SADRAJ:

BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COMWWW.DIPLOMSKI-RAD.COMWWW.MATURSKI-RAD.COMNA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI,DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJI MOETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COMSADRAJ:

1. UVOD...................................................................................................3

2. O KOMUNIKACIJI...........................................................................8

2.1. NEVERBALNA KOMUNIKACIJA.......................................102.2. KULTUROLOKE RAZLIKE................................................142.3. VRSTE NEVERBALNE KOMUNIKACIJE...........................19

3. GOVOR TELA..................................................................................25

4. PSIHOTERAPIJE............................................................................31

5. GOVOR TELA U PSIHOTERAPIJI..............................................36

6. ZAKLJUAK....................................................................................42

7. LITERATURA..................................................................................44

Govor tela je klju koji moe otkljuati duu

Konstantin Stanislavski1. UVODK

ako znate da vas osoba paljivo slua dok joj neto govorite? Kako znate da li se slae sa onim to govorite? A po emu da se ne slae? Moete li prepoznati kad vam osoba ne govori istinu? Po emu? Kako znatedasenekomsviate?

Stalno smo u interakciji sa drugim ljudima, mi ih kritiki procenjujemo, neke volimo druge ne, sa nekima elimo da ostanemo u kontaktu dok sa drugima ne elimo... Kada se ponemo pitati zbog ega nemamo direktan odgovor ve to bude samo neki neodreeni oseaj. U poetku "modernog" doba ljudi su polako prestajali da obraaju panju na najbitniji deo meusobne interakcije odnosno na neverbalnu komunikaciju. I dalje, mali je broj onih koji znaju da se najvei broj poruka prenosi neverbalno i da odatle dolazi nae miljenje o drugima i to da li su nam simpatini ili ne, da li emo nastaviti kontakt sa njima ili neemo...

Neverbalna komunikacija je vrsta spontane, ali i namerne komunikacije kojom jedinka bez rei gestovima, nainom dranja tela, izrazom lica pogledom ili bojom glasa - izraava i razmenjuje svoje namere, emocije, raspoloenja, stavove i elje. Sposobnost da shvatimo ta se stvarno dogaa sa nekom osobom je jednostavna, nije laka, ali je jednostavna. Stvar je u tome da ono sto vidimo i ujemo poveemo s okruenjem u kojem se sve deava i iz toga izvedemo zakljuke. Meutim veina ljudi vidisamoonotomislidagleda. Dananji politiari shvataju da se politika oslanja na lik i pojavu, tako da oni najistaknutiji imaju line savenike za govor tela koji im pomau da prou kao iskreni, briniipoteni,pogotovuondakadatonisu. Pre nego to su izdali knjige Alan i Barabara Piz su imali dugogodinje iskustvo u savetovanju ljudi kako da govorom tela budu uspeniji u svim oblastima ivota. Izmeu ostalog savetovali su i politiare. Evo jednog primera koliko moe znaiti govortela:" Ve vie od tri decenije savetujemo javne linosti kako da ih javnost doivljava kao verodostojne i uverljive. Jednom prilikom, dva politika lidera pozvana su da u televizijskoj debati daju svoje vienje upravljanja zemljom. Jedan kandidat- nazovimo ga na primer kandidat A - bio je visok 175 cm a glasai su ga zbog njegovog blaeg, smirenijeg pristupa doiveli kao jo nieg; njegov takmac- kandidat B- bio je visok 190 cm, a glasako telo ga je zbog njegovog samouverenog i autoritativnog stava doivelo kao jo vieg. Posle TV debate, nii kandidat je prema rezultatima anketa mnogo zaostajao za viim. Kandidat A nam se obratio za savet i predloili smo mu nekoliko strategija, meu kojima je bilo skraivanje njegove govornice za 10 cm, posle ega je vidljiva distanca izmeu vrha govornice i njegove brade bila ista kao i kod kandidata B. Takoe smo predlozili da se kandidat A dogovori da se njegova kamera malo spusti kako bi snimala uprerena na vie, i samim tim on delovao vii. Rekli smo mu da govori direktno u kameru, da bi svaki glasa imao oseaj da se obraa ba njemu lino. Upalilo je. Posle naredne debate, kandidat A vien je kao siguran pobednik, a mediji su izvestili da nagovetava nov pravac u vlasti i liderstvu." Glasai generalno nisu specijalno zainteresovani za ono to politiari govore tokom kampanje i vei deo toga i ne pamte. Svoj konaan glas zasnivaju na uverenju da je onaj za koga glasaju pogodniji da bude liderilisamotakodeluje.

Izgleda gotovo neverovatno da se govor tela tokom hiljada godina nae evolucije, aktivno prouava tek negde od 1960-ih, ali ga je javnost postala svesna tek negde posle 1978 i to posle objavljivanja knjige Alana Piza "Govor tela". to se tie akademskog prouavanja govora tela, iz perioda pre dvadesetog veka, moda je najuticajniji rad bila Darvinova studija "Izraavanje emocija kod oveka i ivotinja" objavljena 1872, ali su nju itali uglavnom pripadnici naune zajednice. Meutim ba ta studija podstakla je savremeno prouavanje izraza lica i govora tela, a mnoge Darvinove ideje i opaanja dobili su potvrdu od strane istraivaa irom sveta. Od tada, istraivai su uoili i zabeleili gotovo milion neverbalnih aluzija i signala.

Albert Merabijan, pionir u istraivanju govora tela 1950-ih, utvrdio je da je ukupan uticaj poruke 7% verbalan (samo rei), 38% vokalan ( paralingvistika: ton glasa, promena tona i ostali zvuci) i 55% ine ostali neverbalni znakovi. Antropolog Rej Berdvistel bio je prvi koji se bavio prouavanjem neverbalne komunikacije - "kinezije" kako ju je nazvao. Berdvistel je izneo neke sline procene u vezi sa koliinom neverbalne komunikacije meu ljudima. Procenio je da prosena osoba izgovara rei tokom ukupno deset do dvanaest minuta u toku dana, a da prosena reenica traje oko 2,5 sekundi. Berdvistel je procenio i da umemo da napravimo i prepoznamo oko 250 000 izraza lica. Poput Merabijana, i on je ustanovio da verbalna komponenta razgovora licem u lice iznosi manje od 35% i da se preko 65% komunikacije odvija neverbalnim putem. Analiza hiljade snimaka trgovakih prezentacija i pregovora tokom sedamdesetih i osamdesetih pokazala je da je u poslovnim susretima govor tela u 60 do 80% sluajeva odgovoran za uticaj izvren za pregovarakim stolom, kao i to da ljudi za manje od etiri minuta formiraju izmedu 60 i 80% svog prvog utiska o novoj osobi. Studije pokazuju i da prilikom pregovora koji se vode telefonom obino kao pobednik izlazi osoba sa jaim argumentima, ali da to nije uvek sluaj onda kada se pregovara licem u lice, zato to sve u svemu konane odluke ee donosimo na osnovu onoga to vidimo nego onoga toujemo. Ipak, veina ljudi i dalje veruje da je govor na glavni vid komunikacije. Meutim, sa aspekta evolucije, govor je tek odnedavno postao deo naeg komunikacijskog repertoara i uglavnom se koristi za saoptavanje injenica i podataka. Verovatno je poeo da se razvija pre dva miliona godina, da bi pre 500 000 godina ve bio uglavnom formiran, a tokom tog perioda veliina naeg mozga se utrostruila. Pre toga govor tela i zvuci koji su se proizvodili u grlu bili su glavni naini saoptavanja oseanja, to je i sluaj danas. Meutim budui da se usredsreujemo na rei koje ljudi izgovaraju, veinom ne znamo nita o govoru tela, a kamoliovanosti kojuimaunaemivotu. Na govorni jezik, meutim, priznaje vano mesto koje govor tela zauzima u naem komuniciranju. A evo nekoliko svakodnevnih fraza koje upoterbljavamo: skinuti teret sa grudi; stisnuti srce; lupiti akom o sto; podmetnuti lea...

Pravi pioniri umea govora tela bili su glumci nemog filma poput arlija aplina. S obzirom da je to bio jedini mogui vid komunikacije preko ekrana, neije glumako umee se klasifikovalo kao dobro ili loe, u onoj meri u kojoj je ta osoba umela da koristi gestove i telesne signale u komunikaciji sa publikom. Sa pojavom zvunog filma, na neverbalni aspekt glume stavljan je sve manji naglasak, mnogi glumci nemog filma pali su u zaborav, a opstali su samo oni koji su posedovali dobro i verbalno i neverbalnoumee. Govor tela je spoljni odraz emocionalnog stanja neke osobe. Svaki gest ili pokret moe da predstavlja dragocen nagovetaj onoga to osoba u tom trenutku osea. Na primer, mukarac koji je svestan da se goji, i neprijatno mu je zbog toga esto "upka" prevoj koe na podbradku; ena koja je svesna vika kilograma na butinama, esto gladi suknju nanie; osoba koja je uplaena ili defanzivna, sklona je da prekrsti noge ili ruke, ili oboje... Klju za raspoznavanje govora tela krije se u sposobnosti da shvatimo stanje osobe dok sluamo ta govori i uoavamo okolnosti pod kojima govori. Kada kaemo da neko poseduje "mo zapaanja" ili "intuiciju", mi i ne znajui govorimo o njegovoj sposobnosti da raspoznaje govor tela drugih osoba i poredi te signale s onim verbalnim. Drugim reima, kada kaemo da "slutimo" ili "intuitivno oseamo" da nas neko lae, pod tim obino podrazumevamo da se govor tela te osobe i njene izgovorene rei ne slau. Imati mo zapaanja znai imati sposobnost da se uoe protivrenosti izmeu neijih rei i govora tela. Sve u svemu, ene mnogo bolje zapaaju nego mukarci, to je na kraju dovelo do onoga sto nazivamo "enska intuicija". ene poseduju uroenu sposobnost da hvataju i deifruju neverbalne signale, kao i vrlo istanan oseaj za sitne detalje. To je ujedno i razlog to retko koji mu moe da slae svoju enu i da mu to proe dok, naprotiv veina ena moe da prevede mukarca ednog preko vode.

Istraivanje psihologa sa Harvardskog Univerziteta pokazalo je da ene mnogo spremnije raspoznaju govor tela nego mukarci. Ispitanicima su prikazivani kratki filmovi, bez zvuka, na kojima se videlo kako mukarac i ena komuniciraju. Od ispitanika se trailo da po izrazima lica glumaca odgonetnu ta se u filmu deava. Rezultati istraivanja pokazali su da je 87% ena tano procenilo situaciju, dok je taan odgovor dalo svega 42% mukaraca.2. O KOMUNIKACIJI

U

komunikolokoj i didaktikoj literaturi nalazimo brojne vrste komuniciranja koje se razlikuju po kriterijumima klasifikacija, a koje opet zavise od broja osoba koje komuniciraju, o medijima koji pomau komuniciranje i raznim drugim iniocima. Tako, s obzirom na broj osoba koje komuniciraju razlikujemo intrapersonalno, interpersonalno i masovno komuniciranje. Zatim razlikujemo verbalnu i neverbalnu komunikaciju, personalnu i apersonalnu, jednosmernu i dvosmernu komunikaciju, neposrednu i telekomunikaciju, autoritarnu i demokratsku komunikaciju. Nazivi tih vrsta pokazuju o kojem kriterijumu se vodilo rauna prilikom klasifikacije. Osim prethodnih vrsta, spominju se jo mentorska komunikacija, multimedijska, vizualna komunikacija, kompjuterska komunikacija.

Intrapersonalna komunikacija je unutranji govor. To je govorenje sebi ili razgovor sa samim sobom. Tu je re o introspekciji vlastitog ponaanja, sposobnosti ili stavova.

Interpersonalnu komunikaciju moemo odrediti kao interakciju u kojoj jedna osoba prezentuje neke sadraje (informacije, poruke) drugoj osobi da bi uticala na njeno ponaanje ili da bi uestvovala u stvaranju situacija koje e doprineti menjanju vlastitih stavova i uverenja, odnosno da bi se pomoglo usvajanje odreenih injenica i generalizacija.

Karakteristika masovnog komuniciranja je usmerenost na iroku i heterogenu publiku. Vesti se prenose javno te su dostupne i onima koji nisu ukljueni u organizovane oblike nastave.

Kada dve ili vie osoba meusobno komuniciraju bez posredujuih sredstava, govorimo o personalnoj komunikaciji.

Svaku komunikaciju koju posreduje neki tehniki (apersonalni) medij oznaavamo izrazom apersonalna komunikacija.

Dvosmerna komunikacija podrazumeva mogunost meusobnog pruanja povratne informacije izmeu subjekata koji komuniciraju. Za nastavu u kojoj dominira usmeno izlaganje profesora kaemo da dominira jednosmerna komunikacija, jer svi uenici ne mogu rei kako su razumeli edukativne poruke.

Meusobno komuniciranje dveju ili vie osoba, koje se nalaze u istoj prostoriji ili na istom mestu gde mogu neposredno komunicirati licem u lice, zovemo neposredna komunikacija. O telekomunikaciji govorimo kada komuniciraju dve osobe telefonom ili nekim drugim posrednim putem. Neposredna komunikacija moe biti verbalna i neverbalna, pa je tako mogue ostvariti intenzivnu i kvalitetnu pedagoku nastavu.

Autoritarnost u vaspitno-obrazovnom procesu i uz nju pratea komunikacija ne pridonosi ostvarivanju vaspitnog ideala koji se manifestuje u slobodi. Ograniavana komunikacija ne vodi slobodnoj linosti. Preterana strogost, zahtevanje pokornosti i poslunosti uz primenu sistema represivnih mera, nisu karakteristika pedagokih situacija koje e pridoneti optimalnom razvoju linosti.

Uz demokratski stil komunikacije vaspitaniku se doputa da ima vlastito miljenje, da oblikuje vlastite sudove. Takav stil komuniciranja oznaava se kao simetrino-interaktivna komunikacija.

Verbalna je komunikacija svakako temelj vaspitno-obrazovne komunikacije, bilo da su rei saoptene usmeno kao predavanje ili razgovor, ili uz pomo nekog drugog medija koji moe posredovati prenos verbalnih poruka (npr. knjiga, mikrofilm, kompjuter).

2.1. NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

U

obiajeno je da se komuniciranje reima oznaava izrazom verbalna komunikacija, a ostali vidovi komuniciranja izrazom neverbalna komunikacija. Neki autori, meutim, izrazom neverbalna komunikacija oznaavaju samo saoptavanje poruka pokretima ruku, oiju, lica i tela. U vaspitno-obrazovnom procesu neverbalna poruka moe zameniti verbalnu (klimanje glave umesto da), zatim moe dati veu snagu verbalnoj poruci (smeak pri izraavanju veselja). Neverbalna komunikacija moe biti u funkciji praenja, podrke i dopune verbalnom komuniciranju ili zamena za verbalnu komunikaciju. Osim to dopunjuje i obogauje verbalnu komunikaciju ona moe biti i parazitarni faktor, odnosno moe ometati verbalnu komunikaciju (tikovi, preterano gestikuliranje ili etanje za vreme izlaganja).

Neverbalna komunikacija sastoji se od mnotva znakova od kojih svaki ima svoje znaenje. Mi svakodnevno komuniciramo pomou tih znakova i "itamo" ih kod drugih ljudi, a da toga nismo ni svesni. U veini sluajeva ne znamo nama svojstvene pokrete i izraze lica. Mnoge gestove apsorbujemo iz socijalne sredine u kojoj ivimo i one se tokom naeg ivota snano modifikuju nesvesnim podraavanjem drutvenih obiaja. I uroeni su izraaji esto drastino modifikovani pod drutvenim pritiscima. Ljudska strast vebanja pokreta je tolika da su u prolosti pokuavali nauiti "govorniku gestikulaciju" uprkos injenici da su malom broju ljudi potrebne takve instrukcije. Pri svakoj interakciji odailjemo emocionalne signale, a ti signali utiu na osobe oko nas. to smo drutveno sposobniji, to bolje nadziremo signale koje upuujemo. Do ovakvog prenosa dolazi zbog nesvesnog oponaanja emocija koje vidimo na nekom drugom, pomou nesvesne motorne mimikrije njihovih izraza lica, gestova, tona i drugih neverbalnih izraza emocija. Neverbalna komunikacija je vaniji i kompleksniji aspekt meuljudske interakcije nego to se to na prvi pogled moe uiniti.

Tako neverbalna komunikacija ljudima slui da osnai, podcrta i dopuni govor; da zameni govor ako je neim onemoguen npr. neophodnom tajnou, velikom razdaljinom, ili prirodnim ili steenim hendikepom; kao sredstvo ispoljavanja emocija, miljenja i namera, svesno ili nesvesno; kao sredstvo pozdravljanja i prikazivanja drutvenog statusa i odnosa; kao sredstvo napada ili odbrane; za udvaranje, ali i vreanje.

Neverbalna komunikacija: uroeno ili nasleeno?

Neverbalna komunikacija kod ljudi je samo evolucija govora tela nasleenog jo od prvih ivotinja, preko primata i praoveka.

oveku su, naravno, najblii primati majmuni. Na primer, impanze e u znak pozdrava napuiti usne to lii na ljudski poljubac. Ali, isto tako e se podreeni impanza blago spustiti pred superiornom jedinkom iz opora, kao to se ljudi klanjaju pred vladarima.

Iako su ljudi evolucijom uspeli da od krika dou do govora, neverbalna komunikacija je nastavila da se razvija, ali ne vie kao osnovno ili jedino sredstvo komunikacije, ve pomono i mono, ali i najistinitije.

Kada se beba rodi, pre nego to progovori, slui se iskljuivo neverbalnim jezikom da bi iskazala svoje potrebe, elje ili oseanja. Takoe, isto tako dobro razume neverbalne poruke koje mu alju drugi. U psihologiji je utvreno da osnova mentalnog zdravlja svakog oveka vue korene iz tog ranog perioda, kada je bilo jako vano da majka ili otac pravilno razumeju bebine neverbalne znake i adekvatno na njih reaguju. Nerazumevanje bebinih signala ili nereagovanje na njih, jedan je od prepoznatih psiholokih faktora razvoja poremeaja kao to su autizam (nemogunost komunikacije sa spoljnim svetom) ili aleksitimija (nesposobnost razumevanja svojih i tuih oseanja). ovek je duboko socijalno bie, i koliko je vana komunikacija, pokazuje bioloka uroenost prvog socijalnog znaka - socijalnog osmeha, koji ima za cilj da obezbedi interakciju izmeu nemone bebe i njene okoline.

Za psihiko zdravlje vano je da se dete od ranog detinjstva susree sa porukama koje su verbalno i neverbalno identine, ili kako se kae u psihologiji-kongruentne. Istraivanja raena jo tokom ezdesetih godina 20. veka pokazala su da je jedan od uzronika izofrenije, psihike bolesti, do tada shvatane kao iskljuivo medicinski i fizioloki poremeaj, moe biti kontinuirano dobijanje takozvanih double-bind poruka od strane lanova porodice. Ovo su poruke koje verbalno i neverbalno imaju suprotno znaenje. Na primer, to je sluaj sa porukom Volim te, dok se telom odmiemo od osobe, ili joj izrazom lica govorimo da nije tako. Porodice koje imaju kao trajan takav nain meusobnog komuniciranja, nazvane su shizofrenogenim, i u njima se ee javljaju osobe koje pate od izofrenije. Ovakvi nalazi bili su jedni od mnogobrojnih koji su uticali na pojavu pokreta nazvanog antipsihijatrija, koji je prvi ukazivao na mogunost da je psihika bolest posledica drutva i neadekvatnih komunikacija sa ljudima oko nas. Naravno, u svakodnevnom ivotu ovek se vrlo esto susree sa situacijama u kojima neverbalna poruka ne odgovara ili ak oponira verbalnom iskazu. Istraivanja pokazuju da se u takvim situacijama veina ljudi mnogo vie oslanja na neverbalnu poruku, jer je ona ee autentina i tana.

2.2 KULTUROLOKERAZLIKE

I

ste stvari u razliitim kulturama mogu imati razliito znaenje.Izrazi lica i osmesi znae isto gotovo u celom svetu. Pol Ekman s Univerziteta u Kaliforniji, u San Francisku, pokazao je fotografije oseanja sree, tuge, gaenja i iznenaenja ljudima koji su pripadali 21 razliitoj kulturi, i ustanovio da se u svim sluajevima, veina u svakoj zemlji sloila u pogledu slika koje su prikazivale sreu, tugu i gaenje. Jedina znaajna kulturna razlika registrovana je kod Japanaca, koji su fotografijustrahaopisivali kaoiznenaenje. Ekmen je otiao i na Novu Gvineju, gde je prouavao kulturu Junog Fora i pleme Dani iz Zapadnog Irijana, koji su potpuno izolovani od ostalog sveta. Zabeleio je iste rezultate, s tim sto ove kulture, poput Japanaca, nisu razlikovale strah od iznenaenja.Snimio je ove ljude iz kamenog doba kako glume iste izraze i potom prikazao snimke Amerikancima, koji su ih odmah tano identifikovali, dokazujui da su znaenja osmeha i izrazalicauniverzalna.

injenicu da su izrazi lica ljudima uroeni, demonstrirala je i dr.Linda Kamras sa Univerziteta DePol u ikagu. Ona je procenila izraze japanske i amerike novoroenadi, koristei Sistem kodiranja facijalnih pokreta. Ovaj sistem je omoguio da se ustanovi da japanske i amerike bebe pokazuju iste emocionalne izraze.Ali tu prestaju slinosti i poinju razlike.

Kolikoste svesni kulturnih razlikau govoru tela?

Recimo dignite ruku i pokaite broj dva. Ako ste anglosaksonskog porekla izgledi su 96% da ete da podignete srednji prst i kaiprst. Ako ste sa evropskog kontinenta izgledi su 94% da ete podii palac i kaiprst. Naime, Evropljani poinju da broje od palca, koji oznaava broj jedan. Za dva podignu jo i kaiprst, za tri jo i srednji prst, itd. Anglosaksonci poinju da broje od kaiprsta, koji oznaava broj jedan, za dva podignu srednji prst, da bi zavrili sa peticom na palcu.

A krug?

Ovaj gest je popularizovan u SAD u devetnestom veku, od strane novina koji su zapoele korienje poetnih slova kao skraenice za uobiajene fraze. Postoje razliita shvatanja o tome ta je znaila skraenica OK. Oigledno je da sam krug predstavlja slovo O iz znaka OK. Znaenje OK zajedniko je svim zemljama engleskog govornog podruja, s tim to se to znaenje ubrzano iri i tamo gde se govori drugim jezicima, usled rasprostranjenosti amerikog televizijskog programa i filmova. Meutim, na nekim mestima ima drugaije poreklo i znaenje. Na primer, u Francuskoj i Belgiji znai nula ili nita, a u tom kontekstu ima i nipodatavajue znaenje. to znai da bi ako biste u Francuskoj pokazali kelneru koji vas je odveo do svog najboljeg stola ovaj znak on bi to protumaio kao nula ili bezvredno i odveo vas do drugog stola. Ako biste njihovom kuvaru pokazali ovaj znak on bi shvatio da niste zadovoljni njegovim kuvanjem i verovatno se uvredio. U Japanu ovaj znak moe da znai novac. Ako Japancu pokaete ovaj znak mogue je da pomisli da traite mito. U nekim mediteranskim zemljama to je znak za rupu i vrlo je uvredljiv. 1950.godine ameriki predsednik Riard Nikson posetio je Latinsku Ameriku da bi pokuao da izgladi tadanje napete odnose sa lokalnim stanovnitvom. Izlazei iz aviona pokazao je okupljenoj gomili ameriki znak OK i zaprepastio se kad su poeli da mu zvide i dobacuju. Bili su vrlo uvreeni.

Podignutipalac? U zemljama u kojima je prisutan snaan britanski uticaj, gest podizanja palca ima tri znaenja. Koriste ga autostoperi pokazaujui tako da im je potreban prevoz. Slui i kao OK signal. Kad se palcem trgne navie postaje uvreda. U Grkoj za uvredu se palac potiskuje prema napred. Evropljani kad broje od jedan do pet poinju brojanje od palca pa im podignuti palac znai broj jedan. Veina ljudi sa engleskog govornog podruja poinju da broje od kaiprsta i zavravaju sa palcem pa im podignuti palac oznaava broj pet. S obzirom da je to najjai prst moe da se koristi kao znak sile i superiornosti.

Vznak? Ovaj znak je uobiajen u Australiji, Novom Zelandu i Velikoj Britaniji, gde je vrlo uvredljiv. Vinston eril je tokom Drugog svetskog rata popularizovao znak V kao pobeda (V for Victory ), ali se ta dva podignuta prsta pokazivala sa dlanom okrenutim prema napolje, dok dlan okrenut prema govorniku je oznaavao vrlo opscenu i uvredljivu verziju. Poreklo ovog znaka moe da se prati unazad kroz vekove, sve do engleskih strelaca koji su ova dva prsta koristili prilikom ispaljivanja strela. Zarobljavanje se smatralo krajnjim ponienjem za vetog strelca i tom prilikom su mu, radije nego da ga ubiju, odsecali ova dva prsta neophodna za dranje luka i strele, kao i za nianjenje. Znak V je meu Britancima brzo prerastao u znak podstreka u borbi, kojima su svojim neprijateljima pokazivali da jo uvek imaju prste da gaaju strele. U nekim delovima Evrope, verzija ovog znaka sa dlanom okrenutim prema unutra znai pobeda. Tako da Englez koji ga upotrbi da bi uvredio Nemca moe da ga ostavi u uverenju da je osvojio prvu nagradu. Ovaj signal u nekim delovima Evrope znai dva. to znai ako bi hteli da uvrede barmena, mogli bi da dobiju dva pia.Usled iroke rasprostranjenosti amerikog televizijskog i filmskog programa, mlai narataji u svim kulturama razvijaju generiki oblik severnoamerikog govora tela. U veini zemalja se krug napravljen palcem i kaiprstom sada prepoznaje kao gest koji znai OK, ak iako se lokalno ranije nije koristio.Mogli bismo rei da je Amerika televizija jedan od primarnih razloga nestajanja kulturnih razlika u govoru tela.

Najvee kulturne razlike postoje uglavnom u odnosu na lini prostor, kontakt pogledom, uestalost dodira i uvredljive gestove. Razlike u tehnici rukovanja odgovorne su za neke trapave i komine susrete kultura. Britanske, australijske, nemake i amerike kolege obino se rukuju prilikom dolaska i prilikom odlaska. Veina evropskih kultura rukovae se meusobno vie puta u toku dana, a uoeno je da Frncuzi provedu ak 30 minuta u toku dana rukujui se. Arapske, azijske i indijske kulture mogu da zadre vau ruku i poto se rukovanje zavrilo. Nemci i Francuzi vam jednom ili dvaput protresu ruku i potom vrlo kratko zadre, dok je Britanci protresu tri do pet puta, a Australijanci pet do sedam puta. Ne malo puta dolazi do incidenta na meunarodnim konferencijama ba zbog ovih razliitih kultura u rukovanju. Da napomenemo da bi se Japanci zadovoljili sa naklonom. Jedna od zemalja u kojima se rukovanje, poljupci i zagrljaji nisu odomaili je Japan, u kojem se smatra da je takav telesni kontakt nepristojan. Japanci se prilikom prvog susreta klanjaju, sa tim to se osoba sa najviim poloajem nakloni najmanje, dok se ona sa najniim poloajem nakloni najvie. Prilikom prvog susreta razmenjuju se vizit karte, svaka osoba procenjuje status ostalih i tek nakon toga sledi primerno klanjanje.

Japanski nain sluanja sagovornika podrazumeva repertoar osmeha, klimanja glavom i uitivih znakova, koji nemaju svoj direktan ekvivalent u ostalim kulturama. Zamisao je vas podstiu da govorite, ali Zapadnjaci ovo esto pogreno tumae kao slaganje. Klimanje glavom je gotovo univerzalan znak za DA, osim kod Bugara koji ovim gestom kau NE, i Japanaca koji ga koriste iz uitivosti. Ako kaete neto sa im se Japanac ne slae, on e i pored toga klimati glavom da biste vi nastavili da govorite. Japansko DA meutim najee znai DA sluam vas, a ne DA pristajem.

Kad Italijani priaju neprestano gestikuliraju i mau visoko podignutim rukama zadravajui na taj nain svoje mesto za govornicom. Ono to izgleda kao srdano dodirivanje rukom za vreme italijanskog razgovora nije nita drugo do nain da se slualac sprei da podigne ruke i preuzme re. Da biste prekinuli Italijana, morate da ga zgrabite za ruke dok su u vazduhu i spustite ih dole. Nemci i Britanci izgledaju kao da su paralizovani dok govore. U razgovoru sa Italijanaima i Francuzima bivaju saterani u oak i retko kad dobijaju priliku da progovore. Francuzi se u razgovoru, slue dlanovima i podlakticama, Italijani celim rukama i telom dok Britanci i Nemci stoje u stavu mirno.

Gest ukoene gornje usne slui u svrhu konrolisanja lica, kako bi se promena izraza svela na minimum i da bi se pokazalo najmanje emocija. Tipian je za Engleze. Na ovaj nain Englezi odaju utisak da u svakom trenutku imaju potpunu kontrolu nad svojim emocijama. Ovaj izraz lica Englezi i danas koriste kad neko inferioran pokuava da ih zaplai, a gest je esto praen uestalim treptanjem. Veina ostalih kultura ne oekuje da nauite njihov jezik, ali su krajnje impresionirani ako znate lokalni govor tela. To im govori da potujete njihovu kulturu. Ako putujete u strane zemlje, najsigurnije je da se uvek raspitate o tome koji se signali gde smatraju uvredljivim, kako biste izbegli upadanje u neprijatne situacije.

Kad je re o nenamernom vreanju pripadnika drugih kultura, Amerikanci zauzimaju neprikosnoveno prvo mesto. Veina Amerikanaca nema paso i veruje da ostatak sveta misli kao oni i eli da bude poput njih. Doavi u stranu zemlju, svedite na minimum svoju upotrebu govora tela sve dok ne budete u prilici da dobro osmotrite domae stanovnitvo. Pogreno tumaenje gestova usled kulturnih razliitosti moe da dovede do nezgodnih situacija i trebalo bi da uvek proverite poreklo neke osobe pre nego sto pourite sa zakljuima o njenom govoru tela i gestovima.2.3 VRSTE NEVERBALNE KOMUNIKACIJE

K

ao zasebne podoblasti intenzivno prouavaju mnoge vrste neverbalne komunikacije kao to su: paralingvistika komunikacija, proksemika komunikacija ( posebno prostorni raspored, personalni prostor i teritorijalno ponaanje ) i kinezika komunikacija ( posebno facijalna ekspresija, kontakt pogledom, posturalna komunikacija...). Kineziki oblik komunikacije se jo naziva i govor tela.

U dananje vreme sve vie se izuavaju karakteristike tela, odea, ritam i brzina kretanja takoe kao deo neverbalne komunikacije.

- Paralingvistika komunikacija se bavi nainom na koji je neto reeno. Moemo rei da govor obuhvata dva razliita tipa komunikacije: tekst (odnosno same rei) i "vokalni parajezik", bezbroj naina na koje svaka re moe biti izgovorena.

Svaki put kada govorimo, glas otkriva: na pol, godine, poreklo, nivo obrazovanja, emocionalno stanje i na odnos sa osobom kojoj govorimo. Organi govora ljudskog tela su:

a) Plua, trbuni miii, dijafragma i dunik - skupljaju vazduh (plua), istiskuju vazduha (trbuni miii i dijafragma) ili sprovode vazduh (dunik),

b) Glasne ice, jezik, nepce, zubi, usne - proizvode glasove pokretom (glasne ice, usne, jezik) ili se na njima stvaraju glasovi (npr. nepca, zubi) i

c) drelna (drelo), usna i nosna duplja, odreuju jainu glasa i daju mu posebnu boju.

Paralingvistika se prvenstveno bavi: intonacijom, tonom glasa, tempom, vokalnom bukom, pauzom.

Intonacija se odnosi na opaene varijacije u tonu glasa. Ona nam govori da li je poruka saoptena u formi pitanja ili izjave. Intonacija ukazuje na zavretak jedne celine informacija zarezom, takom, taka-zarezom, znakom uzvika ili upitnikom. Ton glasa reflektuje uzbuenje, emocije i raspoloenje... U razgovoru ton ne bi trebalo da bude previe grub, ali ni previe umilan. Vano je da ton bude samouveren.

Primeri tona glasa su: agresivan, vatren (u politikoj debati), umeren (prilikom saoptavanja dnevnih vesti na televiziji), ubedljiv itd.

Raspon kretanja tona je od:1. 80-200 Hz za mukarce i

2. 180-400 Hz za ene.

Ton na kome se preteno odvija govor nazivamo srednjim tonom - najmanje zamara grlo.

. Intenzitet (jaina) glasa se meri u dB na 1m od usta. Tako je: apat 35dB,

Uobiajeni govor 65dB,

Dranje, urlanje 100dB

to je intenzitet vei razumevanje sagovornika je bolje. Jaina se moe nadoknaditi pomocnim sredstvima (npr. razglas, mikrofon...) Previe tih kao i previe glasan govor ljudi percipiraju kao nepristojne.

Boja glasa je prirodno data. Ona je uslovljena polom i fiziolokim karakteristikama oveka, meutim moe biti i relevantan pokazatelj psihikog stanja osobe. Visina glasa zavisi od: prirode i temperamenta osobe,

od njenog vaspitanja,

odnosa prema sagovorniku i trenutnog raspoloenja.

Ona zavisi od situacije i esto je odraz ljudskih misli i oseanja

Tempo se najee izraava brojem izgovorenih slogova u sekundi. Normalan (srednji) tempo govora je 4-7 slogova u sekundi.Brzina govora, odnosno tempo, zavisi od: spoljanjih faktora (npr. imamo malo vremena) i unutranjih faktora (poseban znaaj misli itd.)

Vokalna buka pomae u izraavanju stavova i oseanja. Obuhvata smejanje, krike radosti odnosno uivanja, bola kao i uobiajene izraze gaenja, trijumfa i slino, tradicionalno pisane kao uh!, bljak!, ha ha!Ljudi esto koriste vokalnu buku kada su neodluni. Korienje pauze moe imati dve razliite funkcije: moe predstavljati kratak prekid glasa kako bismo ukazali na granice i odnose izmeu delova reenice.

moe predstavljati privremenu vokalnu neaktivnost, prenosei neizvesnost, oklevanje, tenziju ili nelagodnost.

Pauze mogu biti:

glasne i

bezglasne.

Pauza moe biti: Logika ili pauza razgranienja razdvaja misaone celine. Psihika prenosi odreeno psihiko stanje govornika Ritmika vezana za stih, rimu i Tehnika kao rezultat respiratornih mogunosti komunikatora. Sem navedenih moemo pomenuti: pauzu usled isticanja, pauzu oklevanja (priseanje, biranje rei) - korienje potapalica ovaj, znai...; pauzu prekida govora zbog kaljanja, kijanja, ispijanja vode itd.

- Proksemika komunikacijaProksemika komunikacija izuava distancu izmeu komunikatora, korienje prostora (kako bi se signalizirala privatnost ili privlanost) i teritorijalnost.

Nain na koji se prostor koristi i interpretira je esto stvar kulture.

Postavljanje komunikacionih zona Proksemika komunikacija se odnosi na izuavanje naina na koji ljudi uspostavljaju i upravljaju mikroprostorom. Moemo govoriti o tri vrste prostora. To su: nepromenljiv (utvren) prostor,delimino-promenljiv prostor i neformalan prostor (lina zona).ovek u odnosu na okruenje uspostavlja etiri nevidljive granice, koje nazivamo komunikacionim zonama:

Intimna zona: 0-50cm (distanca za grljenje i aputanje), Lina zona: 50cm-120cm (u razgovorima izmeu dobrih prijatelja). Drutvena zona: 120cm-3m (za razgovore izmeu poznanika - pri susretima drutvenog ili poslovnog tipa), Javna zona: 3m i vie (distanca u javnim govorima ili nastupima).Razliite kulture imaju razliite norme za blizinu.

Ljudi u razgovoru, uspostavljaju distancu u skladu sa vrstom razgovora. Interpersonalna distanca u razgovoru izmeu ena je esto manja nego izmeu ena i mukaraca. U SAD-u dre otvorena vrata kancelarije, u nemakoj zatvorena.

Korienje prostora (odravanje distance)Kada se vozimo eleznicom ili smo u punom liftu, traiemo naine da odbranimo svoju linu zonu.

Postoje trenuci kada uivamo u energiji velike guve - na sportskim deavanjima, muzikim dogaajima i sl. Promena distance izmeu dve osobe moe da oznai elju za intimnou, pokae nedostatak interesovanja ili da smanji/ povea dominaciju.Sam sadraj konverzacije esto zahteva specifinu distancu.Interesantna je i proksemika stana.

U razliitim situacijama, ovek analizira trenutno okruenje i njegovu vezu sa prostorom i dogaajima, tako da moe da odredi gde se nalazi, gde e stati i kako e uspostaviti svoj prostor. Ako su stanovi u kojima ljudi ive previe mali, prenatrpani i prisiljavaju ih da su stalno zajedno, to e voditi podizanju tenzije. Teritorijalnost ( poloaj i opremanje kancelarije)ovek je veoma teritorijalno bie. Za uspostavljanje teritorije unutar bilo kog okruenja, ljudi esto koriste nametaj.Kancelarija na poslu, postaje teritorija koja se brani, koliko god suptilna bila odbrana. Kada se dri sastanak, osobe nieg statusa uglavnom sedaju odmah pored vrata, oni vieg statusa prilaze stolu, oni jednakog statusa sedaju pored stola osobe ija je kancelarija.

Okrugli stolovi su smiljeni da stimuliu saradnju izmeu sagovornika. Konferencijski stolovi neutralizuju prednosti visine. Dominantni pojedinci biraju centralne pozicije i uglavnom vode re. Sluaoci reaguju negativno na signale dominantnosti: glasan govor, podizanje obrva, poloaj koji pokazuje tenziju miia...- Kinestetika komunikacijaKinestetika komunikacija obuhvata: pokrete tela (kao to su npr. sleganje ramenima, udaranje nogom, lupkanje prstima), gestikulaciju, dodir ( rukovanje, bacanje koske...), pokrete glavom, izraze lica kao i pokrete oiju (npr. namigivanje)... Pokreti tela imaju bioloke limite, znaenje im je pod uticajem ireg okruenja, ali imaju i neke jedinstvenosti. Gestikulacija se odnosi pre svega na pokrete ruku, kako bi se potvrdio, naglasio ili podrao stav ili namera govornika.

- Pokreti glavomNajznaajniji pokret glavom je klimanje.

Klimanje moe da utie na trajanje razgovora.

Glavu koristimo kako bismo akcentovali neke rei ili fraze. Kada ujemo da nas neko doziva ili kada neto drugo privue nau panju, glavu okreemo u tom smeru.

Glavu moemo i namerno pomeriti kako bismo ukazali na smer u kome elimo da se okrene na sagovornik.

U toku razgovora, pokreti glavom su usaglaeni sa naom gestikulacijom, poloajem tela, izrazom lica.- Izrazi lica i pokreti oijuTokom razgovora, izrazi lica se konstantno smenjuju i zbog toga imamo potrebu da ih konstantno pratimo i interpretiramo. Lice je organ emocija i znaajan kanal identiteta.

Izraava nae stavove, miljenja i raspoloenja i ukazuje na na odnos sa drugima.Igra takoe kritinu ulogu u fizikoj atraktivnosti, zbog ega je i predmet doterivanjaIstraivanja (Ekman i Friesen) potvrduju Darvinove pretpostavke da su izrazi lica za sreu, tugu, ljutnju, strah, iznenaenje i gaenje univerzalni u svim kulturama.

Lice prenosi emotivno stanje pojednica zato ljudi pokuavaju da kontroliu svoja lica i maskiraju emocije. Veza izmeu emocije i izraza lica moe funkcionisati i u suprotnom smeru. Ljudima se dopadaju osobe koje imaju:

pravilne, simetrine crte lica, visoko elo, lep ten, jednake zube itd.

Poseban znaaj se pridaje osmehu. Osmeh se koristi kako bi se zamaskirale druge emocije, kada elimo da smanjimo napetu situaciju... Klinika istraivanja pokazuju da ak i namerno smejanje i osmehivanje dovodi do smanjenja depresivnih stanja kod klinike depresije.

Pokreti oiju imaju kljunu ulogu u definisanju izraza lica. Uestalost kontakta oima sa sagovornikom- moe sugerisati zainteresovanost, dosadu ili otkriti neiskrenost. Direktan pogled se uglavnom poistoveuje sa iskrenou ili otvorenou, sputen pogled se povezuje sa skromnou, prevrtanje oima, pogled nagore je znak zamora.Iz oiju drugih moemo zakljuiti da li im se dopadamo, a iz naina na koji nas posmatraju, da li se lepo ponaamo...

Kontakt oima uspostavljamo kada:

Traimo informaciju,

Pokazujemo panju i interesovanje,

Traimo i kontroliemo interakciju,

Otkrivamo stavove itd.U toku razgovora mnogo vie gledamo u sagovornika dok ga sluamo.

Kontakt oima bi trebao da bude umeren jer se: previe kontakta oima tumai kao manjak potovanja, pretnja i elja za dominacijom, dok se premalo kontakta oima interpretira kao nedostatak panje, nepristojnost, neiskrenost, ili stidljivost.

Znaajnu ulogu prilikom kontakta oima imaju zenice, jer e se u datim uslovima osvetljenja iriti ili skupljati sa promenom stava od pozitivnog prema negativnom i obratno. 3. GOVOR TELAK

ada su u pitanju gestovi i govor tela moemo izdvojiti kao vrste pokreta: ambleme pokrete koji zamenjuju rei, ilustratore pokrete koji prate odnosno dopunjuju govor, regulatore pokrete koji zapravo kontroliu konverzaciju (tapanje po ramenu i sl.), adaptere pokrete kao to su ekanje glave, trljanje ruku (mogu da ukau na emocionalno stanje osobe) i pokazivae afekta pokrete koji direktnije izraavaju emocije (npr. prate izraze lica).Ako gest ili pokret tela ne zahteva verbalnu dopunu, onda ga nazivamo amblem.

Postoje stotine znakova: kako bi se pokazala ljutnja (stegnuta pesnica), kao znak dosade (zevanje), kao znak odobravanja i ohrabrenja (tapanje po leima),kako bi se ukazalo na glad (trljanje stomaka), ne znam (sleganje ramenima, podignute ruke i obrve), novac, skupo, koliko (trljanje palca i prstiju), malo (palac i prst su jedan blizu drugog), vreme (dodirivanje vrha runog zgloba), kojim putem, gde (prsti pokazuju u suprotnim smerovima sa upitnim pogledom), to nije ono ta sam naruio (lice iskrivljeno u vrisak)...Neki amblemi imaju univerzalno znaenje, dok su neki uslovljeni kulturom.

Gestovi su najkorisniji u ispoljavanju stavova i emocija. Za gestove su karakteristini:

Gestovni eho i

Gestovna sinhronija.Gestovna sinhronija: ljudi slinih emocija, na istoj talasnoj duini, izmeu kojih e se uspostaviti poverenje. Usklaivanje se esto vri zarad povezivanja sa drugom osobom.Slinost u gestovima poveava dopadanje odnosno simpatije izmeu sagovornika.

Dobro je koristiti otvorene gestove i pokrete telom jer prenose toplinu, poverenje i prijateljstvo.

Kao to smo rekli govor tela je jedan od najbitnijih aspekata neverbalne komunikacije. Obuhvata svesne i nesvesne pokrete tela i to pokrete glave lica, posebno usta i oiju zatim posebno pokrete ruku, ake i prstiju, i itavog tela. Ruke su najvanije alatke u evoluciji oveka. Izmedu mozga i ruku postoji vie veza nego izmeu bilo koja dva druga dela tela. Ali vrlo malo ljudi obraa uopte panju na pokrete svojih ruku, ili o nainu na koji se rukujusanekim. Kroz istoriju otvoren dlan se povezivao sa istinom, iskrenou, odanou i pokornou. Znamo da se jo uvek mnoge zakletve polau sa rukom poloenom na srce, a kada se neko zaklinje na sudu jedan dlan se podie uvis, levi dlan se polae na Bibliju dok desni polaze uvis tako da mogu da ga vide lanovi porote.

Jedan od najdragocenijih putokaza u otkrivanju da li je neko otvoren i iskren jeste ba posmatranje dlanova. Kada ljudi ele da budu otvoreni ili poteni esto e pruiti jedan ili oba dlana prema osobi. Isto tako kada neko pone da se otvara ili bude iskren pokazae najverovatnije dlanove u celini ili delimino. Poput veine ostalih gestova govora tela ovo je u potpunosti nesvestan gest, onaj koji nam prua "intuitivan" oseaj ili predoseaj da osoba govori istinu. Ovaj gest kao i ostali posebno je uoljiv kod dece, ona kada lau u potpunosti e sakriti ruke iza lea, dok su odrasli malice suptilniji. Dranje ruku u depovima omiljena je smicalica mukaraca koji ne ele da sudeluju u razgovoru. Dlanovi su prvobitno bili poput glasnih ica govora tela, zato to su "govorili" mnogo vie od ostalih delova tela. Njihovo sklanjanje sa pogleda bila je posebna vrsta zatvaranjausta.

Mnogi pokuaji obmane npr. laganje sa otvorenim dlanovima nisu se slavno zavrili zato to ljudi nesvesno detektuju postojanje nesklada u neverbalnoj komunikaciji odnosno ak i neki mikro gest moe odati. Ali zanimljivo je kako gestovi otvorenih dlanova kada preu u naviku smanjuju tendenciju govorenja neistine. Veina ljudi nalazi da im je teko da lau i dre dlanove otvorene, ba usled zakona uzroka i posledice. To je zato to postoji direktna veza izmedu gestova i emocija. Na primer, ako se oseamo ugroeno prekrstiemo ruke na grudima. Meutim ukoliko taj poloaj zauzmemo bez nekog posebnog razloga poee da nas obuzima neki neodreeni oseaj ugroenosti. Isto tako ukoliko razgovaramo sa osobom otvorenih dlanova time na neki nain vrimo pritisak i na nju da bude iskrena. Mali eksperiment sa publikom je pokazao da su predavai koji su koristili dlan navie dobili oko 84% pozitivne kritike od svojih sluaoca, dok je kod predavaa koji su koristili dlan na nie taj broj pao na 52%. Poloaj ispruenog kaiprsta zabeleio je svega 28% pozitivnih reakcija, a bilo je i sluaoca koji su napustili predavanje. Upiranje prstom ne samo da je zabeleilo najmanje pozitivan odaziv slualaca ve su se ti sluaoci i najmanje seali predavanja. Takoe stil rukovanja je veoma bitan zato to u tih nekoliko sekundi se donese dosta zakljuaka o osobi, mada na kraju preovlada celokupan utisak. Zato treba izbegavati previe blago ili previe jako stiskanje. Naravno stilovi rukovanja i pozdravljanja uopte su zavisni od kulture tako da bi gde god da idemo bilo najblje da se prilagodimo i broju protresanja i jainistiska.

Prva zabeleena nauna istraivanja osmehivanja deslila su se poetkom devetnaestog veka kada je francuski naunik Zijom Duen de Bulonj, koristei elektrodijagnostiku i elektrinu stimulaciju uoio razliku izmeu zadovoljnih osmeha i drugih vrste osmehivanja. On je otkrio da osmehe kontroliu dve grupe miia veliki jagodini miii ( zigomatini) koji se nalaze sa strane lica i spojeni su sa uglovima usana i kruni oni miii ( orbicularis oculi) koji razvlae oi. Veliki jagodini miii razvlae usta , da bi otkrili zube i poveali obraze, dok kruni oni miii suavaju oi. Ove miie je vano shvatiti zato to se veliki jagodini miii daju kontrolosati, odnosno koriste se za lane osmehe, za glumljenje i nastojanje da se deluje prijateljski i podinjeno. Kruni oni miii deluju nezavisno i otkrivaju istinska oseanja i iskrene osmehe. Dakle borice oko oiju govore nam istinu. Iskrene osmehe generie podsvesni deo mozga koji obrauje emocije, navodei miie usta da se pokrenu obraze da se podiu, oi suavaju, a obrve malice da sespuste. Osmehivanje i smejanje se univerzalno smatraju znacima da je osoba srena. Bebe brzo naue da pla privlai panju, ali da je osmeh taj koji nas zadrava. Kod ljudi osmehivanje slui umnogome istoj svsi kao kod ostalih primata. Kazuje drugoj osobi da ne predstavljamo pretnju i traimo od nje da nas prihvati na linom nivou. Izostanak osmeha objanjava i zato mnogi dominantni pojedinci jednostavno ne ele da deluju podinjeno. Mnoga istraivanja u sudnicama pokazuju da se za izvinjenje uz osmeh dobijaju blae kazne. Nauno je dokazano da to se vie osmehujemo drugima, pozitivnije reaguju na nas. Budui da je osmeh razoruavajui gest, veina ljudi pogreno pretpostavlja da je omiljen meu laovima. Ali istraivanja pokazuju ba suprotno. Ekmen zakljuuje da se veina ljudi kad lae ree osmehuje. Zanimljivo je jo jedno Ekmanovo istraivanje. Naime on je otkrio da je jedan od razloga to nas privlae nasmejana lica i to to ona utiu na na autoimuni nervni sistem. Kada vidimo osmehnuto lice, poinjemo i sami da se smeimo ime se u na sistem oslobaaju endorfini. Tako je u amerikim bolnicama nakon iskustva Normana Kanzasa koji se smehom izleio uvedena "soba smeha". Rezultati su bili impresivni dolo je do naglog poboljanja zdravlja pacijenata, a i vreme hospitalizacije je znaajnosmanjeno.

Skrivanje iza barijere je normalna reakcija koju stiemo jo u najranijoj dobi da bi se zatitili. Kao mala deca krili smo se iza vrstih predmeta kao to su stolovi, stolice, majina suknja svaki put kada bismo se nali u preteoj situaciji. S godinama ovo skrivanje postaje neprihvatljiv vid ponaanja i negde oko este godine nauimo da kada se naemo u preteoj situaciji prekrstimo ruke na grudima. Kao tinejderi nauili smo da taj gest uinimo manje oiglednim tako to smo malo oputali ruke i kombinovali to sa prekrtenim nogama. Sa godinama ovaj gest postaje jo manje primetan. Prebacivanjem jedne ili obe ruke preko grudi formiramo barijeru koja predstavlja nesvestan pokuaj blokiranja neeljenog sadraja. Mnoga istraivanja su raena na ovu temu. Dokazano je dastudenti bolje pamte kada ne koriste defanzivan stav. Neki ljudi tvrde da imaju naviku da prekrtaju ruke zato to im je tako prijatno. Svaki gest nam prija ukoliko imamo odgovarajui stav i emociju; ukoliko imamo defanzivan stav prekrtene ruke e i te kako dobro doi. Meutim ukoliko se dobro provodimo sa nekim prijateljima ovaj stav nee biti potreban. Ovo je veoma bitno u terapijskom procesu zato to nam direktno govori o klijentovim oseanjima. Takoe terapeuti bi trebalo da se trude da to manje koriste ovaj gest jer e klijenti negativno reagovati.

Istraivai sa Univerziteta u Minesoti su pokazali koliko dodirivanje moe biti vano u meuljudskim odnosima. Sproveli su eksperiment poznat kao eksperiment u telefonskoj govornici. Naime oni bi ostavili novi i ekali da neupueni ispitanici uu unutra i nau ga. Kada bi se to desilo jedan od ispitivaa bi prilazio ispitaniku i pitao ga da nije sluajno video novi koji je zaboravio unutra. Svega 23% ispitanika je priznalo i vratilo novi vlasniku. U drugom delu studije ponovo je ostavljen novi u telefonskoj govornici, ali sada kada bi istraivaci prilazili ljudima oni bi na kratko dodirnuli njihov lakat u trajanju ne duem od nekoliko sekundi. Ovoga puta 68% je priznalo da je uzelo novi. Ovaj dodir iako veoma kratak ostvario je povezanost izmeu dve osobe. I kada je dodir u pitanju postoje kulturoloke razlike i valjalo bi biti oprezan. Ali ono to je kulturoloki nezavisno to je da je neprihvatljivo ui neznancu u lini prostor. Lakat se smatra javnom zonom tako da je taj dodir veini ljudi prihvatljiv. U dodir spadaju i razne vrste dubinskih masaa i bilo koji drugi kontakti meu ljudima. Jo malo o znaaju bie rei usledeim poglavljima.

ake su takoe mnogo znaajne u komunikaciji. Kako ih obino drimo ispred sebe, one mnogo govore o naim trenutnim oseanjima. Znaaj aka se razvijao tokom istorije. Ovaj gest ostatak Evrope pokupio je od Francuza i Italijana koji su ovaj gest koristili najvie. On se iroko rasprostranio, pa tako ako elimo re na nekom skupu podiiemo aku. Postoje mnogi gestovi akom koji samostalno puno govore, kao to je trljanje aka, trljanje palca i prstiju ( novac), isprepletani prsti ( koji obino ukazuju na frustraciju), zatim zvonik (kao jedan od najmonijih gestova)...Kontakt pogledom regulie razgovor i daje nagovetaje o dominaciji, ili formira osnovu za sumnju u laova. Prilikom prvog sureta ljudi donose niz brzih sudova o drugoj osobi zasnovanih uglavnom na onome to vide. Za osobe kaemo da imaju otar, ljutit, bezizraajan, tuan, zadovoljan, izazivaki, hladan, ljubomoran, neumoljiv, prodoran...pogled. Sluei se ovim frazama i ne znajui, u sutini aludiramo na veliinu zenica osobe i nain na koji gleda. Oi mogu da budu krajnje izdajniki, ali i najprecizniji od svih komunikacijskih signala budui da su arina taka na telu, a zenice funkcioniu nezavisno od nae volje. U datim uslovima osvetljenja nae zenice se ire ili skupljaju s promenom stava o neemu od pozitivnog prema negativnom i obratno. Svetlije oi umeju da budu privlanije zato to je u njima lake uoiti irenje zenica. Mnoga istraivanja u marketingu pokazuju da ukoliko se oi modela retuiraju tako da oi deluju vee prodaja se moe poveati i za 45%. Takoe ovaj signal oima je mnogo bitan tokom udvaranja. Veina zaljubljenih traga ba za tim znakom i skoro svi ga makar i nesvesno, dobro protumae. Ovaj oblik komunikacije je bitan i za odranje vrste, naime zenice ljudske bebe se uvek u prisutvu odraslih poveaju. Sposobnost deifrovanja irenja zenica instalirana je u mozgu i odvija se potpuno automatski. Zanimljivo je da su ljudi jedini primati koji imaju beonjae. Na primer, oi ovekolikih majmuna su potpuno tamne. Beonjaa se razvila kao pomo komunikaciji preko oiju kako bi ljudima omoguila da vide u kom pravcu gledaju drugi ljudi, budui da se pravac gledanja povezuje sa emocionalnim stanjima. enski mozak je bolje opremljen za itanje emocionalnih stanja nego muki, a jedna od posledica je i to to ene imaju vee beonjae negomukarci.

Kada nekog tek upoznamo, moramo brzo da procenimo da li je ta osoba pozitivna ili negativna prema nama, ba kao to to rade i druge ivotinje, zbog opstanka. To radimo tako to posmatramo telo druge osobe da bismo videli da li e napraviti isti pokret ili gest, odnosno da li nas "podraava".

Govor tela drugih se podraava kad elimo da stvorimo povezanost, budemo prihvaeni ili stvorimo bliskost, ali toga smo skoro uvek nesvesni. U stara vremena, podraavanje je bilo vid drutvenog ponaanja koje je naim precima pomagalo da se uklope u vee grupe, takoe je ostatak primitivnog metoda uenja putem imitacije. Jedan od najprimetnijih naina podraavanja je zevanje- jedna osoba pone i pokrene ostale.

Robert Provajn je ustanovio da je zevanje toliko zarazno da ne morate ni da vidite drugu osobu kako zeva-prizor otvorenih usta je sasvim dovoljan. Studije sinhronog govora tela pokazuju da e se kod ljudi koji oseaju sline emocije, ili su na istoj talasnoj duini, i meu kojima e se verovatno uspostaviti poverenje, poeti i da ispoljavaju podudaran govor tela i izraze lica. "Usklaivanje" zarad povezivanja poinje jo u majinoj utrobi, kada se nae telesne funkcije i otkucaji srca usklauju sa ritmom majke, stoga je podraavanje stanje kojem prirodno naginjemo. Kada neko kae da su "vibracije" prave ili da se "dobro osea" u drutvu druge osobe i ne znajui govori o podraavanju i sinhronom ponaanju. Ameriki kardiohirurg je ustanovio da srce poput veine ostalih telesnih organa zadrava pamenje na nivou elija pa tako nekim pacijentima koji su dobili srce transplatacijom omoguava da osete neke od emocija davaoca. Jos neobinije, ustanovio je da neki primaoci poprimaju i neke gestove i dranja tela davaoca mada ga nikada nisu videli. Iako smo do sada priali o podraavanju na nivou govora tela iskljuivo, to ne znai da se ne mogu podraavati i drugi oblici neverbalne komunikacije. Podraava se i preko parajezika, odnosno kada nam se osoba dopada podraavamo njenu intonaciju, brzinu govora, promenu ritma... Kako se odnos razvija podraavanje glavnih poloaja govora tela se smanjuje, budui da svaka osoba poinje da predvia stavove one druge, a vokalno usaglaavanje tada postaje glavni medijum za odraavanje bliskosti i poverenja. Podraavanje neijeg govora tela doprinosi da se ta osoba osea prihvaenom, stvara povezanost i fenomen je koji se prirodno javlja meu prijateljima i ljudima jednakog statusa.''Svaki pravac istraivanja, bez obzira koja

je njegova direkcija, koji prepoznaje te

dve injenice (transfer i otpor) i uzima ih

kao polaznu taku svog rada, moe se nazvati

psihoanalizom, i ako vodi rezultatima

drugaijim od mojih''.

Sigmund Frojd 1914

4. PSIHOTERAPIJE

I

zraz psihoterapija vodi poreklo iz medicinskog modela koji zastupa miljenje da su psihiki poremeaji uzrokovani biolokim procesima. Ova se paradigma esto naziva modelom bolesti to je psihoterapiju ograniilo na metod koji je primenljiv samo na bolesne.

Meutim, danas je zastupljenije miljenje da je psihoterapija suvie dobra da bi se ograniila samo na bolesne, odnosno pokazalo se da je psihoterapijski postupak veoma koristan i za mentalno zdrave ljude koji imaju psihosocijalne probleme.

Svi oblici psihoterapije imaju sline opte ciljeve:

Ponovo uspostavljanje nekih naruenih nivoa funkcionisanja;

Eliminisanje simptoma;

Omoguavanje linog rasta individue.

Svaki psihoterapijski postupak poinje inicijalnim intervjuom, koji ima za cilj da prui najvanije informacije o klijentu i njegovim problemima zbog kojih dolazi na terapiju, kao i da prui klijentu osnovne informacije o tome ta moe da oekuje od terapije i terapeuta.

Zatim se definie terapijski ugovor, koji pored raznih tehnikih detalja (dinamika rada, poverljivost podataka i slino) podrazumeva jasno definisanje problema zbog kojeg klijent dolazi i cilja koji eli da postigne. Terapeutov zadatak u ovom delu jeste razumevanje stvarnih klijentovih elja i potreba i realistino definisanje ciljeva tretmana.

U toku same terapije usmereni smo na zdrave potencijale, a ne na patoloke procese. To postiemo tako to neprestalno podstiemo samosvesnost, samoodgovornost i uvid u sopstvene postupke sa ciljem da osoba uvidi da esto pod uticajem zabluda i prisilnih motivacija procenjuje svet oko sebe, druge i sebe to dovodi do toga da oslabljuje svoju energiju da funkcionalno donosi odluke, kvalitetno ivi i razvija se.

Kliniki psiholozi nisu jedini strunjaci koji se bave psihoterapijom, ljudi kojima je potrebna psihoterapija mogu se obratiti i psihijatrima, psiholozima, psihijatrijskim socijalnim radnicima, psihijatrijskim medicinskim sestrama, porodinim i svestenikim savetnicima.

Sam poetak psihologije obeleava introspekcija i obraanje panje na ono to je izgovoreno. Pojava biheviorizma e doneti promene, ali ponovo odlazei u krajnost. Po njima jedino vano ponaanje. Ponaanje se odnosi na sve spoljanje aktivne promene, kretanja, poloaje, dranja, gestikulacije i zvukove jednog oveka ili ivotinje.

Biheviorizam (eng. behaviour ponaanje), pristup u psihologiji koji se temelji na tvrdnji da je ponaanje jedino vredno naunog istraivanja. Bihevioralni pristup ili pristup usmeren na ponaanje ima za cilj otkrivanje zakonitosti ponaanja ljudi u odreenim situacijama. Votsonovi sledbenici koristili su metode prirodnih nauka, odnosno objektivno posmatranje vidljivih pojava i procesa a odbacivali su sve introspektivne podatke i mentalistike pojmove kao nenaune. Jedna od pretpostavki bihevioristikog miljenja je da je slobodna volja u sutini iluzija, da je ponaanje determinisano, tj. odreeno okolinom. U okviru tog pristupa psiholozi su analizirali kako ljudi ue neka ponaanja i kako se to ponaanje moe menjati. Votson je govorio da od bilo kog normalnog deaka vaspitanjem moe napraviti ta hoe: lekara, umetnika, prosjaka, bez obzira na njegove talente i sklonosti. Biheviorizam je kritikovan zbog atomizma, mehanicizma, redukcionizma, environmentalizma i asocijacionizma.

Unutar tog irokog pristupa postoje razliiti naglasci. Neki bihevioristi jednostavno smatraju da je promatranje ponaanja najbolji ili najpouzdaniji nain istraivanja psiholokih i mentalnih procesa. Jedni veruju da je to zapravo jedini nain istraivanja takvih procesa, dok drugi smatraju da je samo ponaanje jedini odgovarajui predmet psihologije, te da se uobiajeni psiholoki termini (verovanja, ciljevi, itd.) ne odnose ni na ta nego samo ili jedino na ponaanje.

Doprinos biheviorizma najznaajniji je u metodologiji istraivanja. Ali takoe je dao osnove za kasnije razvijanje odreenih psihoterapijskih procesa.

U psihologiji terapeuti primenjuju neki od pristupa u svojem radu poput:

psihodinamskog,

bihevioralno / kognitivno-bihevioralnog ili

fenomeloko/iskustvenog.

Jedan od i dan danas najaktuelnijih pravaca u psihologiji psihoanaliza nastaje krajem 19og veka u Austriji takoe kao reakcija na sterilnost i ogranienost klasine introspektivne psihologije. Naravno psihoanaliza je bila mnogo kritikovana kako od strane biheviorista ( koji su kako smo videli otili u krajnju suprotnost introspekcije ), tako i od strane drugih. Frojdu ak zameraju da je mnoge koncepte uzeo od Pjera anea, koga smatraju jednim od prvih terapeuta. Na poetku svog rada Frojd jeste bio zainteresovan za obimne aneove studije o psiholokom automatizmu i histeriji, raene na preko pet hiljada sluajeva, ali uskoro je poeo i sam da objavljuje neka nova zapaanja na iste teme. Bez obzira na ove zamerke, nema sumnje u Frojdovu autentinost kao to nema sumnje u to da je Frojd obraao panju na celovitu linost ukljuujui i neverbalnu komunikaciju to moemo videti i iz njegovih dela :

Kao greku hou da ispriam i ovaj dogaaj sa ozbiljnom pozadinom; saoptio mi ga je jedan od svedoka koji je i sam bio dosta upleten u stvar. Neka dama provela je vee pod vedrim nebom, u drutvu svoga mua i dva stranca. Jedan od tih stranaca je njen intiman prijatelj, ali o tom drugi ne znaju i ne smeju znati nita. Prijatelji doprate brani par do pred kapiju. ekajui da se vrata otvore, oni se oprataju. Dama se pokloni jednom od stranaca, prui mu ruku i kae mu nekoliko utivih rei. Zatim uze za ruku oveka koga je potajno volela, okrete se svom muu i htede od njega da se oprosti na isti nain. Mu to prihvati, skide eir i ree preterano uitivo; Ljubim ruke, milostiva gospoo! Uplaena ena pusti ruku svoga ljubavnika i pre nego to se pojavio pazikua, taman jo stie da uzdahne: No, da se meni tako neto desi! Mu je pripadao onim supruzima koji neverstvo svoje ene smatraju kao neto nemoguno. On se vie puta zaklinjao da bi u tom sluaju vie od jednog ivota bilo u opasnosti. Imao je dakle najjae unutranje razloge, koji su ga spreavali da opazi izazivanje sadrano u toj greci.

Predmet psihoanalize je celovita linost, svesna i nesvesna, a podaci na osnovu kojih se zakljuuje o psihikom ivotu su introspektivni, ali i vezani za ponaanje. Psihoanalitiki metod je briljiva analiza manifestnog ponaanja bolesnih i zdravih ljudi sa dinamikog, dubinskog, strukturalnog, ekonomskog i genetikog stanovita. Polazei od vidljivog ponaanja analitiar pomou tehnika slobodnih asocijacija, tumaenja snova i sl. traga za nesvesnim procesima i strukturama.

Psihoanalitika terapija pokuava da dopre do nesvesnog kao izvora problema sa kojima se pacijent susree. Kroz oslobaanje potisnutog stie se uvid u pacijentove konflikteimotivacije.

Psihonalitiar ohrabruje pacijenta da slobodno iznese sve o sebi i svom ivotu, bez straha daezbogtogabitiosuen. Psihoanalitiku terapiju ometaju otpori pacijent se zatvara i tako spreava dalji rad na nesvesnom.U toku analize se javlja transfer - pacijent na analitiara prenosi svoje emocije prema drugimlinostimaizivota.

Psihoanalitika terapija se zasniva na pretpostavci da e pacijent, upoznavi svoje nesvesne motivacije i konflikte, dospeti do uzroka svojih problema i tako uspeti da ih prevazie.Psihoanalitika terapija dugo traje jer podrazumeva istraivanje itave linosti.

Analizaotpora

Otpor je pojam kojim se definie svako suprotstavljanje klijenta sopstvenoj potrebi za samorazumevanjem i klijentovo suprotstavljnje analitiaru, kao osobi koja se u analitikoj situaciji stara za njeno dosledno odravanje. Intenzitet otpora varira u toku analitikogradauzavisnosti od oivljavanja iskustava koja su ga pobudila. Otpor i odbrana su meusobno povezani i ine jedinstvo. Kada otpor deluje, tose vri putem nekog ili nekih mehanizama odbrane. Takode Frojd navodi da se otpor manifestuje i preko neverbalne komunikacije: telesni znaci - na primer, specifina stezanja miia lica, tela, ekstremiteta, menjanje boje i izraza lica i glasa, znojenje, itd. klijenti se mogu poaliti na teinu u grudima, ''knedlu u grlu'', razna probadanja, suenje usta, nedostatak vazduha i drugo, i kroz izbegavajua ponaanja - razna ponaanja, posebno ona koja se rigidno i stereotipno izvode, pokazuju se kao pouzdan znak delovanja otpora. Na primer, klijent moe svaki sastanak da poinje na isti nain, dolaziti na njega u minut tano, redovno odlaziti u toalet, pre ili posle sastanka, itd. Pripremanje materijala za sastanak esto je nastojanje da se izbegne ,, prazan prostor ''.

Takoe valjalo bi pomenuti i getalt terapiju, esto nazivanu i treom snagom, koja takoe u svom pristupu jako puno panje obraa na govor tela. U getalt terapiji nastoji se da klijent u to veoj meri i sam provodi svoju terapiju dok je terapeut promatra, komentator i vodi terapijskog procesa. Do interpretacije treba doi sam klijent, on na taj nain postie svoju svesnost, a time se prihvata odgovornost za vlastito ponaanje. Getalt terapija od metoda i tehnika najvie koristi dijalog kojim se osveuje unutranji konflikt a tu je vano spomenuti vebe kao to su: igre dijaloga, igre projekcije, eksperiment usmerene svesnosti, korienje fantazije putem verbalnih iskaza, crtea, gline, vode, peska, prianje bajki . A prema miljenju iskusnih terapeuta prazna stolica je najpopularnija i najee koriena tehnika u getalt terapiji. Takoe vrlo vaan je i govor tela, te klijente upozorava da obrate panju na vlastito mrtenje ili napetost facijalnih miia, poloaj tela i prisutnost ivotnosti u pojedinim delovima tela, dok govore o temama za koje misle da su za njih vane. Na taj nain esto otkrivaju da govor tela pokazuje oseaje ije su postojanje poricali.Jedna od terapija koja jako puno panje obraa govoru tela je i psihodrama. Kao to i sam naziv kae u okviru ove terapije kroz glumu i razne telesne pokrete pojedinac nam pria svoju priu. Nedovrena reenica, zadrana misao, re zastala u grlu, preplavljujui oseaj - delovi jedne izgubljene celine - na psihodramskoj se pozornici pokazuju (izvode) i osveuju, dobivajui tako kontekst i znaenje u odnosu s vanim osobama iz ivota. Iskuavanje novih mogunosti, putanje mati na volju, razgovor, tamo gde ga nikad nije bilo, upotpunjuju izbor naih uloga, dajui nam putokaz za ponaanje u nama vanim situacijama.

Kognitivno-bihevioralna terapija je zasnovana na naunoj injenici da nae misli uzrokuju naa oseanja i ponaanja, a ne spoljanje stvari same po sebi, kao to su ljudi, situacije ili dogaaji. To znai da mi moemo promeniti nain na koji mislimo s ciljem da se oseamo i delujemo bolje iako se situacija nije promenila. Sa nekim osnovama u samom biheviorizmu KTB terapija deluje na oblikovanje spolja, na ponaanje.

5. GOVOR TELA U PSIHOTERAPIJIK

ada obraamo panju na ljude spolja obraamo panju i na komunikaciju izvan rei. Njihova facijalna ekspresija, stav tela, gestovi, disanje, kvalitet glasa, smejanje... govori mnogo o njima. Kao to smo napomenuli skoro svi imaju ovu sposobnost, dekodirajui neverbalne poruke na nesvesnom nivou. Ali kada su terapeuti u pitanju njima je bitno da postanu svesni govora klijentovog tela.

Kao to smo ve rekli ljudi imaju prirodnu sposobnost da kopiraju govor tela osobe sa kojom priaju, to posebno vai ukoliko nam je sa tom osobom prijatno. Ta spontana empatija krije se ba u govoru tela. Ova reakcija je automatska i najprimitivniji je oblik empatije. Iz socijalne i razvojne psihologije ali takoe i iz nekih psihoterapijskih istraivanja znamo da imitiranje i sinhronija izmeu dve osobe dovodi do breg stvaranja poverenja i kvalitetnijeg odnosa.Ali najvie panje govoru tela daju telesne psihoterapije.

Telesna psihoterapija se zasniva na razliitim i eksplicitnim teorijama funkcionisanja duha i tela (mind-body) koje uzimaju u obzir kompleksnost itavog sistema interakcija izmeu tela i duha. Zajednika bazina pretpostavka je da postoji funkcionalno jedinstvo izmeu duha i tela i da je telo celokupna linost. Telo ne znai samo somu i ne znai da se moe podeliti od duha tj. psihe.

Telesna psihoterapija je takoe i nauka koja se razvila u poslednjih sedamdeset godina na bazi rezultata istraivanja u biologiji, antropologiji, etiologiji, neurofiziologiji, razvojnoj psihologiji, neonatologiji, perinatalnim studijama i mnogim drugim disciplinama.

Telesna psihoterapija naglaava kontinuitet i duboku vezu u kojoj svi psiho-korporalni procesi doprinose, u ravnopravnom odnosu, organizaciji linosti. Nema hijerarhijskog odnosa izmeu duha i tela, izmeu psihe i some. Oboje su funkcionalni i sastavni delovi celine, kao i interaktivni aspekti te celine.

Direktno i indirektno telesni psihoterapeut radi sa osobom (linou) kao sa sutinskim utelovljenjem mentalnog, emocionalnog, socijalnog i duhovnog ivota. On/ona potpomae unutranje samoregulativne procese i tanu percepciju spoljanje realnosti. Kroz svoj rad telesni psihoterapeut omoguava otuenim delovima linosti da postanu osveeni, prihvaeni i integrisani delovi selfa.

Za TP je zajedniko shvatanje da intervencija na somatskom nivou utie na psihiki nivo i obrnuto. Konkretno, somatska intervencija bilo putem masae, vebi telesne svesnosti, dodira, rada na disanju, itd. uticae na emocionalni, spiritualni i kognitivni aspekt linosti. Terapijski odnos u TP se sastoji od verbalne podrke klijenta zajedno sa nekim oblikom somatske intervencije. Ovakav udrueni rad pomae i podstie somatsko oslobaanje koje je neophodno u kompletnom razreavanju neuroza ili originalnih trauma i odbrambenih ema. U svakom sluaju, aneov i Rajhov rad na holistikom pristupu oveku je nastavljen i razgranao se u vie interesantnih pravaca koji se zajedno nazivaju TELESNE PSIHOTERAPIJE. elela bih da napomenem da se ponekad, usled neznanja, cela ova grupa psihoterapija usmerenih na telo popularno naziva bioenergetika. To je pogreno, jer kao to emo videti, to je samo jedna podvrsta, a zajedniki prihvaen naziv je Telesne psihoterapije.

V.Rajh, u svom radu, naputa jezik objanjenja koji se bavi dijagnozama, analizama, kategorizacijom i klasifikacijom jer taj jezik potie iz glave i obino slui kao odbrana protiv svesnosti o znaaju tela. On se hvata u kotac sa energijom tela koristei jezik istraivanja koji je otelotvoreni jezik, pomae oveku da se povee sa svojim iskustvima i sa iskustvima drugih.

Jedan od zadataka telesne psihoterapije je da pomogne oveku da doe do svojih oseanja i da ih artikulie, da se od otuene karakterne strukture pomeri ka proivljenoj komunikaciji i kontaktu.

Iako se radi o posebnoj grani psihoterapije, i ona sama obuhvata itav niz razliitih i, ponekad, potpuno odvojenih pristupa. Njihov zatitni znak je rad na telu koji podrazumeva dodir, pokret, disajne tehnike. U tom kontekstu postoji povezanost sa telesnim terapijama, somatskim tehnikama i nekim komplementarnim medicinskim disciplinama, ali isto tako i sutinske razlike.

U psihoterapiji je ta sinhronizacija od posebne vanosti. Ukoliko u fokusu opstanu samo klijentove misli ili emocije gubi se celina te osobe. Terapeut se suptilno sinhronizuje sa klijetovim govorom tela tako da ne bude upadljivo. Klijent ee primeuje odsustvo negoprisustvosinhronizacije. U psihoterapijskom procesu govor tela, a uopteno i neverbalna komunikacija su mono sredstvo u razumevanju klijentovih emocija. Terapeuti se, ak i kad je nesklad izmeu verbalnog i neverbalnog veliki, uzdravaju od interpretacije. Bitno je da klijenti sami dou do zakljuka. Govor tela, iako nam neki put govori o stanju osobe ne koristi se samo u isto dijagnostikesvrhe.

Dok klijent pria o nekom problemu deava se da usled otpora komplementarna telesna reakcija izostane. Ali, odreeni gest, facijalna ekspresija, intonacija, pokret mogu ga odati bez njegove svesti o tome. Npr. neko moe da bude uzdran u pogledu sebe i svog emocionalnog ivota. Ali ono to e ga odati bie stisnuta usta, suene oi, krutost u pokretima, uzdranostuglasu, ekonominost u upotrebi rei. Terapeuti mogu koristiti govor tela kao komplementarnost klijentovom narativnom. Grinberg i Ruanski-Rozenberg zakljuuju da veina terapeuta klijentov govor tela prikazuju sebi kao neku sliku, na primer: " Klijentkinja dri obe ruke prekrtene preko abdomena sto me navodi na pomisao da postoji neka ukoenost u tom delu. Stalno sam imao tu sliku nje kako se dri, u svojoj glavi i pokuavao sam da razumem. Sta je to titila? Dokle god mi je ta slika bila u glavi znao sam da se radi o strahu."

Jo jedan terapeut se sea da je osetio klijentova oseanja podraavajuci govor tela: " Odgovaram na njen glas i lice. Izgleda i zvui tuno. To mnogo ima veze sa njenim govorom tela. Izgleda bespomono. Tu je bilo neto vie od rei.Ponaanje".

Terapeuti koriste takoe svoju percepciju i da bi dali klijentu povratnu informaciju (feedback) i podigli nivo svesti klijentu o njegovom govoru tela posebno ukoliko nije u skladu sa narativnim. Terapeut moe verbalno da skrene panju na ponaanje klijenta npr. "ini mi se da ste se uspravili u stolici kada ste poeli da priate o ovome". Terapeut moe i neverbalno da usmeri klijentovu panju na emociju koju izbegava, podraavajui njegove gestove, na primer:" Terapeut koji podraava klijentovu stisnutu pesnicu pokazuje podrku klijentu da izrazi svoje agresivne emocije. Ovakvim vrstama intervencija terapeuti ukazuju klijentu kada je emocija prisutna ali je klijent izbegava ili jenijesvestan. Ukoliko reflektovanje klijentovih emocija ne upali terapeut moe traiti od klijenta da ponovi neki gest ili neto to je rekao ba na taj nain na koji je rekao i da posebnu panju obrati na govor tela. Brams ponovo daje dobar primer: " Klijentkinja pria o incidentu koji se dogodio izmeu nje i njene najbolje drugarice, pri tom poriui da ima bilo kakva oseanja u vezi sa dogaajem. Meutim dok pria o odnosu sa prijateljicom dri prekrtene noge ljuljajui ih veoma snano i u ritmu. Terapeut joj kae da ponovi svoj stav i ljuljanje i pokua tako da detektuje svoje emocije preko govora tela. Klijent otkriva: " Nisam sigurna ali mi se ini ...Znam! Sada bih stvarno volela da je udarim!" Neki put svesnost o govoru tela moe da podigne i nivo svesnosti o unutranjim telesnim oseajima, to nam moe pruiti jo vie infommacija o tome kako se klijent odnosi prema nekoj situaciji. Svesnost o kompletnim telesnim reakcijama moe doprineti veem angaovanju osobe usadanjosti. Iako je tano da skretanje panje na govor tela daju klijentu i terapeutu da nau nov smisao izgovorenom, neki put klijenti budu zbunjeni zahtevom terapeuta da ponove neki neverbalni znak kao da toga nisu bili svesni. Neki put iza toga stoji stid. Preveliki naglasak ili upadljivo posmatranje se moe protumaiti i kao vrsta prevelikog upada u klijentov prostor. Terapeuti treba da budu oprezni zato to to moe prekinuti dalju komunikaciju. Da ne bi bili previe napadni terapeuti mogu izabrati da skrenu klijentu panju na neko ponaanje deo po deo. Ovo posebno vai kada su traume u pitanju. Ukoliko klijent nije spreman mogu ga preplaviti emocije sa kojima nee biti spreman da se izbori.

Kada klijent ne reaguje na reflektovanje ili ponavljenje nekog pokreta, ili to jednostavno nije dovoljno da bi prepoznao i emociju koja dolazi sa tim pokretom tela, sledei stepen bi bio da zatraimo od klijenta vie "akcije". U ovom stepenu terapeuti obraaju veliku panju ba na kinesteziju. Terapeuti mogu traiti od klijenta da preteraju u nekom pokretu tela da bi lake prizvali emociju. Ili mogu da izvedu eksperiment traei od klijenta da aktivno eksperimentiu sa bihevioralnim ekspresijama. Osim to mogu rei klijentu da pretera sa nekom bihevioralnom ekspresijom mogu pokuati i da kau klijentu da zauzme neku pozu koju nikada ne zauzima i onda kae kako se osea. Eksperimentisanje sa novim pokretima moe dovesti novo uzbuenje i radost to pogotovu vai u radu sa depresivnimpacijentima. Koliko uvoenje novih oblika neverbalne komunikacije moe da bude znaajno pokazuju i , sada ve klasini gestalt eksperimenti sa "praznom stolicom" kada se klijent pomera na potpuno drugaiju poziciju od one na koju je navikao. Fritz je tako pokazao da jednostavna promena poloaja moe dovesti do mnogo problema. Bioenergetiari su posebno razvili telesne vebe koje pomau poboljanju klijentovog funkcionisanja. Loven je razvio razliite vebe u odnosu na karakteristike ljudi, npr. neko ko se mnogo oslanja na druge i ima potekoa da stoji na svojim nogama i u bukvalnom i prenesenom znaenju radie vebu uzemljenja da bi stekao bolji odnos sa sobom i realnou i "stao nasvojenoge". Svi ovi eksperimenti sa pokretima dovode do vee fleksibilnosti tela kao i vee svesnosti o sopstvenom govoru tela to klijentu daje ansu za dalji razvoj. Neki put se deava da terapeuti uvedu ekspresivnu umetnost u proces ( igranje, slikanje, muzika...) kao alternativni put neverbalne komunikacije. Kada terapeuti uvedu ovakvu vrstu neverbalne ekspresije klijent bira ono sto mu je najblie. Naravno ovakve forme idu uvek u skladu sa verbalnom komunikacijom. Na primer u konsultantskoj sobi Karla Junga ljudi su plesali, glumeli, izvodili razliite mimike, svirali...Naravno krajnji cilj nije proizvesti neto lepo ve dobiti bolji uvid u sopstvena oseanja. Ljudi koji imaju potekoa da se verbalno izraze, ukljuujui i mentalno retardirane, pacijente koji se oporavljaju od povreda mozga, i ozbiljno poremeeni klijenti spremno doekuju ansu da se neverbalno izraze. I kod normalih ljudi postoje momenti kada rei jednostavno "zakau" da oslikaju unutranja stanja, tada su sve forme govora tela dobrodole.

Neverbalna komunikacija i ekspresivna umetnost privlae i ljude koji sasvim dobro funkcioniu ali ele da se dublje izraze da stvore nove obrazce ponaanja, i da se psiholoki razvijaju. Oblici neverbalne komunikacije u psihoterapiji mogu takvim pojedincima pomoi da razree neke unutranje konflikte kao i da potstaknu kreativnost. Klijenti budu iznenaeni kada ovo dovede do poboljanja emocionalnog i kognitivnog funkcionisanja. Ono to je kreativno obino je i terapeutsko. Klijenti koji nisu upoznati sa govorom tela i uopte neverbalnom komunikacijom mogu na poetku odbiti neku akciju ili da sebe oseaju i kroz telo. Neki put im jedovoljna demonstracija terapeuta ili podstrek grupedase oslobode. Svaki dodir ima svoj subjektivni kvalitet. Isti senzorni stimulus, kao to je na primer dodir ramena moe od strane jedne osobe biti shvaen kao ohrabrenje a od strane druge kao kritika. S obzirom da ovim jedna osoba bukvalno ulazi u prostor druge, tu je ukljueno puno oseanja i intimnosti. Postoji irok raspon dodira, poeci od rukovanja, grljenja, dranja do razliitih formi dubinskih masaa; od sluajnog kontakta u primarno verbalnim terapijama do intenzivnog rada sa telom. Postoji skepticizam kod nekih terapeuta kada je upotreba dodira u pitanju posebno ukoliko je klijent preiveo neke traume. Neke etike norme smanjuju strah da moe doi do eksploatacije klijenta. Ne postoji znaajna razlka izmedju transfera i kontratransfera koji se javljuju u terapijama i rada sa telom. U humanistikim terapijama dodir je vien kao otvorena i iskrena ekspresija jedinstveneog odnosa dok je u psihodinamskim terapijama vien kao podrka bitna klijentu da bi dolo do razvijanja. Naravno prvi kontakt izmeu terapeuta i klijenta je rukovanje. Kao to smo ve rekli ljudi u tih nekoliko sekundi donose puno zakljuaka jedni o drugima. Mnogo se moe osetiti u ovom prvom kontaktu, da li je dodir vrst, nesiguran, "mrtva riba".. Bitno je i kako terapeut odgovara na to da li je topao, povlai se, podrava...Fiziki kontakt je neto to je teraputima uvek na raspolaganju i moe pomoi klijentu u mnogome da ponovo stupi u kontakt sa nekim otuenim delovima sebe. Naravno neki klijenti e biti uvek spremniji za upotrebu dodira nego drugi. To je na terapeutu da otkrije.

Uvoenjem neverbalne komunikacije u terapijski proces mnogi mogu poboljati svoj rad. ak iako je govor tela zanemaren on se deava i primeuje makar i na nesvesnom nivou. Obraajui panju na ono sto nam telo govori moe poveati broj informacija koje dobijamoodklijenata. Neverbalne intervencije mogu poveati svesnost klijenata. Svesnost telesnih reakcija moe pomoi da se obrati panja na ono to je relevantno. Govor tela ukazuje na disfunkcionalne emocionalne procese i nesvesno. Govor tela moe se iskoristiti da bi dobili nove uvide i otkrili bogatije nivoe iskustva i ekspresije. Govor tela pomae da odloimo automatska ponaanja, moe imati smirujui i uzemljujui efekat i tako moe pomoi da se smanji nivostresa. injenica da neverbalne intervencije mogu biti okida jake afektivne ili traumatske memorije nalaze terapeutu da se prema tome odnosi sa posebnom panjom, posebno kod osetljivih klijenata. Savet je uvek da se saeka da se uspostavi jak savez izmedu klijenta i terapeuta. Govor tela i ostali aspekti neverbalne komunikacije pomau u evaluaciji situacije. Govor tela moe dati dobar feedback o tanosti klijentove izjave. Ukoliko klijent prihvati i naui bogatstvo telesne ekspresije to mu u mnogome moe pomoi u budunosti. To otvara vrata novim nivoima svesnosti, novim iskustvima, novoj energiji. To moe pobuditi kreativnost i dati klijentu pogodno tle za dalji razvitak. Polje psihoterapije bolje e se razvijati ukoliko spoji u procesu miljenje, oseanja, telesne senzacije i ekspresije. Ovo pomae prevazilaenju kartezijanskog stava i dualizma tela i due i dovodi do shvatanja oveka kao jedinstvenog bia, to i jeste.

6. ZAKLJUAKL

judi obino misle da je govor tela neto to se vremenom sve lake i lake da odglumeti. Meutim u praksi je dokazano ba suprotno. Najmanje sigurni znaci su oni najoigledniji. Ono to nam najvie govori o tome da li neko lae su, najee protivreni signali koje njegovo telo alje. ak i kada pokuamo da kontroliemo telesne pokrete brojne mikro gestove neemo moi da kontroliemo i oni e nas odati. Meu ove mikrogestove spadaju i trzaji facijalnih miia, irenje i skupljanje zenica, preznojavanje, rumenilo, brzina treptaja koja narasta sa deset na ak pedeset treptaja u minutu, kao i mnogi drugi. Naravno ove mikro gestove mogu da uoe samo uvebani posmatrai.

Tri pametna majmuna najbolje simbolizuju one koji ne uju zlo, ne vide zlo i ne govorezlo. Odnosno ovi jednostavni gestovi dodirivanja lica i glave ine osnovu ljudskih gestova obmane. Jo jednostavnije reeno, kada vidimo, izgovaramo ili ujemo la ili obmanu, postoji velika verovatnoa da emo rukamo pokuati da pokrijemo usta, oi ili ui. Deca esto otvoreno koriste gestove dodirivanja lica rukama kada lau. S godinama ovi gestovi postaju bri i manje oigledni, ali se i dalje deava kada osoba lae, prikriva svoju ili tuu la, ili samo prisustvuje laganju.

Naravno, ono to vidimo i ujemo u nekoj situaciji ne mora obavezno da odraava i stvarne stavove ljudi.

Postoje tri glavna pravila kada je itanje govora tela u pitanju.

Iako se, radi lakeg razumevanja, u knjigama gestovi esto opisuju razdvojeno, to kada je samo tumaenje u pitanju moe biti pogubno. Na primer eanje glave moe imati najrazliitija znaenja preznojavanje, nesigurnost, perut, zaboravnost, laganje...- u zavisnosti od ostalih signala koji se uporedo javljaju.

Govor tela je poput bilo kojeg drugog govornog jezika, ima svoje rei, reenice i interpunkciju. Svaki gest je kao jedna re, moe da ima vie razliitih znaenja. Kao to i u naem govornom jeziku jedna re moe imati razliita znaenja, na primer re kosa: moe znaiti kosa za travu, planinska kosa, enska kosa. Tek kada re smestimo u reenicu moemo u potpunosti shvatiti njeno znaenje. Gestovi isto tako dolaze u reenicamo nazvanim skupovi, i tek onda mogu neizbeno otkrivati istinu o oseanjima ili stavovima neke osobe. Skup signala govora tela, ba kao usmeno izgovorena reenica mora da se sastoji od najmanje tri rei da bismo precizno definisali svaku od njih. Osoba obdarena dobrom moi zapaanja ume da protumai reenice govora tela i precizno ih uporedi sa usmeno izgovorenim reenicama. Drugo pravilo kae da je traenje podudarnosti neophodno. Istraivanja pokazuju da neverbalni signali imaju oko pet puta vei uticaj od verbalnog kanala, tako da se dve osobe koje se ne podudaraju oslanjaju mnogo vie na neverbalni kanal, ak i ako to znai ostaviti verbalnu poruku sa strane.

Jo jedan Frojdov primer moe posluiti za bolje shvatanje ovog pravila. Naime, Frojd je opisuje pacijentkinju koja iako je govorila da ima srean brak, za to vreme je nesvesno svlaila i navlaila burmu na prst. Frojd je naravno bio svestan znaenja ovog nesvestnog gesta, i nije bio iznenaen kada su na povrinu poeli da isplivavaju brani problemi dotine gospoe.

Tree pravilo glasi da gestove treba tumaiti u skladu sa kontekstom. Ukoliko osoba sedi na autobuskoj stanici vrsto prekrtenih ruku i nogu i sputene brade, a dan je zimski i hladan, to najverovatnije znai da je toj osobi hladno, a ne da je defanzivna. Ukoliko meutim osoba koristi iste znakove dok sedi preko puta nas, a mi joj neto objanjavamo vrlo je mogue da ta osoba ima negativna oseanja prema nama.

Gestove treba tumaiti u skladu sa kontekstomLjudi sa tekoom u itanju znakova neverbalne komunikacije mogu imati mnogo problema zbog toga. Na primer, kod autizma i drugih pervazivnih razvojnih poremeaja itanje neverbalnih signala je nemogue, tako da ova deca i odrasli imaju jako puno potekoa kada je re o socijalizaciji.

Danas je ova oblast veoma popularna i dosta se istrauje. Osim to se probila u terapijske procese i medicinu, koristi se i u mnogim drugim oblastima ivota. Jako puno istaivanja se obavljalo u oblasti marketinga i uopte biznisu. Ako i postoji neka oblast gde se znanja iz neverbalne komunikacije jo uvek ne koriste, sigurno se ta situacija nee dugo zadrati.

7. LITERATURA

1. Adzema M., A primal perspective on spirituality, Journal of Humanistic Psychology, 1985

2. Andersen P., Nonverbal Communication: Forms and Functions, Waveland Press, 2007

3. Argyle, M., Bodily Communication, International Universities Press, 1988

4. Beier E., & Young D., The silent language of psychotherapy, Aldine De Gruytor, 1916

5. Bingham Hull, J. Listening to the body, Common Boundary, 1997.

6. Darwin C., The Expression of Emotion in Man and Animals, new york d. appleton and company, 18997. Davis, M., Hadiks, D., Nonverbal aspects of therapist attunement, Journal of

Clinical Psychology, 1994

8. Durana, C., The use of thouch in psychotherapy: ethical and clinical guidelines,

Psychotherapy: Theory, Research, and Practice, 1998

9. Eigen M., On breathing and identity, Journal of Humanistic Psychology, 197710. Ekman P., Rosenberg E., What the face reveals, Oxford University Press, 1998

11. Freitas-Magalhes A.,The Psychology of Human Smile , University Fernando Pessoa Press, 2006

12. Friesen W., and. Hager J., Investigator's guide. Facial Action Coding System, the Network Information Research Corporation site, 2001

13. Frojd, S., Psihopatologija svakodnevnog ivota, Matica Srpska, 196114. Freud S., The History of the Psychoanalytic Movement, Psychoanal. Rev, 1916 ( str.7 )15. Greenberg L.S., Lietaer G., & Watson J., Experiential psychotherapy: Differential intervention ,Guilford New York, 1998

16. Griffin E., A first look at communication theory, McGraw-Hill 2000

17. Hickson M., Stacks D., Nonverbal Communication: Studies and applications, Roxbury Publishing Company, 2001

18. Knapp M., Hall J., Nonverbal communication in human interaction, Harcourt College Publishers, 2002

19. Kendon A., Gesture and understanding in social interaction, Lawrence Erlbaum Associates, 1994

20. Kennedy-Moore E., Watson J., Expressing emotion. Myths, realities, and therapeutic strategies, Guilford Press,1999

21. McNeill D., Language and gesture, Cambridge University Press, 2000

22. Mehrabian A., Nonverbal comunication, 1972

23. NevinsS., The challenge of embodiment: A philosophical approach, Journal of

Humanistic Psychology, 1979

24. Piz A. i B. , Definitivni vodi kroz govor tela, Mono i Manjana, Beograd, 2009

25. Rappaport, B. S.,Carnal knowledge: What the wisdom of the body has to offer

Psychotherapy, Journal of Humanistic Psychology, 197526. Segerstrale, U. & Molnar, P Nonverbal Communication: Where Nature Meets Culture,Lawrence Erlbaum Associates, 1997

27. Skinner B., The operational analysis of psychological terms, Psychological Review, 1945

28. Smith E.W.L., Clance P.R. , & Imes S. , Touch in Therapy. Theory, Research, and Practice New York: Guilford, 199829. Staunton T., Body Psychotherapy, New York: Brunner- Routledge, 2002

30. Trebjeanin ., Renik psihologije, Stubovi kulture, Beograd, 2004

31. Watson, J. C., Goldman, R., & Warner, M. S., Client-centered and experiential psychotherapy in the 21st century: Advances in theory, research and practice, PCCS Books, 200232. Wexler D.A. , Rice L.N. ,Innovations in Client-centered Therapy, New York, John Wiley & Sons. 1974.

33. Wierzvicka A., Emotions across languages and cultures. Diversity and universals, Cambridge University Press, 1999

34. Wood J., Interpersonal comunication: everyday encounters, 2010

35. http://www.beyondintractability.org/essay/cross-cultural_communication/ ( 01.05.2010.)36. http://www.focusing.org/focusingbk_intro_uk.html/ ( 13.05.2010.)37. http://www.google.com/imgres?imgurl=http://www.csiss.org/classics/uploads/hall _illustration2.jpg&imgrefurl=http://www.csiss.org/classics/content ( 02.05.2010. )

38. http://thinkexist.com/quotes/konstantin_stanislavsky/ ( 19.05.2010 )

39. http://homepages.wmich.edu/~n5hoyt/japan.htm ( 01.05.2010.)40. http://psychology.about.com/od/nonverbalcommunication/a/nonverbaltypes.htm ( 04.05.2010. )41. http://en.wikipedia.org/wiki/Nonverbal_communication ( 13.05.2010.)Otvorene i razgoraene oi

Proirene zenice

Ukoen pogled

Ukoena ramena

Bledo lice

Suva usta STRAH

Podrhtavanje

Promuklost

Zamuckivanje

Ubrzan rad srca

Hladan znoj

Tapanje rukama

Smekanje

Suene zenice

Brbljivost

ivahni pokreti i mimika RADOST

Rumenilo lica

Uspravan poloaj tela

Otar pogled

Zakrivljene oi

krgutanje zubima

Stezanje pesnica

Siktav glas GNEV

Otar ton

Stisnuti zubi

Crvenilo ili bledilo lica

Usporeno kretanje tela

Usporena tragina mimika

Plaljivost

Duboki jecajui glas ALOST

Suva koa

Poguren stav tela

http://thinkexist.com/quotes/konstantin_stanislavsky/ ( 19.05.2010 )

Trebjeanin ., Renik psihologije, Stubovi kulture, Beograd, 2004, str. 304

Piz A. i B. , Definitivni vodi kroz govor tela, Mono i Manjana, Beograd, 2009, str. 340-341

Piz A. i B., Definitivni vodi kroz govor tela, Mono i Manjana, Beograd, 2009, str. 27-28

http://en.wikipedia.org/wiki/Nonverbal_communication ( 13.05.2010. )

Andersen P., Nonverbal Communication: Forms and Functions, Waveland Press, 2007, str. 29

Segerstrale, U. & Molnar, P Nonverbal Communication: Where Nature Meets Culture,Lawrence Erlbaum Associates, 1997, str. 89-90

Mehrabian A., Nonverbal comunication, 1972, str. 248

http://homepages.wmich.edu/~n5hoyt/japan.htm ( 01. 05.2010.)

http://www.beyondintractability.org/essay/cross-cultural_communication/ (01.05.2010.)

http://psychology.about.com/od/nonverbalc