Ujutro te{ko ustajete? Mrzite ve`banje? Ne mo`ete se re{iti suvi{ -nih kilograma? Ve}ina nas `elela bi biti druk~ija nego {to jeste.Zdraviji, disciplinovaniji. Ali na{i najodlu~niji napori da se promenimopre~esto se rasplinu bez ikakvih rezultata.

[b|up!kf!ublp!uf|lp!qspnfojuj!tf@Ono {to nas sputava i ote`ava nam promene jesu na{e navike.

Sam na~in `ivota nije ni{ta drugo do skup navika. Istina, one mogupodmazati ma{inu na{eg `ivota i pomo}i nam da klizimo kroz `ivotbez puno napora i uz veliku u{tedu vremena i energije. (Uostalom, kobi voleo da misli kako da ve`e pertle na cipelama?)

Ali navike nam mogu i ote`avati `ivot – ako u to sumnjate, poku -{ajte no}as da promenite krevet u kom spavate.

Lblp!tf!obwjlf!tuwbsbkv@Kao {to znate, va{ mozak {alje poruke ostalim delovima tela pre -

ko nervnih }elija. Svaka nervna }elija ima upravlja~ki centar i jednodugo vlakno (ili akson) preko koga {alje poruke. Nervne }elije tako |eimaju mnogo malih prijemnih vlakana (ili dendrita) za prihvatanje poru-ka.

Na krajevima ~esto kori{tenih aksona stvaraju se kvr`ice kojenau~nici nazi vaju butonima (francuska re~ za dugme). [to neka nerv-na }elija ima vi{e butona, to lak{e i br`e prenosi poruke.

Ovo nam poma`e da razumemo kako se u nervnom sistemuoblikuju navike. Svaka misao ili postu pak koji se dugo i ~esto po -navlja, izgra|uje male butone na kraju aktivnih aksona, pa je istumisao ili postupak sve lak{e ponavljati. I, slikovito re~eno, kao {tostalno hodanje istim smerom preko travnjaka stvara utabani puteljak,tako i ponavljanje odre|enih radnji urezuje brazde u mozgu.

Lbe!tf!pwf!tub{f!kfeopn!pcmjlvkv-!nphv!mj!tf!qspnfojuj@Na`alost, butoni ne nestaju ni kada se vi{e ne koriste. Mogu}nost

povratka na lo{u naviku uvek postoji, stare staze se ne bri{u. Zatose alkoholi~ar lako mo`e vratiti starom poroku.

Bmj!tf!mkvej!jqbl!nphv!qspnfojuj-!{bs!of@Da, mogu, ali samo izgrad njom novih navika koje }e biti ja~e od

starih. A to se posti`e jedino neprestanim ponavljanjem novih izborai odluka.

Up!of!{wv•j!ublp!mblp/Isprva mo`e biti te{ko. Ali s vremenom }e se pojavljivati sve vi{e

butona na novoj stazi i njihov }e broj prema{iti onaj sa stare staze.Nova je “staza” tako bolje utabana, pa budu}i da je ona sada pro-hodnija, uspostavljena je nova navika.

274 275

TUWBSBOKFOBWJLB

Kako izvr{iti promenu

Wj!pesf}vkfuf! twpkv! tvecjov!pemvlbnb!lpkf!epoptjuf! twbljebo/Pop!|up!njtmjuf!j!ptf~buf!pcmjlvkf!wb|!lbsblufs/Wb|f!pemvlf!tuwbsbkv!gj{jlbmof!j!ifnjktlf!qspnfof!v!wb|fnnp{hv!j!ofswopn!tjtufnv/

Mkvej!tv!ipebkv~j!{bwfamkbk!obwjlb/

Xjmmjbn!Kbnft

]ELIJA

]ELIJA

Lpmjlp!kf!{b!up!qpusfcop!wsfnfob@Ve}ini ljudi je potrebno oko tri sedmice za oblikovanje nove navike.

Na primer, pre neko liko godina jedna `ena je odlu~ila da po~ne dapere zube. Ono {to je za nju na po~etku bila zamorna obaveza, pre{loje u ve~ernji ritual za manje od mesec dana. Ohrabrena time, prime-nila je plan od tri sedmice za odvikavanje od navike jedenja preveli -kih koli~ina slat ki{a. Zatim je pobedila naviku kritikovanja supruga istvorila novu naviku da pohvaljuje svoju decu. Posledice su bile tolikozapanjuju}e da su rezultati objav ljeni u poznatom ameri~kom ~asopisuReader's Digest.

Neki ljudi postaju dobri muzi~ari zahvaljuju}i mnogim satima sva -ko dnevneg ve`banja. Tako i mi mo`emo postati bolje osobe dosled-nim dono{enjem pozitivnih moralnih odluka. ^ak ako tu i tamo izgu-bimo koju bitku, ne moramo izgubiti rat dokle god se ponovo vra}amona novi “put” koji nastojimo da utabamo.

Zato, ako ve} dugo razmi{ljate o tome da biste se trebali bavitive`banjem, poku{ajte to sutra i zapo~eti. Ustanite pola sata ranije ikrenite u brzu {etnju. Nema sumnje da vam to isprva ne}e biti ba{lako – ali nakon tri sedmice re{i}ete se kojeg kilograma i na}i sena putu zdravijeg na~ina `ivota.

“Ko ljubi pou~avanje i disci plinu, ljubi znanje, a ko mrzi na ukor,lud je.” (Pri~e Solomonove 12,1)

QsjnfobZa{to se dobri, jaki, razumni ljudi dr`e nekih lo{ih navika iako

znaju za bolje? Oni su jednostavno izgradili svoje navike dok su jo{bili mladi i sada smatraju da ih se ne mogu osloboditi. Sli~ni su kras-tavcu koji po~ne da raste u fla{i dok toliko ne naraste da ga se vi{ene mo`e izvaditi.

Tfebn!gblupsb!ob•job!ajwpubU vrlo poznatom istra`ivanju na~ina `ivota stanovni ka Alamede u

SAD-u, nau~nici su tokom devet godina pratili `ivot i zdravstveno sta -

nje 7000 osoba. Ustanovili su sedam faktora na~ina `ivota koji uve -liko odre|uju ne~iju dugove~nost. Utvrdili su da pos toji tesna vezaizme|u smrtnih slu~ajeva i slede}ih zdravstvenih preporuka:

1. Ne pu{ite.2. Redovno ve`bajte.3. Ne pijte alkohol ili to ~inite u minimalnim koli~inama.4. Nastojte spavati sedam do osam sati dnevno.5. Odr`avajte pravilnu telesnu te`inu.6. Svakodnevno doru~kujte.7. Ne jedite izme|u obroka.

[blmkv•dj- [to su se ljudi pridr`avali manje navedenih faktora na~ina `ivota,

ve}a im je bila smrtnost.- Samo je 5% onih koji su se dr`ali svih sedam pravila umrlo

tokom devetogodi{njeg razdoblja.- U istom vremenu umrlo je 12 do 20% onih koji su se pridr`avali

tri ili manje pravila.- Oni koji su se pridr`avali najve}eg broja navedenih zdravstvenih

navika, samo su upola bili izlo`eni riziku od invalidnosti u odnosu naone koji ih se uop{te nisu pridr`avali.

- Mu{karci izme|u 60 i 94 godina starosti, koji su redovno doru~ -kovali i nisu jeli izme|u obroka, bili su upola manje izlo`eni riziku odonih koji su preskakali doru~ak i grickali izme|u obroka.

P•fljwbob!evajob!ajwpub!j!{esbwtuwfof!obwjlf(Istra`ivanje u Alamedi, SAD)

Broj zdravstvenih navika Procenat umrlih u 9 godina

0-3 204 145 136 117 5

276 277

TWF!TF!NFOKB"Cjmp!ajwp!jmj!of-!twf!tf!ob!pwpnf!twfuv!nfokb/!J!wj!tf!ofqsf!.ljeop!nfokbuf/!V!|ub!~fuf!tf!qspnfojuj-!vwfmjlp!{bwjtj!pe!wbttbnji/

J{cpspn!obwjlb!nj!pesf}vkfnp!|bcmpof!qpob|bokb!v!lpkf!~f!.np!tf!wsfnfopn!vlbmvqjuj/

Qpobwmkbokf!.!cjmp!epcsph!cjmp!mp|fh!.!tuwbsb!obwjlf!lpkf!tfv•ws|~vkv! v! ob|fn! ajwpuv<! b! v•ws|~fof! obwjlf! pesf}vkvlbsblufs/