trudô ¿Ì arheologiçeskogo sòezda v Odesse (1884. g.) –Odessa, 1889. – str. 87–91

125. Pesná o serbeU: Kievskaá starina. – 1884. –Tom 10, str. 757

126. Recenziá na Izvestiá o ëizni i pohoëdeniáh S. S. PiåçeviçaU: Kievskaá starina. – 1884. – Tom 10

Radovan Miøiø

RADOVAN MIØIØ168

NAPOMENA: Ovim pregledom arhivskih fondova, koji sadrëegraÿu o seobama Srba u Rusiju u H¿ÌÌÌ veku, nije iscrpen spisak i drugihinstitucija, ni arhivskih fondova i zbirki koje imaju relevantne gra-ÿe o seobama. To su, na primer, neki oblasni arhivi i muzeji u Ukrajini(u Lugansku, Dœepropetrovsku, Kirovogradu, Odesi, Zaporoëju), zatimrukopisne zbirke pri akademiji nauka Rusije i Ukrajine i pri velikimruskim i ukrajinskim bibliotekama i druge. Pregled arhivskih fondo-va prezentovan je zahvaæujuøi podacima do kojih je istraëivaœem do-åao mr Sredoje Laliø.

Prezentovana graÿa za bibliografiju saçiœena je beleëeœem do-stupnih radova o seobama Srba u Rusiju u H¿ÌÌÌ veku i veøim delom pre-uzimaœem podataka o izvorima u sastavu tih radova i podataka izdrugih sekundarnih popisa. Otuda su opisi u izvesnim jedinicama ne-potpuni. Osim pomenutih, takozvanih skrivenih bibliografija, dosada nije objavæena nijedna samostalna bibliografija o seobama Srba uRusiju u H¿ÌÌÌ veku.

A

Avramoviø (Abrahamoviø) Vele-mir, poruçnik Potiske kra-jine iz Mohola 41, 44

Ada, mesto 44Adamov Jovan, krajiåki vahtmaj-

ster 60Azov, grad u Rusiji 149Azovska gubernija 144Azovsko more 137Albanez Jovan, major ruske vojske

18, 19Albanija 146Albanci 89, 90, 97, 99, 136Ameænik, reka u Rusiji 64Ana Ivanovna, ruska carica 12,

19, 20, 21, 137Andreas, ugarski kraæ 115Antonoviø Isaija v. Isaija An-

tonoviøAntonoviø Janika, krajiåki

ober-kapetan 44Antonoviø Jovan, oficir Poti-

ske krajine iz Titela 41Apostoli, plemiøka porodica iz

Malorusije 21

Arad, grad 11, 15, 30, 34, 36, 38, 55,56, 60, 117

Arnauti v. AlbanciArnautka, naseæe Arbanasa u

Ukrajini 99Arsenije ÌÌÌ Çarnojeviø, patri-

jarh 11, 12, 15, 17, 120Arsenije Ì¿ Jovanoviø Åakaben-

ta, patrijarh 37, 118Arsenijev Georgije, krajiåki

barjaktar 126Arhangelsk (Novoarhangelsk), srp-

sko naseæe u Novoj Srbiji 103Atanasije, mitilenski episkop 99Austrija, Austrougarska 9, 12, 13,

14, 17, 19, 25, 26-28, 32, 35, 47,48, 51, 55, 58, 68, 71, 75, 76, 79,83, 87, 89, 90, 93-95, 101, 112,122, 124, 139, 141

Ahen, grad 25, 38Ahmet, turski sultan 16

B

Bavarska 36Badræica Jovan, kapetan Potiske

krajine iz Sente-Ostrova 41, 44

169

REGISTAR

Bajanac Marko, krajiåki kaplar126

Bajanac Petar, poruçnik Potiskekrajine iz Kaœiëe 42, 60

Bajezitoviø Atanacko, kapetanPotiske krajine iz Çuruga 41

Balamiri Nikolaj, prota izErdeæa 48

Baleviø Jovan, sindikus Srem-skih Karlovaca 89, 96

Balkan, Balkansko poluostrvo 16,101

Baæevo, mesto u Srbiji 21Banat, 13, 32, 36, 39,40, 45, 46, 47,

49, 54, 56, 59, 67, 72, 73, 74, 79,81, 85, 102, 105, 134, 135, 145

Bartenåtajn Josif, grof, pred-sednik Ilirske dvorske de-putacije 26, 45, 46,67, 69, 70,71, 72, 109, 114, 129, 130, 135

Bastoviø Atanasije, Grk 99Batka, selo u Banatu 30Baturin, mesto u Malorusiji 52Bahmut, utvrÿeni grad u Slave-

nosrbiji 123, 124, 126, 141Baçka 33, 35Bela, ugarski kraæ 115Beograd 23, 93Berezovka, reka u Ukrajini 64Bernes, grof, austrijski posla-

nik u Petrogradu 27, 48Bestuëev-Rjumin Aleksej Petro-

viç, grof, ruski kancelar 26,27, 45,47, 48, 49, 50, 51, 52, 53,54, 58, 60, 61, 67, 68, 70, 72,74,75, 77, 79, 80, 83, 84, 86,109, 112,110, 113, 120, 123,131

Bestuëev-Rjumin Mihailo Pe-troviç, grof, ruski poslaniku Beçu 45, 47, 53, 67, 76, 80, 126

Beç 11, 12, 14,15, 25, 26, 27, 28, 30,36, 37,38, 41, 45, 46, 47, 48, 49,50, 51, 58, 63, 67, 68, 69, 71, 72,73, 74, 76, 79, 80, 81, 82, 84, 86,87, 92, 93, 95, 94, 95, 100, 105,109, 111, 112, 113, 114, 118, 119,120, 122, 125, 129, 130, 133, 135,136, 143

Beçej 29, 39, 41, 42, 43, 44Beçej, srpsko naseæe u Novoj Sr-

biji 102, 103Beçkerek 30Beåka, srpsko naseæe u Novoj Sr-

biji 102Bibikov, pukovnik (inëeœer)

ruske vojske 123, 124, 126Bitner, sekretar ruskog poslan-

stva u Beçu 77Bobin Mijat, krajiåki vahtmaj-

ster 60 Bogdanov Georgij Mihailoviç,

general-major ruske vojske 142Bogosavæev Maksim, krajiåki

redov 126Bodroå, mesto i sediåte isto-

imene ëupanije 30, 33Boëiø Ivan, general-major u ru-

skoj vojsci 14Boëiø Paniø v. Boëiø Panteli-

ja PanaBoëiø Pantelija Pana, kapetan

Potiske krajine, komandantTitela, potpukovnik u ruskojvojsci 11, 14, 15, 20, 21, 22

Boka Kotorska 145, 146Boska, selo u Banatu 30Bosna 97, 100, 111, 146Bot, austrijski poslanik 48Boåkov Ÿorÿe, krajiåki kvar-

tirmajster 55

170

Boåkoviø Stojan, poruçnik Po-tiske krajine iz Beçeja 42

Boåœak Konstantin, krajiåkikornet 121

Brankoviø Ÿorÿe, grof, diplo-mata i hroniçar 13, 14

Branovaçki Mihajlo, zastavnikPotiske krajine 44

Branovaçki Subota, lajtnant Po-tiske krajine 44

Brestovac 33, 34Brod, mesto u Slavoniji 37Bug 65, 99Bugari 89, 90, 91, 99Budim 106, 119Bukinski Stepan, major ruske voj-

ske 142Buliø Petar, prota iz Novomir-

goroda 105

V

Vajaj, çlan Inkorporacione ko-misije 33

Vajzbah, ruski grof 19Vani Mihajlo, vojni sveåtenik

iz Hodoåa u sluëbi ruskogposlanstva u Beçu 49, 74, 80,83, 84, 126

Vanij Teodor, major u ruskoj voj-sci 142

Varaëdin, srpsko naseæe u NovojSrbiji 102, 103

Vargin Jovan, krajiåki vahtmaj-ster 60

Vasilije Petroviø, mitropolitcrnogorski 56, 89, 93, 94, 96,97, 98, 135

Veliki Varadin, mesto 106Vilagoå, utvrÿeno naseæe 34

Vingoå, srpsko naseæe u NovojSrbiji 103

Vinkovci 37Vis, reka u Novoj Srbiji 65, 106Visarion Pavloviø, episkop baç-

ki 40Vitepska gubernija 140Vitkoviø Josif, sveåtenik u Je-

gri 87Vitkoviø Nikola, knez, sin Ste-

vana Vitkoviøa 21Vitkoviø Sekula, pukovnik Srem-

ske katanske regimente, na-rodni prvak 21, 35

Vitkoviø Stevan, brigadir Srp-skog husarskog puka 11, 21, 22,24

Vitkoviøi, krajiåka porodicaporeklom iz Mustaøa kod Tre-biœa 21

Viøentije Stefanoviø, patrijarh20

Viåœevski Gavrilo, pukovnikruske vojske 23, 74, 80, 90

Viåœevski Teodor, general-ma-jor ruske vojske 23

Viåœica, mesto kod Beograda 23Vladisavæeviøi, srpska porodi-

ca u Rusiji 21Vlasi 82, 91Vlaåka 82, 91Vlaåkalin Ÿura, barjaktar Po-

tiske krajine iz Titela 42Voznesenska gubernija 141Vozœicin, knez, ruski poslanik

u Beçu 12, 13, 17Voiø Gavrilo, kapetan starog Srp-

skog husarskog puka 47Vojnoviø Vuja, barjaktar Potiske

krajine iz Feldvara 41, 44

171

Volga 122Vologda, mesto na severu Rusije

140Vorkapiø Mihajlo, krajiåki

lajtnant 60Voroncov, ruski grof 77, 133Vråac, srpsko naseæe u Novoj Sr-

biji 102, 103, 147Vujiø Vasilije, kornet Potiske

krajine 56, 60Vujiø (Vuiç) Georgije, major u

ruskoj vojsci 142Vujiø (Vuiç) Ivan, major u ruskoj

vojsci 142Vujiø (Vuiç) Lazar, kapetan Po-

tiske krajine 42Vujiø (Vuiç) Maksim, poruçnik

Potiske krajine, major u ru-skoj vojsci 42, 56, 60, 142

Vujiø (Vuiç) Pavle, potpukovniku ruskoj vojsci 73,142

Vujiø Petar, kapetan-lajtnantPotiske krajine 42, 56, 60

Vujiø Stevan, kornet Potiskekrajine 56

Vujiøi, krajiåka porodica izMartonoåa 60

Vujiçiø Igœat, barjaktar Poti-ske krajine iz Sente-Ostrova41, 44

Vujiçiø Manojlo, barjaktar Mo-riåke krajine iz Çanada 42,121

Vujiçiø Mihajlo, lajtnant Po-tiske krajine iz Petrova Sela42, 126

Vukovar, grad u Sremu 21 Vukovar, srpsko naseæe u Novoj

Srbiji 102, 103

Vukoviç Ivan, major u ruskoj voj-sci 142

Vukotiø, serdar crnogorski 98Vuåedin Jovica, poruçnik Po-

tiske krajine iz Ëabæa 41

G

Gavrilo, sveåtenik iz Peçke 46Gajdaå Mihajlo, poruçnik Mo-

riåke krajine iz Peçke 43Gajiø Ÿurka, poruçnik Moriåke

krajine iz Peçke 43Gajsrug, austrijski general 82, 87,

120, 121Galeta Ëivan, barjaktar Potiske

krajine iz Titela 42Galicin, knez, feldmaråal ruske

vojske 19Gardinovci 30, 38Gizen, ruski poverenik u Beçu 15Glinsk, srpsko naseæe u Novoj

Srbiji 103Glogovac, mesto u Pomoriåkoj

krajini 42, 43, 56, 60,121Glogovac, srpsko naseæe u Novoj

Srbiji 102, 103Gæebov Ivan Fjodoroviç, gene-

ral-major ruske vojske 59, 64,66, 90, 93, 123, 140, 149

Golovin Fjodor Aleksijeviç, ru-ski drëavni kancelar 14

Golovkin Gavrilo, ruski kance-lar 16

Golub Georgije, kapetan-lajtnantPotiske krajine iz Sente-Os-trova 41

Golub Ÿorÿe, vicekapetan Po-tiske krajine 44

172

Golub Ivan, major u ruskoj vojsci142

Golub Petar, major u ruskoj vojsci142

Graçanov Nikolaj, krajiåki lajt-nant 126

Graåalkoviø, grof, predsednikInkorporacione komisije 50,68, 69, 118

Grimani, mletaçki glavni pro-vidur za Dalmaciju 98

Grubiø Georgije, krajiåki vaht-majster 126

Grci 48, 89, 90, 91

D

Dabiø Zaharije, krajiåki vaht-majster 126

Dabiø Mihajlo, barjaktar Mo-riåke krajine iz Glogovca 43

Davidov Pavle, krajiåki vaht-majster 126

Davidoviç Arsenij, pukovnik uruskoj vojsci 142

Davidoviç Josif Joza, krajiåkilajtnant 55, 60

Dalmacija 98, 100, 115, 144, 145,146

Daæ 73Daåkova Katarina, knegiœa,

predsednica ruske Akademijenauka 139

Debokset, ruski inëeœer-pukov-nik 149

Depreradoviç Aleksej Rodiono-viç v. Preradoviø Aleksej Ro-dionoviç

Depreradoviç Georgije Rodiono-viç v. Preradoviø GeorgijeRodionoviø

Depreradoviç Ivan Rodionoviçv. Preradoviø Ivan Rodiono-viø

Depreradoviç Nikolaj Ivanoviçv. Preradoviø Nikolaj Iva-noviø

Depreradoviç Rajko (Rodion)Stepanoviç v. Preradoviø Ra-jko-Rodion Stepanoviø

Depreradoviçi v. PreradoviøiDe-Preradoviçi v. Preradoviøi Deåiø Mihajlo, barjaktar Po-

tiske krajine iz Beçeja 41Dimitrovica, srpsko naseæe u

Novoj Srbiji 102, 103Dœepar 17, 64, 65, 92, 132, 149Dœestar 91Dolfini, mletaçki poslanik u

Beçu 15Donec 123, 124, 125 Doneckoe (Podgornoe), srpsko

naseæe u Slavenosrbiji, sadaSlavjanoserbsk 125

Drezden 48, 67, 68, 76, 77, 83Dudvarski Nikola, barjaktar Po-

tiske krajine iz Ostrova 42, 44Dunav 16, 17, 32, 33, 37, 43

Ÿ

Ÿakoviø Isaija v. Isaija Ÿako-viø

Ÿorÿe, zanatlija iz Budima 106 Ÿulinac Arsenije, kapetan Po-

tiske krajine iz Çuruga 41Ÿur, mesto u Moriåkoj krajini

38Ÿuraåkoviø Petar, vojvoda cr-

nogorski 98

173

Ÿuriø Jovan, barjaktar Potiskekrajine iz Martonoåa 42

Ÿuriø Lazar, barjaktar Potiskekrajine iz Sentomaåa 41, 44

Ÿuriåiø Ÿuraÿ, barjaktar Po-tiske krajine iz Beçeja 42

E

Evgenije Savojski, austrijski voj-skovoÿa i diplomata 22

Evropa 16Ekatarinoslavska gubernija 140,

141Engelshofen, baron, austrijski

general 29, 33, 36, 37, 40, 41, 46,73, 74, 80, 82, 112, 118

Erdeæ, pokrajina 15, 32, 69, 73Esterhazi, grof 131,133

Ë

Ëabaæ, mesto u Potiskoj krajini39, 41, 42

Ëivac Ranisav, barjaktar Mo-riåke krajine iz Semlaka 43

Ëigiç Stevan, major u ruskoj voj-sci 142

Ëolobov, ruski major, komandantruske ekspoziture za migra-ciju u Tokaju 95

Z

Zako Ÿorÿe (Georgije), barjaktarPotiske krajine iz Kaœiëe42, 44

Zako Petar, kapetan Potiske kra-jine iz Beçeja 41

Zako Stevan, kapetan Potiskekrajine iz Kaœiëe 41

Zamfiranoviø, emisar iz Vlaå-ke 91

Zaporoëje, grad u Ukrajini 91,140

Zariø Stevan, barjaktar Potiskekrajine iz Kaœiëe 42, 44

Zeliø Gerasim, episkop, pisacëitija 145

Zemun 34, 83, 97, 135Zemun, srpsko naseæe u Novoj Sr-

biji 102, 103Zoriø Vasilije, lajtnant Potiske

krajine iz Moåorina 121, 126Zoriø Jovan, stric Maksima Zo-

riøa 121Zoriø Julijana, køi generala

Maksima Zoriøa 144Zoriø Maksim, kapetan Potiske

krajine iz Moåorina, gene-ral-poruçnik u ruskoj vojsci42, 56, 121, 141, 142, 144

Zoriø Simeon v. Neranxiø ZoriøSimeon

Zoriç Maksim Teodoroviç v.Zoriø Maksim

Zoriç Simeon Gavriloviç v. Ne-ranxiø Zoriø Simeon

I

Ilijeviø Gavrilo, barjaktar Po-tiske krajine iz Feldvara 41,44

Iliø Vulin, krajiåki pukovnikiz Segedina 16, 123

Ingul, reka u Novoj Srbiji 93Iratoå, åanac u Moriåkoj kra-

jini 34Isaija Ÿakoviø, mitropolit

karlovaçki 15Itebej, mesto u Banatu 30

174

J

Jakovæeviø Jovan, krajiåki vaht-majster 126

Jankelin Vasa, krajiåki redov126

Janus, komandant husarskog puka uSlavoniji 38

Jarak, mesto u Potiskoj krajini38

Jegarac Jovan, poruçnik Potiskekrajine iz Martonoåa 42

Jegra, grad u Ugarskoj 79, 87Jezdimiroviø, pustolov u sluëbi

generala Åeviøa 89, 96, 97, 99Jelisaveta Petrovna, ruska cari-

ca 26, 11, 45, 48, 51, 52, 53, 62,63, 64, 67, 68, 75, 76, 83, 92, 94,105, 122, 125, 126, 137, 139

Jelisavetgrad, tvrÿava i grad nagranici Nove Srbije, åtabnomesto 140

Jenova, mesto u Moriåkoj kraji-ni 34

Jenova, srpsko naseæe u Novoj Sr-biji 103

Jeremiø Ëivan, barjaktar Po-tiske krajine iz Martonoåa42

Jovan, episkop perjaslavski iborispoæski 102

Joviçiø Petar, barjaktar Po-tiske krajine iz Feldvara 42

Josiø Ÿura, kapetan Moriåkekrajine iz Çiçira 43

Josif, austrijski car 26, 71Joca, stanovnik Nove Srbije 106Jociø Sava, barjaktar Moriåke

krajine iz Peçke 42, 47

Jugoviø Vasilije, krajiåki redov126

Juëna Ugarska 12, 47, 67, 69, 80, 92Juëni Sloveni 11Juzbaåa Aleksej, major u ruskoj

vojsci 142Juzbaåa Konstantin Nikolaje-

viç, brigadir u ruskoj vojsci142

Juzbaåiø Kosta, kornet iz Nad-laka 121

K

Kavkaz 145Kavrijani, grof 100Kagarlik, reka u Novoj Srbiji 64Kazan, grad u Rusiji 122Kajzerling Karlo, grof, ruski

ambasador u Beçu 76, 77, 79, 83,84, 85, 86, 87, 93, 94, 95, 96, 109,112,113, 114, 122, 125, 130, 132,133, 134

Kalanek Aleksandar fon, komor-ski upravnik u Slavoniji iSremu 13, 30

Kalniblat, srpsko naseæe u NovojSrbiji 103

Kamenka, reka u Novoj Srbiji 64Kamenka, tvrÿava u Novoj Srbiji

61, 65, 103Kanaçanin Jovan, poruçnik Po-

tiske krajine iz Çuruga 41Kantakuzin Åerban v. Åerban

KantakuzinKaœiëa, srpsko naseæe u Novoj

Srbiji 102, 103, 147Kaœiëa, mesto u Potiskoj kraji-

ni 39, 41, 42, 43, 44, 56, 60, 102

175

Karakaåeviø Dragiø, poruçnikPotiske krajine iz Mohola 41,44

Karapanxiø Nikola, barjaktarPotiske krajine iz Kaœiëe 42

Karapanxiø Sava, lajtnant Po-tiske krajine iz Kaœiëe 42,44

Karlo ¿Ì, austrijski car 20, 23,28, 71, 143, 115

Karlovci (Sremski Karlovci)13, 17, 20, 38, 80, 89, 96, 149

Karoæi, grof, general austrijskevojske 36, 37

Kaspijsko more 19Kata, stanovnik Nove Srbije 106Katarina ÌÌ Velika, ruska carica

121, 138, 139, 140, 144, 145Kaø 30Kaunic, grof, austrijski kance-

lar 70, 94, 126, 129, 130, 131,132, 133, 134

Kelemen Benedikt, krajiåki re-dov 126

Kenigseg-Erps, grof, predsednikIlirske dvorske deputacije134

Keçkemet 34Kijev 54, 59, 60, 65, 80, 81,92, 97,

98, 99, 100, 107, 122, 123, 149Kikinda 126Kiriø Maksim, krajiåki barjak-

tar 126Kneëeviø Pavle, kapetan Mo-

riåke krajine iz Åajtina 42Kneëeviø Staniåa, poruçnik

Moriåke krajine iz Åajtina42

Kœaëinoviø Nikola, iseæenikiz Crne Gore 98

Kovaçeviø Petar, poruçnik Po-tiske krajine iz Petrova Sela42

Koviæ, mesto u Potiskoj krajini34, 38

Kovin 30Kovin, srpsko naseæe u Novoj Sr-

biji 103Kozel, mesto u Åleziji 119 Koler, grof, austrijski dvorski

savetnik 134Kolinoviø Aleksije, sekretar

mitropolita Vasilija Petro-viøa 98

Koloredo, grof, austrijski vice-kancelar 74

Komoran 38Konstantin ÌÌ Brankovan, gospo-

dar Vlaåke 14, 15 Konstantinov Aleksa, krajiåki

kornet 55, 60Konçareviø Simeon v. Simeon

KonçareviøKorobçino, åanac u Novoj Srbi-

ji 105Kosavçiø Vasilije, pukovnik u

ruskoj vojsci 142Kosiø Periåa, barjaktar Po-

tiske krajine iz Novog Kovi-æa 41

Kostiø Jovan, krajiåki vahtmaj-ster 60

Kotor, grad u Boki 96Koåice 95Koåutiø Stojan, krajiåki redov

126Krestiø, krajiåki vahtmajster 95Krilov, åtabno mesto u Novoj

Srbiji 65, 103Krim, poluostrvo izmeÿu Crnog

i Azovskog mora 61, 145

176

Krjukov, naseæe u Novoj Srbiji 103Kruåedol, mesto i manastir 94Kubura (Kuburin) Ostoja, barjak-

tar Potiske krajine iz Moho-la 41, 44

Kula, mesto 30Kurakini, ruska plemiøka poro-

dica 144Kurska gubernija 143Kurtiøi, mesto 56Kurfeld, trgovac iz Beça 73

L

Lazar, kaluÿer, administratorparohije Veliki Sv. Petar 105

Lazareviø Mina, kapetan-lajt-nant Potiske krajine iz Çu-ruga 41

Laloå Konstantin Nikolajeviç,general-major ruske vojske 142

Lanov Petar, komandant puka uruskoj vojsci 141

Lemeåan, mesto 95Leontijev, ruski generalni gu-

verner 60Leopold Ì, austrijski car 11, 36,

40, 51, 71, 143Litriçev Petar, krajiåki redov

126Lubomirski, knez 20Lugan, reka u Slavenosrbiji 123,

124

M

Maÿari 30, 31, 32, 35, 36, 37, 38, 41,51, 55, 86, 106, 107, 113, 115

Maÿarska 145

Majnoviø Stevan, poruçnik Po-tiske krajine iz Ostrova 42

Makedonci 98, 99Malorusi 17, 89, 104, 107, 146Malorusija 21, 17, 52, 63, 92, 99,

101, 138Mandorlak, mesto u Moriåkoj

krajini 42, 43, 121Mandorlak, srpsko naseæe u No-

voj Srbiji 102, 103Manëel, mesto u Rusiji 99Marija Terezija, austrijska ca-

rica 23, 25, 28, 31, 33, 47, 48, 50,51, 53, 64, 67, 68, 69, 70, 72, 76,84, 85, 86, 94, 113, 115, 119, 126,129, 131, 132

Marjanoviø Ilija, kornet iz Ça-nada 56, 60

Marjanoviø Pavle, poruçnik Mo-riåke krajine iz Çanada 42,81

Marjanoviø (Marjanoviç) Petar,(Pjotr), kapetan Moriåkekrajine iz Pavliåa i Çanada,major u ruskoj vojsci 42, 56, 60,62, 81, 142

Markov, Malorus, aÿutant 95, 97Markoviø Marko, obrstvahtmaj-

ster Potiske krajine iz Sen-te-Ostrova 41

Markoviø Nedo, poruçnik Po-tiske krajine iz Mohola 42

Markoviø Filip, krajiåki kvar-tirmajster 55

Martiø Jakov, poruçnik Potiskekrajine iz Petrova Sela 42

Martonoå, mesto u Potiskoj kra-jini 39, 42, 43, 44, 56, 60,

Martonoå, srpsko naseæe u No-voj Srbiji 102

177

Macin Mihajlo, krajiåki vaht-majster 126

Maça 100Maçva 89, 97Medakoviø Radoå, krajiåki

kaplar 126Meÿanski Lazar, lajtnant Po-

tiske krajine iz Ëabæa i Ka-œiëe 41, 44

Meÿeÿa, mesto u Dalmaciji 145Meægunov, ruski general 140Mehmed Ì, turski sultan 93Meåçerski, ruski general 140Miatoviø Filip, kvartirmaj-

ster Potiske krajine 60Milan, prezviter iz Peçke 47Milankoviø, arhimadrit Don-

skog manastira 146Milinoviø Neåko (Neca), bar-

jaktar Potiske krajine izSente-Ostrova 41, 44

Miloradoviø Mihajlo (Milo-radoviç Mihajlo Andrejeviç),diplomata, kancelar kod Pe-tra Velikog, pukovnik u ruskojvojsci 16, 146

Miloradoviç Ivan, major u ru-skoj vojsci 142

Milosavæeviø Marko, poruçnikPotiske krajine iz Ostrova 42

Milosavæeviø Sava, krajiåkibarjaktar 126

Miloåev Pantelija, krajiåkiredov 126

Milutinoviø Marinko, kapetanMoriåke krajine iz Subo-tice 43, 121

Milutinoviø Pavle, poruçnikMoriåke krajine iz Pavliåa43

Minarov Filip, krajiåki ka-plar 126

Minih, ruski feldmaråal 20Miokoviø Ëivan, kapetan Mo-

riåke krajine iz Nadlaka 121,126

Miokoviø Igœat, barjaktar Mo-riåke krajine iz Nadlaka, ma-jor u ruskoj vojsci 42, 121, 142

Miokoviç Avram, major u ruskojvojsci 142

Miokoviç Ivan, major u ruskojvojsci 142

Miokoviç Pavle, major u ruskojvojsci 142

Miokoviç Pjotr, major u ruskojvojsci 142

Mirgorod 97, 106Miriloviø Maksim, barjaktar

Potiske krajine iz Feldvara41, 44

Mirkoviø, lajtnant u ruskoj voj-sci 71, 73, 80, 85, 111

Mirkoviø Rista, poruçnik Po-tiske krajine iz Ostrova 42

Mitrovica 37, 96, 97 Mihajloviø Boåko, voÿa iseæe-

nika iz Bosne 111, 115Mihajloviø Dimitrije, kapetan

Moriåke krajine iz Mandor-laka 43

Mihajloviø Mihajlo, barjaktarMoriåke krajine iz Mandor-laka 43, 121

Mihajloviø Stevan, krajiåkikapetan 126

Miåkoviø Ëivan, kapetan-lajt-nant Moriåke krajine izNadlaka 42

178

Miåkovski Mihail, major u ru-skoj vojsci 142

Mleci (Mleçiøi, Mletaçka re-publika) 14, 46, 94

Modoå, mesto u Banatu 30Moldava (Moldavija) 18, 20, 61, 91Monasterlija Jovan, podvojvoda

(viceduktor), austrijski pu-kovnik 15, 37

Monasterlija Josif, komandantPetrovaradinskog peåaçkogpuka 37

Moravska 135Moraçanin Petar, sveåtenik 100Moriå, reka 32, 46, 73Moriåani 50, 57, 59, 119Moriåje (Pomoriåje) 9, 12, 15,

16, 24, 29, 39, 46, 56, 118, 119Moriåka (Pomoriåka) krajina

24, 25, 29, 30, 31, 32, 34, 35, 38,40, 41, 42, 45, 47, 51, 52, 54, 56,102, 118, 121, 122

Moskva, grad 11, 13, 14, 15, 16, 20,47, 122, 123, 146

Mohol (Mol), mesto u Potiskojkrajini 39, 41, 42

Moåorin, mesto u Potiskoj kra-jini 30, 38, 39, 41, 42, 56, 103,121, 144

Moåorin, srpsko naseæe u NovojSrbiji 103, 147

Mustaø, selo kod Trebiœa 21

N

Nadaëdi, grof 57Nadlak (Naÿlak), mesto u Mo-

riåkoj krajini 29, 40, 42, 43,51, 54, 56, 60, 121

Nadlak, srpsko naseæe u NovojSrbiji 102, 103, 147

Nemaçka 120Nemci 38, 55, 106Nenadoviø Pavle v. Pavle Ne-

nadoviøNeranxiø Gavrilo, otac Simeona

Neranxiøa Zoriøa 121Neranxiø David Gavriloviø, ge-

neral-major u ruskoj vojsci142, 145

Neranxiø Zoriø Simeon, gene-ral-major u ruskoj vojsci 121,142, 144, 145

Neranxiç Simeon Gavriloviç v.Neranxiø Zoriø Simeon

Nestorovo, åanac u Novoj Srbi-ji 106

Nefimonov, ruski zastupnik uBeçu 12

Neåiø Jovan, poruçnik Potiskekrajine iz Feldvara 42

Nizozemska v. HolandijaNiemirov, grad 20Nikola, sveåtenik iz Peçke 46 Nikolajevna Teodora, ëena Ste-

vana Vitkoviøa 21Nikoletiø Ëivan, krajiåki

lajtnant 44Nikoletiø Konstantin, poruç-

nik Potiske krajine iz Sen-tomaåa 42

Nikoletiø Stevan, barjaktar Po-tiske krajine iz Sentomaåa42

Nikoliø Ëivan, poruçnik Po-tiske krajine iz Sentomaåa41

Nikoliø Jovan, kapetan Potiskekrajine iz Sentomaåa 35, 42

179

Nikoliø Stevan, krajiåki bar-jaktar 44

Ninçeviø Maksim, kapetan Po-tiske krajine iz Kaœiëe 42

Ninçiø Maksim, krajiåki lajt-nant 44

Nova Srbija 9, 12, 24, 25, 28, 47, 53,59, 63-67, 81, 89-93, 97-106, 109,117, 122, 124, 127, 136-143, 145-147, 149, 150

Novakoviø Gavrilo, kapetan Mo-riåke krajine iz Semlaka 42,52

Novakoviø Georgije, poruçnikMoriåke krajine iz Semlaka43, 52

Novakoviø Miåa, barjaktar Po-tiske krajine 55, 60

Novi Erceg, grad u Boki 146Novi Koviæ, åanac u Potiskoj

krajini 39, 41, 42, 43Novi Sad 97, 143, 146Novomirgorod (Novi Mirgo-

rod), grad i åtabno mesto uNovoj Srbiji 101, 103, 104,105, 106, 107, 139, 146

O

Oblaçiø Radosav, barjaktar Po-tiske krajine iz Çuruga 41

Obradoviø Dositej, prosvetiteæi pisac 145

Obreåkov Aleksej, ruski po-slanik u Carigradu 91, 93

Ogœanoviø Teofil, stanovnikMoriåke krajine 72

Oëegoviç Stepan, potpukovniku ruskoj vojsci 142

Orenburg, naseæe Srba iz CrneGore u Rusiji 97, 99

Orengi, agent u Beçu za srpskestvari 38, 73

Orlovat, mesto u Banatu 30Orfelin Zaharije, kœiëevnik

17, 18Osek, grad 73, 87Ostojiø Jovan, barjaktar Moriå-

ke krajine iz Peçke 43Ostrovo, mesto u Potiskoj kraji-

ni 39, 41, 42, 43Ohaba, åanac u Moriåkoj kraji-

ni 34Oçakova, reka u Novoj Srbiji 149

P

Pavle Nenadoviø, mitropolitkarlovaçki 33, 38, 39, 40, 43,45, 46, 55, 56, 57, 67, 73, 83, 94,119, 120, 129, 135, 136

Pavliå, mesto u Moriåkoj kra-jini 42, 43,

Pavliå, srpsko naseæe u NovojSrbiji 102, 103, 147

Pavloviø Visarion v. VisarionPavloviø

Palanka, mesto u Baçkoj 33Palfi Jovan, grof 118Pantazij (Bandaxija) Aleksej, ma-

jor u ruskoj vojsci 142Pançevo, srpsko naseæe u Novoj

Srbiji 102, 103, 147Pap Janoå, stanovnik Velikog

Varadina 106Pap Marci, stanovnik Nove Sr-

bije 106Paraskoviø Konstantin, tutor

srpske kapele u Beçu 120

180

Pariz 70, 130Pataçiø, grof, çlan Inkorpora-

cione komisije 33Peakoviø Jovan, barjaktar Poti-

ske krajine iz Starog Koviæa41

Pek, komandant husarskog puka uSlavoniji 38

Periø Dimitrije, pukovnik Srp-skog husarskog puka 21, 22, 47,73, 124

Persija 19Petar Ì Veliki, ruski car 9, 11,

12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 21,52, 53, 54, 58, 75, 94, 120, 137,146

Petar ÌÌ, ruski car 11, 137Petar ÌÌÌ, ruski car 139Petrandi Ivan, pukovnik Sla-

vonskog husarskog puka 38, 119Petrovaradin, tvrÿava 21, 30, 34,

95, 96Petrovaradinski åanac, naseæe,

docnije Novi Sad 34Petrovgrad, ruska prestonica 14,

26, 27, 48, 60, 65, 70, 74, 76, 79,80, 83, 86, 87, 91, 94, 99, 100,110, 112, 114, 131, 138, 149 120,139,

Petroviø Vasilije v. VasilijePetroviø

Petroviø Stevan (Petroviç Ste-pan), sekund-major u Åeviøe-vom puku 82, 87, 95, 96, 97, 98,124

Petroviç Jegor Filipoviç, grof144

Petroviç Nikolaj, pukovnik uruskoj vojsci 142

Petroviç Filip, major u ruskojvojsci 142

Petrovo Selo, mesto u Potiskojkrajini 39, 42, 43, 103

Petrovo Selo, srpsko naseæe uNovoj Srbiji 102

Petro-Ostrov, srpsko naseæe uNovoj Srbiji 147

Peçigra Jovan, barjaktar Potiskekrajine iz Titela 42

Peçka, mesto u Moriåkoj krajini39, 42, 43, 45, 46, 55, 56, 60

Peçka, srpsko naseæe u Novoj Sr-biji 102, 103

Peåiø Mihajlo, poruçnik Mo-riåke krajine iz Sente 42

Peåta 56Pivarov Jovan, krajiåki vaht-

majster 55, 60Piko-Pavloviø, pisac kœ. Srbi u

Ugarskoj 150Piæuënica, srpsko naseæe u No-

voj Srbiji 103Piåçeviø (Piåçeviç) Aleksan-

dar, major u ruskoj vojsci 142,145

Piåçeviø (Piåçeviç) Gavril,major u ruskoj vojsci 142

Piåçeviø (Piåçeviç) Ivan, ma-jor u ruskoj vojsci 142

Piåçeviø (Piåçeviç) Jevrem,major u ruskoj vojsci 142

Piåçeviø (Piåçeviç) Lazar,major u ruskoj vojsci 142

Piåçeviø (Piåçeviç) SimeonStepanoviø (Stepanoviç), ge-neral-major u ruskoj vojsci 38,89, 95, 96, 97, 107, 121, 124, 125,139, 145, 146

181

Piåçeviø (Piåçeviç) Stepan,major u ruskoj vojsci 142

Piåçeviø Stefan Gavrilov, ko-mandant Åida 21

Piåçeviø Teofil, major u ruskojvojsci 142

Plamenac Mojsije (Mojaå), voj-voda crnogorski 98

Plamenac Rodion Stepanoviç,brigadir u ruskoj vojsci 141

Podgorica 18, 95, 96, 100Podgoriçanin Georgij Petroviç,

grof, general-major u ruskojvojsci 142, 144

Podgoriçanin Jovan (Ivan Mi-hailoviç), grof, major aus-trijske vojske, general-poruç-nik u ruskoj vojsci 100, 141,142, 144, 145

Podgornoe (Doneckoe), srpskonaseæe u Slavenosrbiji 125

Podunavæe 16Podunavska krajina 31Poëun 32, 34, 50Poltava, grad 15Poæaci 21, 90, 144Poæska 17, 19, 20, 61, 89, 90, 91, 99,

137, 149Pomoriåje 9, 12, 15, 16, 24, 29, 39,

46, 56, 118, 119Popov Gavrilo, krajiåki lajt-

nant 126Popov Grigorije, krajiåki re-

dov 126Popov Ëivko, kapetan Moriåke

krajine iz Mandorlaka 43Popov Rista, krajiåki vahtmaj-

ster 126

Popoviø Bogdan, satnik, izasla-nik krajiåkih oficira kodPetra Velikog 16

Popoviø Vasilije, stanovnikMirgoroda 106

Popoviø Georgije, kapetan Po-tiska krajine iz Sente 42, 56, 60

Popoviø Ÿorÿe, krajiåki kvar-tirmajster 55

Popoviø Ÿuraÿ, kapetan Potiskekrajine iz Ëabæa 41

Popoviø Ëivko, poruçnik Po-tiske krajine iz Çuruga 41

Popoviø Jovan, barjaktar Po-tiske krajine iz Çuruga 41

Popoviø Lazar, poruçnik Po-tiske krajine iz Petrova Sela42

Popoviç (Totoviç!) Vasilij, pu-kovnik u ruskoj vojsci 142

Potisje 9, 12, 15, 16, 18, 24, 29, 39,46, 56, 119

Potiska krajina 24, 25, 29, 30, 31,32, 34, 35, 38, 39, 41, 42, 43, 44,45, 51, 52, 56, 60, 102, 118, 121,122

Prag 81Preliø Georgije, krajiåki kape-

tan 121, 126Preradoviø Aleksej Rodionoviø,

brigadir u ruskoj vojsci 142Preradoviø Georgije Rodiono-

viø, general-major u ruskojvojsci 124

Preradoviø Ivan Rodionoviø,general-major u ruskoj vojsci142

Preradoviø Nikolaj Ivanoviø,general u ruskoj vojsci 144

182

Preradoviø Rajko (Rodion) Ste-panoviø, pukovnik Slavon-skog husarskog puka, general-poruçnik u ruskoj vojsci 49,69, 99, 107, 111, 113, 117, 119,120, 122, 123, 124, 126, 127, 138,141

Preradoviøi, srpska plemiøkaporodica u Rusiji 144

Pretlak, austrijski poslanik uPetrogradu 27, 67, 68, 70, 72,75, 76, 80, 83, 109, 112, 113, 114,115, 131

Provansa, pokrajina u Fran-cuskoj 35

Prodanoviø Vasilije, barjaktarPotiske krajine iz StarogKoviæa 42

Prodanoviø Mihajlo, kapetanPotiske krajine iz StarogKoviæa 41

Prusija (Pruska) 26, 27, 69, 71, 93,114

Prut 120 Puçkov Stevan, pukovnik 95, 96,

97, 99, 105

R

Radiåiø Marko, barjaktar Po-tiske krajine iz Sentomaåa41, 44

Radovanoviø Radivoj, barjaktarMoriåke krajine iz Suboti-ce 43

Radojçiø Ëivko, lajtnant Mo-riåke krajine iz Nadlaka iÇanada 42, 121, 126

Radoniø Georgije, kapetan crno-gorski 99

Radoniø Stano, serdar crnogor-ski 98

Raduloviç Gavrilo, pukovnik uruskoj vojsci 142

Rajkoviø Petar, kapetan Potiskekrajine iz Novog Koviæa 41

Rajkoviç Jevrem, pukovnik uruskoj vojsci 142

Rajkoviç Simeon, major u ruskojvojsci 142

Rajna 120Rakiåiø Sava, kapetan-lajtnant

Potiske krajine iz Beçeja 42Rakoci, voÿa ustanka u Ugarskoj

(1703–1711) 15, 18, 22, 31 Raåkoviø Avram, pukovnik u

ruskoj vojsci 142Raåkoviø Aleksandar, krajiåki

pukovnik iz Sremske Mitro-vice 96, 97

Raåkoviø Atanasije, pukovnik,komandant Sremskog husar-skog puka 16, 37, 69, 118, 121

Rijeka, grad 96Rimæani, pripadnici katoliçke

vere 105 Riçkov, ruski nauçnik 97Rodost, mesto 22Rubeåiø Lazar, novosadski sena-

tor, oficir u ruskoj vojsci143

Rudaçev, krajiåki kvartirmaj-ster 126

Ruëiø Nikola, krajiåki barjak-tar 126

Rumuni 89, 90Runiø Ostoja, krajiåki redov 126Runiø Sima, krajiåki vicekape-

tan 44

183

Rus Rajko, krajiåki redov 126Rusi, passimRusija, passim

S

Sabadka v. SuboticaSabo Iåtvan, poruçnik Moriå-

ke karjine iz Nadlaka 42Sabov, krajiåki lajtnant (usvo-

jenik majora Çorbe) 72Sabov Vasilij, major u ruskoj voj-

sci 142Sabov Lazar, major u ruskoj vojsci

142Sabov Stepan, major u ruskoj voj-

sci 142Sava 37, 95, 120Samara, reka u Rusiji 97Satin Josif, pukovnik u ruskoj

vojsci 141Sv. Jelisaveta, tvrÿava 63, 64, 65,

93, 103, 104Sv. Marija v. SuboticaSv. Mikluå, mesto u Banatu 105Segedin 11, 13, 15Segedinac Pera, krajiåki kape-

tan, voÿa bune 1735. 55, 117Semlak, mesto u Pomoriåkoj

krajini 42, 43Semlak, srpsko naseæe u Novoj

Srbiji 102, 103Senta, mesto u Moriåkoj krajini

22, 41, 42, 43, 44, 56, 60Senta (Sentov), srpsko naseæe u

Novoj Srbiji 102, 103, 147Sentivan, mesto u Baçkoj 13, 30Sentjanin Pjotr, pukovnik u

ruskoj vojsci 142

Sentomaå, mesto u Potiskoj kra-jini, danas Srbobran 39, 41,42, 43, 44, 106

Sentomaå, srpsko naseæe u NovojSrbiji 102, 103

Serbeloni, austrijski general 38Serezli Lazar, krajiåki kapetan

60, 106Sibir 48Siget, selo u Banatu 30Simanda, mesto u Moriåkoj kra-

jini 34 Simeon Konçareviø, episkop

dalmatinski 100Simkiø Gavrilo, poruçnik Mo-

riåke krajine iz Çiçira 43Siœuha, reka na granici Nove

Srbije 65Skoriø Jovan (Skoriç Ivan), ma-

jor u ruskoj vojsci 142, 145Slavenosrbija 9, 12, 24, 25, 28, 53,

92, 95, 99, 103, 107, 117, 124-127, 137, 138, 140, 142, 144, 145,147

Slavjanoserbsk, grad u Slaveno-srbiji 125

Slavkoviø Kozma, krajiåki re-dov 126

Slavonija 11, 36, 30, 73, 80, 87, 95,98, 119, 135

Slankamen, mesto u Sremu 35Slankamen, srpsko naseæe u No-

voj Srbiji 102, 103Sloveni 20, 23, 66, 90, 138Sombor 33, 34Sorinka Mihajlo, krajiånik iz

Ëabæa 42Sofronije, kaluÿer iz Slavjano-

srbije 103

184

Spaiø Ostoja, poruçnik Potiskekrajine iz Beçeja 42

Spiçinski, ruski pukovnik 139,140

Srbi, passimSrbija 100, 139, 146Srem 21, 35, 33, 36, 45, 52, 55, 79,

95, 07, 119, 120Staniçkov Georgije, kvartirmaj-

ster 126Stankova Marija, stanovnik No-

ve Srbije 105 Stankoviø, husar 100Stankoviø Nikola, Srbin iz Bu-

dima 106Stankoviø Ostoja, poruçnik Mo-

riåke krajine iz Semlaka 43Stankoviø Stevan, stanovnik Ve-

likog Varadina 106Stankoviç Mihail, major u

ruskoj vojsci 142Stanojeviø Arsenije, poruçnik

Potiske krajine iz StarogKoviæa 42

Stari Koviæ, mesto u Potiskojkrajini 39, 43

Stepanov Igœat, redov iz NoveSrbije 106

Stiplec, mesto u Banatu 30Stojanov Jovan, general-major

ruske vojske 20, 21, 22Stratimiroviø Anto, knez iz

Boke 146Suvorov Maksim, ruski uçiteæ

17, 20Subotica, mesto u Moriåkoj kra-

jini 30, 42, 43Subotica, srpsko naseæe u Novoj

Srbiji 103, 147Subotheæa v. Subotica

Sudareviø Gaja, barjaktar Po-tiske krajine iz Çuruga

Sudarski Mihajlo, barjaktar Po-tiske krajine iz Beçeja 42

Suæin Subota, kapetan Moriåkekrajine iz Sente-Ostrova 41

T

Tabakoviø Aleksij, krajiåki re-dov 126

Taburino, srpsko naseæe u NovojSrbiji 103

Tatari 12, 21Tekelija Jovan, pukovnik, zapo-

vednik Moriåke milicije 15,16, 22

Tekelija Jovan, sin Ranka Teke-lije, oficir Moriåke kra-jine 23

Tekelija Lazar, pukovnik u ruskojvojsci 142

Tekelija Petar, poruçnik u aus-trijskoj vojsci, general-po-ruçnik u ruskoj vojsci 22, 23,73, 140, 144, 145, 146

Tekelija Ranko, sin pukovnika Jo-vana Tekelije, kapetan Mo-riåke krajine 22

Temiåvar 39, 73, 81, 82Teofiloviø Mihajlo, upravnik

mitropolijskog spahiluka izDaæa 74, 133

Terzin Ëivan, kapetan Moriåkekrajine iz Åoæmoåa 42

Teåan Teofil, ruski husarskikapetan 135

Teåiø Mihajlo, lajtnant Po-tiske krajine iz Beçeja 41, 44

Tie Ivan, krajiåki vahtmajster60

185

Tisa 30, 32, 43, 46Titel, mesto u Potiskoj krajini

14, 30, 34, 38, 39, 41, 42Tjasmin, reka u Rusiji 65Tokaj, mesto u Ugarskoj 11, 23, 60,

67, 74, 80, 85, 129, 132, 133 Toma, sveåtenik iz Peçke 46Tomaåev Ëivan, barjaktar Mo-

riåke krajine iz Åajtina 42Tomaåeviø Neåko, barjaktar

Potiske krajine iz PetrovaSela 42

Tomin Todor, barjaktar Potiskekrajine iz Ostrova 42

Tor, tvrÿava u Rusiji, sada Slav-jansk 19

Trebinski Ivan, major u ruskojvojsci 142

Trebiœe 21Trnovac Jovan, barjaktar Mo-

riåke krajine iz Pavliåa 42Trst 16, 48, 87, 95, 96Tur, reka u Rusiji 64, 93Turska 9, 11, 12, 13, 19, 20, 34, 56,

67, 79, 87, 89, 91, 93, 94, 96, 97,111, 113, 115, 130, 137, 145

Turci 14, 16, 17, 18, 19, 22, 31, 32,36, 39, 51, 52, 93, 94, 144

U

Ubaviø Jovan, poruçnik Mo-riåke krajine iz Glogovca 43

Uvalov Igœat, pukovnik u ruskojvojsci 142

Ugarska 11, 15, 18, 19, 20, 21, 22, 30,32, 44, 59, 62, 66, 67, 69, 70, 71,74, 80, 87, 89, 90, 93, 102, 105,106, 107, 109, 111, 115, 117, 118,122, 123, 132, 133, 134, 135, 136,138, 139, 141, 144, 145, 150

Ukrajina 18, 19, 27, 54, 104, 99Uksunoviø, kapetan iz Nove Sr-

bije 104Ulfeld, grof, austrijski drëav-

ni kancelar 26, 67, 68, 70, 72,76, 83, 87, 129, 131

F

Fedvar (Feldvar), srpsko naseæeu Novoj Srbiji 102, 103, 147

Fejervari Ladislav, kapetan Po-tiske krajine iz Novog Ko-viæa 41

Feldvar, mesto u Potiskoj kraji-ni, danas Baçko Gradiåte 41,42, 43, 44

Fenlak, mesto u Potiskoj krajini39

Filipoviø Petar, stanovnikSentomaåa 106

Filipoviø (Filipoviç) Georgi-je, kapetan Moriåke krajineiz Glogovca, major u ruskojvojsci 43, 56, 60, 121, 142

Franc, nemaçko-austrijski car38, 134

Francuska 26, 36, 93, 76, 115, 130Fridrih ÌÌ, pruski kraæ 10, 25,

26, 27, 28, 31, 67, 68, 69, 71, 75,94, 130, 134

Futog, mesto u Baçkoj 100

H

Hag 35Harer, austrijski general-audi-

tor 118Harkovska gubernija 143Haxi Makri-Puæezi, albanski

„derviå paåa“ 99

186

Hersonska gubernija 143, 146, 147Hercegovina 96, 100, 146Hodoå, manastir u Banatu 74Holandija 16, 35Horvat Antun, pukovnik u ruskoj

vojsci 142Horvat Georgij Ivanoviç, neøak

Jovana Horvata, general-majoru ruskoj vojsci 142

Horvat Dima v. Horvat DimitrijIvanoviç

Horvat Dimitrij, sin MihajlaHorvata, potpukovnik u ruskojvojsci 71

Horvat Dmitrij Ivanoviç, sinJovana Horvata, brigadir uruskoj vojsci 71, 142, 143

Horvat Ivan, sin Jovana Horvata,pukovnik u ruskoj vojsci 142

Horvat Ivan Dimitrijeviç, ne-øak Jovana Horvata, general-major u ruskoj vojsci 142

Horvat Ivan Samojloviç v. Hor-vat Jovan

Horvat Jovan, potpukovnik Mo-riåke krajine iz Peçke, gene-ral-poruçnik u ruskoj vojsci9, 22, 24, 25, 28, 29, 43, 45, 49-67,69, 70, 71, 80, 81, 84, 85, 86, 89,90, 91, 92, 97, 98, 99, 101, 102,103, 104, 105, 106, 107, 117, 118,119, 122, 123, 124, 125, 126, 137,138, 139, 140, 141, 142, 143, 144,145, 147, 149

Horvat Josif Ivanoviç, sin Jo-vana Horvata, general-poruç-nik u ruskoj vojsci 142

Horvat Marko, deda Jovana Hor-vata 143

Horvat Mihajlo, brat Jovana Hor-vata, kapetan Moriåke kra-jine iz Peçke, potpukovnik uruskoj vojsci 42, 56, 60, 71

Horvat Samojlo, neøak JovanaHorvata, pukovnik u ruskojvojsci 142, 143

Horvat Samojlo, otac Ivana Hor-vata, vojvoda velikovaradin-ski 143

Hrvatska 111Hrniø Rista, ruski agent 55, 60,

73, 80, 81Hrœakoviø Jovan, barjaktar Po-

tiske krajine iz Titela 42

C

Carigrad 76, 91, 93Cvetinoviø (Cvetinoviç) Josif,

kapetan Moriåke krajine izPeçke 43, 55, 56, 60, 142

Cibuæev, srpsko naseæe u NovojSrbiji 103

Cips, mesto u Ugarskoj 20Crna Gora 56, 93, 94, 96, 98, 87,

139Crno more 19, 137Crnogorci 16, 82, 89, 90, 93, 94,

95, 96, 97, 98, 100, 129, 134, 135,136

Ç

Çanad, mesto u Moriåkoj krajini30, 38, 42, 43, 50, 56, 60, 62, 118,120, 121

Çanad, srpsko naseæe u Novoj Sr-biji 102, 103

187

Çanadac Gruja, barjaktar Potiskekrajine iz Kaœiëe 42, 44

Çanadac Miåko, krajiåki redov126

Çarnojeviø (Çernojeviø) Jovan,pukovnik Moriåke krajineiz Arada 49, 52, 56, 60

Çernojeviç Pavle, gardijski ka-petan u ruskoj vojsci 142

Çernojeviç Semjon Mihailoviç,general-major u ruskoj vojsci142

Çerœev Nikola, sekretar ruskogposlanstva u Beçu 49, 74

Çiçir, mesto u Moriåkoj kraji-ni 42, 43

Çokiø Ÿuraÿ, poruçnik Potiskekrajine iz Beçeja 41

Çongrad, srpsko naseæe u NovojSrbiji 102, 103

Çorba Arsenije, potpukovnik uruskoj vojsci 142

Çorba Jovan (Ivan), kapetan Mo-riåke krajine iz Nadlaka, pu-kovnik u ruskoj vojsci 55, 142

Çorba Maksim, major u ruskoj voj-sci 142

Çorba Nikola, kapetan Moriåkekrajine iz Nadlaka, pukovniku ruskoj vojsci 51, 54, 55, 56,60, 71, 72, 73, 80, 85, 111, 141

Çorba Nikolaj Ivanoviç, gene-ral-major u ruskoj vojsci 142,145

Çorba Pjotr, potpukovnik u ru-skoj vojsci 142

Çorba Teodor Arsenijeviø, kape-tan Moriåke krajine iz Nad-laka, general-poruçnik u ru-skoj vojsci 42, 54, 55, 56, 60,71, 72, 80, 85, 111, 133, 142

Çupoœa Subota, poruçnik Mo-riåke krajine iz Nadlaka 42

Çurug, mesto u Potiskoj krajini39, 40, 41, 42

X

Xebanoviø Jovan, krajiåki re-dov 126

Å

Åajtin, mesto u Moriåkoj kra-jini 42, 43

Åaroviø, otac sekund-majoraStevana Petroviøa 95

Åafarik Pavle Josif, filolog iistoriçar 149

Åvedska 27, 76, 137Åeviø Georgij Ivanoviç, unuk

Jovana Åeviøa, general-po-ruçnik u ruskoj vojsci 142

Åeviø Ÿorÿe Ÿurka, otac JovanaÅeviøa, oberkapetan u Aradu23, 55

Åeviø Ëivan, kapetan Moriåkekrajine iz Çanada 42, 56, 60

Åeviø Jovan, pukovnik Moriåkekrajine iz Çanada, general-poruçnik u ruskoj vojsci 9, 22,24, 25, 28, 29, 42, 49, 50, 62, 83,92, 95, 96, 99, 102, 104, 107, 113,117, 118, 119, 120, 121, 122, 123,124, 125, 126, 133, 138, 141, 142,143

Åeviø Petar (Pjotr), sin genera-la Jovana Åeviøa, lajtnantMoriåke krajine iz Çanada,potpukovnik u ruskoj vojsci42, 52, 119, 121, 123, 142

188

Åeviø Radoslav, deda generala Jo-vana Åeviøa 117

Åeviø (Åeviç) Ivan, sin JovanaÅeviøa, pukovnik u ruskojvojsci 142

Åeviø (Åeviç) Ivan, praunukJovana Åeviøa, potpukovnik uruskoj vojsci 142

Åeviø (Åeviç) Ivan Georgije-viø v. Åeviø Jovan, general-poruçnik

Åejtanin Lazar, krajiåki bar-jaktar 126

Åerban Kantakuzin, gospodarVlaåke 14

Åid 21Ålezija 25, 119Ålik, grof 22Åoæmoå, mesto u Moriåkoj

krajini 42, 43

Åoæmoå, srpsko naseæe u NovojSrbiji 103

Åpanija 36Åtaremberg, grof, austrijski po-

slanik u Parizu 130Återiø Dimitrije, deda Ivana

Hristiforoviça Återiça 144Återiç Ivan Hristiforoviç,

general-major u ruskoj vojsci142, 144

Återiç Pjotr, potpukovnik uruskoj vojsci 142

Återiç Hristifor, otac gene-rala Återiça 144

Åtrba Nikola v. Çorba NikolaÅtrba Teodor v. Çorba Teodor

ArsenijeviøÅutoviç Ivan, major u ruskoj voj-

sci 142Åçerbinin Jevdokim A., ruski

major 141

189

Predgovor (S. Laliø) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Migracije austrijskih Srba u Rusiju za vreme cara Petra

i carice Ane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Politiçka pozadina Horvatove i Åeviøeve seobe

Srba u Rusiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25Ukidaœe Moriåke i Potiske krajine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Emigracioni pokret meÿu Srbima u Ugarskoj

sa Horvatom na çelu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Nova Srbija (osnivaœe naseæa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Ruska propaganda i diplomatija na delu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Akcija Ulfeldove vlade za suzbijaœe emigracionog

pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Razvoj i unutraåœi ëivot Nove Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Diplomatski sukob s Rusijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Slavenosrbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Akcija Kaunicove vlade za suzbijaœe emigracionog

pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Propast Nove Srbije i Slavenosrbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149Pogovor (S. Gavriloviø) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Graÿa za bibliografiju o seobi Srba u Rusko carstvo

u H¿ÌÌÌ veku (R. Miøiø) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157Registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Prilog: karte

SADRËAJ

Mita KostiøNOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

IzdavaçSrpsko-ukrajinsko druåtvo – Novi Sad

Za izdavaçaSredoje LaliøPredsednik srpsko-ukrajinskog druåtva

Grafiçki urednikSvetko BorovçaninSredoje Laliø

Lektor i korektorAleksandra Kolariø

Slog i prelomJoëef Blaho

ÅtampaÅtamparija Stojkov

Tiraë 1000 primeraka

Novi Sad, oktobar 2001.

949.711”17”

KOSTIØ, MitaNova Srbija i Slavenosrbija / Mita Kostiø. – Novi Sad :

Srpsko-ukrajinsko druåtvo, 2001 (Novi Sad : „Stojkov“). – 192 str. : ilustr., mape ; 21 cm

Tiraë 1000. – Predgovor / Sredoje Laliø: str. 5–8. – Pogovor /Slavko Gavriloviø: str. 151–155. – Beleåke uz tekst. – Beleåkao autoru na koricama. – Bibliografija: str. 157–167. – Registri.

ISBN 86–902499–1–5

a) Srbi – Istorija – 18. v.

SÌR – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

131712949 mita kostic nova srbija i slavenosrbija

Documents