11786376 online plaanje platnim karticama u srbiji

8/4/2019 11786376 Online Plaanje Platnim Karticama u Srbiji

http://slidepdf.com/reader/full/11786376-online-plaanje-platnim-karticama-u-srbiji 1/6

PREDMET: IS302 ELEKTRONSKO POSLOVANJE

SEMINARSKI RAD

ONLINE PLAĆANJE PLATNIM KARTICAMAU SRBIJIIme, prezime i broj indeksa: Igor Popov 540

Abstrakt

Ovaj rad obrađuje temu online plaćanja platnim karticama u Srbiji sa osvrtom na raspoloživu

ponudu tehničkih rešenja i usluga, odnosno mogućnosti njegovog uvođenja u upotrebu. Razmatraju

se usluge Internet trgovačkih računa - IMA i usluge Internet sistema plaćanja - IPG na primerima

jedina tri provajdera istih: Pakom Internet Payment Gateway, Banca Intesa E-Commerce i Pexim

Electronic Merchant Services. Dati su odgovori na pitanja na koji način se može izraditi Internet

prodavnica, odnosno koje su mogućnosti integracije sajta prodavca sa sistemima IMA i IPG

provajdera. Na kraju je dat presek trenutnog stanja u Srbiji, kako teorijskog po kom je moguće

kupovinu ostvariti putem Visa, MasterCard, Diners i DinaCard karticama, tako i praktičnog po komto, još uvek, nije slučaj.

Uvod

Pojava platnih kartica je, uprkos inicijalnim otoprima, unela kvalitativni pomak u trgovinskim

procesima svugde u svetu, pa tako i kod nas. Dosta je vremena prošlo od kada se u Srbiji na pitanje

“ Da li imate negde spisak svih vaših bankomata u Beogradu?” odgovaralo sa “ Pa, jedan je ucentru, a drugi na Novom Beogradu.” Sada su čitači platnih kartica prisutni u skoro svim prodajnim

objektima, a čak su se i sami prodavci uhodali, te upotreba kartice više nije razlog sporijeg kretanja

reda kod kasa. Ipak, svako gledanje na napredak u lokalu pri, pa čak i malom, širenju vidika, odmahiz pozitivne sfere vesti prelazi u sivu hroniku ekonomskog razvoja. Kao što je jedan domaći sajt iz

oblasti elektronske trgovine usput primetio: “ Pošto trgovina platnim karticama na Internetu (e-commerce) kod nas praktično ne postoji, odnosno počela je tek u 2007. godini, 12 godina nakon

otvaranja najveće prodavnice na Internetu Amazon-a...”1 Ovakvo stanje stvari, rame uz rame sa

nezainteresovanošću države za napretkom u oblasti savremenih tehnologija, umanjuju motivaciju

kako individualaca, tako i kompanija, da svoje vreme i resurse ulože u dalji razvoj i popularizaciju

usluga online plaćanja.

Tehnike online plaćanja platnim karticama

Platne kartice se mogu kategorizovati po više osnova. Neki od osnova podele su sam procesor

kartica, njena namena, metod komunikacije sa čitačem, metodama autentifikacije, kao i paket

usluga koji ide uz karticu koji uključuje tarifni sistem, pogodnosti za vlasnika kartice i druge

karakteristike. Procesori kartica prisutni na našim prostorima su od međunarodnih Visa2,

MasterCard3, Diners4 i American Express, a od domaćih Dina5. Po nameni se mogu podeliti na

kreditne, debitne i internet kao najprisutnije vrste u upotrebi, a po paketima na primer na Classic,

Gold, Business Gold i slično.

Pri samom činu plaćanja se mora izvršiti prenos podataka uskladištenih na kartici do čitača kartica

1 eMS – O Nama, http://www.e-services.co.yu/onama.htm

2 Visa – Srbija, http://www.visacemea.com/?country=rs&ep=v_gg_new3 MasterCard – Srbija, http://www.mastercard.com/sr/home.html

4 Diners Club International – Srbija, http://www.diners.rs

5 Narodna banka Srbije – DinaCard, http://www.dinacard.nbs.rs



za potrebe kreiranja i procesiranja transakcije. Tu razlikujemo tehnologije kao što su magnetna

traka, integrisani čip u sklopu kartice tada poznatije kao smart kartice ( smart card ) ili čak RFID( Radio Frequency Identification) tehnologiju koja s jedne strane omogućava bezkontaktnu i samim

tim najefikasniju komunikaciju, ali s druge izaziva visoku zabrinutost za zaštitu privatnosti.

Nakon prenosa osnovnih identifikacionih podataka sa kartice, mora se izvršiti i autentifikacija i

samog vlasnika kako bi se sprečila zloupotreba. Osnovni metod, koji je po zakonima obavezan, ali u

praksi retko ili nikad primenjen, jeste verifikacija svojeručnog potpisa vlasnika. Druga čestametoda, odnosno najčešća opciona metoda, jeste unos PIN ( Personal Identification Number ) koda

koji bi trebalo da poseduje i zna jedino vlasnik, što je teoretska pretpostavka koja često u

slučajevima zloupotreba i ostaje takva – teoretska. Koliko ljudi bi krađom novčanika izgubilo i

kartice, ali i papiriće na kojima su upisani i nezapamtljivi PIN brojevi?

Ako bi se prešlo i na domen online kupovine, došlo bi se i do novih metoda autentifikacije

razvijenih specijalno za ovu namenu. CVV (Card Verification Value)6 odnosno CSC (Card SecurityCode) ili CVC (Card Verification Code) kodovi se koriste za identifikaciju vlasnika i to CVV1,

uskladšten na magnetnoj traci ili čipu, za slučaj već pomenute “in person” transakcije, dok se

CVV2, upisan na površini kartice, koristi za slučaj “card not present ” transakcije tipično izvršavane

preko Interneta, maila, faksa ili telefona.

Kako se uvođenjem ovih kodova nije dostigao dovoljan nivo bezbednosti, došlo je do razvoja

novog protokola, zasnovanog na XML standardu i poznatog pod imenom 3-D Secure. Iako je

inicijalno sačinjen od strane Visa procesora kartica, ubrzo su ga prihvatili i drugi uvođenjem

sopstvenih servisa za implementaciju protokola. Tako je Visa ponudila servis Verified by Visa 7,

MasterCard je ponudio MasterCard SecureCode8 dok je JCB ponudio J/Secure9. Ideja protokola je

da se svakoj kartici, odnosno vlasniku dodeli šifra koja se ne bi nigde zapisivala, odnosno šifra koja

bi funkcionisala isto kao i svaka druga šifra korišćena na Internet portalima. Banke koje bi uvele

podršku ovim 3-D Secure servisima bi klijentima omogućile dodeljivanje željene šifre kartici, pri

čemu samu šifru pamti vlasnik, dok se zapisuje jedino u sistemu banke, ali u jednosmerno

nekriptovanom obliku tako da na osnovu tog podatka bude nemoguće dolaženje do originala.Još jedna podela se može uočiti, ali ovog puta ne u pogledu platne kartice, već u pogledu

funkcionisanja online prodavnice. Podela se ogleda u načinu na koji se izvršava sama transakcija.

Postoje dva pristupa koja se razlikuju po broju poruka koje su potrebne da bi se transakcija

kompletirala. U slučaju SMS (Single Message System) šalje se jedna poruka koja sredstva prebacuje

sa računa kupca na račun prodavca. Razlog za uvođenje dodatne poruke jeste povećanje

bezbednosti, ali ovog puta za kupca, jer se na ovaj način prvom porukom na njegovom računu samo

rezervišu sredstva, ali se realizuju, odnosno prenose na račun prodavca, tek kada se roba pošalje i

sledeća poruka u DMS ( Dual Message System) sistemu izvrši.

Da bi online prodaja funkcionisala, neophodna je upotreba nekoliko servisa. Prodavac mora imati

otvroren trgovački račun kod provajdera Internet trgovačkih računa – IMA ( Internet Merchant Account ), a njegova online prodavnica mora biti integrisana sa provajderom usluge Internet

plaćanja – IPG ( Internet Payment Gateway). Najčešće se ove dve usluge uzimaju od različitih

kompanija tako da se IPG usluga uzima od kompanija koje se bave e-commerc razvojem, dok se

IMA usluga najčešće može dobiti od banke osim u slučaju rada sa Diners karticama kada je sam

procesor kartica istovremeno i provajder IMA usluge. U Srbiji je ponuda ovih usluga razvijena do

nivoa na kome se samo može reći da ista postoji i da ju je teoretski moguće koristiti.

6 Wiki – Card Security Code, http://en.wikipedia.org/wiki/Card_Security_Code

7 Visa – What is Verified by Visa?, http://www.visacemea.com/uv/online_security.jsp8 MasterCard – Introducing SecureCode,

http://www.mastercard.com/mcbiz/corporate/index.jsp?template=/securecode&content=popup

9 JCB – E-commerce Solution J/Secure, http://www.jcb-global.com/english/solution/ec.html



Pakom Internet Payment Gateway

Pakom Internet je kompanija članica Pakom Grupe posvećena razvoju Internet servisa. Najpoznatiji

među njima je servis PakomPay, odnosno Pakom Internet Payment Gateway, koji je prvi u Srbiji

omogućio online kupovinu i na domaćim web sajtovima. U saradnji 10 sa Diners procesorom kartica

je ostvaren sistem direktne konekcije što je prednost Diners sistema koji ne zahteva posredovanje

banke u procesu i ne zahteva otvaranje nezavisnih trgovačkih računa (merchant account).Omogućeno je da se transakcije direktno izvršavaju sa računa kupca na račun prodavca za razliku

od pomenutog eMS sistema gde se sredstva uplaćuju posredniku a kasnije, nakon slanja robe,

prosleđuju i samom prodavcu. Troškovi finansijskih transakcija su prepolovljeni.

Iako Pakom, kao prodavac kompjuterske opreme na malo, poseduje sajt sa online prodavnicom,

PakomShop, koja podržava sve kartice u Srbiji sa mogućnošću online plaćanja - Visa, MasterCard i

pomenuti Diners, tu funkcionalnost i dalje ne pruža korisnicima usluge PakomPay. Visa i

MasterCard i dalje nisu podržane iako je to od samog nastanka servisa, marta 2007. godine,

najavljivano kao funkcionalnost koja će uskoro biti dodata ponudi. Kao opcija, ove kartice postoje

u online prodavnici zahvaljujući IPG usluzi Banca Intese čiji je PakomShop po ovom osnovu i

klijent. Na ovom mestu je zanimljivo primetiti kako neke softverske kuće, kao na primer Logik kojaće kasnije biti i detaljnije opisana, mogu sa svoje strane integrisati ponudu i eMSa i PakomPaya i E-

Commerce rešenja Banca Intese u sopstveni sistem koji bi korisnicima nudio objedinjenu ponudu

realizujući time B2C model poslovanja. Kao dodatna informacija se može navesti da je Logik kao

partner učestvovao u implementaciji PakomPay servisa, kao i da je bio zadužen za izradu

PakomShop-a koji je u početku podržavao Diners, a pojavom i drugih IPGova Logik je uveo, u isto

vreme šireći i ponudu sopstvene kompanije, i podršku za druge platne kartice.

Ukoliko se neka online prodavnica odluči na uvođenje servisa PakomPaya, na raspolaganju ima

nekoliko paketa11 između kojih se može odlučiti a koji se razlikuju po učešću fiksne i procentualne

komponente, kao i učešću mesečne pretplate u konačnoj ceni paketa. Tako je Light paket namenjen

prodavnicama sa malo transakcija na mesečnom nivou gde su fiksni troškovi pretplate i naknade potransakciji nepostojeći, odnosno minimalni, dok je s druge strane Flat paket namenjen

prodavnicama sa velikim prometom u kojem ni ne postoji procentualna provizija po transakciji.

Light Standard Pro Flat

Otvaranje naloga:

(jednokratno)799.00 29,800.00 29,800.00 29,800.00

Mesečno održavanje:

(jednom mesečno)0.00 1,960.00 3,920.00 36,600.00

Provizija po transakciji:

(procenat)6.00% 1.90% 0.90% 0.00%

Naknada po transakciji:(fiksno)

30.00 30.00 30.00 0

Banca Intesa E-Commerce

Banca Intesa je jedina banka na domaćem tržištu koja se upustila u izazove elektronske trgovine.

Ova činjenica je veoma pogubna za razvoj domaćeg tržišta imajući u vidu da procesori platnih

kartica Visa i MasterCard zahtevaju banku kao posrednika u sistemu online plaćanja između sebe i

kupca i prodavca. A znajući da je Banca Intesa tradicionalno usmerena bogatijoj klijenteli što je

dodatno potkrepljeno izuzetno strogim finansijskim kriterijumima za korišćenje njene usluge

elektronske trgovine, može se zaključiti da je i ovaj korak napred veoma konzervativan.

10 Diners – E-Trgovina, http://www.diners.co.yu/securewebshop.htm

11 PakomPay – Tarifni paketi, http://www.pakom.com/ipg



Neki od kriterijuma12 za potencijalnog online prodavca i korisnika E-Commerce13 servisa su:

•kompanija je registrovana barem dve godine za odgovarajuće delatnosti,

•obavlja platni promet preko Banca Intese barem poslednjih pola godine,

•nema dugovanja prema banci niti da je ikad kasnio sa uplatama više od mesec dana,

•nije bila u blokadi duže od pet dana tokom poslednjih godinu dana,

•ima ostvaren prihod veći od 500.000€ i ima ostvarenu neto dobit u prethodnoj godini.

S tehničke strane14 se može istaći da Banca Intesa ne nudi uslugu izrade same prodavnice, ali zato u

sklopu E-Commerce paketa pruža usluge testnog okruženja za potrebe samostalnog razvoja. Kada

se implementacija pusti u rad, kupci napune korpu i pređu na korake samog plaćanja, nakon unosa

osnovnih podataka, preusmeravaju se na posebnu stranicu kroz čiju formu sigurnim kanalom

komuniciraju direktno sa procesorom kartica. Prodavnici se prethodno dodeljuje identifikacioni broj

i IP servera prodavnice se autorizuje kao jedina adresa sa koje će se prihvatati transakcije za taj

identifikacioni broj. Upotreba 128bitnog SSL protokola, zajedno sa podrškom 3D Secure

tehnologiji koja uključuje dodatne metode autorizacije kao što su Verified by Visa i MasterCard

SecureCode kao i upotreba sistema predautorizacije transakcija gde se prethodno rezervisana

sredstva na platnoj kartici kupca realizuju tek po isporuci robe, čine jedno veoma sigurno i

savremeno okruženje za ostvarivanje elektronske trgovine. Odavde se može zaključiti da tehničke prepreke nisu jedne od onih koje sprečavaju ili usporavaju uvođenje novog pristupa kupovini robe u

svakodnevni život.

Pexim Electronic Merchant Services

Kompanija eMS d.o.o. osnovana 2006. godine je u vlasništvu

kompanije Pexim Solutions. Pexim kao najveći domaći proizvođač

softverskih rešenja iz oblasti elektronskog bankarstva je svoju

delatnost proširila i na online plaćanje. Usluga koju nudi jeste

usluga Internet plaćanja, odnosno IPS ( Internet Payment Service),i sačinjena je iz dve komponente čije postojanje u okviru jedne

ponude istuču kao svoju prednost. Te komponente su dve usluge

neophodne za implementaciju online prodavnice IPG ( Internet

Payment Gateway) i IMA ( Internet Merchant Account ). Od ove

dve IMA usluga je opciona jer ju je prodavac ranije već mogao

ostvariti kod nekog drugog provajdera. Merchant Account ,odnosno račun trgovca, predstavlja trgovca u online svetu i kao

takav učestvuje u svim ostvarenim transakcijama kao destinacija

sredstava.

Osim što ističu svoju prednost kao provajdera dve usluge, takođenavode veliki značaj oursourcinga kompletnog projekta web

prodavnice što garantuje stabilnost i kvalitet imajući na umu da bi

kompletna implementacija bila urađena od strane jednog, i to

uhodanog, tima. Ova, u stvari treća, komponenta njihove ponude

predstavlja uslugu provajdera aplikacionih servisa, ASP

( Application Service Provider ). Kao osnovne karakteristike

ovakvog pristupa ističe se nepotrebnost otvaranja trgovačkog

računa od strane potencijalnog klijenta, nepotrebnost investicija u

infrastrukturu, investicija u opremu, sistemski softver, kadrove i

12 Banca Intesa – Kriterijumi za realizaciju e-commerce servisa,

http://www.bancaintesabeograd.com/index.aspx?pageno=22213 Banca Intesa – E-Commerce servis, http://www.bancaintesabeograd.com/index.aspx?pageno=257

14 Banca Intesa – Tehnički i bezbedonosni aspekti e-commerce servisa,

http://www.bancaintesabeograd.com/index.aspx?pageno=221



organizacionu strukturu, a posebno ističu značajno kraći time-to-market , odnosno, vreme izlaska na

tržište.

Proces plaćanja funkcioniše tako što kupac, nakon prihvatanja uslova kupovine robe izabrane u web

prodavnici i na osnovu obračunatog iznosa od strane prodavca u koji je uključena cena, transport i

PDV, unosi podatke naznačene na platnoj kartici u formular eMS sistema. Sam sistem tada

autorizuje transakciju, izdaje račun kupcu, obaveštava prodavca o transakciji izdavanjem računa za

obradu. Na osnovu računa za obradu, prodavac šalje robu, dostavlja eMS-u potvrdu o isporucinakon čega ovaj prenosi sredstva konačno do prodavca umanjena za cenu transakcije.

Izrada web prodavnica

Izradi web prodavnice se može pristupiti na nekoliko načina. Ako trgovac poseduje dovoljno

obrazovan i kvalifikovan IT kadar, može se sam upustiti u implementaciju prodavnice. Ovako bi se

na prvi pogled izvršila ušteda, ali bi se ubrzo videlo da je proces neefikasan, da manjak iskustva

predstavlja problem, da činjenica da se programeri prvi put susreću sa tematikom ovog tipa dosta

koči napredovanje, i slično.

Drugi pristup je, na neki način, takođe ekstreman – prepustiti izradu prodavnice kompaniji koja

pruža i usluge Internet Payment Gateway-a. Ovo zvuči kao optimalno rešenje, jer ko je bolje

upoznat sa načinima integracije sajtova i sistema za online naplatu? Razlog koji bi bio protiv

ovakve odluke jeste taj što IPG-u dizajniranje i intergracija nisu primarna delatnost – to je sporedna

aktivnost bez koje se ne može, a rado bi se htelo. U odnosu na IPG uslugu, zahteva mnogo više rada

za isti nivo zarade. Dodatni razlog jeste taj što se ovako dodatno vezuje za odabranog IPG-a, te se

otežava kasniji reizbor u slučaju promene komercijalnih uslova.

Kompromisno rešenje jeste angažovanje kompanije koja se bavi dizajniranjem sajtova, ali se iz

referenci može videti da iza sebe imaju već uspešne projekte sa implementiranom web

prodavnicom. Ovakvim pristupom se kompaniji kojoj je to primarna delatnost ustupa posao, pri

čemu oni ni na koji način nisu vezani za pojedinog IPG provajdera. Dodatno, velika je verovatnoćada takva kompanija poseduje podršku za sve, većinu ili barem one najpoznatije provajdere što

definitivno ide u prilog prethodno navedenom potencijalnom reizboru samog provajdera.

Jedna od kompanija kod nas koja nudi uslugu integracije sva tri prisutna IPG-a jeste Logik 15. Pexim

i njegova ćerka kompanija eMS nude integraciju16 svog rešenja, što se kao mogućnost takođe

napominje i kod druga dva provajdera.

Web prodavnice koje podržavaju online plaćanje karticama

Banca Intesa na svom sajtu u sekciji koja pokriva e-commerce usluge navodi

17

da trenutno ima 24klijenta sa sajtovima na kojima je podržana online prodaja. Takođe se može videti da jedan od

klijenata jeste i sam eMS, a pošto su na istoj strani ispod linka ka njihovom sajtu, navedeni i svih

pet online prodavnica koje on sam navodi18 kao svoje klijente, dolazimo do pitanja da li je eMS u

stvari podprovajder Banca Intesa-e?

PakomPay ne poseduje listu referenci, ali ako je suditi po lokalnom Diners sajtu19, može se videti da

njihovo rešenje online plaćanja koristi svega pet korisnika, među kojima je i sam Pakom Shop.

Pošto PakomPay trenutno podržava samo Diners kartice, dok je podrška za ostale već dugo u

nepromenjenom statusu skorog uvođenja, zanimljivo je primetiti da je Pakom Shop jedan od

15 Logik – Web E-Commerce, http://www.logik.co.yu/online-prodavnica-e-commerce.htm

16 eMC – Kako postati prodavac?, http://www.e-services.co.yu/noviProdavac.htm17 Banca Intesa – Internet prodajna mesta, http://www.bancaintesabeograd.com/index.aspx?pageno=238

18 eMS – Klijenti, http://www.e-services.co.yu/linkovi.htm

19 Diners – Secure Web Shop-ovi, http://www.diners.co.yu/securewebshop.htm



klijenata Banca Intesa-e što je morao postati kako bi uveo podršku i za Visa i MasterCard platne

kartice.

Treba takođe napomenuti na ovom mestu i relativno novu vest o DinaCard kartici i online plaćanju.

Najavljeno je da će od oktobra 2008. biti omogućeno online plaćanje i domaćom Dina karticom20, a

decembra 2008. godine je i po prvi put implementirana21 podrška za domaću karticu u sklopu

JatAirways prodaje karata. Na žalost, ovo je trenutno jedini primer Internet trgovine upotrebom

DinaCard kartice, dok je Privredna banka jedina banka22 u Srbiji koja nudi mogućnost plaćanjaovom karticom na Internetu.

Zaključak

Kada bi se ispod rečenog podvukla crta moglo bi se reći da je u Srbiji moguće otvoriti online

prodavnicu koja bi omogućila plaćanje Visa, MasterCard, Diners i DinaCard platnim karticama.

Takođe, može se reći da postoje kompanije iz e-commerce oblasti koje pružaju Internet Payment

Gateway, Internet Merchant Account kao i integrativne usluge. Moguće je angažovati kompaniju da

za potrebe buduće prodavnice razvije sajt sa transparentno integrisanim ulsugama online plaćanja i

time omogući učešće u kupovini svim vlasnicima platnih kartica za trgovinu Internetom u Srbiji.Ovo jeste moguće i na par lokacija na domaćem Internetu i jeste implementirano u manjoj ili većoj

meri, ali sudeći po dostupnim informacijama – ne postoji lokacija koje je za sada uspela to da uradi

u punoj meri.

Dakle, može se reći da je moguće, ali realno gledano, uzimajući u obzir mnoge negativne faktore

stanje je daleko od poželjnog u kom bi preduzetnik, koji zaključi da bi imao interesa da u svoj

poslovni proces uključi i Internet poslovanje, mogao da izdvoji realna sredstva i za realno vreme

dobije gotovu implementaciju koju bi, opet realno, mogli da koriste svi njegovi dosadašnji klijenti.

Faktora koji ovo onemogućavaju ima, kao što je prethodno rečeno, mnogo i prisutni su u svim

komponentama društva. Faktori su socijalnog karaktera i manifestuju se kao strah od nepoznatog,

nebezbednog i apstraktnog pristupa dobro poznatom procesu tradicionalne kupovine. Takođe su iobrazovnog karaktera, jer su stanovništvo, menadžment, preduzetnici i predstavnici države

nedovoljno upoznati sa prednostima i osobinama elektronske trgovine. Finansijski karakter ovih

faktora se ogleda kroz postojanje visokih kriterijuma za korišćenje usluga elektronske trgovine i

visokih cena tih usluga usled nepostojanja konkurencije ponuđača. Na kraju, i politika je stvorila

negativne faktore kroz nepostojanje inicijative od strane države za ubrzano donošenje zakona iz

oblasti elektronske trgovine koji su odavno morali biti doneti, kao i kroz nedostatak ulaganja svih

raspoloživih resursa u ubrzano sprovođenje zakona koji su, opet, morali odavno biti sprovedeni, a

možda i najviše kroz izostanak promocije ideje elektronske trgovine među učesnicima na tržištu

Srbije zbog kojih se i uvodi ovaj savremeni oblik poslovanja.

20 DinaCard – Plaćanje DinaCard karticom na Internetu, http://www.dinacard.nbs.rs/sr/netinfo.html

21 DinaCard – Kupovina JAT-ovih karata nacionalnom DinaCard karticom preko Interneta,http://www.dinacard.nbs.rs/sr/news.html#n18

22 DinaCard – Linkovi na banke koje nude mogućnost plaćanja DinaCard karticom na Internetu,

http://www.dinacard.nbs.rs/sr/link.html

11786376 online plaanje platnim karticama u srbiji

Documents