118001749 mali moralni ogledi

Download 118001749 Mali Moralni Ogledi

Post on 14-Apr-2015

95 views

Category:

Documents

8 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

B i B l i o t e k a

Albatros

Mali moralni ogledi

| 1

B i B l i o t e k a

albatrosknjiga: 137 akomo Leopardi Mali moralni ogledi Copyright IP Filip Vinji i Aleksandar V. Stefanovi, za srpsko izdanje, 2008. izdaje: IP Filip Vinji, 2008. glavni i odgovorni urednik: Jago ureti urednik: Mladen Veskovi likovno-grafiki urednik: Maja Josifovi ISBN 978-86-7363-582-8 http://www.filipvisnjic.co.yu/ direktor@filipvisnjic.co.yu knjige@filipvisnjic.co.yu +381 (011) 244 56 74

2 |

akomo Leopardi

akomo Leopardi

Mali moralni oglediS italijanskog preveo, sa predgovorom i napomenama, priredio Aleksandar V. Stefanovi

IP Filip Vinji, Beograd, 2008.Mali moralni ogledi

| 3

Naslov originala: Giacomo Leopardi Operette morali Biblioteca Universale Rizzoli, 1976.

4 |

akomo Leopardi

Prethodna napomenaNapomene u samom tekstu nose dve vrste oznaka: one sa brojem u zagradi (1) itd., odnose se na napomene pieve, koje su date na kraju same knjige, kao Napomene Leopardijeve uz Male moralne oglede; one bez zagrada primedbe su prevodioeve ili komentatora iz raznih originalnih izdanja. Za navode iz Leopardijevog Zibaldona, oznaka Zib. praena arapskim brojem, upuuje na stranicu autografa, oznaka Zib., praena rimskim brojem, na izdanje Flora.

Mali moralni ogledi

| 5

6 |

akomo Leopardi

ISTORIJA LJUDSKOG RODA1Pria se da su svi ljudi koji su od samog poetka2 naseljava li zemlju bili stvoreni svuda u isto vreme, i to kao deca,3 i da su ih hranile pele, koze i golubovi4 onako kako su pesnici kazivali da je odgajan Jupiter. I da je zemlja bila mnogo manja nego to je sada, da je skoro celim arom bila ravna, bez i jedne zvezde na nebu, dok od mora nije bilo ni traga, te da je svet pruao mnogo manje arenu i velianstvenu sliku od one koja se danas moe videti.5 Ali ljudi su i pored toga nezasito uivali gledajui i razmiljajui o nebu i zemlji, neizmerno im se divei, smatrajui ih veoma lepim i ne samo prostranim, ve i beskrajnim, kako zbog same veliine, tako i zbog velelepnosti i draesnosti; hranei se osim toga nadom ispunjenom radou, i crpei iz svakog oseanja u svome ivotu nepojamna uivanja, rasli su u potpunosti zadovoljni, skoro ubeeni u sreu.6 Poto su tako krajnje ugodno proiveli detinjstvo i ranu mladost, i dospeli do zrelijeg doba, poeli su da doivljavaju neke promene. Videvi da se nade koje su do tada odlagali iz dana u dan nikako ne ostvaruju, njima se uinilo da zasluuju malo poverenja;7 zadovoljiti se onim to su dotad uivali, neMali moralni ogledi

| 7

oekujui pri tom nikakvo poboljanje svog blagostanja, nije im bilo prihvatljivo, naroito zbog toga to im se celokupni prirodni izgled stvari i svaki deo njihove svakodnevice, bilo zbog navike ili zato to je u njima samima usahnula ona prva ivost, nisu vie ni izdaleka inili onako prijatnim i ugodnim kao u poetku.8 Kretali su se po svetu poseujui daleke krajeve, to su mogli da ine bez tekoa jer su se sva mesta nalazila u ravnici, koje mora nisu delila, a nisu ih spreavale ni druge prepreke; i nakon ne mnogo godina, veina njih je shvatila da zemlja, premda ogromna, ima odreene granice, i to ne tako iroke, da bi bile neshvatljive;9 i da su sva mesta na ovoj zemlji, i svi ljudi, sem malih razlika, slini jedni drugima. Zbog toga je njihovo nezadovoljstvo toliko naraslo, tako da ih je, jo pre nego to ih je minula mladost, sve odreda bio zahvatio uas. I malo pomalo u njihovom muevnom dobu, a pogotovu kada se zalaenjem u godine, zasienost pretvorila u mrnju, neki su pali u takvo oajanje, da su ne podnosei svetlost i dah ivota, koje su isprva toliko voleli, sasvim spontano, ko na ovaj ko na onaj nain, liili sebe i jednog i drugog.10 Ovo je uasnulo bogove, da ivi stvorovi smrt pretpostavljaju ivotu, i da je ovaj kod nekih ljudi, bez ikakve nude ili kakvog drugog sticaja okolnosti, bio orue sopstvenog unitenja. A nije lako izraziti ni to koliko su se udili tome to su njihovi darovi tako malo cenjeni i mrski, da bi drugi svim silama gledali da ih odbace i da ih se otarase; njima se inilo, da su u svet uloili toliko dobrote i blagosti, i stvorili takav poredak i uslove da bi taj ivot zemaljski11 trebalo ne samo podnositi, ve da bi8 |akomo Leopardi

ga svaki ivi stvor, a pogotovu ljudi, iji su rod sazdali s pomnim razmiljanjem i udesnom savrenou valjalo i te kako da voli. Meutim, istovremeno, pored toga to su bili pogoeni ne malim saaljenjem zbog tolike bede ljudske koju su dogaaji iznosili na videlo, oni su i strahova li da bi ponavljanjem i irenjem ovih alosnih primera, ljudski rod mogao uskoro, uprkos smernicama sudbine da nestane, i da bi stvari bile liene onog savrenstva koje im je podario na rod, a oni onih poasti koje su im ljudi ukazivali.12 Reen stoga da popravi ljudsku sudbinu, kako je izgledalo da se od njega trai, i da ovu, uz poveana sredstva, usmeri ka srei, Jupiter je shvatio da se ljudi uglavnom ale na to da im se stvari ne ine dovoljno velikim to se golemosti tie, ili da im nisu beskrajno lepe, savrene ili raznolike kao to su to isprva verovali; ve da su suprotno tome skuene, sve odreda nesavrene, i skoro sve istoga oblika; i da alei se ne samo na svoje poodmakle godine, ve i samu mladost, eznu za nenostima iz svojih najranijih dana, svesrdno se molei za povratak u detinjstvo,13 da u njemu provedu sve vreme koje im je ostalo od ivota. U emu Jupiter nije mogao da ih zadovolji, poto se to kosilo sa optim za konima prirode14 i dunostima koje su namera i propisi boanski nalagali ljudskom rodu. A nije mogao ni da prenese sopstvenu beskonanost na obine smrtnike, niti da samu tvar uini neogranienom, kao to nije mogao da uini da savrenstvo i srea onog to je ljudsko budu neogranieni.15 Meutim, uinilo mu se na mestu da proiri granice stvaranja, da ovo ukrasi i da u veoj meri unese u njegaMali moralni ogledi

| 9

raznolikost: i poto je doneo ovu odluku, proirio je zemlju na sve strane, pa je u nju slio more, rasporedivi ga izmeu naseljenih mesta, promenivi na taj nain izgled stvari i spreivi da ljudi lako raspoznaju njegove granice, s obzirom da nije bilo puteva, a ono je uz to i samom pogledu prualo ivu sliku slinu beskraju. U to vreme su nove vode progutale kopno Atlantide,16 i ne samo nju, ve i druga nebrojena prostranstva; premda se ova zadrala u posebnom seanju, koje je preivelo tolika stolea. Mnoga mesta17 je pretvorio u doline, a mnoga druga ispunio izdigavi planine i brda, dok je nono nebo prekrio zvezdama, sastav vazduha uinio reim i iim, danima je podario blistavost i svetlost, osnaio i preuredio boje neba i krajolika, uinio ih drugaijima nego to su pre toga bili, a onda je izmeao pokolenja ljudi time to je sredio da se sta rost jednih stekne sa mladou i detinjstvom drugih. Reen da umnogostrui izglede te beskonanosti18 za kojom su ljudi eznuli (s obzirom da im sutinu nije mogao pruiti), i elei da pothrani i podstakne njihove mate, iz kojih je uglavnom proizlazilo obilato blaenstvo njihovog detinjstva, izmeu mnogih domiljatosti koje je sproveo u delo (kao to je to bio sluaj sa morem), sazdao je odjek, skrio ga po dolinama i peinama, dok je umama podario gluvi i duboki muk, a vrhovima dr vea iroko njihanje.19 Slino tome, stvorio je narod snova,20 kome je namenio21 da na razne naine vara misao ljudsku prikazujui svetu u izobilju onu neizmernu sreu,22 koju on nije imao ni puta ni naina da sprovede u delo,23 kao i one nejasne i neodreene24 slike od kojih on sam, makar to i eleo,10 |akomo Leopardi

i premda su ljudi za njima arko udeli, nije mogao da ostvari nijednu od njih.25 Ovim merama je Jupiter podigao i potkrepio duh u ljudima, i u svakome od njih obnovio radost i ljubav prema ivotu, kao i ubeenost i zadivljenost lepotom i neizmernou stvari na zemlji. I ovo sreno stanje potrajalo je due od prethodnog, uglavnom zbog vremenski postupnog raanja ljudi koje je Jupiter zaveo, tako da su se due izmorene i ohladnele od preivljenog uteile videvi toplinu i nade mladog doba.26 Ali kada su tokom vremena novine zapravo opet poele da izostaju, kada su se amotinja i prezir prema ivotu ponovo uvreili, ljudi su pali u takvu utuenost da je tada, kako se veruje, nastao obiaj koga su se, prema istoriarima, drali neki drevni narodi:(1) prilikom neijeg roenja, rodbina i prijatelji bi se okupljali oko novoroeneta da bi ga oplakali, a prilikom smrti taj dan je svetkovan i propraivan estitanjima preminulom.27 Na kraju svi smrtnici su preli na bezboje, bilo zbog toga to im se inilo da ih Jupiter ili ne uje, ili pak stoga to je u samoj prirodi bede da ovruje i izopauje i najplemenitije due, i da ih odvraa od asnog i ispravnog. Zbog toga uvek se varaju oni koji misle da je nesrea ljudska nastala pre nego to su poinjene pakosti i zlodela protivu bogova; naprotiv, poreklo zlobe u ljudima treba traiti samo u njihovoj nesrei.28 I onda, poto su bogovi potopom Deukalionovim29 kaznili drskost smrtnika, osvetivi im se za nanete uvrede, jedine dve osobe koje su uspele da se spasu od opte propasti nae vrste, Deukalion i Pira, utvrdivi obostrano da nita na svetu ne moe toliko koristiti ljudskomMali moralni ogledi

| 11

rodu koliko da u potpunosti nestane, seli su na vrh jedne litice pomno prizivajui smrt, ne strahujui niti se a lei na optu sudbinu. Meutim, kada ih je Jupiter upozorio da nau leka opustoenosti sveta, ovo dvoje su bili toliko utueni i ispunjeni prezirom prema ivotu da bi se mogli posvetiti obnavljanju poroda; uzeli su kamenje sa planine, kao to su ih bogovi pouili, i poeli da ga bacaju iza sebe, obnovivi na taj nain ljudsku vrstu. Ali Jupiter, prethodnim dogaanjima osveen o pravoj prirodi ljudi, a i time da njima nije dovoljno, kao drugim ivotinjama da ive i budu slobodni od bilo kakvog bola ili telesne smetnje; tavie, da se eznui uvek i u svim prilikama za nemoguim, oni ovom tenjom kinje po sopstvenoj elji, tim pre to su lieni drugih zala30 odluio je da se poslui novim domiljatostima ne bi li tako sauvao ovaj