1000 saveta za svako domacinstvo

Хиљаду савета Страна 1.

DOM I PORODICA

H I Lj A D U S A V E T A

ZA SVAKO DOMAĆINSTVO Izdavač: DOM I PORODICA, ŽIVKA VIDOJKOVIĆ Stručni saradnici: VLATKOVIĆ MARIJA, GAJIĆ STANA, MIŠIĆ PERSIDA Tehnički urednik: PANIĆ MILIVOJE Korektor: PERIŠIĆ BOGOLjUB Lektor: PAVLOVIĆ SAŠA

PREDGOVOR U okviru hiljadu i više saveta, u ovoj knjizi, posebna pažnja je posvećena savetima za lečenje

priručnim sredstvima i hitnoj pomoći. Da bi ovaj odeljak bio što kvalitetniji ovde je štampan izbor čuvenih Pelagićevih saveta za lečenje pomoću lekovitih biljaka, namirnica i drugih priručnih sredstava.

Koliko je tačno da su biljke i namirnice lekovite može se ustanoviti laboratorijskim preispitivanjem njihovog sastava. Na tome je radio i Vasa Pelagić. Njegovi saveti za lečenje priručnim sredstvima kao i drugi saveti iz raznih oblasti života i rada, posebno rada poljoprivrednika, su i više nego prihvaćeni od naroda. Činjenica la i danas posle 70 godina od njegove smrti postoji nesmanjeno interesovanje za njegovo delo, govori o liku toga čoveka koji iako je više od polovine svoga života proveo po zatvorima, bio dosledan u svojim stavovima, sloboda u izražavanju, a zbog svojih naprednih misli bio čak i vizionar današnjeg socijalizma.

Njegove reči „Svaka je biljka lekovita, treba samo znati zašto je koja dobra". imaju Svoj smisao, jer se uglavnom zasnivaju na tome da svaka domaćica treba da nauči i da zna bar onoliko koliko je potrebno da u odreñenom momentu upotrebi biljku ili nemirnicu kao lek. Naravno da U njegovom rukopisu ima i nedorečenih stvari uglavnom što nauka u njegovo vreme nije bila na današnjem stepenu razvitka. Promenjeni uslovi doneli su i svoje običaje. Naime danas ljudi imaju veliko poverenje u medicinske stručnjake, što je i dobro i pohvalno.

Ostali saveti za intimni život, ureñenje stana, negu cveća i drugo, a naročito kuvarski recepti za jela brze i obične pripreme, zatim opis namirnica dati su u ovoj knjizi prema današnjem nivou nauke. Priložene su tabele sastava namirnica, a prilikom sastavljanja recepata za jelo, uzete su u obzir količine hranljivih materija, zatim se vodilo računa o kaloričnoj i vitaminskoj vrednosti.

Praktične pouke mogu biti korisne, jer čitajući ih svaka domaćica može steći korisne veštine za rad u kuhinji i stanu.


LEKOVITOST BILjAKA I NAMIRNICA SVAKA TRAVKA JE LEKOVITA LjUDI NEZNAJU NjIHOVU VRED NOST TO JEST

ZAŠTO JE KOJA DOBRA. BILjKE SU I HRANA I LEK. UPOZNAJMO IH SVUDA I UVEK - Pelagić TREBA BILjKE ŠTO VIŠE UPOZNATI I PREMA NjIHOVIM VREDNOSTIMA KORISTITI

IH U ZDRAVSTVENU ILI PRIVREDNU SVRHU, I SIGURNO ĆEMO OD TOGA IMATI VELIKE KORISTI.

RACIONALNA medicinska škola počinje sve više umnožavati znanje i nauku o lekovitoj sili prirode i prirodnih lekova. A takvih lekova možemo imati i uživati u našoj bašti, njivi, šumi, livadi pa i u samoj kući. Ima već na stotine naučnika i praktičnih lekara, koji su ispitali i dokazali, da se može popraviti zdravlje i izlečiti mnoge bolesti sa pravilnim pićem mleka, kiselice, kuvanih šljiva, pečenih jabuka, zatim sa pravilnim udisanjem i izdisanjem čistog i umerenog toplog vazduha, sa gimnastikom u vodi i na suvu, sa upotrebom raznih trava, cvetova i korenja.

NARODNI UČITELj PELAGIĆ je preporučio ovakvo korisno jevtino i brzo lečenje priručnim sredstvima kao namirnicama, lekovitim biljkama, travama, korenjem od biljaka i tako dalje. Smatrali smo da ova knjiga treba da ima ove vrlo korisne savete ali sa napomenom: Lečiti se travama, biljkama i namirnicama, u ishrani truditi se da budu što raznovrsnija jela, u običnom životu i radu treba se truditi da čovek ne dobije nazeb, ali ukoliko se desi da se čovek razboli onda treba koristiti ova priručna i jevtina sredstva. Meñutim treba koristiti baš kao priručna i kao brzu hitnu pomoć, a da se ipak o svakoj bolesti što pre konsultuje medicinski stručnjak, odnosno lekar u najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Pelagićevo vreme bilo je drugo ne samo u pogledu postojanja porodica u obliku zadruga, koja je u to vreme bila u raspadanju, već naročito u pogledu dostignuća u medicini. Danas je daleko veće poverenje u medicinske stručnjake, a sve ove trave, biljke i namirnice inače se koriste za proizvodnju lekova, naravno fabričkim putem, a to garantuje higijenu i njihov kvalitet. Zato pri pravilnu dijagnozu, koju isključivo lekar može i dati, sigurno će bolest pre biti izlečena. Ali ako se biljke, razne trave namirnice prema uputstvima u ovom narodnom lečenju i koriste, na osnovu izloženog, onda da se od ovih trava prave lekovi, korisno ih je upotrebljavati naročito ako je zdravstvena ustanova daleko a bolesnik se nalazi u teškoj situaciji. Mislimo na obloge, čajeve i druga priručna sredstva.

LEKOVITE BILjKE

KAMILICA Ova biljka služi kao lek od mnogih bolesti. Kamilica, kamomilja, ili titrica raste i cveta dva puta u

toku godine. Sitnija, mirisava kamilica cveta ranije i ona je sitnija i cvetom i listom, kao i stablom od poznije, ne mirisave kamilice. I jedna i druga imaju krunicu cveta žutu a cvetne listiće bele, koji se pružaju oko krunice kao belo tanjirče. Za lek se bere samo vršak te trave Tvrdi se da su obe jednako lekovite. Ali se koristi kao lek obično sitnija, koja ranije stiže i koja je za razliku od one krupnije, mirisava.

Ona se bere pri cvetanju, ili u času cvetanja i to za upotrebu brzu ili za docniju upotrebu u toku godine. Sve ovo važi i za kamilicu koja kasnije sazreva. U našim krajevima prva cveta u junu a druga u julu i kasnije.

Kamilica je vrlo lekovita protiv mnogih bolesti, a naročito za mnoge dečije i ženske bolesti. Ako odojče ne može da sisa, ili ima tvrdu stolicu treba mu odmah dati kašiku čaja dnevno od kamilice. Ovaj čaj popravlja želudac i utišava bolove. Da bi smo sačuvali decu od kostobolje i drugih bolesti, trebamo im puna dva tri meseca davati pre spavanja po malu šoljicu mlakog čaja od kamilice. On je dobar i protivu dečijeg proliva. Dobar je i za klistiranje. Prilikom bolova ušiju i prigluvosti, treba dva puta dnevno špricati u uši čaja od kamilice. Za jačanje mozga kao i od glavobolje, dobro je istucati cvet i list kamilice i privijati dnevno jedanput na glavu i to duže vremena. U toku zime kamilicu treba pokvasiti vrućom vodom i oblagati na glavu. Najpodesnije da se to čini je pre spavanja. Takvo oblaganje glave kao m piće kamiličinog čaja dobro je i protivu besanice.

Ako bolesnik oseća da teško mokri dobro je piti ovaj čaj. Ukoliko ima neko u ustima čiriće, on treba usta ispirati ovim čajem. Protivu kašlja takoñe je dobro piti. Ako je neko kratkovid, takoñe je dobro piti čaj od kamilice. Samo u ovom slučaju čaj mora da bude potpuno bistar. Za bolesti očiju (kratkovidost) bolje leči ako se polije malo preko očiju i malo zadrži. Za ženske bolesti dobro se kupati u


kamiličinom čaju, a osvedočeno je da pomaže. Ako žene imaju poremećaj u menstruacionom ciklusu, trebaju svako veče piti po jednu šolju kamilice. Posle poroñaja takoñe je dobro da žena pije u toku dana po dve šolje ovoga čaja. To ne samo da pomaže njoj već utiče i na oporavljanja materice. Ako se desi da porodilju napadnu posle poroñajni bolovi, ti bolovi će prestati ako se dve kesice napunjene sa cvetom kamilice obare u pivu ili rakiji, pa se onako topli stave jedan na pupak a drugi na krsta.

I sama trava kamilice pomaže ako se stavlja kao flaster na rane da se rane brzo zaleče. Napominjemo da se branje kamilice vrši onda kada je rascvetala, u maju i junu, suši se u

hladovini, ali obično u prostoriji gde nema vlage. Kada je tako suva od nje se odmah može praviti čaj. A to je dobro protivu trbobolje, tegobe pri mokrenju, neredovnom ženskom pranju, prolivu itd. Ovaj čaj se pravi kao i svaki drugi čaj. Može biti zaslañen prema ukusu.

ŽALFIJA Ona se još zove KADULjA, KADUNA, KALAVER I ZELENKADA. Obzirom na vrednost ove

biljke bilo bi potrebno da je svaka domaćica gaji u svojoj bašti. Inače ona raste po livadama, pašnjacima, a naročito kraj starih zidina.

Prema istraživanju i ispitivanju od kojih bolesti žalfija pomaže dosada se ustanovilo da je to dobar lek protivu zaboravnosti, rasejanosti, kašlja, nervoze, drhtanja ruku i tako dalje. Čaj od žalfije je dobro piti, ali je još bolje piti mleko u kome je skuvana presna ili suva žalfija. Ukoliko se pije sa mlekom treba piti svaki dan po tri čaše, a ako je kuvana sa vodom onda se pije manje. Ko ima uslova dobro je i kupati se u vodi u kojoj je kuvana žalfija. Ona se koristi kao lek uopšte kada su u pitanju bolesne desni, može se upotrebljavati i za ispiranje desni a lek za ispiranje desni pravi se ovako: Staviti žalfiju u vino, kuvati i kada se. malo ohladi, da nije previše toplo može se upotrebljavati odmah za ispiranje desni. Napominjemo da je za ispiranje desni umesto vina bolje upotrebljavati vinsko sirće. A postupak za spravljanje je isti. Ukoliko se neko noću znoji ima nervozu, i uopšte oseća se u nekom grozničavom stanju treba da pije čaj od žalfije.

Čaj od žalfije pomaže za ženske bolesti, bolesti materice, dojiljama pomaže kada im mleko ide samo od sebe, može se upotrebljavati protivu svrbeža oko polnih organa. Ako se upotrebljava za neuredno žensko pranje pogrebno je pored čaja kuvati žalfiju u vodi sa kojim se treba ispirati polni ud. Ukoliko se upotrebljava za svrabež oko polnih organa onda treba ne samo piti čaj, nego treba toplim čajem (vodom u kojoj je kuvana žalfija). isprati bolesna mesta. Samo ovaj čaj treba da bude jači. od onog koji se pije.

Znači žalfija može poslužiti da se preduprede mnoge bolesti. A pored toga i kao lek za bolesti koje su već nastale. Na primer obolele desni vrlo brzo mogu se izlečiti ispiranjem toplim čajem od žalfije. A najjevtiniji prašak za zube se pravi takoñe od žalfije: Utucati deo ugljena brezova i suve žalfije. Kada je gotovo pomešati sa vodom, koja treba da bude mlaka i time prati zube i cesni nedeljno tri do četiri puta.

ARNIKA Još se zove VEPROVAC. Ova trava kao lek je vrlo korisna, a koristi se za piće i oblaganje.

Uglavnom je odlična kad se koristi kao lek od rane svake vrste. Zato bi ovu travu trebale da neguju domaćice pored svoje kuće, a naročito tamo gde nema blizu apoteke.

TINKTURA ARNIKE leči bolje i brže od svih drugih lekova sve rane i ranice koje se dobijaju od udara, posekotine, uboda, ujeda od svinje, kučeta, pčele, ose, prištinutosti i svakog otoka. Ova tinktura pravi se na više načina, ali ovo je najlakše:

Utucati dosta sirovog, svežeg arnikina korena, iscediti sok koliko je potrebno, naliti ga u staklo i isto toliko dodati vinskog špiritusa. Promućkati, zatvoriti dobro i ostaviti da stoji prema suncu na nekom drvetu 8-14 dana. Tada je to gotovo i treba ga čuvati za upotrebu. Ona ima posebnu vrednost i zbog toga, što tako zatvorena može stajati i tri godine, a da ne gubi svoju vrednost.

SMREKOVINA - VENjA Šta je i kakav je bor, borić, borovina i smreka? To je vrlo korisna biljka i obzirom da je narodu

dosta poznata, ovde ćemo odmah napomenuti da je njena lekovita moć u njoj celoj. Naime počev od njenog roda u kome ima raznih soli, gume, šećera, voska, eterskog ulja podkore i lišća. Zatim pored lekovite moći korisna je i u ekonomskom pogledu.

Ona leči grudne bolesti. U tom smislu upućuju se ljudi da neko vreme žive u borovoj šumi.


Bolesti prsiju, kašalj i slične bolesti mogu se lečiti ovom biljkom na taj način što se jede ražani hleb od neprosejana brašna, namazan svaki zalogaj borovom smolom.

ZA ČIŠĆENjE KRVI UOPŠTE, za lečenje belog pranja kod žena, zastoja mokraće i mokraćni kamen i druge otoke na telu tre ba skuvati dve šake smrekovine (venje) razgnječene ili utučene u dva litra vode, i piti od nje tri do četiri čaše svaki dan.

Kad se mladi smrekovi listići i pupoljci pre potpunog razvića kuvaju u mleku ili u čistom vinu, ili u starom pivu pa se pije od toga na dan po četiri do pet čaša. onda se taj lek može preporučiti, po savetima više stručnjaka lekara, za kostobolju, reumatizam, skorbut, venerične bolesti, sve kožne ospe, belo pranje kod žena, kašalj i druge bolesti. Taj čaj od takvih smrekovih pupoljaka vrlo je prijatan za piće, podseća na ruski čaj, ali je daleko zdraviji i pored svega toga jevtiniji. Možda bi bilo dobro da domaćice kuvaju češće ovaj čaj, jer on ne škodi a može biti samo koristan.

Kada se skuva u vodi više lišća i šišarica od smreke ili bora, i ako se svaki dan u tome kupa celo telo po 10-25 minuta, onda je to lek od svrabeža, krastica svih vrsta, grčeva, bledila, probode u plećima, besanica i drugo.

VODNjIKA (VENjOVA ČA) To je odličan lek i prijatno piće. Ustvari vodnjikom zovu širu ili vino od lenje. A lakoće za ovo

isto piće u narodu je poznato ime VENjOVAČA. Da bi je narod radije spremao i upotrebljavao navešćemo za šta je ona korisna. Ona leči: Veliki zatvor teško mokrenje, otvorene i zatvorene šuljeve, glavobolju, teško će u prsima i trbuhu, leči belo pranje kod žena i venerične bolesti. Kad se pije duže vremena ona otklanja glavobolju, difteriju, šarlah. krajnike, zubobolju, nervozu, kašalj, bubrežne bolesti od kojih mnogi lečeći se potroše mnogo a ponekad lek imaju kod svoje kuće. Takoñe dobro leči razne bolesti u materici, histeriju, zaboravnost, čak i ludilo otklanja, kao i druge bolesti koje često dolaze zbog veneričnih zaraza i tako dalje.

Možda će ubuduće naučnici da ispitaju moć venjovače. A ona se spravlja ovako: Pripremiti taze lenje kad sazri a to je jesen pa je sasuti u čisto bure. NA sto litara vode treba usuti 25 litara lenje, zatvoriti i ostaviti da stoji dve tri nedelje. Bure mora da bude u podrumu ili u nekom drugom mestu koje nije ni hladno ni toplo. o tome se mora voditi računa, da bi venjovača bill zaista dobra. A da bi bila još i bolja dobro je sa njom pomešati koji kilogram suvih krušaka. Tada je to vrlo prijatno piće, a pored toga i lekovito. Ko god ima uslova da spremi ovakvu venjovaču treba je obavezno spremiti i piti je umesto vode. Trebamo napomenuti da se za spravljanje obavezno koristi čista i pitka voda. Gde nema dobra voda tamo vodu mora prokuvati, sačekati da se ohladi i tek onda sipati venju.

Ko nije spremio venju ovako kako smo opisali, on može kuvati u vidu čaja. Lekovitost je jednaka bilo kako da se pije venjovača.

HAJDUČKA TRAVA (AJDU ČICA, PAPRAC, KUNICA) To je trava poznata svakom čoveku na selu. Kao lek ona je odlična. Po narodnoj i naučnoj

medicini ona leči sve nove rane kao i druge bolesti. Ako se nekome desi da se na bilo koji način obrani, neka ranu najpre očisti od prašine, parčića ako

ih slučajno ima pa neka odmah nabere i obloži ranu ovom travom. Ova lekovita trava može da se pripremi kao lek za zimu. U tu svrhu treba je osušiti. Pomešati dve

šake cveta i lišća na ulju. Ostaviti zatvoreno da stoji na suncu desetak dana. Za to vreme cvet se pretvori u ulje, koje mi zovemo oporišin. Ovo ulje treba čuvati za slučaj nužne potrebe. Sa njime ranu treba mazati čistom vatom i istom vatom je obaviti.

Od korena hajdučke trave može se kuvati čaj a takoñe i od njenog cveta. Ovaj čaj je dobar lek protiv šuljeva, zatvora, kao i za sve one koji se osećaju nemoćni i slabi.

BELI SLEZ Kao lek je dobar protivu bolova u prsima promuklosti, teškog disanja kašlja, pljuvanja krvavog i

drugih plućnih bolesti. Belog sleza ima vrlo retko mada može svuda rasti, dok crnog ima skoro svuda. Preporučujemo da

se beli slez gaji. Posebno onima koji gaje cveće. Zašto bi u kući imali puno cveća koje ne koristi, osim estetskog izgleda, ničemu a ovako korisnu biljku zanemarujemo. Meñutim to je stvar svakog pojedinca. Ovde ćemo samo napisati u kojoj meri i na koji način je beli slez koristan.

Leči pomenute bolesti. Pri zapaljenju krajnika treba ispirati grlo sa čajem belog sleza i to svakog sata po jednom. Kada se naduju obrazi ili zbog slomljenog zuba, i bolovi napadnu, tada treba češće


ispirati usta i desni sa čajem belog sleza. Čaj se u ovim prilikama koristi topao (mlak), a oblaganje obraza se vrši toplim celerom pomešanim sa uljem.

Koren belog sleza kada se isecka sitno i skuva, odlično čisti mrlje sa haljina. I ovde se upotrebljava dok je topao.

Č I Č A K (REPUH, REPUŠINA, LAPAH) Ova biljka raste svuda kraj puteva i ima najveće lišće meñu travama na našim putevima. Po

predanju narodne medicine i po ispitivanju mnogih stručnjaka čičak je koristan i uspešno leči više bolesti i čuva od opadanja, kao i pomaže rast kose.

Koren čička leči razne zarazne bolesti. U tom cilju treba iskopati koren čička. Osušiti ga, a može se i sirov upotrebiti. Na litar vode staviti kašiku iseckana korena i dobro skuvati. Od ovog bolesnik treba da pije tri puta na dan po jednu čašu srednje veličine. Piće treba produžiti redovno dok bolesti ima. Ovo piće izgoni iz tela i živu koja često donosi i razne omanje i teške bolesti. Napitak treba da je mlak, a može biti i ladan, začinjen sa nešto meda. Trbobolju i mokraćni kamen odlično leči koren od čička. Ovaj lek pravi se ovako: Koren urezati sitno i pomešati ga sa šećerom, od koga treba jesti četiri puta dnevno no 1 malu kašičicu. Kada se koren utuče sa solju i obloži na ujedeno mesto od besna kučeta, otklanja zarazu i opasnost. Kosa će izrasti i pojačati se, ako duže vremena peremo glavu svaki dan sa ceñem, a to je voda u kojoj je skuvano dve do tri kašike čičkovog korena.

ZUBAČA (DIVLjA PIREVINA) U narodnom lekarstvu pirevina može da zameni kao lek beli slez i saparilu. Ove trave ima svuda a kao lek priprema se na sledeći način: Treba iskopati korenje pirevine, iseći

ga na kratke komadiće i nasuti u lonac na četiri do pet litara vode oko tri pregršti korena od pirevine. Lonac odozgo zalepiti i kuvati na tihoj vatri sve dok ne uvri oko polovine vode. Procediti taj čaj i čuvati ga u zatvorenom sudu. Ovo piće, ako ga pijemo 6 meseci preporodi pokvarenu krv od otrovnih čestica i veneričnih bolesti. Čaj od pirevine leči odlično i slabo mokrenje, groznice, razna zapaljenja, naročito ona koja dolaze od pomenutih bolesti. Zatim kada se koren divlje pirevine dobro skuva njegov čaj odlično leči šuljeve pa bilo otvoreni ili zatvoreni. Ovaj čaj treba piti tri puta na dan po jednu čašu sve donde dok se ne ozdravi, a to će sigurno biti,. Čaj od ovog je prilično prijatan i u njemu nema ničeg otrovnog.

Da divlja pirevina ima u sebi materijala za hranu i lek vidi se iz toga što je neki narodi jedu u oskudici druge hrane. Ispitivanjem je utvrñeno da u njoj ima gume, skroba, šećera, i neke osobite materije koja miriše na vanilu. Pirevina se kao lek upotrebljava u obliku lista stabla i korena. To jest cela. Može se lako ostaviti i za zimu osušena u denjcima. Ipak najveći deo lekovitosti nalazi se u korenu pirevine a taj koren je dosta dugačak. Interesantno je napomenuti da je ovde reč o divljoj pirevini koje ima svuda, i sa kojom se ljudi na selu često susreću, jer ona predstavlja korov meñu kultivisanim biljkama. Ljudi je sa pravom iskopavaju i bacaju, pri tom i ne razmišljajući da i ona može biti lek.

ZOVA Poznato je, da je cvet zovin dobar za znojenje, zatim protivu crvenog vetra, a ono zeleno liko, koje

se nalazi izmeñu stabla i gornje tanke sivkaste kore, odlično leči od raznih rana i kad stane mokraća. Čaj od zove upotrebljava se sa odličnim uspehom, kada treba da se čovek oznoji kada je

neophodno prekratiti kašalj, bolove u prsima, kad je neophodno da se čovek dobro ugreje, da pojača nerve i tako dalje. Znači čim se nazebe potrebno je piti izvesnu količinu čaja od zone. Ovo piće mnogima pomaže kod reumatizma ako je on posledica nazeba. Čaj od zove je uvek bolje zasladiti medom nego šećerom.

Za obloge zova se upotrebljava kod mnogih tvrdih otoka. Čaj od zove sa medom veoma je koristan onima koji teško dišu. Zova se može upotrebljavati i za jelo i to ovako: Tek rascvetalo cveće zove ubere se i onako ceo kolut umakati u razmućena jaja posuti odozgo i upržiti na masti kao kriške hleba pa jesti kao pitasto jelo. Ovo je i zdravo i prijatno.

DUVAN (KAO LEK) Koliko je štetno i nezdravo pušiti duvan, toliko je korisno upotrebiti ga kao lek. To se može

postići tako što bi se koristio isključivo kao biljka. I to kao lekovita biljka, a ona ima to svojstvo. Kao za lek može da koristi protivu crvenog vetra, a spravlja se ovako: Namazati med na list

duvana i obložiti ga na bolno mesto ako je potrebno treba mazati više listova i menjati ih na svakih 6 sati.


PROTIVU ZUBOBOLjE lek se priprema ovako: Uzeti malo usečena duvana i malu kašičicu baruta Dodati odozgo u tu smesu čašicu najjačeg ruma, koji može goreti pa onda zapaliti tu da izgori. Celu izgorenu smesu staviti na lanenu krpicu i priviti na bolni zub. Tako treba da stoji dokle god prestane zubobolja, a to će ubrzo biti.

PROTIVU MOLjACA duvan možemo držati meñu haljinama. Uspeh će biti siguran. Ako se šaka nakvašenog duvana pripije na mali trbuh može pomoći protivu teškog mokrenja.

K U P I N A (OSTRUGA KAO LEK) Kupina raste svuda po meñama, po prevojima, pored zidina itd. Kupinu je svako video i zna kako

izgleda. Ali retko ko zna da je ona i lekovita. Ovde se opisuje što je u praksi posvedočio. KOREN KUPINE SKUVAN U. VINSKOM SIRĆETU leči bolesne desni i učvršćuje zube kada

se klate bez ikakvog bola, ili bez bola ispadaju ZA NEUREDNO ŽENSKO PRANjE dobar je ovaj lek od kupine: Iseckati tri šake korena od

kupine, Skuvati u litar crnog vina. Kuvati dotle dok uvri pola vina. Taj napitak je dobar za ženske bolesti u poremećajima menstruacionog ciklusa. Pije se po tri manje čaše na dan.

Zreli plod kupine kada se skuva sa malo šećera i ostavi u zatvoreno staklo, to je dobar lek za drhtavicu, za one kojima ruke drhte. Zatim je dobar ovo lek i za vrućicu i druge slične bolesti.

TROSKOT KAO LEK Ova biljka raste u izobilju kraj puteva, zapuštenom zemljištu, po njivama koje se ne obrañuju itd. Ako se kojim slučajem neko poseče u toku rada i krv počne curiti, dovoljno je nabrati list ove

biljke i staviti na ranicu. Krv prestaje a uskoro i rana zarašćuje. Ona lakoće odlično leči, kada se upotrebi po uputstvu, i nemoć mokrenja.

KUKUTA Poznato je da kukuta spada u biljke otrovnice. Meñutim ona je ipak vrlo siguran lek od žive rane. Odlično leči više bolesti, ali smo mi osvedočeni da sasvim sigurno leči živu ranu, koju naš narod

većinom zove živo meso iz koje večito teče gnoj. Lek se spravlja ovako: Nabrati lišća od kukute, oko 100 grama, pa ga skuvati u čistom sudu. Ocediti i sa tom vodom ispirati ranu dva puta na dan. Skuvano lišće saviti kao kolačić, Namazati ga sa jedne strane čistim medom, priviti namazanu stranu na ranu i ostaviti da stoji na njoj 24 sata. Tako treba činiti 5 do šest dana i bolesnik je spašen bez ikakvih rñavih posledica. To pomaže tako što onaj oblog izvuče svu nečistoću iz pokvarenih sokova i rana zarate. Ko pogleda na taj melem kada ga skine sa rane sa uveličavajući staklom videće na hiljade životinjica koje je onaj oblog izvukao iz rane. Taj oblog odmah posle upotrebe treba spaljivati, da one životinjice ne bi dospele do odeće domaće čeljadi.

SAPARILA Saparila je odličan lek protiv mnogih bolesti, a naročito od zarazih sifilističkph bolesti. Koren

saparile poznat je kod mnogih naroda još od starine. Pored sifilističkih bolesti koren saparils se može upotrebiti ta lečenje reumatizma, šuljeva, belog pralja kod žena, gnojnih otoka, od nervoze i drugih bolesti na bazi pokvarene krvi. To je zato što on čisti i oporavlja.

U Nemačkoj se ovaj koren čuva i pije često kao čaj. Pripremanje onog čaja je sličio kao i pripremanje svakog drugog čaja. Naravno zavisno od bolesti. A tada treba tražiti i savet od travara.

Danas pomenute bolesti koje leči saparila, leče se na mnogo sigurniji način i savršenijim lekovima. Naravno da i koren saparile može naći svoju primenu ali to bi više bila prva pomoć, pre odlaska u najbližu zdravstvenu ustanovu. Vrednost saparile danas kada ima tako savršenih preparata i lekova, još jednom napominjemo svodi se na domaću upotrebu u vidu čaja, kao izvesno preventivno sredstvo.

Meñutim vrlo je bitno da se prilikom upotrebe saparile treba izbegavati upotreba alkoholnih pića, čaja i kafe, i treba se paziti od prehlade.

VIŠNjEVO LIŠĆE U narodu je poznato da višnjevo lišće može biti dobar lek kod bolesti očiju. Ukoliko neko oseća bolove na očima, treba da nabere višnjevog lišća, zatim ga oprati u čistoj

hladnoj vodi, i pri polasku u postelju obložiti bolesne oči. Pre oblaganja zatvoriti kap ke,. Tako ostaviti do


ujutru. Tada skinuti oblog u mračnoj prostoriji, umiti se čistom svežom vodom i produžiti svoj svako dnevni posao. Ove obloge treba ponavljati nekoliko dana. Za to vreme oči će ozdraviti.

MEKINjE (TRICE) Mekinje od pšeničnog brašna nalaze se skoro u svakoj kući, posebno na selima gde domaćice

same mese hleb, ali malo ko zna da su mekinje lekoviti. Zato navodimo na koji način i kako se mekinje trebaju upotrebljavati da bi se iskoristila njihova

lekovitost. Kada se mekinje skuvaju, pa se mlakom čorbom od mekinja pere krastava glava, onda se to izleči. Ako se uveče pije dve do tri čaše srednje veličine ove tople čorbe od trica, to može izlečiti promuklost, gušobolju. Ako se pak ova topla čorba od trica pomeša sa šećerom i izmuti sa dva sveža žumanceta dobro je progivu prehlade, kašlja i prsobolje.

Samo ukoliko se upotrebljava za prsobolju mora se duže piti. Kada neko oseća zujanje u ušima treba da spremi od mekinja ovakav lek= Na tri dela mekinja staviti jedan deo svežih ili suvih ruža, i jednu polovinu dela pelena. Pomešati i skuvati u malo crnog vina. Na kraju kada je skuvano vino ocediti, a od smese staviti u čistu lanenu krpu, uviti u zamotuljak i privezati dok je još toplo na uho.

KAMFOR Narodna medicina veruje u lekovitu snagu kamfora. Njega preporučuju mnogi stručnjaci za razne

preparate, a mi ovde ćemo isključivo govoriti na koji način može da koristi u domaćoj primeni. Ako komadić kamfora uvijemo u pamuk i stavimo u uši koje su obolele, bolest će proći. Kada napadnu nekog iznenadni bolovi u želucu, stomaku to se uspešno može izlečiti ako se

proguta komadić kamfora veličine pšeničnog zrna, a odmah zatim popije čaša zašećerene ili zamedene tople vode.

Kada je potrebno neko trljati rakijom, dobro je dodati komadić kamfora. Da se rana ne ucrvlja i da pre zaraste dobro je posipati je sitnim kamforom. Nove rane brzo

zarastu ako se ispiraju špiritusom od kamfora.

SLAČICA Možemo je koristiti kao lek protivu bolesti stomaka, jetre, creva, kao i drugih bolesti koje

napadaju organe za varenje. Slačica raste po vrtovima. njivama, zapuštenim mestima itd. Visoka je oko pola metra. Razgranata

je sa perastim lišćem i sitnim žutim cvetovima. Lekovita vrednost slačice može se videti iz njenih sastojaka. Naime ona u plodu ima sitne

semenke, zbog čega se i gaji, a one se sastoje od 30% masnog ulja, belančevine, šećera, mineralnih soli i drugih sastojaka.

Napominjemo da ima crne i bele slačice. Ovde isključivo opisujemo belu zbog njene lekovitosti. Do danas je osvedočeno da bela slačica deluje kao dobar lek protivu šuljeva, glavobolje,

neurednog mokrenja, bolesti u kostima i nesvestice. Takoñe se tvrdi da ukoliko se slačica ujutru koristi na taj način što se progutaju nekoliko njenih zrna, da to krepi pamćenje, razvedrava i otklanja nesvesticu. Prilikom gutanja obično se stavi nekoliko zrna u usta, pa se zatim popije čaša vode.

Inače se može koristiti i za obloge. Onda se upotrebljava ovako: Pripremiti potreban deo brašna od semena slačice i zamesiti ga u malo hladne vode. Od toga napraviti gušću poparu. Mesiti obavezno u hladnoj vodi, jer od vruće ona gubi svoju lekovitu snagu. Dobivenu smesu namazati na tanju krpicu i obložiti tamo gde iziskiva potreba. Ove obloge držati na koži 5 do 10 minuta. Zavisno od stadijuma bolesti može i duže. Samo kada se duže drži na koži može izazvati mehuriće. To se onda maže uljem i oni zarastu.

Za lečenje bela slačica se upotrebljava ne samo kao lek za gutanje i za oblaganje, već može biti začin pri jelu itd. Kao začin koristi se u vidu sosa. Može se jesti mazanjem na hleb. U vidu začina se preporučuje osobama koje je obuhvatila neka obamrlost, lenjost, sanjivost i slično. Ovakve osobe trebaju obavezno uzimati slačicu pri jelu i biće preporoñeni.

SLAČIČNIK KAO LEK upotrebljava se kad treba krv ublažiti i otkloniti bunilo. Spravlja se ovako:

Istucati na sitno seme od slačice. Izmešati ga sa sirćetom da bude tako kao testo. To namazati na lanenu krpu pola prsta debljine. Obložiti na bolesno mesto, to jest tamo gde treba. Ova obloga se obično drži oko pola sata. Vreme nije strogo odreñeno te može i više i manje od toga. Ako se može izdržati duže,


ovaj lek će izvući mehuriće. Ali to ne treba nikog sekirati, jer u tome se i sastoji dejstvo. A te mehuriće mazati toplim zejtinom dok proñu. To je uostalom vrlo brzo.

LINCURA Ove biljke u Jugoslaviji ima dosta. Raste obično na višim planinama i brdskim mestima. Prilično

je visoka te je izdaleka uočljiva. Uglavnom kod lincure je koren lekovit, te se kao takav neguje, suši i čuva do upotrebe.

Izmešan sa rumom ili komovicom koren od lincure leči groznicu, malaksalost, bolova u stomaku, nemanja apetita ili skupljanja vetrova. Da bi napravili lek za groznicu treba nastrugati u čašicu ruma ili komovice rakije oko 2 grama korena lincure. Zavisno od jačine groznice mogu se popiti jedna ili dve ovakve čašice. Ako je groznica jača, znači treba popiti dve čašice ovog leka. Za druge bolesti kao što su bolovi u stomaku, malaksalost ili izgubljeni apetit za jelo lek se pravi ovako: Naseckati koren lincure u komovicu i ostaviti da stoji dobro zatvoreno desetak dana. Onda piti po jednu čašicu ujutru i u podne pre jela. To treba činiti tri do četiri nedelje i za to vreme bolest će proći.

MAJKINA DUŠICA (DIVLjI BOSILjAK) To je u narodu poznata lekovita biljka. Obično raste kao polegao gust žbunić na suvim obroncima,

naročito gde je sunčano i čisto. Ona cveta preko celog leta i vrlo je prijatnog mirisa. Majkina dušica je lekovita u onim svojim zeljastim izdancima u cvetu. Ti izdanci se beru, suše na

promaji i hladovini i zatim se pakuje tako da se očuva miris i boja. Dobra je da se upotrebi kao lek protiv kašlja (u obliku čaja).

Ova biljka ima široku primenu jer se upotrebljava za lečenje organa za varenje, sve što je u vezi sa organima za varenje, a u obliku jače koncentracije čaja od majkine dušice upotrebljava se za ispiranje usta, za ispiranje polnih organa, za oblaganje kod veneričnih bolesti itd.

MASLAČAK (MLEČAC, ŽUČANIK) Maslačka ima svuda u izobilju, u baštama, livadama, pašnjacima itd. Cvet ima žut, stabla nema

nego samu peteljku, lišće mu je skupljeno i poleglo po zemlji. U celoj biljci ima mleča, te se zato i zove Mlečac. Najviše tog soka (mleča) ima u korenu.

Brzo i uspešno se mogu lečiti mnoge bolesti maslačkom. Ako napravimo salatu od mladog lišća maslačka ta će salata biti sasvim prijatna za jelo, a pored toga ona je i lekovita. Kad lišće poraste veće može se od njega praviti i varivo umesto spanaća. Neki narodi na zapadu koriste u priličnoj meri maslačak u vidu salate i variva.

Pripremljen na razne načine maslačak leči i ojačava organe za varenje, otvara apetit itd. Za lečenje stomaka i uopšte organa za varenje sprema se ovako: Istucati celu travu i koren maslačka. Dobiven sok pomešati sa vodom u kojoj je obareno meso. Ovo treba piti do ozdravljenja.

MASLAČKOVAC koristi ljudima kao lek a priprema se ovako: Skuvati dobro jedan litar vode u zemljanom sudu. Staviti u njega jednu čašu maslačka (lišća i korena). Ostaviti da stoji tako 1 do 2 sata. Posle procediti i dobiveni sok piti prema potrebi.

PELIN (PELEN) U lekarstvu se pelin koristi na vrlo razne načine i za razne bolesti. Na primer u narodu se koristi za

stišavanje bolova, za ženske bolesti, za razlaganje mokraćnog kamena, za razne stomačne bolesti itd. Za ovakve bolesti upotrebljava se lek od pelina koji se prani ovako: Kada pelin cveta pokidati cveće i metnuti u čisto staklo. Odozgo naliti dobre prave komovice ili šljivovice i ostaviti 5-6 dana da stoji na suncu dobro zatvoreno i pokriveno tankim platnom. Posle 5-6 dana ovaj napitak se može upotrebljavati. Ovo se još zove i esencija od pelina ili pelinovka. Za lečenje se uzima dnevno jedanput po 20-30 kapljica.

Pelin pomaže i prilikom ranjavanja. U takvom slučaju treba brzo natopiti pelin sa vinom, iscediti iz njega sok i taj sok bolesnik treba da pije dnevno dvaput po dve kašike. Dobro je da se i rana sa ovim istim lekom preliva i tako će rana biti brže zasečena i nestati zapaljenje.

Ako se desi nesanica za tu bolest pomeša se pelin sa sirćetom ili vinom i testom od hleba pa se privija na čelo. Ovaj isti oblog može da služi za oblaganje stomaka, u slučaju da je čovek od toga bolestan. Mora da napomenemo da se treba paziti koliko se pije pelin, jer u velikoj količini može da izazove nesvesticu, gañenje i vatru u stomaku.


U slučaju da neko nema apetit za jelo i uopšte oseća se mrzovoljno onda se od pelina može spremiti ovakav lek: Pomešati jednake količine soka od pelina sa jakim vinom. Držati zatvoreno u flaši i dnevno uzimati po dve kašike.

PODBEL Od ove trave, za narodnu medicinu upotrebljava se lišće, a daje se bolesnicima u vidu čaja. Leči

dobro kašalj, astmu kao i gornje organe za disanje. Zatim služi za ispiranje usta i grla. List od podbela može da se upotrebi kao obloga pošto se prethodno namaže mašću. A takvu oblogu možemo koristiti da stavljamo na uboje, posekotine, gnojne otoke i na druga mesta po potrebi.

KANTARION (BOGORODI ČINA TRAVA) Ova biljka se koristi u obliku čaja koji se pije protivu bolova jetre, proliva, stomaka i drugih

bolesti koje se dešavaju na organima za varenje. Kantarion prodire sve više u narodnu medicinu, te nije retko čuti da on može da izleči i tako komplikovano oboljenje kao što je čir u stomaku. Do danas on se najviše upotrebljava za spremanje lekovitog ulja, poznatog pod nazivom - kantarionov zejtin. To ulje služi za lečenje i brzo zarašćivanje rana i drugih povreda na koži, zatim protiv šuljeva i tako dalje.

Raste svuda kao korov a najviše na proplancima gde se ne gaje kultivisane biljke.

k i m Kim se koristi u narodnoj medicini za lečenje bolesti u želudcu i uglavnom ima takvo svojstvo da

otklanja tegobe lošeg varenja. Ova biljka se koristi kao začin pri spravljanju raznog peciva kao i za dobijanje etarskog ulja. To ulje dobija se iz zdrobljenih plodova kima destilacijom, pomoću vodene pare.


DOMAĆI LEKAR BOLjE JE SPREČITI NEGO LEČITI. ALI AKO OSETIŠ DA SI BOLESTAN LEČI SE

ODMAH. NAPUŠTANjE ZNAČI UPROPAŠTAVANjE - Pelagić U ovom odeljku Pelagićevog domaćeg lekara za jednu istu bolest obično je navedeno više lekova.

To je i razumljivo, da bi se mogao izabrati onaj lek koji je dotičnom licu najdostupniji. ZUBOBOLjA Obično dolazi od nagle prehlade, nazeba, od malaksalosti, nečistoće, od vrlo

hladnog pića, vrućeg jela i drugih uzroka. Ukoliko je već došlo do zubobolje treba je lečiti ovako: Nakvasiti četvorostruku krpu u ljutoj

rakiji, posuti je zatim alevom paprikom i odmah je pritisnuti na obraz preko bolnog zuba. Oblog ovako treba držati po dva tri sata. Od tri do četi takva obloga bol će prestati.

Ili: Pomešati dosta soli sa sirćetom pa ugrejati. Ovu smesu stavljati u usta dok se ne dosadi ili prestane bol. To treba raditi strpljivo.

Takoñe zubobolju može izlečiti i ovaj prosti lek: Iskapati koren antike (burjana). Njega ima svuda. Raseći ga i odrezati jedan režanj veličine većeg prstena. Utucati ga malo, posuti po njemu so i staviti na bolni zub. Tako ostaviti najviše dva sata. Za ovo vreme zubobolja će prestati.

ZUBOBOLjU MOŽE IZLEČITI I OVAJ NARODNI LEK: Uzeti nešto nišadora i malo kamfora. Pomešati i nasuti u čašicu ljute rakije. Kada se sve istopi staviti ovaj rastvor u usta i promućkati naročito pored onog zuba koji boli. Učiniti ovo dva do tri puta i bolovi će prestati.

Ako je zub šupalj onda će biti dobar ovaj lek: staviti tabak bele čiste hartije u obliku fišeka. Zapaliti široku stranu, a usku staviti tako da dim udara u usku pakvonsku kašiku. znoj koji se tom prilikom nahvata na kašiku pokupiti čistim pamukom ili gazom i to staviti u šupalj zub da stoji dan i noć (24 sata). Bol će za to vreme prestati.

ZUBE LEČI I ČUVA od bola i truleža ovaj narodni lek: Staviti u sud jednu kašiku pitome metvice i utučene pečene stipse. Odozgo naliti jedan litar najljućeg špirita. Zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu 8 dana (NEDELjU DANA). Ovom smesom ispirati usta tri puta na dan. Zubi će se očistiti i ozdraviti. Prilikom upotrebe ovu smesu obavezno promućkati

Namirnice koje mogu biti kao glavna predohrana i uticati da zubi budu čvrsti i zdravi su kupus, kiseli krastavci, limun i drugo.

KRV IZ DESNI To obično dolazi od nečistoće usta i nečiste krvi. Leči se ispiranjem. A smesa za ispiranje pravi se od jednakih delova špiritusa i vode.

MESO OKO ZUBA ojačava ako se ispira smesom od 25 grama stipse i 80 grama tople mlake vode.

OTEČEN OBRAZ OD ZUBOBOLjE leči se ovako: Obariti šaku peršuna i obliti uljem. Zatim previti na otečenu stranu obraza. Oblog treba držati 5 do 8 sati. Pokazalo se da je ovakav oblog vrlo efikasan.

Otekli obraz od zubobolje može lečiti i ovako: Zamočiti u toplu vodu šećernu hartiju, zatim je posuti nišadorom i onda njome obložiti obraz.

Treći način lečenja za otekao obraz: Utucati koren od koprive jednu punu šaku, dodati malo šafrana, to skuvati u slatkom mleku, obavezno u zemljanom sudu, i kada je gotovo, načiniti od te mase oblog. Staviti i pričvrstiti ga na obraz. Kada se ohladi ponovo ga zagrejati i staviti. Zagrevanje vršiti u istom sudu. Nekoliko takvih obloga pomoći će da oteklina potpuno nestane, a i zub da prestane da boli.

TRULO_MESO OKO ZUBA Uspešno se leči ovako: Kuvati celu glavicu belog luka u manjem sudu, u čistom vinskom sirćetu. Ovim vinskim sirćetom ispirati zube do ozdravljenja.

BOLESNE DESNI I LjULjANjE ZUBA dobro leči mlaka voda u kojoj se prethodno kuvala hrastova kora. Ovom vodom treba ispirati desni. Za bolesne desni i ljuljanje zuba dobro je vršiti ispiranje sa sokom od rotkve ili repe.

NEUGODAN ZADAH IZ USTA LEČITI čajem od žalfije. Ovde se pored toga preporučuje da se izbegava mesna hrana i to skoro potpuno, a da se koristi biljna hrana, ali takva koja ima sastojke slične hranljivim sastojacima mesa. Na primer kuvano žito.

GROZNICA To je bolest koja najviše napada narod. A dolazi obično od pokvarene krvi hranom ili nečim

drugim, od jakog nazeba, od pretovarenog želudca, od preteranog umora i td. Imajući u vidu uzročnike ove bolesti groznica se i deli na žučnu, žutu, nervoznu, grozničko

zapaljenje, a lekovi su ovi:


Utući ili urezati sitno korena lincure, i pomešati od tog praška pola kašičice u čaši jake komovice ili ruma. Ponoviti pri nastupanju groznice. Za jaku i zdravu osobu može podneti i više praška. Ako ne pomogne od prvi put, treba ponoviti, i lek malo umnožiti. Lincure ima svuda po brdima i bakalnicama u Srbiji. To je narodni kinin u južnoj Srbiji. Koren od lincure je bolji od kinina. On brže leči od kinina i ne ostavlja one tragove, kao taj doktorski kinin, koji podvari želudac, poremeti volju duha i sav organizam čoveka.

Tako isto vrlo je pouzdan i ovoj lek: Skuvati 2 kašike čiste prave samlevene kafe kao običnu kafu. Kad bude gotova, iscediti u nju sav sok jednog zdravog limuna i doliti 4 kašike ruma. Svu tu smesu treba popiti najedanput, zajedno sa tropom. Kada osetite da će groznica da vas uhvati. Malo ima slučajeva, da se može ponoviti sa tim lekom.

Ubrzati koren od trave maslačka, koju u Srbiji zovu mlečac, sitno ga izrezati u komovu rakiju, pa popiti kada osetite da će groznica da vas uhvati. U toku leta upotrebljavati svež koren, a u toku zime upotrebljavati suvi koren, koji se u toku leta ostavlja.

GROZNICU, kada vidimo da će nas sigurno napasti možemo uspešno izlečiti ako: iseckamo papriku mesečarku na sitno pa je stavimo u pola litre starog crnog vina. To skuvati i piti tako vruće onda kada vidimo da će nas groznica zahvatiti. Zatim leći u postelju i dobro se pokriti. Tada će nastupiti preznojavanje. Posle toga ustati iz postelje preobući veš i za daljih 24 sata treba stalno biti u toplom prostoru.

GROZNICU MOŽEMO LEČITI pomoću belog luka i soli. Za odraslu osobu spravlja se ovaj lek ovako: Uzeti manju glavicu belog luka, istući je na sitno i posoliti. Tu smesu staviti na ruku više dlana na žile ispod pregiba i zavezati dobro da stoji jedno pola sata, a može i više. Držati dok iskoči žuti mehur na koži ispod obloga. Tada mehur probušiti da izañe ona voda a ranu namazati sa pavlakom. Malo kasnije obložiti sa čistim lojem i ostaviti tako dok zaraste.

KIJAVICA Ova bolest može biti mala, kratkotrajna a može biti vrlo teška. Ona može doći kao posledica

nazeba ili od udisaja otrovne prašine. Postojeće takve kijavice koje budu propraćene groznicom i opštom malaksalošću tela. Često od nje dolaze bolovi ne samo po čelu već i u obrazima, zubima, desnima i ušima. Obično se dobija od jakog nazeba.

Ovu bolest treba lečiti jer u koliko se napusti može da bude čak opasno i za život. A mere predostrožnosti treba uvek primenjivati.

KIJAVICU NEĆE DOBITI ONAJ KOJI NAVIKNE DA UJUTRO PERE I TRLjA VRAT I PRSI SA HLADNOM VODOM! I KO PAZI DA SE NE POZNOJI U SOBI, IZ KOJE MORA BRZO IZAĆI.

KAO LEK OD KIJAVICE može se upotrebiti ren pripremljen za salatu. Zatim kao lek može biti i jedna čaša vruće šljivove rakije začinjene sa medom ili biberom. Zatim narodni lek za kijavicu je i ovo: Saviti jednu čistu krpu četvorostruko ugrejati je dobro kraj vatre i tako vrućom obaviti lice. Treba tako vezati da hladan vazduh nikako ne može doći ispod nje do nosa. Udisati na hoc a izdisati na usta. Kad se krpa ohladi odmah je ponovo ugrejati. To uraditi dva do tri puta i odmah će se osetiti bolesnik bolje. Na kraju staviti dvostruku toplu krpu na lice. Sve ovo činiti naveče pa na kraju leći i spavati. Ujutru se već čovek oseća zdrav.

GLAVOBOLjA Ova bolest obično dolazi od velikog umora naprezanja, od navale krvi u mozak, od pokvarenog

želudca, od malokrvnosti ili mnogokrvnosti i u opšte glavobolja je česta u ovom i ovakvom svetu. Ko umereno živi taj retko kad će dobiti glavobolju. I prilikom lečenja glavobolje imamo savet da

je bolje paziti da do nje ne doñe. Jer lekovi protiv nje su ustvari samo najobičnija zakrpa. Ali i ovde bi dobro došla ona poslovica BOLjE SPREČITI NEGO LEČITI.

Naime kod glavobolje se dešava da ona danas bude izlečena, a sutra da se pojavi ponovo. Zato u lečenju glavobolje lekari traže najpre uzročnike te bolesti, te prema tome i odreñuju lek. A narodni lekovi, lekovi od priručnih sredstava su obično namenjeni za bilo koju glavobolju bez obzira na uzročnike bolesti.

OD GLAVOBOLjE POMAŽE da se pije vruća voda ili lek koji se u narodu zove SEDATIVA. A spravlja se ovako:

Pripremiti 60 grama špirita od nišadora, 10 grama špirita od kamfora, 60 grama obične kuhinjske soli i vode (poželjno rečeno) 1 litar, Ukoliko se radi o napadima (teškim napadima glavobolje) od svega ovoga uzeti više. Smesu svega ovoga zatvoriti u staklo i promućkati. Po potrebi može se odmah i


upotrebiti. Ovu smesu čuvati zatvoreno u staklo na suvom prohladnom mestu. A pre upotrebe obavezno promućkati.

Upotrebljava se ovako: čistu maramu ili krpu presaviti na četvrt i dobro namočiti sedativom, pa njome obložiti čelo, odnosno na mesto gde boli. Da nebi voda nadala na oči treba preko čela vezati podebeo peškir. Će sme se dozvoliti da kapljica ovog leka doñe do oka. Takoñe se mora paziti da staklo u kome se čuva sedativa bude uvek zatvoreno. Lečiti se tako što na svakih lola sata krpu dva puta kvasimo. I to činimo sve dok bolest prestane. Ukoliko je bolesnik od glavobolje pod temperaturom može se i mazati ovom tečnošću, ali nikako trljati.

GLAVOBOLjU leči i ovaj narodni lek: Tri do četiri glavice crnog luka utucati i pomešati sa uljem i solju. To lepo staviti u kakvu krpu i priviti na glavu. Za nekih sat-dva bolovi će nestati. Ovaj narodni lek može se upotrebi i kao lek za zapaljenje mozga ako je u začetku.

Mnogima pomaže ako nakvašenom krpom od rakije komovice oblože glavu.

VRTOGLAVICA Ova bolest većinom dolazi od malokrvnosti, otrovnih lekarija, kao što je živa i drugih uzroka. To

može biti vrlo kratka bolest i da nestane, ali može trajati i godinama. Onaj teži oblik vrtoglavice propraćen je zujanjem u ušima, posledica je malokrvnost, a može biti i

neki drugi uzročnik. Onaj ko boluje od vrtoglavice treba da ima zdravu i jaku hranu i da se što duže zadržava na čistom

vazduhu. Kao lek je dobra napred opisana sedativa. Može poslužiti kao lek odvar od jagoda. On se priprema ovako: Staviti 200 grama jagoda u 1 litar vode i skuvati. Onaj odvar piti tri do četiri puta na dan po jednu običnu čašu.

MIGRENA (ČELOBOLjA) To je čelobolja, koju dobijaju uglavnom oni koji naporno rade umno. Ustvari je nervoza, a bolovi

se osećaju u predelu čela. Može i da se prenosi čas na jednu čas na drugu stranu čela. Treba lečiti ovu bolest jer ako se napusti može da pričinjava velike neprilike.

Čim se oseti ova bolest odmah je lečiti ovako: Uzeti so otprilike toliko da pokrije bolno mesto staviti u krpu i priviti. ukoliko ne prestane nije loše popiti koju čašu obične slane vode.

ZAPALjENjE MOZGA Dolazi obično kod ljudi koji se u radu mnogo umno naprežu. Zatim ova opasna bolest dolazi ili uz

neku drugu bolest, kao uz vrućicu i tifus ili od jakog udara po glavi. Bolesnik obično opaža veliku glavobolju, malaksalost i utrnuće u celom telu. To je propraćeno nesvesticom i grčevima. Većini se oduzmu noge ili ruke ili celo telo. Kod nekih se pojavi i povraćanje. Slični znaci se pojavljuju i kod onih, koje udari kap.

Sedativa je i ovde jedan od dobrih lekova. Njene obloge treba stavljati na glavu i potiljak. Samo ovo je bolest kod koje treba napraviti jaču smešu sedative od one čije smo pravilo opisali u članku bolest glavobolja. Sedativu treba oblagati nekoliko puta i ona bi ovde mogla biti vrlo korisna.

KOSA (OPADANjE KOSE I KAKO SE LE ČI) Kosa opada zbog rñave hrane, telesne slabosti, prekomernog pića, bludnog života ili od zaraze

(sifilis) i drugih uzroka. Da se spasi opadanja kose nužno je pre svega ošišati kosu do glave i jesti zdravu m masnu hranu.

U to ime dobro je svako jutro jesti parče suve dobre slanine sa narezanim i utrvenim renom i hlebom. Ovo bi trebalo da bude stalna praksa.

Da bi se otklonilo započeto opadanje kose potrebno je učiniti sledeće: Oprati svako veče glavu sa mekom, toplijom vodom. Dobro izbrisati kosu da ne ostane vlage pa je namazati svuda gde kosa dopire sa ricinusom, mašću za čišćenje.

Odozgo obložiti duplo lišće od oraha. Tako ostaviti da prenoći. Ujutru ponovo namazati kožu na glavi ricinusom, ali u toku dana ne stavljati orahovo lišće. Ko se pridržava ovoga uputstva mesec dana, ali disciplinovano, kosa će mu sigurno narasti.

KOSA NEĆE opadati ako mažemo ovim lekom. Mladu konoplju (poželjno samoniklu) stucati sitno zajedno sa njenim korenom. Zatim narezati i istopiti suvu slaninu na masti. Procediti i sipati u konoplju pa mešati tu smesu dok i konoplja ne izda svoju mast. Onda procediti tu mast i pomešati sa


istom količinom ruzmarina. Ovime mazati glavu i kosa ne samo što neće opadati nego će još gušća narasti.

KOSA DA IZRASTE NA ĆELAVOJ GLAVI. Treba uzeti travu sa korenom koja se zove Pasji jezik i dobro je istucati. Zatim (kao i kod konoplje) ispržiti suvu slaninu. Iscediti mast od suve slanine i pomešati je sa istucanom travom pasji jezik. Smesa koju smo dobili namazati na krpu kao flaster i obložiti celu glavu /pošto je prvo opereš sa toplom čorbom od mekinja (trica). Ovo treba činiti svaku treću noć i kosa će. posle nekoliko upotreba izrasti.

PERUT Ima ljudi kojima je puna kosa neke peruti koja se odvaja od kože glave. Ma da ta pojava nije

opasna, ipak je vrlo neprijatna. Protivu peruta postoji prost lek. Kvasiti dobro glavu svako veče sa komovicom, ali napominjemo

čistom komovicom od grožña. Peruti će nestati za 10 do 15 dana, U koga ima mnogo peruti i guste kose ovo treba ponavljati duže vremena. Naravno ako je rešio da se te napasti reši. A poznato je da čista prava komovica ne može škoditi ni kosi ni zdravlju.

KRASTE NA GLAVI Ma koje vrste bile kraste na glavi za njih je lek ovaj: Svaki dan oprati glavu vodom u kojoj su se

kuvale mekinje (trice). To jest svariti mekinje pšenične, ocediti ovu vodu i s njime prati glavu. Ujedno spremiti bršljanova lista, dobrog starog crnog vina, soli i česte masti. Pošto se kosa ošiša i glava opere treba glavu isprati čistim crnim vinom. Zatim staviti u sud jednu kašiku masti,malo soli, kašiku vina i bršljanovo lišće. Pošto lišće ostane tako namazano u sudu oko četiri sata treba ga naslagati po dva lista na glavu, to jest svako mesto na glavi gde ima kraste. Taj oblog treba dobro obaviti krpom i ostaviti da tako stoji na glavi celu noć i ceo dan (24 sata). Ovo lečenje potrebno je ponavljati dokle god kraste spadnu, a to će biti za nekoliko dana. A glavu treba prati mlakom čorbom od mekinja (mekinje obavezno ocediti). Svaki put pred ponavljanjem obloga, i vinom ispirati.

Pored toga onaj ko ima kraste na glavi mora ostaviti sva ljuta jela, i pića. Za njega je najpodesnija čista voda ili boza, zatim mlekom ili surutka.

KRV CURI IZ NOSA Kako zaustaviti krv iz nosa? Kad krv iz nosa mnogo teče jedan engleski lekar preporučuje da se

uzme nešto što bi prouzrokovalo povraćanje. Kada se čovek dobro ispovraća, krv će prestati teći iz nosa. A da bi izazvali povraćanje dovoljno je uzeti odjednom dosta mlake vode.

Drugi način da se zaustavi krv iz nosa je da se uzme zamotuljak hartije, ili korica hleba i da se to žvaće u ustima.

Lakoće je dobro doći onu ruku uvis sa koje strane teče krv iz nosa, to jest iz koje nosne duplje teče krv, i u taj isti mah i glavu ispraviti u vis i uhvatiti kosu na glavi s rukama. U isto vreme neko treba da zatvori prstima nozdrve. Za nekoliko minuta krv prestane.

Za prestanak, odnosno da se zaustavi krv iz nosa dobar je i ovaj lek. Nabrati travu kunicu, koja se još zove ajdučka trava, pa sa prstima dobro utari na dlanu i privezati je na slepe oči. Krv će stati ubrzo.

Zatim krvotok iz nosa leči pouzdano žuti pasulj. Ovaj lek se upotrebljava ukoliko se krv iz nosa pojavljuje često. Pržiti žuti pasulj toliko da bude rujav. To jest da dobije braon boju pa ga istucati na sitno kao kafu ili burmut. Bolesnik treba da srče ovaj lek nekoliko puta na dan pa će se ove napasti rešiti.

Napominjemo da krvotok iz nosa ne treba zaustavljati bez velike i česte navale krvi Za punokrvne može biti opasno ovo zaustavljanje krvi (po doktoru Lojevskom).

ČIREVI To je bolest koja može zahvatiti svakog. Čim se opazi čir treba uzeti nešto za povraćanje, pa onda

pristupiti lečenju. Kao što smo rekli niko se ne može odbraniti od te napasti. Dovoljno je da čovek radi na prašnjavom prostoru, ili sa prljavim predmetima. Evo nekoliko načina lečenja protivu ove bolesti.

IZAZVATI PROVALU ČIRA može se postići na ovaj način. Istucati šaku lanena semena i pomešati sa 2 presna belanceta, dve kašike ulja i pošto se to promeša, staviti u kakvu krpu i obaviti čir. Oblog menjati uveče i ujutru.

Ako želimo da što pre rasteramo otok čira i bolove onda . treba uzeti 300 grama suvog krupnog belog grožña, izvaditi iz njega semenke istucati ga na sitno od toga načiniti podebeo melem, koliko je čir i


preko njega ovo obložiti. Držati taj oblog 10-12 sati. Obično se bolest i otok otera od jednog obloga a najviše od tri. Poznato je da se tako leče Grci i Španjolci.

ČIR NAGNOJEN ako želimo da se provali za nekoliko sati trebamo se poslužiti ovim lekom. Iseći na sitno pola kilograma svežeg goveñeg mesa i tri glavice crnog luka pomešati i obaviti na bolno mesto. To učiniti uveče. Za jednu noć sva se ta gadost iz čira izvući napolje ali naravno posle priličnog bola Tu bol izaziva istucano meso i luk svojim dejstvom na kožu čira. Posle toga isprati istucani luk i meso, to jest ranu sa jakom komovicom. Zatim nasuti na celu ranu sitnu kafu (podebeo sloj a preko toga privezati čistu krpu namazanu čistim voskom i to stranu koja će biti preko čira. Tako privezati ranu i ostaviti dok zaraste, a to će biti brzo.

ČIRIĆI I GNOJNICE po koži Ako su čirići mali i od njih se ne oseća nikakav bol, oni će proći pošto se osoba dobro pročisti

nekoliko puta iznutra prigodnom hranom. Preporučujemo za ovo kuvano žito sa mlekom i kuvane šljive Ako su čirići veći i propraćeni bolom, onda pomenutu hranu, i drugu sličnu upotrebljavati duže

vremena i po mogućnosti se što više zadržavati u čistom prostoru. Te čiriće treba posipati posle svakog pranja sitnim kamforom i šećerom. Ako su ovi čirići veći treba ih oblagati sa karbonskom vatom. Ova vata se može koristiti i samostalno.

Ukoliko neko ne može da jede iz bilo kojih razloga pomenutu hranu (kuvano žito sa mlekom), onda treba da kuva čaj od trave pirevine. Ovaj čaj treba da se pije 6 nedelja po tri čaše na dan

OTOK KOJI JE VRUĆ leči se ovim narodnim lekom: Uzeti koren od krina i belog sleza i skuvati u slatkom mleku. To treba kuvati sve dok bude gusto kao popara. Dodati kašiku čistog ulja. Zatim odmah dodati i kašiku dobrog kvasca od lebara i malo šafrana. To sve izmešati i dok je još toplo namazati dosta na krpu, a njome obložiti ceo otok. Tako treba da stoji 12 sati. Pošto se ovo čini nekoliko dana bolest će proći.

CRNI PRIŠT Pored običnih čireva i otoka ima i takvih koji su još opasniji kao na primer crni prišt. Otok buja

ispod kože i naduje kožu, ali bez ikakva crvenila niti modrila. A prišt ima i jednu i drugu boju i raste ispupčen na jednom mestu. Znači može postojati i sumnja da li je to prišt crni ili je neki drugi otok. U tom slučaju takav otok lečiti ovako: Skinuti svežu smolu sa drveta i njome namazati kakvu kožu. Namaz mora biti isto toliko veliki koliko je veliko ispupčenje čira. Oblog treba da stoji dok otok splasne. Kada skidamo oblog, ukoliko se teško skida možemo se poslužiti toplom mlakom vodom.

Meñutim ako nema sumnje da je pravi crni prišt i to se odmah i konstatuje onda ga treba odmah lečiti ovim lekom: Očistiti zdravu glavicu belog luka pa je utucati. Tome dodati kašičicu baruta i pomešati. Smesu priviti na prišt. Ovako spremljen zavoj treba da stoji na bolnom mestu oko četiri sata pa zatim menjati sa drugim. Tri do četiri ovakva obloga biće dovoljna da se bolesnik otarasi ove opake bolesti.

MALAKSALOST-OSKUDICA U KRVI Telesna i umna malaksalost dolazi od oskudice v krpi. A to je posledica velikog zamaranja bilo

telesnog bilo umnog Oskudica u krvi najlakše se opazi po ovim znacima: Telesna i umna nemoć, teškoća, bledilo u

licu, na usnama, desnima i koži, zatim glavobolja, grčevi, zujanja u ušima, nesvestica i slično. Malaksalost naizgled deluje vrlo bezopasno, ali to je baš ono o čemu ljudi treba voditi računa.

Naime ne leče se i to može dovesti do težih posledica. Uglavnom malaksalost se leči urednim životom. Šetanja u prirodi, odmor, odbacivanje svih misli

koje mogu da sekiraju i muče čoveka, jesti rovita jaja, mleko ,kuvano žito pa i druge namirnice ali da nisu teške za stomak, a osim toga treba izbegavati svaku neprijatnost na poslu i u društvu.

Nemarnost može biti vrlo opasna. Naime ako neko boluje od malaksalosti, a ne leči se to može imati dalekosežnih posledica.

PRAVILA PROTIVU MALAKSALOSTI Jednom rečju uredan život je glavno i jedino pravilo da ne doñe do ove bolesti, ali ako je neko već

osetio na sebi malaksalost treba se maksimalno pridržavati sledeće: Kretati se na čistom vazduhu, po mogućnosti u prijatnom društvu, biti što je moguće više u prirodi, gde maksimalno udisati čist vazduh, izbegavati svaku ljutnju, i svako teže umno i telesno naprezanje.


Jesti što lakše, a hranljivije namirnice, posebno voće, kao što je grožñe, trešnje, jagode, a od povrća rotkve, crnog luka, itd. Preko leta je poželjno stanovati na nekom čistom mestu n van gradskih ili seoskih ulica i galame

POVRAĆANjE Ako nekog napadne ova bolest, koja je obično posledica jakog nazeba ili pokvarenih jela, treba se

lečiti ovim lekom: Piti po jednu osrednju čašu soda vode na svakih četiri sata. Meñutim ne treba zaboraviti da je povraćanje vrlo često i korisno jer se na taj način čovek

oslobaña mnogih vrlo štetnih čestica koje su ušle zajedno sa hranom. Posebno je korisno povraćanje ukoliko je čovek mnogo pio. Čak povraćanje treba i veštački izazvati u pojedinim slučajevima

POVRAĆANjE ŽENA TRUDNICA Kod trudnica mora da se pojavi povraćanje, to traje duže ili kraće vreme. Povraćanje nije opasno,

ali je dosadno. Protivu tog povraćanja uspešno pomaže držati u ustima komad leda ili grudvica snega. Ako nema leda ili snega, onda držati u ustima ladnu vodu ili jaku crnu kafu. Trudnice moraju izbegavati zatvorene prostorije. Treba da budu što više na svežem vazduhu.

OBIČNO POVRAĆANjE Ovu bolest leči piće odvara-pirinač, koji se pravi ovako: Skuvati pirinač u vodi, tu vodu i pirinač

piti tri do četiri puta dnevno no 1 čašu. Skuvati pirinač sa vodom treba da je topao. Povraćanje može da prestane od jakog i čestog polivanja glave ladnom vodom. Punokrvne osobe da bi sprečile povraćanje na trbuh mogu da stavljaju obloge trica ugrejanih u

vodi, ili suve ugrejane. I kiseo kupus može da spreči povraćanje.

MOKRAĆNI KAMEN U BEŠICI I KAD MOKRA ĆA STANE Osobe koje imaju kamen u bešici, prilikom mokrenja javljaju im se jaki bolovi a može biti i

krvarenje. I to sve po malo. Protiv toga pomažu lekovi koji se prave ovako: Istucati sitno 20 grama koštica od divljih trešanja i dodati u to 80 grama obična špirita. Ostaviti

smesu desetak dana da stoji u zatvorenoj flaši. Posle stajanja te smese piti 4 do 8 kapi dnevno. Od kamena u bešici dobro je jesti gorkog badema po tri zrna, ili piti dnevno nekoliko puta soka od

rotkve, a uz to se može dodati malo meda. I ovaj lek je dobar od pomenute bolesti a pravi se ovako: Nakupiti puževa kad su zatvoreni,

kojima kad se poduže kuvaju, otpadne korica kojom su zatvoreni. Te čaurice osušiti istucati sitno i davati bolesniku po jednu kašičicu dnevno, dok bolest proñe.

Čim mokraća stane treba istucati seme od dinja, skuvati to i tu tečnost piti. Uhvatiti 50-60 pčela spustiti ih u sud i posuti sa pola litra vrele vode pa zatvoriti taj sud. Posle

pola sata procediti taj lek i dati da bolesnik popije najedanput. Posle upotrebe tog leka bolesnik će mokriti redovno, bez bola kao zdrav čovek.

Uzeti jednu kašiku lanenog semena i popariti ga kao čaj u vreloj vodi, koje može biti oko pola litra. Taj lek piti svaka dva sata no 1 čašu. Za sledeći dan treba spremiti isti lek na isti način. Upotrebom toga mokraća će poći svojim redom.

MOKRAĆNO CURENjE SAMO OD SEBE Mokrenje može biti dalju a obično se dešava noću. Lek: Treba se kupati svako veče i jutro u

hladnoj vodi i trljati celo telo hladnom mokrom krpom. Donji deo tela kupati u vodi skuvane hrastove kore. Treba raditi i hodati na čistom vazduhu, raditi gimnastiku, i ustajati češće preko noći radi mokrenja i treba izbegavati sva alkoholna pića.

BRUH Čovek dobija bruh usled prevelikog naprezanja. Za ovu bolest preporučujemo ovaj narodni lek:

Uzeti 100 grama čiste svinjske masti i 50 grama baruta. Ovu smesu dobro mešati, te od baruta i masti napraviti masnu smešu. Ovim mazati mošnice, a sve zajedno uviti mušemom koja ne prima u sebe mast. Oblog treba obnavljati svakog sata dok otok ne siñe. Što više masti bude obloženo sve je bolje.


ČESTO MOKRENjE Ova bolest dolazi od veneričnih bolesti, može biti prouzrokovano raznim drugim uzročnicima, a

kod žena može nastati i od teškog poroñaja. Protivu ove bolesti poznato nam je da nekim pomaže često polivanje polnih udova samo hladnom

vodom. Dok uspešnije deluje ovaj lek: Uzeti one otpatke (trošinu) gvožña što kovači bacaju kao otpadak. To istucati na sitno. Ovo u količini od najviše dva grama uzimati četiri puta na dan uvijeno hlebom. Osvedočeno je da je ovaj prašak i inače dobar za zdravlje.

MOKRENjE ČESTO I KRVAVO Dogaña se da neko krvavo i vrlo često mokri, pri čemu oseća veliki bol u udnom kanalu. Pri

ovakvoj bolesti mokraće izlazi po malo, a pri svršetku mokrenja iziñe nekoliko kapi krvi ili sukrvice... To nije zarazna bolest već je zapaljenje mokraćnog kanala. Za ovu bolest treba uzimati ovaj lek:

Staviti tri glavice belog luka i tri decilitra čistog, starog belog vina. Staviti na vatru da se kuva. Ovo treba piti svaki dan po jednu čašu uveče pre spavanja. Ako treba praviti više puta ovaj odvar, ne treba biti lenj, jer može pomoći da nestane ove bolesti. Inače lečenje traje oko desetak dana. Ovaj napitak treba uvek da je mlak kada se pije. Ukoliko se čuva od danas za sutra treba ga držati u zatvorenom staklu.

Napominjemo da bludnici mogu i teže da obole i da mokre samu krv. Te se dešava ako više puta uzastopce vrše polnu ljubav. Tome umesto leka treba tišina odmor i zdrava i jaka hrana. Ali takve ne treba lečiti već prezirati.

REUMATIZAM I KOSTOBOLjA Ova bolest se javlja u kostima ruku nogu, u glavi i na drugim delovima tela. Posledica je prehlada,

upotreba lekova koji nisu namenski dobri ili preko loše ishrane. Postoje mnogi ljudi koji pate od ove bolesti, a uglavnom su sami krivi pošto se nisu na vreme

lečili od nazeba. Ali postoji reumatizam u težem obliku koji se dobija upotrebom otrovnih lekova i jela. Bilo kakvi uzroci da su ovde po Pelagiću ima više načina lečenja. Onaj kojeg je zadesila ova

bolest neka bira i lek prema mogućnostima. REUMATIZAM ako je skorašnji može da izleči gimnastika i to naročito sa onim delovima tela u

kojima se sevanje oseća. U isto vreme bolesni ud (ruka, noga) treba trljati svaki dan dva puta sa toplom čistom krpom koja je prethodno dobro namazana lojem, a onda obaviti toplom vunenom krpom.

Protiv reumatizma dobar je i ovaj lek: Skuvati mekinje pa u toj vodi od kuvanih mekinja, toploj čorbi pariti bolni deo tela svako veče oko četvrt sata. Zatim uzeti crnog luka, iseckati ga prstima, pa tim lukom obložiti bolesno mesto. Oko pola noći treba ustajati i nalivati malo vode tako da proñe izmeñu tela i luka. To ponavljati svaku noć dok bolest proñe.

Od reumatizma preporučuje se i ovaj lek: Uzeti kvasca, kojim se hleb mesi, poželjno od lebara koji od samog hleba razvija kvasac, pa ga dobro izgnječiti i dobro (deblji sloj) namazati na čistu suknenu krpu. Zatim odozgo posoliti sitno utucane paprike, a preko sve te mase politi čisto maslinovo ulje. Tu krpu sa debljim slojem kvasca i posoljen sa utucanom paprikom i uljem obaviti na bolesno mesto. Ovaj oblog treba da stoji 12 sati. A lečenje treba ponavljati nekoliko dana i bolest će nestati.

KOSTOBOLjU leči i ovaj lek: Uzeti pola litra od maslina i sasuti u njega pola šake utucane stipse. To treba da se malo podgreje. Ovim trljati bolesna mesta svako veče, Zatim posle toga trljanja uzeti stipse jednu šaku i samo njome trljati bolesna mesta i leći u postelju. Bolest će nestati za kratko vreme.

ZA REUMATIZAM može se koristiti i ovaj lek: Pripremiti zemlju ilovaču pa je umesiti dobro i od nje načiniti kao veliki kolač debljine 3-4 prsta. S njome obaviti bolesna mesta i držati preko cele noći. To treba činiti više puta.

Za REUMATIZAM, čak i da je najopasniji dobar je ovaj lek: Pomešati bistri terpentin sa katranom. Time trljati bolna mesta a uveče oblagati. To treba činiti svako veče oko tri nedelje. Ali ako je bolest skorašnja onda naravno treba manje vremena.

LUPANjE SRCA Kako čovek oseti pojačano kucanje srca, potrebno je da ostavi svako umno i telesno naprezanje i

da se što više bavi U slobodnoj prirodi, da što dublje udiše čist vazduh. Uz to, preporučuje se piće hladne vode i limunade. Ako nema limunade, može se piti ma kakva

boza ili raso od kupusa ili voda pomešana sa kojom kašičicom sirćeta ili kiselo mleko. Onima koji pate od lupanja srca, zabranjuju se sva pića, koja draže živce, na ime: kava, čaj, vino i

druga špirituozna pića. pa onda paprika biber i drugo. Za njih je potrebna dobra, ali lako svarljiva hrana.


LUPANjE SRCA kod mnogih može da se izleči, stavljanjem hladnih obloga (nakvašene krpe). Naime treba staviti obloge na mestu gde se oseća lupanje. Obloge držati 20 minuta. To treba ponavljati nekoliko dana.

Lupanje srca se može izlečiti kod nekih ako drže noge u dosta toploj vodi, oko 20 minuta svakog dana. I gornji lek i ovaj su jevtini te ih treba koristiti a njihovo dejstvo je osvedočeno u Rusiji.

Lupanje srca može se otkloniti i na ovaj način: guščije pero zapaliti i svaki dan nakaditi se tim dimom. Dim treba uvlačiti kroz nos i usta. To treba činiti nekoliko dana redovno, i lupanje srca će prestati.

I na ovaj način se dobro leči lupanje srca: Istucati lipov ugljen, sipati u čašu u kooj je prethodno sipana voda. To uzimati tri puta dnevno po jednu osrednju kašikicu. Duže vremena upotrebljavati taj lek.

OSEĆAJ BOLA U PREDELU SRCA Od mnogih možemo čuti kako kažu da ih boli srce. Ali to je sasvim pogrešno shvatanje. Jer ako

nekog zaboli srce, on bi se i oprostio od života. To su u stvari bolovi u predelu srca, mišića, žilčice, slezine ispod prsiju i td.

Ko oseća bolove oko žilice, on treba skuvati šaku žalfije u pola litra čistog belog vina. Pa kada se to prilično prokuva, treba piti umesto vode po jednu čašu svaka tri sata. Kuvanu žalfiju privezati uz telo gde boli.

ZA OVAKVE BOLOVE U PREDELU SRCA, dobro je staviti na jednu čašu od 2 deci 10 kašičica šećera. To dobro promućkati i piti svako jutro na šte srce. To treba činiti stalno 8 do. 10 dana.

ČUPANjE U STOMAKU Za ovu bolest dobro je uzeti komovu rakiju, otprilike koliko zahvata jedna rakijska čašica. Zatim

uzeti dva do tri češnja belog luka, luk sitno istucati i potopiti u rakiju. To piti kada stomak zaboli. Može se piti i nekoliko puta ukoliko bolest ne prestane.

MRTVA KOST Zove se otok ili čvor koji ne boli i može se pokretati tamo, amo i koji nije vruć već hladan. Protivu ovoga otoka upotrebljava se sa uspehom ovo:

Čim se pojavi treba ga trljati prstima i to od ujutru, ali obavezno prste namazati pljuvačkom onom jutarnjom, od pre umivanja. Ta pljuvačka ima u sebi dosta otrova koji leči takav otok. . Ako se tako čini uporno nedelju dana nestaće otok.

Ovakav otok se može izlečiti i trljanje uljem terpentina. MRTVU KOST leči i ovo.:Nabaviti u apoteci cinkove Masti, pa sa njome mazati svako veče i

svako jutro bolno mesto.

IZNENADNE BOLESTI Ovakve bolesti dolaze najčešće od nagle prehlade. Ako se takve bolesti ne preduprede mogu biti

veoma opasne. Kao posledica može se javiti i tifus, zapaljenje pluća i druge nedogledne posledice. Pravilo kod ovih bolesti treba da bude da se leči dok su još na začetku. A predupredno sredstvo

može biti najobičnija topla voda zamućena ili zašećerena. Razni čajevi lakoće dolaze u obzir. AKO SE ĆE MOŽE izbeći bolest ona se leči ovako: Odmah pripeći tabane uz furunu, sat dva

trpeti najveću pripeku. U isto vreme piti vruć čaj od bilo koji. Telo treba da je utopljeno. Na svaki pola sata treba popiti po jednu čašu čaja, bilo zašećerenog ili zamedenog. Čim se oznoji košulja bolesnikova, odmah je treba svući i drugu suvu obući. Kad se tako bude činilo, i ako se to radi na samom početku nazeba, bolesnik je spašen. A ne trebamo govoriti o posledicama koje bi mogle nastupiti ukoliko se nebismo na vreme lečili od iznenadnih bolesti, a naročito od prehlade, velikog nazeba i drugih sličnih bolesti.

ŽIVOTNO PRAVILO JE DA AKO SE DANjU OZEBE, ODMAH UVEČE TREBA TRAŽITI SREDSTVA ZA LEČENjE I LEČITI SE, SPREČITI ZAČETAK BOLESTI

Ko ovako postupa ne treba se bojati posledica.


PROMUKLOST Ako je promuklost posledica nazeba, onda treba piti svaki dan PO jednu čašu lipovog čaja ili tople

mlake čorbe od kukuruza a vrat treba obaviti sa krpama umočenom u vruć loj ili ulje. Polazeći v postelju uzeti dva žumanceta od kokošijih jaja, pa ih dobro izlupati u sitnom šećeru i tako pojesti.

Ako promuklost nije posledica nazeba već je nastala od sifilisa, ne sme se ni časa čekati nego se odmah lečiti. Lek protiv ovakve bolesti doktori preporučuju ovakav: Oblagati ceo vrat sa debelim mokrim hladnim čaršavom, preko koga treba prebaciti mušemu ili voštanicu, i bolest proñe obično za jednu noć. Ovakva dva do tri obloga dok se promene i ozdravi se.

ALKOHOLIZAM Mnogi ljudi piju toliko da čak mogu da padnu i u nesvest od prevelike doze pića, a neki čak i u

mrtvilo zbog rñavog ili zbog velike količine popivenog alkoholnog pića. To mnogo puta se desi kada se čovek nalazi u društvu prijatelja, koji zbog nekih ludih običaja traže da se ispije svaka čaša. Što je vrlo interesantno to se obično dešava kod sirotinje. Ali isto tako može se to desiti svakome. Treba se kloniti prijatelja koji nagoni čoveka na piće.

Alkoholna pića su veoma štetna za organizam čoveka. I to utoliko više koliko se više pije. Postoji u narodu uobičajena praksa da ako je čovek umoran on popije čašicu rakije i smatra da je to dobro po zdravlje, naime da se tako brzo odmorio i osvežio. Ali to je baš ono što je najgore. Naš organizam je baš u takvom umornom stanju veoma podložan raznim zaraznim klicama i nije otporan na hladnoću. Tako se može desiti baš obrnuto. Alkoholno piće rakija ne samo što nije pomoglo, već je i uticalo da se čovek prehladi. A poznato je da prehlada ukoliko se ne leči može imati teških posledica po zdravlje.

Da bi na neki način što bolje dali savet kako se trebaju alkoholna pića izbegavati navešćemo ovde još jedan primer: U Filadelfiji u Americi su naučnici, da bi dokazali štetnost alkohola ne samo po zdravlje već i na umnu sposobnost čoveka, izvršili na četrdeset dečaka, zašto su imali odobrenje, ispitivanje. Oni su podelili dečake na četiri grupe po deset dečaka. Prvoj grupi su davali da pije alkoholna pića koliko god želi, druga grupa je mogla da čini u ograničenim merama, treća grupa je, mogla sasvim po malo da pije alkoholna pića i to samo uz dobar obrok, n četvrtoj grupi nisu davali uopšte ni kapljicu alkoholnih pića. Posmatranje se vršilo 30 godina, a rezultat je bio ovaj: Grupa koja uopšte nije pila alkohol, odnosno dečaci iz prve grupe su vremenom postali učeni ljudi, kroz školu su bili uvek odlični, i uopšte postizali su svuda dobre rezultate u radu i životu. Ostale grupe, to jest dečaci iz tih grupa su bili promenljive sreće. Ali važno je napomenuti da su dečaci iz grupe koja je mogla da pije, koliko god je htela u školi bili vrlo loši učenici, ponavljali razrede, a u posle školskom vremenu su postali propalice, jer ih poso nije interesovao.

Ovi i mnogi .drugi primeri trebali bi da budu pouka mnogim roditeljima. Naročito na selu gde ima vinograda i gde daju detetu da pije vrlo često, najčešće samo zato da ne bi plakalo.

Protivu pijanstva najbolji je lek dobar savet, a to je da postoji dobra volja da se sa pićem alkoholnih pića prestane, ili. da se svede na najmanju moguću meru. Piće kao i pušenje je stvar navike, i to vrlo opasne navike. U pijanom stanju su ljudi .mnogo puta učinili takve stvari kojih su se kasnije n sami gnušali. U piću se uopšte može učiniti mnogo gluposti.

Ali ako je već čovek bio u takvom društvu, da se napio, onda preporučujemo najefikasniji lek, a to je da se izazove povraćanje. Tako će se čovek osloboditi veće količine alkohola koji još, apsorbovanjem, nije dospeo do krvi i nervni sistem. Ukoliko je piće već toliko zahvatilo čoveka da je u nesvesti treba mu pomoći ovako: Istucati glavicu crnog luka bez ikakvog drugih primesa. Staviti je u čistu krpu, uviti i još malo sa tom krpom izmeñu šaka istiskati. Onda otvoriti i zajedno sa krpom staviti pijanom upravo ispod nosa. To će ga samo unekoliko povratiti. Takvog mora položiti u postelju i dobro uviti, jer u tom pijanom stanju može da prozebe i da od toga ima trajnih posledica. Pored postelje obavezno staviti lavor, kako bi mogao povremeno, dokle može da povraća. Radi kućnog mira sa pijanim čovekom, nije preporučljivo svañati se i prebacivati mu. Meñutim ako taj isti čovek, ima bar malo samo kontrole i samo kritike, kada vidi šta je sve učinio u pijanom stanju, verujemo da će nastojati da to više ne čini.

Onaj koji želi da se odvikne od alkohola, to može postići isključivo svojom voljom i strpljenjem. Nikakvi lekovi tu ne bi mogli, pomoći. Naravno ima takvih ljudi, koji da bi zaradili novac preporučuju ovaj ili onaj lek. To je slično sa pušenjem. Siguran lek ne postoji i ne treba dozvoliti da nam neko prazni džep lekarima, već treba dobro razmisliti o uzrocima i posledicama. Naravno medicina, kao i svaka druga nauka ide stalno napred. Će znamo šta će biti u budućnosti. Danas mi tvrdimo ovako.


TIFUS (VRUĆICA - OGNjUŠTINA) U našem narodu je poznato da se pod imenom vrućica podrazumeva veći obim zapaljenja pluća,

odnosno tifusa. Naš narod od ove bolesti je užasno patio i satirao se. U selu Žabarima u Bosni od ove bolesti su 1859 i 1860 godine, pomrli svi odrasli ljudi. Celo selo od 220 kuća ostalo je samo sa decom i ženama. Žena nije umrla ni jedna.

Da je posledica ove bolesti, ne samo nazeb već i nečista voda, najbolji dokaz je baš ovo selo. Jer ono leži kraj žabar bare koja je puna razne nečistoće, lešina, žaba i gljiva.

Ova bolest se poznaje ako bolesnik oseća jake bolove, teret, probode u prsima, ma sa koje strane, kada bolesnik bunca, kada oseća jaku žeñ, iz njega izbija znoj vrlo neugodnog mirisa, zatvor, nesvesticu i drugo.

Ako se ovakvi znaci pojave kod bolesnika treba spremati lek bez odlaganja. Preporučujemo ovaj lek: Utucati sitno slačice, pa jednu čašu pomešati sa sirćetom. Namazati .na krpu pola prsta debljine, staviti na grudi i ostaviti na bolno mesto. Tako treba da stoji jedan sat. Ako je bolesnik rumen i punokrvan dobro je da mu se stavi nekoliko pijavica na bolno mesto. Za one koji imaju jaku vatru i buncaju treba oblagati čelo i glavu sa vrlo hladnom, u vodi natopljenom, krpom. Go se može činiti i sa ledom, ukoliko ga ima. Ako nema leda staviti slačicu na potiljak.

VRUĆICU može da izleči. sigurno u ovaj lek: Uzeti veliku čašu soda vode, nacediti u nju jedan ceo veći limun, to popiti, u postelju se dobro uviti i pošto se dobro bolesnih oznoji ima uslova i da bude izlečen.

Takoñe za vrućicu dobar je i ovaj lek: Pomešati sirće i pšenične mekinje pa to ugrejati u nekom sudu i time obložiti deblji sloj na grudni koš i pola rebra. Kada se to učini, odmah treba stavljati i hladne krpe, a još je bolje staviti sedativ (lek opisan u ovoj knjizi), jer je to bolje da ne bi otišla u glavu. Prvi oblog treba držati nekoliko sati, drugi manje, a kroz tri do četiri takva obloga treba bolest prestati.

ZAPALjENjE PLU ĆA - VRUĆICU Leči odlično i ovaj lek: Nakvasiti dvostruku lanenu krpu u najljućoj rakiji (prepečenici) pa posuti

odozgo aleve paprike i to dosta. Taj oblog priviti na bolno mesto. Tako držati 10 sati. Zatim obložiti još jedan nov, isto takav oblog. Bolest će već posle drugog obloga proći.

Veoma je važno napomenuti da se bolesnikovi ukućani trebaju starati da njegova soba bude uvek provetrena i da oko njega ne bude mnogo ljudi.

VRUĆICA OD GLADI Pored već navedene bolesti vrućica-zapaljenje pluća koja obično dolazi od nazeba postoji ista

bolest, ali njen uzročnik je glad. Kad čovek više puta uzastopce trpi glad, onda se pomenuta bolest razvija postepeno i satire ga.

Znači i rñava hrana, i veoma težak i naporan rad mogu biti uzročnici ove opasne bolesti. Kada čovek oboli od gladi ili od teškog rada, on obično i ne zna od čega je oboleo.

NAJBOLjI LEK protiv tifusa-vrućice koja dolazi od gladi je dobra i zdrava hrana.


PRUŽANjE PRVE POMOĆI

RANE I UBOJI Čovečanstvo mnogo pati i dangubi od raznih rana n uboja. Civilizovano varvarstvo, koje odobrava

i trpi radno oružje, rat i privatnu svojinu, strašno umnožava raznovrsne rane, uboje i druge spoljne povrede.

Navodimo više načina kako se leče te ljudske nevolje. PRIŠTINjEN NOKAT, PRST, MESO I DRUGO. Ukoliko je učinjena velika povreda, a time i jaki

bol, treba odmah obložiti sa iseckanim friškim goveñim mesom i crnim lukom. Tako ostaviti preko dan pa će bol i otok proći. Ako nije tekla krv iz rane, treba probosti iglom ili proseći kožu na onom mestu gde je najcrnje, da izañe ona pokvarena krv, pa onda zaviti rečenim lekom. Preporučuje se da se takav nokat ili prst stavi i drži - 20 minuta u vrućoj vodi. Kada se skine zavoj od mesa i luka treba namazati i ranu sa komovicom, koja je prethodno posoljena i poviti je ma kojim melemom. Rana će brzo zarasti. Ovaj oblog ubrzo otkloni teške bolove, koji se osećaju od pritešnjenog nokta, prsta ili drugog mesa, a izleči i ono grozno modrilo kože.

UBOJ KOJI ZADAJE STRAŠNE BOLOVE leči odlično ovaj lek: Narendati nekoliko glavica crnog luka, naliti u njega kašiku ulja, pomešati i obložiti uboji sa dosta debelim slojem ovog leka. Kroz nekoliko sati nestaće bolova, a neće doći ni do teških posledica, koje bi se inače mogle desiti.

UBOJ se takoñe može dobro lečiti ako se oblaže sa krpama prethodno umočenim u vrlo slanu vodu.

PREBIJENA KOST Čim se ta nesreća dogodi, odmah mazati i polagano trljati uljem mesto koje se nalazi u okolini prebijene kosti, jer to olakšava bolove i umekša žile.

Za tim namestiti kosti na svoje mesto, gde su bile, a za to ima znalaca gotovo u svakom mestu. U isto doba spremiti ovaj melem: Umutiti 5 žumanaca od čistih jaja i dotle ih mutiti dok postanu zgusnuta masa. Tada dodati 4 kašike sitno utucane i prosejane ćeramide ili crepa i 160 grama čista zejtina. Taj sastav treba dotle lupati (mutiti) dok postane kao jedna smesa.

Kad to bude gotovo, uzeti dve do tri šake kostreti kozje, pa izliti svu tu smesu na nju, ali tako udesiti, kako će zavoji i melem zaviti svo mesto oko prebijene kosti. U isto doba treba da su spremljene četiri podesne daščice da se uveže da ne može klimati. Bolesnik mora mirno ležati ako je noga, a ako je ruka takoñe nužna je osobita pažnja, da se nameštena kost ne kreće sa svog mesta. Uz to treba spremiti slanu komovicu, i zaliti njome svaki dan po 3 puta odozgo izmeću tela i zavoja, ali tako da komovica prodre do dna.

Ne treba zaboraviti zalivati i sa uljem svaki peti dan ali tako, da i on do dna prodre izmeñu uda i zavoja. Pre zalivanja treba ulje u čistom sudu sa drvenom kašikom dobro izmućkati

Treba znati da taj isti zavoj. zajedno sa poklopljenim daščicama, mora ostati nedirnuti na rani do 46 dana. Ali ako bi nastupio kakav otok zbog neveštog povezivanja, onda u svako vreme treba daščice skinuti i bolje kosti namestiti i zavoj udesiti.

Za to vreme kost će tako prirali jedna uz drugu kao što je bila prva. I kad se zavoj skine nije zgoreg da se još 10-20 dana obrati pažnja na slomljeni ud, da se ni o što

ne udari. Kasnije može se raditi njime kao i sa ostalim telom. I ovaj lek dobro leči prebijene kosti: Uzeti nekoliko belanaca od jaja, pa nastrugati sapuna (rakiji

sapun) pa pomešati sa belancima i dobro izmućkati, onda sipati kap po kap špiritusa običnog i dobro mešati, dok postane kao kiselo mleko. Zatim nakvasiti kučina u špiritus pa sipati pomenuti lek na njih i razmazati prema veličini rane. Pre toga treba namestiti, pa onda priviti lek preko njih.

ZAUSTAVLjANjE KRVI IZ RANE može učiniti svako oblivanjem sirćeta u kome je rastopljeno dosta soli. Ovo ne samo što zaustavi krv nego i pomogne da svaka manja rana od toga i zaraste. Samo treba da se posle svakog ispiranja rana dobro stegne i uvije dobrim zavojem. Naravno mora se trpeti jer smesa sirćeta i soli izaziva bol.

SLUČAJ da se zalomljeni komadić drveta, gvožña ili nečeg drugog ne može izvaditi iz mesa ili kosti onda je lek: Uzeti kvasac, pa debljim slojem obaviti ranu. Preko toga staviti tanak sloj žutog voska i ujedno preko oba ta obloga staviti oblog kozjeg loja. To menjati uveče i ujutru nekoliko dana dok bolest proñe. Ovaj lek ima takvu snagu, da će zalomljeno drvo ili gvožñe samo od sebe iz mesa ili kosti ispasti. Oblog treba stavljati sa one strane sa koje se bolesnik ranio.


METAK IZ RANE IZVADITI Uzeti laimpulvera jednu malu kašiku i dva skorašnja belanceta od kokošijeg jajeta. Ovu smesu

dobro izmešati (izlupati) da postane kao jedna smesa. Kada bude gotovo izliti ovu smesu na dlan u šaku i udariti sa njom i sa dlanom prilično jako na ranu, gde je metak ušao. Tada ne treba dizati dlan od smese, nego nekoliko puta unaokolo pritiskivati ranu da se smesa bolje u nju upije. Posle jednog minuta trgnuti dlan natrag od rane i tada će metak sam izići iz rane. To je Američki način vañenja metka iz rane, koji se pokazao kao vrlo praktičan i ne štetan po zdravlje.

Da bi iz rane izvadili metak, i da se brzo čovek izleči može pomoći i ovaj lek: nabrati dve do tri pregršti kopriva, pa dobro istucati i list i stablo. Iscediti sok i njime posuti ranu, a odozgo priviti utučenu smesu od kopriva. Sve to odozgo obložiti mušemom, krpom koja ne prima i ne propušta vodu. Ovakav oblog sa sokom od kopriva i utučenim koprivama treba menjati svaki dan jedanput. Za nekoliko dana metak će izaći i sam. Ovaj isti lek produžiti još nekoliko dana i rana će zarasti pa ma kako bila velika.

VELIKA RANA OD METKA ILI UBODA NOŽEM Ukoliko se u kakvom nesrećnom slučaju dobije takva rana, ili ubod nožem, odmah treba rastopiti

ovčjeg sala i dok je još vruća naliti u ranu i zatvoriti otvor od te rane. Rana će brzo zarasti, čak i onda ukoliko je metak prošao kroz svo telo i na drugu stranu. Ovo je lek kojim su se lečili Makedonski i Albanski hajduci.

POSEKOTINA ukoliko se desi, ma kojim oruñem da se čovek rani, poseče, potrebno je odmah posuti ranu sa čistom solju pomešanom sa sirćetom. Ako slučajno nema pri ruci sirćeta, posuti sa samom solju. Ako je osečak mesa razdvojen od tela, treba ga udesno staviti na svoje mesto onako, kako je stajao u času zdravlja. Zatim odmah obaviti posekotinu tankom kožom a odozgo obložiti krpicom. Tako treba da stoji tri dana. Trećeg dana skinuti kožu pomoću tople vode i tom istom vodom oprati posekotinu. Tada pomešati čist vosak i loj i od toga načiniti melem pa time obložiti posekotinu i obaviti krpom. Rana će zarasti kroz nekoliko dana.

POSEKOTINA KOJA JE TEK NAČINjENA može se izložiti brzo ako se pomeša špiritus sa šelakom. Ova smesa je u narodu poznata, a naročito u stolarskom zanatu kao politura. Čim se ko poseče ili se ma čim ubije tako da krv ide u mlazu iz rane, odmah neka otvori ranu i naspe pomenuti lek. Bolovi će odmah proći. Tada zaviti ranu čistom krpom i povezati je tako da zavoj ne može spasti. Dobro je da se i zavoj sa tom smesom polije. Do ovog zavoja ne treba voda da doñe, i ne treba ga skidati za tri do četiri dana. Posle toga skinuti zavoj a rana u tom vremenu je već zarasla.

UBOD I POREZANOST Ukoliko se ma čim neko poreže odmah treba iz rane izvući ako šta u njoj ima, pa namazati dobro

sa smesom sirćeta i soli. Ukoliko je ta rana na prstu bolje je prst staviti u tu smesu. Ako slučajno nemamo pri ruci sirćeta ili

soli može se jednostavno skuvati najobičnija voda i onako vrela kanuti na ranu. Može se nekim kolutićem od kože (kajiš) podesiti tako da vrela voda kapne samo na ranu. Vrela voda isto kao sirće i so utiče da se rana zatvori i prestane krvarenje. Rana se zatim obloži sa kožom ili voskom i lojem. Zarašće kroz nekoliko dana. Napominjemo da je vrelu vodu bolje trpeti za jedan časak, nego da se trpi dugotrajna bolest.

ŽIVA RANA leči se na razne načine a ovde se preporučuje mazanje sa čistim orahovim uljem. DIVLjE MESO se pri nekim ranama pojavi, čim se to opazi odmah treba istucati čist šećer od

kocke i njime posuti ranu, tako da bude deblji sloj. To činiti tamo gde se vidi divlje meso. Od ovog prostog leka divlje meso iščezne.

MANjE RANE, DOBIVENE OD DRVETA, FLAŠE, GVOŽðA, I STAKLA. Ukoliko se kome desi ovakav udes to se može izlečiti brzo bez ikakvih posledica.

Treba odmah izmešati so i ljuto sirće pa dobro obliti ranu. To oblivanje činiti nekoliko minuta u kratkim razmacima. Ako je slučajno rana takva da je koža pokrivala ranu treba kožu podići da bi u ranu što jače doprla mešavina sirćeta i soli. Naravno od ove smese se oseća jak bol ali treba trpeti. To je baš ono što spasava od teških posledica i leči. U trku noći treba namočiti krpu u pomenutu. smesu i priviti je na ranu. Ukoliko se tako čini nekoliko puta, to će biti dosta da rana zaraste.


NAMIRNICE KAO HRANA I LEK

GROŽðE KAO ODLIČNA HRANA I LEK Postoji uverenje da se mnoge bolesti mogu sprečiti ili izle čiti, obilatim jedenjem zrelog, čistog i

zdravog grožña. Kao primer šta možemo postići korišćenjem grožña, u najvećoj mogućoj meri kada je njegova

sezona, a naravno i u toku zime, ako ga znamo ostaviti, navešćemo koje bolesti možemo otkloniti i lečiti: Malokrvnost, zatvor, šuljeve, proliv, srdobolja, kašalj, neke nervozne bolesti, bolesti očiju i ušiju, razne ospe na koži i tako dalje. Da je grožñe tako hranljivo i lekovito može se videti iz njegovih sastojaka, a to su šećer, razne soli (fosfor, kuhinjska so, gvožñe, magnezijum, zatim organske materije, kao što su smola, guma biljna belančevina i druge ekstraktivne aromatične materije. Pored toga, naravno, u grožñu ima najviše vode i kiseline. Zasebno u kožici zrna grožñanog ima belančevine, često i do 14 delova od sto delova grožña. Takoñe u toj istoj kožici ima voska, tanina i raznih kiselina i ulja, te zato kožicu od grožña treba sažvakati i jesti, a ne bacati.

Da bi grožñe bilo korisno, radi ozdravljenja ili dobro predupredno sredstvo ono se treba jesti zrelo i čisto od svake nečistoće. Treba se kloniti od buñavog i kiselog grožña.

Najbolje je ono grožñe koje je zrelo, slatko i koje prijanja kao med za prste i usne. Zatim grožñe sa viših predela i .peskovitih mesta bolje je za zdravlje nego grožñe iz ravnice, a naročito onih ravnica u kojima nema peska i kamena

Od svih vrsta grožña najbolje je crno .grožñe, jer u njemu ima najviše lekovitih sastojaka. U sezoni, kada je grožñe zrelo, treba što više jesti grožñe i što češće. A posle sezone dobro je jesti

grožñe koje ostavljamo za zimu. Postoji više načina kako se grožñe ostavlja za zimu. To i u ovoj knjizi ima u odeljku zimnice, ali još prostraniji način ostavljanja grožña, i to u velikoj količini, je ovaj: Očistiti grozd no grozd od eventualne truleži. Grožñe mora da je suvo, to jest da se bere kada je lepo vreme i kada je toplo, znači oko podne. Grožñe ne sme da bude natučeno, a već smo napomenuli da se treba pažljivo očistiti od svake truleži i životinjica. Pripremiti mesto (najbolje tavan), pa staviti grožñe tako što se polaže grozd do grozda. Kada nastupi mraz pokriti grožñe odozgo ponjavama ili slamom. To ga čuva od hladnoće. Ovo se obično ostavlja na tavan, a iznad sobe u kojoj se loži. Ukoliko se ne loži u sobi iznad koje stoji grožñe onda se mora ispod samog grožña staviti dosta slame ili neke tople ponjave. Tavan treba da bude takav da je što manje pristupačan hladnoći, a to znači da je sa svih strana dobro zatvoren.

Ovim načinom se grožñe može sačuvati na stotine i hiljade kilograma i da bude skoro sveže sve do proleća. Naravno ono će prilično uvenuti, ali će u njemu ipak ostati dosta soka. Ono je onda dosta slatko te preporučujemo korišćenje ovakvoga grožña jer je zbog ovakvog načina ostavljanja za zimu sačuvalo svoju vrednost.

KISELO MLEKO KAO HRANA I LEK Poznato je iz čega se sastoji slatko mleko. Obzirom da je kiselo mleko proizvod od slatkog, ne

treba ni govoriti o tome koliko je i ono korisno. Ovde napominjemo samo to da domaće dobro spremljeno kiselo mleko, pored toga što je vrlo hranljivo, ono i leči rastrojstvo želudca i creva, razne krastice na koži, crveni vetar, utoljava bolove prsiju, lupanje srca i druge slične bolesti, gde može da posluži kao dobro predupredno sredstvo ili kao lek.

Za prijatan ukus, kao i za zdravlje dobro je mleko koje je prvo dobro provrelo i zatim ukiseljeno. Ono je naročito korisno ako se pomeša sa malo slatka mleka i surutke.

KUPUS KISEO I RASO KAO HRANA I LEK Nekuvan kiseo kupus i raso služi kao zdrava hrana i začin uz jelo. Osim toga i kao lek od mnogih

bolesti. Ovu tvrdnju možemo potkrepiti kada znamo iz čega se sastoji kupus, odnosno koje sve hranljive

sastojke sadrži. Naime kupus je namirnica koja u izobilju sadrži kreča, zatim dosta belančevina i skroba. Zbog kreča je lekovit jer deluje protivu jektičave rastrojene materije. Kupus kao hrana nije težak za želudac, kako to tvrde pojedini, već naprotiv to je vrlo ukusna i korisna namirnica. Naravno ne treba je pretrpati mastima, mesom i sličnim dodacima. Mi tvrdimo da je kupus odlična hrana i predupredno sredstvo protivu mnogih bolesti ukoliko se kuva, sve jedno da li je sladak ili kiseo, bez primesa koje


mnogo sadrže masti, a garnira se sa sočivom ili pasuljom i začini sa lukom. Kiseo kupus je odličan ako se u njemu nalije i raso.

Kiseo kupus začinjen sa dosta rasola i nešto ulja je vrlo koristan i lekovit protivu zatvora, glavobolje, nesvestice, nesanice i nervoznog stanja. Pelagić još tvrdi da ova hrana može da preporodi čoveka. Zatim, vrlo je korisno kupus jesti svež ili kiseo, kao salatu. To pomaže protivu skorbuta.

Raso od kupusa je lakoće dobra namirnica i treba je piti, naravno ako je zastupljena higijena prilikom ostavljanja kupusa. U njemu ima veće količine mlečne kiseline i fosfornog kreča. Dobar raso bolje čisti creva i stomak od mnogih skupocenih lekova.

JABUKA KAO HRANA I LEK Da je jabuka od velike koristi za zdravlje čoveka, vidi se iz njenih sastojaka a to su: skrob, šećer,

jabučna kiselina, tutkal biljni i fosfor U nauci je ispitano da je jabučni šećer i fosfor od velike koristi za zdravlje tela i za buñenje i

oživljavanje misaone snage. Naučnici preporučuju zdravu i zrelu jabuku, a kao hranu i lek protivu zatvora, melanholije, bunila, popravljanja želudca i otklanjanja vratobolje. Posebno se preporučuje jabuka za jelo nervoznim i razdražljivim osobama. I to ne samo u presnom svežem stanju već i .u obliku toplog kompota i slično.

Topao kompot od jabuka pravi se ovako: Očistiti dve jabuke, pa oguliti ljusku i staviti u tri decilitara dobro provrele vode. Poklopiti i ostaviti da tako stoji desetinu i više minuta. Zatim naliti čašu sa malo meda i piti. Može i bez meda.

Protivu povraćanja i štucanja treba dobro žvakati kiselih jabuka Protivu kašlja i bolova u prsima, pored jedenja i pića jabuka kao čaja, treba skuvati kiselih jabuka sa malo šećera i od toga jesti dva do pri puta na dan po jednu do dve kašike. Ovo je dobro i za pojačanje srca.

Krvavi i zatvoreni šuljevi leče se ili delimično ublažavaju bolovi, kada se jedu pečene jabuke i kada se trule jabuke privijaju na njih, pošto su prethodno razgnječene. To treba držati cele noći, desetak i više dana.

SPANAĆ, ŠPARGLA, KISELjAK, ZELjE To su biljke vrlo ugodne za jelo, te ih preporučujemo i kao hranu i kao predupredna sredstva

protivu mnogih bolesti. One pomažu onima koji su zaboravni, imaju zatvor, bledilo ili glavobolju

JAGODE KAO HRANA I LEK Jagoda ima dve glavne vrste. Prve su crvene i rastu na malom bilju u baštama ili u šumi. Druge su

grne i zovu se još i krunice. Ovde je reč o crvenim jagodama. bile one iz bašte ili iz šume.

Jagode se preporučuju kao vrlo dobro sredstvo protiv više unutrašnjih i spoljnih bolesti. Treba ih jesti u njihovoj sezoni. Poželjno ih je kombinovati sa šećerom, gustim mlekom, mileramom a najzdravije su ako se pomešaju sa vinom.

Obilatim jedenjem jagoda može se izlečiti od kostobolje, reumatizma, podagre, zatvora i drugih unutrašnjih bolesti.

Protivu srdobolje dobro je kuvati koren od jagoda i onaj odvar piti kao čaj. Ako nekome zaudaraju usta zbog pokvarenih zuba i desni, nek pari sa jagodama zube i desni.

Bolest će prestati. Čaj - odvar od lišća jagoda bolji je za zdravlje i od ruskog i od kineskog čaja. A ovaj čaj se

priprema ovako: brati lišće od jagoda dok je zeleno i mlado, znači na proleće, Sušiti na čistom, prohladnom mestu i ostaviti za upotrebu. Kuva se čaj kao i drugi čajevi. Odnosno pusti se da voda provri. Staviti onda nekoliko listića čaja od jagoda. Poklopiti, malo ohladiti i piti sa šećerom ili medom. Ovaj čaj od jagoda koristan je i leči od bolesti stomaka, žuči i mokraćnog kanala. Naravno čaj treba ocediti od lišća kroz neko podesno sredstvo.

ŠEĆER KAO LEK I HRANA Za ove rane šećer je odličan lek. Ranu treba najpre isprati sa najljućom rakijom (poželjno

komovicom), odmah zatim posuti na ranu deblji sloj šećera. Na ovaj način šećer leči sve nove rane, posekotine, proreze i začkoljice od drveta, trnja, igle itd.

Preko šećera ranu treba povezati gazom ili čistom krpom.


BARUT KAO LEK Ovo ubilačko sredstvo, ako uopšte treba držati i čuvati to, bi trebalo da bude samo kao lek. Na razne načine se priprema barut za lek, a mi ćemo spomenuti ovaj. Protivu crnog prišta

nekoliko zrna baruta se stavi odozgo preko čira. Tada se zapali da plane. Tako se čovek spasi ove bolesti. Zatim je dobro sredstvo protivu žutice. Taj lek se priprema pošto se u nekoj čauri stavi par zrna baruta. Spusti se žarač te se barut upali. Obzirom da čaura ima uzak otvor, a povrh toga nalazi se u njoj žarač, počeće dim od izgorelog baruta polako da izlazi. Naravno ovo se radi pod uslovom da je pre toga čaura bila potpuno čista. Dok još dim izlazi iz čaure nasuti malo vode. Ta voda biće crna od baruta. Nju treba odjednom popiti. Zdravlju ovo neće škoditi a koristi jer žutica skoro od prvog leka nestaje.

KAFA KAO LEK U kafi ima kofeina, tanina i drugih sastojaka. Ona ima svojstvo da deluje na centralni nervni

sistem. To drugim rečima znači da kafa može povećati elan za rad, razbiti dremljivost i slično. Meñutim bitno je pri ovome napomenuti da se ljudi ne zavaravaju da je kafa baš isključivo dobro sredstvo protivu dremljivosti. Naime ona za prvi sat upravo tako i deluje, ali posle toga još više pojačava želju i nagon za snom. Kafa povoljno deluje na rad srca, bubrega, zatim otklanja zamor, ali samo ako se pije razumno, jer u većim količinama ona je škodljiva.

Ali mi ovde želimo napomenuti da se ona kao lek može koristiti na Drugi način, a ne kao piće. To jest ako sitnu kafu posolimo na izgorelo mesto od vode, to pomaže od dva to tri takva obloga.

Sitna (mlevena) kafa dobar je prašak za zube. Naročito ako se pomeša sa malo magnezijuma i utučenog praška od ostrice. Ovaj prašak otklanja rñav zadah iz usta. Zatim može čuvati zube od kvarenja, a iz usta odaje prijatan miris.

KOPRIVA KAO HRANA I LEK Kopriva može da služi kao ljudska i stočna hrana. U nekim zemljama se neguje i koristi za jelo.

Inače ona kod nas raste svuda a naročito pored starih zgrada, meća itd. Koliko je ona korisna osvedočeno je u sledećem: Živina više nosi jaja kad joj se daju kuvane i isitnjene koprive pomešane sa tricama. Konji su jači,

veseliji i ugledniji ako im se desetak dana tri do četiri puta daje na dan uz hranu šaka ili dve semena od koprive.

Pored toga marva i živina više se plodi kada se hrani koprivama, a to nije mala dobit za narod. Kao lek kopriva može uspešno poslužiti u sledećim slučajevima: Pljuvanjs krvi se leči koprivom ovako: Nabrati vrhove koprive pa to istucati i sok iscediti. Od

ovog soka piti tri do četiri kašike na dan, odnosno u vremenskim razmacima po jednu kašiku, a četiri ukupno.

Protivu padavice dobro piti čaj od kopriva. U ovom čaju treba nastrugati sasvim malo slonove kosti. Baš kada je ova bolest u toku ili nešto posle napada treba bolesniku dati veće lonče ovog leka. A kasnije samo jednom na dan po jednu manju čašu.

Protivu srdobolje piti čaj od suvih kopriva, koji se sprema kao i drugi čajevi. Kraste i krastice na koži mogu se lečiti koprivom. Za tu potrebu skuvati koprivu, i time dva put na

dan prati bolna mesta. Dojilja ukoliko primeti da nema dovoljno mleka treba piti tri puta nedeljno po jednu kašiku

semena od koprive. VAðENjE ZRNA od puške iz rane može se pomoću koprive tako što se dosta koprive istuca i sok

iscedi. Ovaj sok nasuti na ranu, a utučenu smesu treba odozgo povrh rane obložiti. Tako treba da stoji oko 10 sati. Zrno će samo ispasti.

Koprive, kao što smo već napomenuli ima svuda, i raste u toku cele godine. Ali je za hranu, razna jela i salatu, najbolja prolećna mlada kopriva.

Pored navedenog ona se koristi i u industriji u razne svrhe. Njeno gajenje ne zahteva nikakve teškoće, te zato spada u red onih biljaka čiju korist ljudi trebaju i dalje preispitivati.

PASULj KAO HRANA I LEK Ova biljka zbog svojih hranljivih sastojaka vrlo je potrebna za ishranu. Meñutim ona ima i

lekovitu moć. Svrab i šuga se uspešno leči ako se opere vodom u kojoj se dobro skuvao crveni pasulj. Protivu kašlja dobro je svaki dan piti po tri čaše vode v kojoj je kuvan pasulj, pa je zatim oceñena.


Kuvani pasulj sa dosta crnog i belog luka i dobro začinjen uljem dobar je protivu zatvora, tromosti, bunila i zaboravnosti. Jednom reči ovako skuvan pasulj deluje oporavljajuće.

PARADAJZ KAO HRANA I LEK Iako paradajz spada u familiju otrovnih biljaka, njegova vrednost je u hranljivom pogledu veoma

velika. To je odlična hraka i predupredno sredstvo protivu mnogih bolesti a naročito protivu proliva. Mnogo puta jedući paradajz i ne znamo da smo se spasili neke bolesti, posebno epidemijske.

Naučnim ispitivanjem osvedočeno je da paradajz ima lekovitu snagu. Po tome on je vrlo koristan za one koji su malokrvni, naklonjeni kašlju ili nekoj drugoj bolesti.

To je takoñe biljka koja spada u red takvih za koje ne treba mnogo truda oko gajenja. Ona je vrlo korisna sveža za jelo. Sadrži dosta hranljivih materija, a isto tako ona je korisna za jelo i u toku zime, jer se može ostavljati.

CRNI I BELI LUK KAO HRANA I LEK Mnogi naučnici su do danas preispitivali u kojoj meri je luk hranljiva i lekovita biljka.

Ustanovljeno je da crveni (crni) luk kao i beli luk ne samo da imaju hranljivih materija, već da su i lekovite biljke.

Koliko su crni i beli luk hranljivi može se videti iz sastava njihovog. Naime hemijskim analizama ustanovljeno je da u jednom češnjaku belog luka ima skroba, belančevine, eterskog ljutog ulja i neke lepljive materije.

U crnom luku ima gume, belančevina, raznih soli, eterskog ljutog ulja, nekristalisanog šećera, fosforne i acetične kiseline.

Iz gornjih navoda vidimo da luk i beli i crni trebamo forsirati u našoj svakodnevnoj ishrani. Nije bitno da li se ove namirnice jedu presne u svežem stanju, zatim kroz razne salate ili kao začini i primese uz drugih jela.

Često i obilato jedenje luka daje snagu i telu i umu, a služi i kao predohrana protivu raznih bolesti. Luk crni je na primer izvanredno sredstvo protivu nesanice, ma u kom se vidu jeo, a naročito u

vidu sosa. Ako skuvamo i po jednu glavicu belog i crnog luka pa iscedimo, dobijamo odvar koji je koristan

da se pije, jer izgoni gliste i kod ljudi i kod dece. Ovaj odvar se pije obično ujutru na šte srca po jedna manja čaša. Ovo isto piće dobro je i protivu zatvora. Zatim protivu nesvestice i padavice.

Luk crni skuvan u vodi zajedno sa šećerom i medom dobro leči kašalj i katar. Ovaj odvar se spravlja ovako: Iseckati crnog luka na krupno. Od toga izmeriti 500 grama i staviti u lonac. U isti lonac nasuti litar vode, 80 grama meda i 400 grama šećera. Ovo sve skuvati polagano tri do četiri sata. Zatim ostaviti da se ohladi pa docnije ocediti odvar. Prilikom skidanja sa vatre dobro ga promešati da ne bi šećer ostao na dnu lonca. Za čuvanje ovoga odvara najbolji je sud čisto staklo. Bolesnik neka pije od ovog odvara po jednu manju čašu ujutru. Pre pića treba ga podgrejati jer bolje dejstvuje kada je vruće.

JEDAN ČEŠNjAK belog luka daje još više koristi. I on se može jesti kuvan u jelu, u sosu ili onako presan. Preporučujemo ipak ovog luka ne treba jesti mnogo, već samo najviše jednu glavicu.

On jača želudac, predohrana je protivu grčeva, goni mokraću, čuva od groznice itd. Protivu kašlja i neuredne stolice dobro ga je utući i jesti sa medom. Da bi se iz tela odstranio

mokraćni kamen, treba piti svaki dan po jednu čašu bela vina„u kome je skuvano nekoliko češnjaka. Trulo meso oko zuba i mala zubobolja leči se kada se ispeče češnjak u vrućem pepelu, pa ga

onako vrelog staviti na bolni zub i malo tako držati.

RAKIJA KAO LEK Ovde se misli na rakiju šljivovicu ili borovnicu. Ukoliko se u toku dana nazebe dobro je uveče da

se popije vruća rakija s medom. Naravno za ovo je bolje vino. Ali ako nema vina onda je dobra ovako skuvana rakija.

Ako neko ima bolove u stomaku (iznenadne) treba trljati oblogom od vruće rakije. Zatim istom krpom obložiti stomak.

SO I SIRĆE KAO LEK Smesa od jednog dela sitne soli i tri četiri dela dobrog ljutog vinskog sirćeta odličan je lek

naročito kada se ko poreže nožem ili ubije drvetom. Pošto se ova smeša dobro promućka,


i sačeka da se rastopi so, opere se rana i obavije se čistom krpom, prethodno umočenom u toj smesi. Dva tri obloga učini za jedan dan i brzo će ti rana zarasti.

Takoñe so pomešan sa alevom paprikom leči sitne rane i uboje. Čim se raniš, odmah trebaš nasuti na ranu so i aleve paprike i uviti gustom dvostrukom krpom. Za tri do šest dana rana će zarasti samo od jednog zavoja.


KAKO SE TREBA HRANITI Kao što je vazduh životodavac, a voda od veoma važnog značaja za ceo život na zemlji, možemo

reći i za hranu da je ustvari graña životu, telu i umu. Bez hrane ne može biti pravilno odnegovanog odnosno oformljenog tela.

Možemo napraviti ovakvo uporeñenje kada je u pitanju hrana. Zgrada će biti čvrsta i jaka ako je dobro postavljena u temelju, tojest ako je za izgradnju upotrebljena zdrava graña. U ishrani moramo se truditi da namirnice budu čiste i da odgovaraju po kaloričnoj vrednosti. Ako stalno ložiš vatru i želiš da peć dugo služi, ili želiš da lonac dugo traje. ne smeš ih pretovariti, jer će od navale popucati. Ovaj primer govori u prilog tome da u hrani trebamo biti umereni. Uopšte je umerenost u svakom radu, pa i u uživanju od velike važnosti

Pelagić ovako citira o hrani: „Sve što jedemo i pijemo prelazi u krv, a naša krv biće takva, kakva je naša hrana, piće i vazduh. Od dobre hrane zavisi blagostanje i zdravlje. Samo sit čovek može da misli pravilno i da radi uredno i dovoljno".

Što čovek više radi i što više troši snage, treba mu više i bolje hrane. To je zbog toga da bi nadoknadio potrošenu snagu, da dobije materijala za pravilnu promenu i obnavljanje krvi. A to je od presudnog značaja, jer pravilno obnavljanje krvi i telesnih sokova daje života telu i duhu, inače nastupa malaksalost, bolest pa i smrt. Ishrana treba da bude uredna jer zastoja ne sme biti. Neprestana promena materije u našem organizmu jedini je uslov i tvorac zdravlja kako telesnog tako i umnog.

Pravilno obnavljanje krvi u nama vrši dobra i svarljiva hrana, čist vazduh, zatim umereni rad, kao i odmor posle rada. Znači hrana mora biti zdrava i čista, naravno i sveža. Nije dovoljno da čovek jede samo da bude sit već treba da ima raznovrsnu, zdravu i lako svarljivu hranu.

Ko je prijatelj svoga zdravlja mora svaki zalogaj polagano i dobro sažvakati u ustima, pa tek onda progutati. Ako se tako ne čini ni najbolja hrana ne postiže svoj cilj. Naprotiv ukoliko se ne pridržava ovog uputstva čovek na sebe navlači razne bolesti ka želudcu.

Hrana može biti od prirodnih proizvoda, kao i hrana koju ljudi sami pripremaju. Najzdravija hrana su mleko i jaja. U mleku su skoro svi sastojci hranljivi. A mleko je takva namirnica koja ima sve sastojke koji su neophodni za održavanje života. Da je to tačno zidimo iz činjenice da se odojče hrani isključivo sa mlekom ili mlečnom kašom, a dobro napreduje.

Zdravo mleko može biti samo od zdravih ovaca, krava, koza i to naročito ako se stoka nalazi na ispašama na zdravim mestima. Ukoliko se ne pazi na ove pojedinosti može doći do neželjenih posledica. Mleko je korisno piti, jesti udrobljeno sa hlebom, ili jesti kiselo mleko, jogurt, ono je uvek hranljivo, a posebno je dobro jesti kiselo mleko jer popravlja želudac.

Spomenuli smo da su i jaja vrlo zdrava hrana. Treba ih jesti što češće u obliku raznih jela, a mogu se piti i onako presna ili poluobarena.

Glavnu vrednost ishrani jajima odreñuje način pripremanja. Prepečeno jaje na masti teško se zari. Zato se ne preporučuje slabim osobama.

Najbolje je pripremiti rovito kuvano jaje, jer je tako najzdravije. U takvom stanju brzo dolazi do krvi.

Za osobe umno iscrpljene, zaboravne korisno je da po dva sveža žumanceta razmute i pojedu sa supom. Na drugi način osobe u tako iscrpljenom stanju mogu poboljšati svoje zdravlje ako svako jutro, više dana popiju po tri sasvim rovita tek smlačena jaja.

Napominjemo da je za zdravlje najbolje jesti variva sa povrćem, kao što je pasulj, kupus, kelj, krompir, luk i drugo. Znači ne moramo se pridržavati neke logike da je neophodno jesti meso. Uglavnom o mesu postoje mnoga oprečna mišljenja i to kod naučnika. Ukoliko se meso koristi u ishrani mora se dobro prokuvati jer u sirovom mesu može biti raznih gljivica i životinjica od kojih boluju domaće životinje te tako i čovek može da naruši svoje zdravlje. Poznato je da meso koje se prodaje u mesarama mora imati žig sanitarne službe. Ali meso koje se može naći na selu, gde sami ljudi kolju, može biti i zaraženo, naročito ka da je to meso od svinje. Zato podvlačimo da se tako meso mora obavezno pre jela dobro ispeći ili prokuvati.

Namirnice koje treba da forsiramo u ishrani su kupus, sladak i kiseli, zatim pasulj i slično povrće, dok je krompir. manje hranljiv i treba ga uvek servirati za jelo zajedno sa nekim drugim povrćem ili sa mesom, jajima, mlekom i slično. Posle svakog obroka korisno je jesti voće i go u svežem stanju.

Hleb treba jesti uz svako jelo, što je u narodu navika. Meñutim hleb koji je spremljen na sirotinjski način, ako je pšenica mlevena zajedno sa kukoljem, a kukolj je otrovan, nije loše ovde napomenuti da bi takav hleb bio štetan po zdravlje.


Hleb treba jesti samo uz jelo, a nije poželjno jesti samo hleb jer bi se osetile posledice na zdravlje kao i na pamćenje. Ovo je dokazano pošto je laboratorijski ispitano od čega se hleb sastoji

HRANLjIVA VREDNOST KOD NAMIRNICA Veoma je bitno da svaki čovek zna koliko koja namirnica može imati hranljivu vrednost. To je

važno za zdravlje naročito kada su u pitanju fabrički radnici i ljudi u gradu koji su prinuñeni da se hrane po kafanama, gde im spremaju hranu trgovci, a koji ne biraju sredstva samo da bi što bolje unovčili robu koju prodaju. Ovo govorimo zbog toga što je poznato da se u kafanama (možda ne svim) ostavlja jelo od danas za sutra, pa se dodavanjem nove količine namirnica i zaprške dalje prodaje. Onda je sasvim razumljivo da takva hrana odnosno jela nemaju hranljivu vrednost u onoj količini u kojoj se to može postići kod kuće, naravno od iste količine namirnica.

Naučnim metodama, hemijskim eksperimentima, naučnici su pronašli da se u svakoj namirnici nalazi odreñena količina belančevina, masti, vode, mineralnih sastojaka, šećera i drugih sastojaka što predstavlja grañu same namirnice. Na primer mleko, jaja, meso i drugo.

Da bi ovo sve bilo jasnije ovde donosimo tabelu sastava namirnica, za koju smatramo da je potpunija od sličnih u drugim knjigama, te zbog toga da u većoj meri ima, zbog preglednosti i svoju poučnu vrednost.

OVA TABELA IZGLEDA OVAKO MLEKO KRAVLjE (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine 5 - 7% mlečnog šećera 15 - 5% masla 3 - 5% voda 80.4 - 88.5% i po neki deo ekstraktivnih materija m mineralnih sastojaka. U ovčjem i kozjem mleku ima više

masti. Mleko od steonih krava ima više vrednosti i bolje je za ishranu. Prema tome odavde se vidi da je dobro mleko prava krv, ali naravno krv ima svoje sastojke kao

što su krvna zrnca, biljna vlakna i drugo. JAJE (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine 13.5% vode 75.4% masti 10.5% mineralnih sastojaka 1-5% U belancetu ima više vode nego u žumancetu, ali u žumancetu ima više belančevine i masti. Pored

navedenog u jajetu ima još i nekih drugih mineralnih sastojaka. Na primer gvožña, fosfora kisele soli, šećera, kreča, ali naravno u vrlo maloj količini. Meñutim kada vidimo sastav ove namirnice tek se može onda sagledati koliko je korisno upotrebljavati je u svakodnevnoj ishrani. Naravno uslov je da su jaja sveža i da se pripremaju i serviraju bez puno masti, ili polukuvana. Golubija i ostala ptičja jaja nipočemu ne zaostaju za jajima od kokoške.

PUNOMASNI SIR (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine 45% masti 8-10% vode 40% Iz navedenih sastojaka viti se la je sir vrlo jaka i zdrava hrana za telesne radnike. Važno je da je sir

napravljen od čistog punomasnog kravljeg, ovčjeg ili kozjeg mleka, i treba ga forsirati što više u ishrani. Poželjno je da se kombinuje sa crnim lukom ili kojim drugim biljnim začinom, ili pak da se prži na masti. Možemo napomenuti i to da je sir teška hrana samo za one koji provode svoj život u sedenju. Treba paziti prilikom ishrane da sir ne bude buñav ili da nema neke pegice koje se pojavljuju u vidu zelene ili plave boje. Ovakav sir je otrovan.

MASLO (SASTAV. I HRANLjIVA VREDNOST) masti 74-94% vode 5.3-21%


šećera, soli i drugih sastojaka ima manje. PUTER prema sastavu je isti kao i maslo ali samo pojedinih sastojaka ima više, a pojedinih manje. Ipak puter je lakša hrana od masla i vrlo je korisno upotrebljavati ga u ishrani jer pomaže na

poboljšanje pamćenja, posebno kad se jede sa hlebom ili sa rotkvicama. MESO (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine 16-20% lepka 44% masti 4- 5% Masti ima više u mesu koje j£ od dobro utovljene svinje, dok meso od mršave svinje ima manje

masti. Napominjemo da se ovde ne računa salo (slanina) kod debele svinje, već samo ona mast koja se nalazi u samom mesu i predstavlja njegov sastavni deo. Osim toga u mesu ima i mineralnih sastojaka. Na primer kalijuma, fosforne kiseline, ekstraktivnih gradiva, u kome ima organskih kiselina.

Ovde želimo da napomenemo da meso ima navedenu hranljivu vrednost ukoliko se brzo kuva, prži sa raznim drugim biljnim začinima uglavnom priprema za ishranu na sličan način. Ako se to isto meso priprema na roštilju, a posebno ako se pravi pečenje ono gubi od hranljive vrednosti jer mnogo odlazi na paru, a mnogo se pretvara u saft i odlazi na dno suda u kome se peče. Zato je preporučljivo koristiti u ishrani i saft, odnosno tražiti da se servira zajedno sa pečenjem. Pečenje mogu jesti i ljudi koji drže dijetu za mršavljenje. A to je zbog navedenih razloga jer mu se smanjila i kalorična vrednost. Možemo čak reći da je spala na nulu.

RIBA (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) Šaran riba može se uzeti kao primer za riblje meso tim pre što se u narodu najviše i koristi u

ishrani a sastav šarana je: belančevine 19% masti 1-09.4% vode 77% Meso od ostalih vrsta riba je sličnog sastava, kao što smo već napomenuli. Recimo Štuka ima isti

sastav ali manje, Jegulja ima belančevine 12 delova od sto, masti 23 delova od sto i vode 62-77 delova od sto, Bakalar ima belančevine 32 dela od sto. Masti 0.30 dela od sto i vode 47 dela od sto.

PTIČJE MESO (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine 31 deo od hiljade proteinskih materija 172 dela od hiljade ekstraktivnih materija 19 dela od hiljade vode 740 dela od hiljade PUŽ (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) Ovde spominjemo ovo meso jer spada u red namirnica koje su najbolje za ishranu. Potrebno je

samo znati kako se od ovog mesa priprema jelo. U pužu ima sastojaka koji pomažu pamćenje i leče razne bolesti. Kada se vidi vrednost mesa od

puža sasvim je normalno da se nameće potreba da se puževi veštačkim načinom plode po baštama i šumama. A to nije ni teško ni skupo.

SLANINA (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) Belančevine 2% masti 74% vode 24% Obzirom da se slanina proizvodi i prodaje zajedno sa kožom napominjemo da u koži postoje

lakoće hranljivi sastojci sasvim dobri za hranu. Zato je treba iskoristiti u jelu sa kupusom ili sličnim. VARIVO - PASULj (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine delova 20-30% ugljeni hidrati 44-60% masti 1.5-5% vode 3-30%


Iste ili slične sastojke imaju SOČIVO, GRAŠAK i druge bobaste biljke. Naročito se sa ovim količinama hranljivih sastojaka slaže grašak.

Čuveni naučnik Molešot kaže da SOČIVO, GRAŠAK pa i beli i šareni PASULj više vrede u pogledu hranljivih sastojaka - belančevina od svinjskog i goveñeg mesa. U sočivu ima 14 delova od sto gvožña a poznato je da je gvožñe neophodno za krv.

Prema tome, ta su variva daleko bolja za hranu od najboljeg hleba, zato što je u njima više belančevine. Pored gvožña u ovim namirnicama ima dosta fosfora i štirka što je neophodno za kosti i nerve. Interesantno je napomenuti da u proizvodnji i prodaji ovih namirnica, u odnosu na meso postoji kontradiktornost. Naime kilogram mesa je mnogo skuplji od kilograma pasulja, graška ili sočiva. Iako nam je poznato, pored svega pomenutog, da je mesom, ukoliko se ne pazi, moguće i zaraziti se od raznih zaraznih bolesti od kojih obično boluje stoka. Ove namirnice grašak, pasulj i sočivo su u svako doba dobre za ishranu i ne trebamo se bojati od nikakve zaraze. Jedino treba voditi računa da se pametno spremi i čuva od kvareža i gagrica.

KROMPIR (HRANLjIVA VREDNOST I SASTAV) vode 60-81% belančevine 1-2% skroba 13-24% Masti, šećera, pepela, ekstraktivnih materija i drugih sastojaka ima sasvim malo. Iz navedenog možemo videti da krompir, ako bi se koristio, kao jedina namirnica je vrlo

nedovoljan za ishranu jer prema sastojacima ni u kom slučaju ne može da zadovolji potrebe organizma. Zato ovu namirnicu treba uvek koristiti u ishrani garnirano sa drugim povrćem. Lakoće iz navedenog vidimo da je mnogo bolje jesti grah, mleko, jaja, kupus i drugo povrće, nego krompir koji u sebi nema dovoljno hranljivih materija.

ZELEN (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) U raznoj zeleni nema mnogo hranljivih sastojaka ali je ipak potrebno upotrebljavati kao začine ili

kao salatu zbog toga što u sebi sadrže mineralne sastojke, kao što su: kalijum, fosfor, etersko ulje - zejtin, ekstraktivnih gradiva i organske kiseline, kao jabučna, limunska i psktinska kiselina. Tako je na primer kupus ne samo odlična namirnica za spremanje jela već i odlična salata i mnogo puta služi i kao lek protiv raznih bolesti. Jedući kupus mnogo puta smo sprečili neku bolest za koju i nismo znali da nas je napala.

SPANAĆ Ova namirnica ima dovoljnu količinu gvožña. I korisna je za ishranu zbog svojih, pored gvožña, i

ostalih sastojaka, ali se u narodu ova namirnica, verovatno zbog svoje zelene boje, dosta retko upotrebljava.

KOPRIVA Slična je mnogo spanaću i poznato nam je da je vrlo korisna za ishranu i da se u nekim drugim

zemljama uveliko koristi. Kod nas se ovom biljkom hrani i živina i po primeru da dobro napreduje možemo zaključiti koliko je kopriva korisna za ishranu.

ROTKVA Pored rokve kao slične namirnice po sastojacima i hranljivom vrednošću možemo uzeti ren, beli i

crni luk, crveni i plavi patlidžan. Sve ove namirnice su vrlo bogate sa lekovitim sastojacima. Naročito sa sumpurom, koji je potreban svakom čoveku, a naročito onima koji su naklonjeni susici, kašlju i sličnim bolestima. Zato ove plodove treba gajiti svaka porodica i da ih ima u kući u svakodnevnoj ishrani. Nije teško gajiti ove biljke i zato preporučujemo svakoj porodici da iskoriste i najmanji pedalj svoje bašte da bi što više uzgajili i imali na svom stolu, u vidu jela, začine ili u presnom stanju ove namirnice. Ovo zbog toga što ove namirnice pored toga što su dobra hrana predstavljaju i dobar prirodni lek za dobro zdravlje.

GLjIVA - PEČURKA (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) belančevine 5% vode 70-84%


Ostali sastojci su mineralne soli, ekstraktivna gradiva, biljnih vlakana. To je vrlo dobra hrana i treba je koristiti kad god se to može. Meñutim prilikom odabiranja pečuraka za jelo treba paziti, jer ima i otrovnih.

VOĆE (SASTAV I HRANLjIVA VREDNOST) Zrelo voće treba koristiti što više u ishrani. Ako je to moguće svakodnevno. U voću nema posebno

mnogo hranljivih materija, ali zato ima veću količinu šećera, organskih kiselina i eteričnoga ulja. Svaka vrsta voća je korisna u ishrani. A ipak možemo reći da je najbolja šljiva, zatim grožñe i

maslina, pa onda jabuka i kruška i tako dalje. Ovo voće ne samo da je neophodan začin posle jela, nego je i lekovito. Može se jesti u svežem stanju ili sa drugim primjesama u obliku pita, kuvanog voća, voća za zimu i slično.

JABUKA U sebi sadrži veću količinu fosfora kao i sve ostale sastojke koje karakterišu voće. Zbog toga je

ona vrlo korisna a naročito onima koji se bave umnim radom.

GROŽðE Pored raznih soli i malo gvožña, kalijuma, magnezijuma ima i sledeće sastojke: belančevine 1 gram i 275 santigr. % šećera 15 „ 310 „ razne kiseline 1 „ 300 „ pepela 0 „ 43 „ Bode 34 ., 687 „ Iz ove tabele može se videti da je grožñe po sastavu veoma korisna namirnica i da prosto može da

preporodi čoveka. Poželjno je jesti grožñe cele sezone odnosno od početka njegovog pa do kraja sezone. I to ga treba jesti svakodnevno posle svakog jela a najmanje tri puta na dan. Ukoliko se ovako koristi organizam upije u sebe. preko krvi, sve ono što je korisno, i na taj način grožñe postaje čoveku mnogostruki lek. Naime može da otvara apetit, da utiče na dobro probavu, kao i na čišćenje celog organizma.

SMOKVA SUVA belančevine 60% ugljeni hidrati 53% vode 25°/,

SMOKVA SVEŽA belančevine 2-6% ugljenih hidrata 26% vode 66%

MASLINA masti 96% Obzirom da ima veliku količinu masti ona je više hrana nego začin, što je slučaj kod ostalih vrsta

voća. Meñutim, iako ima dosta masti, a dosta malo ostalih drugih sastojaka, ona se lako pari u želudcu. Maslinu treba koristiti u ishrani jer blagotvorno deluje na pamćenje, te je trebaju koristiti - jesti ljudi koji se bave umnim radom, i koji su stariji po godinama. Naravno korisno je i za potpuno zdrave ljude i decu.

SASTAV I HRANLjIVE MATERIJE KOD PI ĆA Da bi ljudi znali koliko je piće štetno ili korisno trebaju znati od kojih sastojaka se ono formira. Opšte je poznato da je piće veoma štetno za ljudski organizam. Ustvari štetno je u tolikoj meri

koliko se pije. Zavisno od količine pića znači zavisi i štetnost po zdravlje. A kada bi ljudi znali koliko piće može da razara ne samo organe za varenje. nego i svaki delić čovekovog tela, preko krvi, oni sigurno ne bi toliko mogli koristiti piće.

Tabela hranljivih materija kod pića:


vino U ovom piću ima najmanje 6 a penje se i do 14 od sto alkohola, što je jače vino, zavisno od toga

ima više u njemu alkohola, ali i go je zavisno od jačine i vrste vina. Znači da u nekom vinu šećera može biti upola manje Prema vrednosti vina ima u njemu i slobodne kiseline od 0.4-0.6%. U crnom vinu ima neki deo tanina i boje, belančevina i gvožña.

pivo U pivu ima manje alkohola, nego u vinu. Uglavnom količina alkohola u pivu kreće se od 2-8%,

vode 80-90%, šećera 2% skrobne gume oko 5%, belančevine ima sasvim malo, ekstraktivnih gradiva 5-11%, zatim nešto malo slobodne ugljene kiseline i soli.

Iz navedenih sastojaka piva vidimo da u pivu ima manje alkohola, te je i manje štetno od vina. Ali to ne znači da je pivo korisno piti. Naprotiv štetno je kao i vino, zavisno od količine polivenog piva. Takoñe možemo da vidimo iz ove tabele sastojaka piva da hranljive vrednosti ima više u jednom litru mleka no u 16 litara piva. Iz ovog primera mislimo da se jasno vidi koliko je pivo stvarno korisno, odnosno da nema istine u tome da je pivo jako hranljivo i da ga treba stalno piti, a takvo verovanje u narodu, poznato nam je da postoji.

RAKIJA Alkohola 40-75% ako se rakija uzima bez obzira od kog je voća napravljena. Inače prema vrsti

voća ima razlike u količini alkohola u rakiji na primer rakija od smrekovine ima 50-60% alkohola.

RUM U ovom piću alkohola ima 66-77%.

KONjAK Prema vrsti i zavisno od proizvoñača alkohola ima oko 53%.

ŠAMPANjAC Pod uslovom da je to pravi šampanjac, a ne fabrički, ima 7-14% alkohola i 5-7% šećera.

TOPLA BEZALKOHOLNA PI ĆA (sastav i hranljiva vrednost)

Č A J U listu pravog ruskog čaja ima teina 0.4 - 8%, eteričnog ulja 0.6 - 1%. tanina 13 - 18%, biljne

belančevine 1 - 3% dekstrina 7 - 9%, ekstraktivnih materija 20 - 23%, biljna vlakna 17 - 28% i nešto malo soli.

Čaj je korisno piti. Pored ovog ruskog čaja postoje i niz drugih o kojima će posebno u ovoj knjizi biti reči, u drugom odeljku, u kome se biljke opisuju kao lekovi. Meñutim ovde bi napomenuli da je tein u čaju, kao i kofein u kafi koristan zbog toga što budi u čoveku umnu uspavanost i misaonu snagu. Ali vrlo je važno znati da to dejstvo traje samo od prilike sat vremena te da se posle dejstva teina, ili kofeina, čovek može vratiti u isto učmalo stanje, možda čak i više nego ranije. Zato preporučujemo da se kafe i čajevi piju prema preporukama onda kada čaj može poslužiti za smanjenje temperature ili kao neki drugi lek. Ako se čaj pije dugo i mnogo može kao posledice doneti besanicu ili nervnu razdražljivost.

ČOKOLADA To je piće koje daje dosta hranljivih materija. Može se upotrebiti čak sa najboljim mlekom. Ali to

je samo ako je ovo piće od čistog zrna koje se zove kakao, i bez primesa vanilije i drugih umetaka koji izazivaju draženje. Poznato je da čokolada, ukoliko nije od čistog zrna, ili ako je zrno mleveno zajedno sa ljuskom, može da izazove zatvor kod pojedinih ljudi. Obzirom da smo mi kao potrošači izloženi raznim trgovačkim špekulacijama. trgovci ne biraju sredstva da bi što bolje unovčili namirnice koje prodaju, a poznato je i to da je čokolada dosta skupa. trebamo pribegavati jevtinim čajevima, koji po svojoj vrednosti i lekovitim svojstvima mogu da budu čak i bolji od pića čokolade.


ŽIR KAO KAFA I LEKARIJA Ovo piće oporavlja slabog i popunjava mršavog isto kao i kakao sa mlekom. A obzirom da je žir

lako naći, i da se može uvek naći svež, možemo da garantujemo da je to sigurno zdravo piće. Kafa od žira može da se pije sa mlekom ili bez mleka. 3a mnoge je zdravija ako se pije bez mleka, nego samo zaslañena. Za kafu od žira treba dosta šećera ili meda jer je mnogo gorka.

DUVAN Ima otrovnih čestica, a to je nikotin i drugih samo u manjoj meri. U raznim vrstama duvana

različita je količina nikotina. Na primer u Francuskom duvanu ima 5 do 8% nikotina. U Američkom ima manje, u Turskom još manje, zatim u Mañarskom i Srpskom ima još manje a najmanje u Havani cigarama.

Duvan je štetan po zdravlje, ali nažalost postoji navika u narodu da se masovno puši. Posledice pušenja mogu biti dalekosežne. Ali uglavnom pored opterećenja i bolesti pluća koja su direktno pogoñena pušenjem uživanje duvana utiče i na smanjenje pamćenja, znači na nerve i mozak.

VODA Uglavnom je sastavljena od ugljene kiseline, atmosferskog vazduha, sumporne kiseline, kreča,

magnezijuma, sulfata, hlori da. nitrata, amonijaka i organskih materija. Za svaki organizam kod živih bića voda je veoma važan sastavni deo i bez nje, organizam kao

takav, ne bi mogao ni da postoji. To se vidi iz činjenice da u organizmu, odnosno čovek u svom celom organizmu ima 3/4 vode. Znači ako čovek ima težinu od 80 kilograma, u njemu ima 60 kilograma vode. Kada se vidi koliko je bitna voda za čovekov organizam, onda bi bilo jasno da se čovek mora pobrinuti da tamo gde živi ima čistu zdravu vodu i u što većoj količini.

Da je voda veoma važan činilac u čovekovom organizmu govori i činjenica što se može živeti i do šesdeset dana o samoj vodi. Znači veoma je važno da je voda čista. Ukoliko to nije u državnoj sanitarnoj kontroli što je slučaj po gradovima, mora se voditi računa gde voda izvire, gde se kopaju bunari i slično. Na primer ni u kom slučaju ne bi trebalo kopati bunar, ili postavljati pumpu za vodu na mestu koje se nalazi blizu klozeta ili neke baruštine. Ovo važi naročito za kopanje bunara na selu.

VAZDUH Pored vode vazduh je takoñe vrlo važan činilac za život. U njemu ima 21 deo kiseonika, 78 delova ugljen dioksida, nešto malo ugljene kiseline i obično

ima 1 litar vodene pare na sto litara pare. Na sto delova vazduha ima tri do četiri dela ugljene kiseline. Ako ove kiseline nema kako je ovde

rečeno, odmah počinje teško disanje. Ugljena kiselina i ugljen dioksid bez kiseonika su opasni po zdravlje.

Ako u vazduhu preovlañuju ugljena kiselina i ugljen dioksid onda se kaže da je taj vazduh zagañen. Takav vazduh se nalazi obično u pećinama, podrumima, bunarima i sobama. Naime u sobama koje se ne provetravaju. Onaj vazduh kog čovek izdiše ima dosta ugljene kiseline. U tesnom prostoru gde ne dopire dovoljno kiseonik, ova kiselina može čoveka i ugušiti.

Spomenuli smo da u čoveku od ukupne težine, 3/4 je voda. A zanimljivo je znati da u čoveku od 70 kilograma ima 44 kilograma samoga kiseonika i 7 kilograma vodonika. Ovo nam je jasno kad znamo da se voda sastoji od vodonika i kiseonika. Samo naravno srazmer u organizmu čoveka je drukši. Ovako iz primera možemo videti koliko je veliki značaj da živimo i radimo u prostorijama koje su provetrene.

POTREBNE MERE RADI ZDRAVLjA DECE Uvereni smo da svaka majka voli da njeno dete napreduje dobro, da je zdrapo i pametno. I ne

samo majka, nego i svaki član porodice je srećan kad vidi zdrav podmladak u svojoj kući. Meñutim, to je zaista teško uvek da se postigne, jer ponekada sami članovi porodice, pa i majka

sasvim nenamerno, utiču da dete slabo napreduje i da se može razboleti. Upravo zato dajemo ove savete. NEZDRAVO JE LjUBITI DECU. Posebno nije dobro ljubiti odojče, kao i svako dete, u usta,

Ljubiti dete u oči ili uopšte po licu. Tako se na najdirektniji način donose zarazne klice kod deteta. Malo dete treba da diše čist vazduh. A na žalost mi možemo videti i na ulici i po kućama kako stari ljudi, pa čak i bolesni, valjda da bi dokazali kako to dete vole ljube ga i to baš u oči ili u usta. Da lm oni znaju da posledice mogu da budu veoma duge i teške.


Mnogi zdravi ljudi odlazeći na posao, u tramvaju ili u nekom drugom prevoznom sredstvu, kao i na poslu, dolazeći u kontakt sa raznim ljudima, mogu da prime zarazne klice, koje na njih ne utiču jer su vremenom postali imuni, ali te iste klice mogu da unište ili unakaze dete

DECU ĆE TREBA GRDITI i nazivati neuljudnim imenima. Njih treba stalno učiti na lepo ponašanje.

Spavati sa decom pod jednim pokrivačem treba izbegavati. Za decu je to vrlo nezdravo. Posebno je opasno ako dete spava pored odraslog bolesnog. Deca tako udišu vrlo nečist vazduh, koji je zagañen disanjem starijih. Ako je pak majka ili dadilja bolesna, onda je to pravo ubistvo za malo dete. Zato treba udesiti da dete spava samo, u čistoj posteljini. Pri tome treba paziti da pokrivač nije preko glave jer bi u protivnom dete udisalo vazduh koji je samo svojim disanjem zagadilo pa se može čak i ugušiti.

NEZDRAVO JE DECU DRŽATI U NARUČJU. Ako se to i desi, što je normalno treba uvek što pre ostavljati dete. To je takoñe zbog disanja i nečistog vazduha. Ljudi prilikom disanja izdišu ugljen dioksid, a veća količina ovoga gasa čini vazduh zagušljivim. Takoñe ljudi prilikom izdisanja izbacuju iz usta zarazne klice, i te zarazne klice, ako je dete u naručju, dolaze direktno u njegova usta i nos.

Ako je onaj koji drži dete bolestan, ako boluje od tuberkuloze, sifilisa ili neke druge manje ili više teške zarazne bolesti, za dete je to još opasnije.

Nije zdravo oblačiti odeću detetu koja je tesna, što važi i za obuću, pošto se time sprečava pravilan tok krvi i pravilno kretanje i razvijanje tela.

Tesna odeća i obuća donosi ne samo nedoraslost, bledilo, nego i mnoge bolesti koje decu napadaju u kasnijim godinama života. Decu treba pustiti da hodaju i da se igraju što komotnije. Samo je važno da je toplo i da je prostorija gde se oni igraju čista.

Deci treba davati u ighrani što više voća. To je hrana i začin za njihov pravilniji telesni i umni razvitak. Nije potrebno čuvati ih od masnih jela. Jer ukoliko doñe do toga da njegovom organizmu nedostaje masti, onda ne bi imali dovoljno toplinskih jedinica, koje su potrebne za varenje i apsorbovanje hranljivih čestica. Kao što je svakoj mašini potrebno gorivo da bi radila, odnosno imala osnovni pokretač koji je održava v radu, tako je i organizmu potrebno gorivo a to su uglavnom razne masti.

Svaka majka treba da nauči decu lepom ponašanju i raznim domaćim poslovima jer je go za dete vrlo korisno. Ali ipak treba voditi računa koji su ti radovi. Obzirom da postoje i takvi koji ubilački deluju na zdravlje deteta. Na primer svaki rad koji se obavlja u zatvorenoj, zagušljivoj prostoriji je nezdrav.

Uopšte za zdravlje deteta potrebno je da soba u kojoj živi i spava bude uvek lepo provetrena i čista. Treba izbegavati minñuše i slične ukrase za devojčice i dečake već im treba dati prostora i uliti želju da se igraju. Ovde Pelagić daje svoju misao, u ime dece: „Draga mamo moja! Svaki će me rado pogledati i voleti samo onda, kad sam dovoljno stasita, zdrava, vredna i lepa, a to neće biti ako sam bogalj telesni. pa ma hiljadu minñuša i drugih nakita visilo na meni" S ovim se hoće reći da je devojčica ili dečak najviši ukras u porodici ako su zdravi, lepo vaspitani i vredni. Ali da bi to bilo tako kaže Pelagić deca imaju pravo da roditeljima kažu „TATA, MAMA! DAJTE LOPTE I KOLUT DA IGRAMO, ILI NEKE DRUGE ALATKE DA NEŠTO RADIMO, A NE KIŠOBRANČIĆ I POMODNE HALjINICE"

Mnogi greše kada je v pitanju plač deteta. Smatraju da dete ne sme plakati. Ustvari bolje je dete pustiti da se sito naplače nego ga uzeti i držati u naručju Plačući dete razvija pluća i organe za disanje. Samo je veoma važno da je dete u suvoj i čistoj prostoriji. Što više slobode, igranja sa raznim igračkama, navikavanje deteta na rad, to je zdravo i korisno za decu. Takoñe decu treba što vmše izvoditi u šetnju, a to bi trebalo da se odvija na suvim uzdignutim i čistim mestima.

U slučaju da se deca ne osećaju dobro, bilo u vidu malaksalosti, grozničavog stanja, ili ako imaju proliv, povraćanje, treba prestati hraniti ih mlekom. Umesto mleka treba ih hraniti čorbom od trave zvane titrica, a nije loše kuvati čaj od kamilice.

Ako dete mokri u postelji, ne treba ga ni grditi ni tući. Uostalom ono nije ni krivo. Ako bi pak tražili krivca onda to sigurno ne bi bilo dete, već roditelji. Takvo dete treba da uveče ne pije niti jede vodena jela. Pri polasku u postelju dete treba ponuditi da mokri i nekoliko puta u toku noći ga buditi. To treba činiti duže vremena i dete će sigurno prestati da mokri u postelji. Meñutim ako se pored ovih mera stanje ne popravi onda preporučujemo da se takvo dete leči. Uputstva u ovoj knjizi, ali u odeljku lekovitog bilja.

Može pomoći i kupanje u vodi u kojoj se kuvala kristova kora.


NAŠ INTIMNI ŽIVOT

KORISNI SAVETI ZA NEGU LICA I RUKU U svakodnevnom poslu svaka žena je prinuñena, naročito za poslove u kuhinji, da radi i takve

poslove koji ne samo što su prljavi već od tih poslova ruke postaju rapave. Na primer manipulacija sa hladnom i toplom vodom. Od toga koža na rukama puca te one postaju grube. Ovo je naročito važno za zimski period. Da bi se ovo izbeglo, vodu, sa kojom se radi treba uvek ublažiti. U hladnu vodu usuti malo tople i obrnuto. Kada se ruke ovlaže treba ih što pre osušiti. Naravno to učiniti čim se posao završi. Onda ruke oprati, izbrisati, osušiti i namazati kremom (poželjno masnom).

Takoñe koža na licu dosta strada. Voda, topla i hladna, razne kiseline od voća i povrća, soli i esencije, para i drugo, utiču da koža na licu, kao i na rukama postaje gruba, dobija neestetsko crvenilo itd. U ovakvom slučaju odnosno ukoliko se desi da se na licu pojave crvene fleke i da je koža od svega pomenutog nadražena, treba staviti radi smirivanja kože, obloge od lipovog čaja ili kamilice. Pre obloga lice treba dobro istrljati maslinovim uljem.

Dugački nokti su velika smetnja pri domaćem radu. Oni se, uostalom, i sa mukom održavaju. Stvar je pojedinca da drži ili ne, tako dugačke nokte. Preporučujemo ipak da se treba ravnati prema vrsti posla koji dotično lice obavlja. Naime, koliko takvi dugački nokti smetaju pri radu, ili je posao takav da se stalno prljaju onda je bolje te nokte iseći na normalnu meru. Za sečenje noktiju preporučujemo ne makazice, već specijalnu turpijicu.

Ruke treba prati u toploj vodi, koristeći se četkicom i sapunom, a vodi treba dodati kašičicu boraksa. Zatim ruke isprati u hladnoj vodi, bez sapuna, ali sa malo limunovog soka.

Belance razmućeno sa sokom od limuna i nekoliko kapi kolonjske vode je odlično sredstvo za negu ruku.

Ukoliko su Vam prsti požuteli od duvana, to možete očistiti pomoću kore od limuna, ako dobro istrljate požutela mesta. Posle čišćenja povrća i voća obično ruke, a naročito prsti pocrne. Ove mrlje skinućemo ako ruke istrljamo sirćetom.

KAKO ĆE ŽENA U RADNOM ODNOSU NAĆI VREMENA ZA KOZMETIKU Posle gornjih par saveta iz opšte higijene ruku i lica, želimo, takoñe kroz savete, da kažemo nešto

o kozmetici. Sama reč kozmetika je još uvek za pojedine žene na selu i u gradu takav pojam, da one misle kako

za tako nešto nemaju vremena. Posao u preduzeću, zatim posao kod kuće, to je već premnogo da bi se moglo stajati satima ispred ogledala.

Ovakvo pogrešno shvatanje proizilazi uglavnom što se pod reči kozmetika podrazumeva šminkanje i kinñurenje, a ne ono što ustvari kozmetika znači.

A kozmetika je umereno, ali redovno održavanje čistoće. Kako će žena sebi obezbediti vreme potrebno za ličnu kozmetiku? Lako je na ovo pitanje odgovoriti, kada se zna da je za kozmetiku dovoljno ono svakodnevno umivanje, pranje ruku i nogu, održavanje kose i naravno nega lica. Drugim rečima nega tela treba da se vrši svakog dana, a za to je potrebno najviše pola sata. Možemo tvrditi da i najzaposlenija radnica ili domaćica može u toku jednog dana imati svojih pola sata za ličnu kozmetiku. U ostalom svaka žena je i dužna da sprovodi higijenu i zbog sebe i zbog okoline u kojoj živi.

Da kozmetika nije preterivanje možemo videti iz ovakvih primera. Ako muškarci svakodnevno peru kosu oni ne samo da neće od toga imati koristi već mogu imati štete. Za kosu je dovoljno pranje jednom nedeljno, koristeći odgovarajući šampon ili sapun, a da se tokom nedelje primenjuje uredno češljanje i održavanje.

Takoñe i žene mnogo puta preteruju, misleći pri tome da savesno održavaju higijenu svoga tela. Uzmimo na primer da pojedine žene svakodnevno peru, ili raznim sredstvima ispiraju polne organe. Preteranim pranjem one mogu izazvati infekciju koju nikako nisu očekivale. Posebno ako za ispiranje koriste razne hemikalije (sredstva za ispiranje). Svaki organ, u vrlo složenom organizmu žene i čoveka ima svoju sposobnost. odbrane, te se i pomenuto ispiranje kod žena treba vršiti samo sredstvima koja se preporučuju od lekara.

Iz svega rečenog, želimo da još jednom podvučemo da nega tela - kozmetika treba da se vrši svakog dana, a ne jedanput nedeljno. Svakog dana ukupno pola sata nije mnogo, ali je veoma važno to vreme sebi obezbediti.


Uzećemo kao primer i negu kose kod žena. Nije dobro ako se kosa nekoliko dana nosi povezana maramom. Kosa se mora četkati svakog dana, a prati je samo jedanput nedeljno. Kada se naviknemo ovakvom redovnom postupku onda nam sigurno neće predstavljati nikakve poteškoće a pri tome smo zadovoljili potrebu kozmetike.

NEGA KOSE Kosu ne treba prati često već u odreñenim vremenskim razmacima kako smo već naveli. Ali da

kosu nebi prali često potrebno je da se sačuva od prašine. Prilikom rada u kući dobro je povezati kosu maramom. Posle čišćenja maramu obavezno skidati, a kosu očešljati. Prilikom pranja kose i stavljanja viklera lakoće treba odozgo povezati m&ramu. Ovde je to potrebno ne samo zbog eventualnog prljanja, već i zbog toga da se vikleri ne vide.

Prilikom pranja kose trebamo znati nekoliko važnih stvari. Prvo treba izabrati vodu. Najpodesnija voda za pranje kose je kišnica. Ona je mnogo bolja nego bilo koja druga.

Zatim treba izabrati sapun. Najbolji su razni šamponi za svetlu i tamnu kosu. Onda je važno ispiranje kose. Ukoliko je kosa mnogo masna vodi treba dodati 1/2 kafene kašičice salmijaka. To je potrebno da bi se ostaci masnoće stopili. Ispiranje se nastavlja vodom, u kojoj se dodaje malo vinskog sirćeta ili limunovog soka.

Ukoliko je kosa suva, takvu kosu treba posle pranja prvo osušiti pa onda istrljati sa mešavinom alkohola i ulja. Ova mešavina se priprema od 200 grama razblaženog alkohola (70% alkohola) i 10 grama bademovog ulja. Prilikom pranja trljati kosu a ne i kožu glave.

Da bi kosa bila lepa i sjajna treba je češljati ujutru i uveče po pet minuta. Tada se kosa češlja u raznim pravcima. Ukoliko se kosa ne održava čisto, ovako kako smo napomenuli, može se u kosi pojaviti perut. A to je razlog više da kosu treba uredno držati ne samo radi higijene, već i zbog eventualne bolesti kose.

NEGA LICA Kada je vreme previše toplo lice treba namazati sokom od krastavaca za vreme rada. Pošto se

poslovi završe taj sok obavezno oprati. Obzirom da za sve ovo treba vrlo malo vremena a. koristi od toga imamo sigurno. ovo ne bi trebalo propustiti.

Lice treba održavati što čistije, ali to ne znači da se trebamo koristiti raznim pomadama i praškovima. Meñutim svaka žena trebalo bi da traži savet lekara, ukoliko se na njenom licu pojave bilo kakve pegice ili slično. Zatim treba svaka žena da zna da li je njena kosa masna ili suva, te prema tome da uzima neophodne preparate za kosu (lak, losion). Za negu. lica ne postoji jedan odreñeni recept, a to znači, da kao i kosa, koža nije jednaka. Meñutim sigurno je da za negu lica nije dovoljno koristiti samo sapun i vodu.

Mnogo puta vrsta hrane može pomoći da lice ima lep ten, i da se na koži lica ne pojavljuju bubuljice. Takoñe ako znamo pravilno upotrebljavati razne kreme nije loše koristiti ih. U ovom smislu možemo dati neka uputstva.

Prilikom pranja lica ujutru, potrebno je da se namaže vrlo tankim slojem kreme, a to je ustvari zaštitni sloj koji čuva lice od nečistoće. Ovu kremu treba očistiti ako se želi izaći, ili kad se posvršavaju poslovi po kući. Umesto ove kreme, ukoliko je trenutno nemamo, možemo se poslužiti običnim punomasnim mlekom ili uljem.

Obzirom da sve kože nisu jednake, potrebno je da svaka žena pokuša da ustanovi koje sredstvo njoj najbolje odgovara, koja krema i slično. Preporučujemo da se kreme koriste za kožu lica samo ukoliko je koža suva. Za masne kože nije potrebna krema. Postoji koža koja je osetljiva na obični sapun. Takvu kožu treba prati penušavim sapunom, koji se obično koristi za odojče, U slučaju da i ovakav sapun škodi, onda mora konsultovati lekara i koristiti sredstva koja on preporuči.

NEGA KOŽE U glavnom pod negom kože podrazumevamo pranje. Mnogi ljudi to rade vrlo loše i nepravilno.

Naime peru se u Lavoru ili u koritu. To je više nego loše, jer se tako pranje vrši samo delimično. Naime vodom kojom se umivamo nije čista jer smo je sami zaprljali.

Pravo pranje je pranje tekućom vodom. Kupanje treba da bude vodom koja nije ni previše topla ni previše hladna. I topla i hladna voda

nisu preporučljive za malokrvne osobe, za one koji se žale od srca itd. Preporučujemo kupanje ispod guša, sa vodom koja nije prevruća.


Pored već rečenog potrebno je, radi održavanja higijene kože, sunčanje i boravak na čistom vazduhu.

KONTRACEPCIJA Sprečavanje poroda na veštački način svakako da nije preporučljivo radi zdravlja žene. Ali je to

ponekad jedini moguć način, u planiranju porodice. KONTRACEPCIJU treba shvatiti kao meru za ograničavanje poroda. Naime ako se već ne želi

poroñaj, bolje je to postići izvesnim metodama pažnje i upotrebe kontracepciskih sredstava nego vršiti abortus. Napominjemo da je jedan od glavnih uslova da kontracepcija bude uspešna poznavanje metode. Pojedine metode zahtevaju veliku spretnost. Smatramo da nije i ne sme to biti prepreka. Tehniku upotrebe raznih sredstava trebaju ozbiljno shvatiti i žene i muškarci. A kao kod mnogih drugih radnji stvar navike učini svoje.

Meñutim, u primeni kontracepcionih sredstava vrlo je važno odabrati metod, ali takav da što manje pričinjava smetnji prilikom samog polnog akta. Naime postoje psihološke smetnje. Zamislimo dva partnera koji su prošli kroz sve predradnje, seksualni odnos je u toku i odjednom ... sve se mora prekinuti. Znači postoje tehničke manipulacije u primeni kontracepcionih sredstava, koje remete normalan tok seksualnog odnosa. Ovo je slaba strana skoro svih poznatih sredstava u kontracepciji. Zato postoji i odbojnost za primenu. A posledica toga je veštački prekid trudnoće, što može na ženu ostaviti trajne veće ili manje posledice. Naravno i danas se radi na pronalasku novih metoda i to takvih koje bi uspešno delovale, a neće remetiti tok ljubavne igre.

Dok prezervativ može više neugodno da deluje na muškog partnera u prekidu ljubavne igre, pa delimično nepovoljno na oba partnera, dotle na primer „Emko" isključivo psihički u negativnom smislu može delovati na ženu. Naime ako je već upotrebila EMKO ona predstavlja da će doći te večeri do polnog odnosa. Ukoliko se to ne desi to je za nju svesno ili nesvesno razočarenje, čak i u slučaju da žena ne želi polni odnos. A to znači da i metode koje se primenjuju u vidu tableta, tampona, ili pasta vaginalno neposredno pre polnog odnosa imaju svoje nedostatke.

Da li će se u budućnosti pronaći i takav metod, odnosno sredstvo koje će omogućiti da se i ovaj psihološki moment izbegne, to je stvar nauke i budućnosti. Meñutim, od davnašnjih vremena poznat je metod prekinutog snošaja. Posle mnogih naučnih ispitivanja, došlo se do zaključka da ovaj metod nije štetan po zdravlje ni žene ni muškarca. Ali ipak ovaj metod se ne preporučuje uglavnom zbog toga što ima mnogo sigurnijih i lakših metoda. A drugo je pak pitanje što nijedan od tih metoda nije u potpunosti dobar,. bilo zbog neophodnih mehaničkih manipulacija ili psiholoških nedostataka.

Ipak postoji psihološki efekat koji se može očekivati od kontracepcije. To je da se partneri oslobode straha od začeća. Ono što ohrabruje već danas ima dosta dobrih sredstava, a nova ispitivanja obećavaju nove daleko savršenije metode u kontracepciji. Možda će se vremenom pronaći takva savršena tableta koja će moći da deluje na duži vremenski period, a time bi se mnogo postiglo u psihološkom pogledu.

SREDSTVA ZA KONTRACEPCIJU Postoje pri ambulantama i klinikama savetovališta za kontracepciju. Ali za pravilnu primenu

kontracepciskih sredstava uputstva se mogu dobiti i u drugim savetovalištima, a naročito se može tražiti mišljenje lekara, gde se može dobiti i recept za nabavku.

SREDSTVA ZA KONTRACEPCIJU dele se na dve grupe. Prva grupa obuhvata metode pri kojima se ne upotrebljavaju sredstva za kontracepciju, a začeće se ipak onemogućuje. To su metode gde partneri dogovorno rešavaju taj svoj problem.

Ovakvih metoda nema puno. Kao prvi možemo spomenuti pre kinuti snošaj (coitus interruptus). To je postupak, kada muški partner kada doñe do kulminacije, pre izbacivanja semena prekine snošaj. O ovoj metodi se mnogo diskutovalo u naučnim krugovima, koliko on kao takav, može da utiče na zdravlje žene ili muškarca. Do danas se o tome zna sledeće: Higijena je zastupljena, jer se cela metoda sastoji u tome da se odreñenog momenta izvadi spolovilo iz rodnice. Zatim da je to vrlo jednostavna metoda. Ali u pogledu zdravlja postoje dvojaka mišljenja. Savremena ispitivanja govore o tome da ipak nema težih posledica osim u slučajevima kada žena ne doživi orgazam. Ona ostaje sa napetim živcima, lakoće ne popušta napetost mišića u materici, što može da izazove bolove, ili neuredno krvarenje. Znači ova metoda se ne zabranjuje, a poznato je, na osnovu ankete da se ogromna većina, u našem narodu, služi upravo ovim metodom. Meñutim to je najnesigurniji način, jer i pored najveće pažnje u rodnici može ostati nešto semene tekućine i tako ipak da doñe do trudnoće.


U OVOJ PRVOJ GRUPI pored pomenute metode ima još sterilizacija, gde se kod žene operativnim putem podvezuju jajovodi, ili kod muškaraca takoñe operacijom izvrši sterilizacija. Uglavnom postupak je lakši kod muškaraca. A težih posledica nema ni kod jednog. Će smanjuje se seksualni nagon. Meñutim ovakav način, iako zakonom nije zabranjen on se, skoro i ne sprovodi. Osim kada je to potrebno zbog medicinskih, drugih razloga.

METODE ZAŠTITE ZA VREME DOJENjA. Naime postoji verovanje da dugotrajno dojenje može sprečiti začeće. Ali nije dokazano da je ova metoda potpuno sigurna.

IZ OVE GRUPE spomenućemo samo još jednu metodu za koju se smatra da bi mogla biti najsavršenija metoda u kontracepciji. Upravo to se može reći, jer se ne upotrebljava nikako sredstvo za kontracepciju, ali to je do sada samo teorija, a sama metoda zove se:

METODA KNAUS-OGINO Već smo napomenuli da je to teorija. Nju su postavili japanski lekar Ogino i austrijski naučnik

Knaus. Naime Ogino je postavio ovu zanimljivu teoriju o menstruacionom ciklusu. A tu istu teoriju dalje je razradio i dao joj popularnost u narodu Knaus. Zato se ta metoda zove Knaus-Ogino.

Ova metoda sastoji se u sledećem: U menstruacionom ciklusu je poznato da žensko jaje živi samo jedan dan. Takoñe je poznato da spermatozoidi žive 2-3 dana u ženskom organizmu. Pošto je ovo poznato potrebno je sam( prečiti susret spermatozoida sa ženskim jajetom. Treba znati kada je jaje došlo u jajovod i onda sprečiti polni snošaj dva dana ranije i dva dana kasnije. To bi bilo dovoljno da se spermatozoidi ne sretnu sa ženskim jajetom, a time je sprečeno začeće.

Po ovoj teoriji dani kada je moguće oploñenje nazvani su plodni, a dani kada je nemoguće neplodni. Na osnovu podataka prikupljenih, a koji se odnose na tačno odreñeno vreme početka i kraja menstruacionog ciklusa može se napraviti obračun kada je snošaj bezopasan, to jest kada partneri slobodno mogu imati noćne odnose a da se ne boje začeća. Znači sazrevanje i izbacivanje jaja u jajovod ima svoj ciklus. Ako bi znali tačan dan sazrevanja i izbacivanja jajeta ova metoda bi, ponovo napominjemo bila najsavršenija. Ali u svemu tome najteže je baš ovo obračunavanje i. bar do danas nikada nije bilo moguće da se to stoprocentno ustanovi. Vredi ipak sve to pokušati, a postupak bi bio sledeći: Moramo posmatrati sa kakvim razmacima se javlja menstruacija i koliko dana traje. Ukoliko menstruacija počinje na svakih 28 dana jaje dospeva u jajovod 15-ti ili 16-ti dan od početka poslednje menstruacije. Obzirom da je kod svake druge žene različit to i trajanje menstruacije, mora se uzeti kao opasno vreme dva do tri dana unazad, i dva do tri dana unapred. U navedenom slučaju zabranjeni dani bili bi počev od 12 dana do 16-tog dana, računajući sve, kako je već rečeno od početka poslednje menstruacije. Po ovoj teoriji su svi ostali dani osim 12, 13, 14, 15, 16 i 17-tog dana, potpuno bezopasni po začeće. Kako smo već napomenuli menstruacioni ciklus je različit kod žena, zavisno od mnogih okolnosti, konstitucije same žene, podneblja i klimatskih uslova, profesionalne delatnosti i drugo, te zato opasni dani moralo bi da se pomere još po dva dana unapred i unazad. A to znači da se treba paziti već od 9-tog dana do 18-tog od dana početka poslednje menstruacije.

Ukoliko se menstruacija pojavljuje na svakih 30 dana, obračun bi bio sličan. Na osnovu podataka, ako recimo žena posmatra tok svog ciklusa jedan duži vremenski period na primer godinu dana, može se napraviti i šema verovatnoće začeća. Ali preporučujemo da se za precizniji obračun, sa prikupljenim podacima, treba obratiti u savetovalištu za kontracepciju nadležnom stručnjaku.

DRUGA GRUPA SREDSTAVA ZA KONTRACEPCIJU U ovoj grupi spadaju kontracepciska sredstva kojim se partneri služe pri polnom odnosu. Tu je

najvažnije da oni izaberu, dogovorno, ono sredstvo koje im neće pričinjavati u velikoj meri ni psihičke ni tehničke poteškoće. Obzirom da najsavršenije sredstvo za kontracepciju do danas nije pronañeno, mora se izabrati jedna od onih koje postoji.

To bi trebalo da bude higijensko, jevtino, naravno i estetsko, a koliko će biti sigurno zavisno je od toga u kolikoj meri su se partneri na to navikli.

Korišćenje sredstava za kontracepciju, iz ove druge grupe i treba da postane navika. Ako se neredovno koriste onda ona nemaju svoju svrhu.

IZ OVE GRUPE nabrojaćemo i opisati nekoliko, sa napomenom da postoje mehanička i hemijska sredstva.


PREZERVATIVI To je mehaničko sredstvo za kontracepciju koje koristi muškarac. Ono se najviše upotrebljava.

Sigurno je i nije nepogodno za upotrebu, ma da ima svojih nedostataka. To je ustvari zaštitna guma koju muškarac navlači na spolovilo u vreme snošaja. Glavni

nedostatak je što se prekida tok ljubavne igre. Poželjno je pre početka snošaja vrh prezervativa namazati nekom masnom tečnošću na primer kontracepciskom pastom „Genotan.

ULOŠCI U MATERICI Izrañuju se od plastičnog materijala. Imaju različit oblik i veličinu. Postavljaju se u materici i tu

svojim trajnim prisustvom sprečavaju začeće.

VAGINALNA DIJAFRAGMA Izrañuje se od gume u obliku kapice. Ima ih različitih po veličini. Obično se u upotrebi traže

brojevi od 65 do 85. Tu je najvažnije da se dijafragma pravilno postavi. Ona tada sprečava prolaz spermatozoida u ušće materice. Obavezno se upotrebljava zajedno sa pastom. Njome se namaže sa strane te tako pasta sprečava prolaz semene tekućine pored dijafragme. Ona ženi ne prouzrokuje nikakvih smetnji. Ona je čak ne oseća kako pri snošaju. tako i pri hodanju. Osim toga ne oseća je ni muškarac prilikom polnog odnosa.

Dijafragma se posle upotrebe mora oprati u čistoj, tekućoj vodi, sapunom, zatim se osuši, napraši talkom, ostavi u kutiju i tako se može čuvati oko dve godine.

EMKO To je besplatno sredstvo za kontracepciju, a može se nabaviti u savetovalištima, dok u opštim

ambulantama može se dobiti recept. Ambalažirano je u bočicama. Svaka bočica sadrži količinu za otprilike 150 korišćenja. Bočicu sa ovim sredstvom treba držati gde nije prevruće ni previše hladno. Za način upotrebe treba se raspitati tamo gde se ovo sredstvo nabavi. Upotreba je vrlo prosta ali ipak zahteva izvesnu tehničku operaciju koja se izvodi preko zatvarača i cevčice (aplikatora).

GENOSAN To je pasta koja se upotrebljava zajedno sa dijafragmom. U tom uporednom korišćenju ona je vrlo

sigurna.

KONTRAFER TABLETE Kao i Emko i Genosan to je hemijsko sredstvo za kontracepciju. Upotrebljava se ovako: Na oko

10 minuta pre snošaja tableta se malo nakvasi vodom i stavi u rodnicu. Treba se .staviti što je moguće dublje. Tableta se u vagini rastvori i na sluzokoži stvara penušavu površinu. Pena ne samo da sprečava prolaz spermatozoidima u Matericu, već ih svojim hemijskim procesom uništava. Po završenom polnom odnosu žena se ne sme odmah ispirati. Ona bi na taj način odstranila penu i onemogućila njeno dejstvo.

Ne možemo reći da je ovo sredstvo sasvim pouzdano. Posebno u kritičnim danima. To jest u danima kada je oploñenje potpuno moguće, pošto je došlo do ovulacije. Potrebno je pratiti svoj kalendar menstruacije. Onda se bar otprilike može znati kada su dani opasni. U tim danima snošaj se treba vršiti sigurnijom metodom (prezervativ, dijafragma).

SAVETI TRUDNICI U savremenoj nauci smatra se da je najkritičniji deo života ona faza u majčinoj utrobi, znači

razdoblje graviditeta majke, vreme od začeća do poroda. U tom razdoblju plod ide evolucijom razvoja, to jest on se razvija transformirajući evoluciju postanka sveta koja počinje od vode.

Dok plod lebdi u amnionskoj tečnosti i razvija se, posteljica ga štiti, vršeći sve potrebne radnje za održanje ploda. Ona prima potrebne a izlučuje nepotrebne materije. Meñutim, posteljica ne bi bila u stanju da plod zaštiti od raznih virusa, koji mogu biti vrlo opasni. Jednom reči za tih 9 meseci dešavaju se velike promene u razvoju, te je zaista potrebna pažnja majke, ne samo u pogledu higijene, već i u pogledu ishrane.

Pravilnom ishranom trudnice, osobito u poslednjem razdoblju nošenja sprečavamo nepravilnosti nošenja i razne poremećaje u toku poroñaja. Trudnica je manje sklona pobačaju ili poroñaju pre vremena, dete se raña zdravije i u prvim mesecima bolje napreduje.


Pravilan tok nošenja zavisi ne samo od dobre ishrane za vreme trudnoće, već i od preñašnje ishrane i kondicije žene. Pod pravilnom ishranom podrazumevamo hranu, koja sadrži potrebne količine belančevina, masti, ugljenih hidrata, mineralnih sastojaka i vitamina. Hrana, koju prima trudnica, treba da sadrži povećanu količinu životinjskih belančevina.

One su potrebne i sadrže mineralne sastojke, koji su telu potrebni za njegovu izgradnju. To se odnosi i na životinjske belančevine, koje su potrebne za razvoj ploda u majčinoj utrobi. Trudnica će podmiriti životinjske belančevine većom potrošnjom mleka ili sira, jaja i mesa. Ali trošenje prevelikih količina tih namirnica u poslednja tri meseca nošenja može opteretiti bubrege i poremetiti njihov rad.

Hrana trudnice mora biti bogata i vitaminima i mineralnim sastojacima. Potrebne vitamine i mineralne sastojke. trudnica će podmiriti ako uzima dnevno veće količine voća i povrća. Voćem i povrćem postiže se ujedno i pravilno pražnjenje creva, što je vrlo važno za vreme trudnoće.

Od mineralnih sastojaka naročito je potreban kalcijum i fosfor, koji imaju važnu ulogu u ishrani trudnice. Kalcijum i fosfor zajedno s vitaminom D služe za izgradnju i pravilan razvitak kostiju. Kalcijum i fosfor potreban je, dakle, plodu u majčinoj utrobi, odojčetu u njegovom razvitku i kasnije kao odraslom čoveku. Ako trudnica ne prima u hrani dovoljno kalcijuma i fosfora, plod će se u .majčinoj utrobi razviti, ali na štetu majke. Pomanjkanjem kalcijuma i fosfora u ishrani trudnice dolazi do kvarenja i ispadanja zuba. Potreban kalcijum i fosfor najbolje se podmiruju mlakom.

Poznato je da trudnica u prvim mesecima trudnoće ocena pogrebu za povraćanjem. Toj pojavi treba posvetiti posebnu pažnju, jer povraćanje može izazvati slabljenje organizma, a time i umanjenu otpornost prema bolestima. Za slučaj povraćanja trudnica treba da se obrati za pomoć lekaru.

Trudnica mora da se, pored dobre i zdrave ishrane, što više kreće po čistom vazduhu. Njena lična higijena, kao i higijena oko nje, je lakoće važan faktor da se očuva njeno zdravlje, kao i dobar poroñaj:

Poznavanjem namirnica, odnosno poznavanjem iz kojih hranljivih Sastojaka se namirnice sastoje, možemo pravilno planirati ishranu trudnice.

Kada je već došlo do poroñaja, žena u svojstvu dojilje, lakoće ima veoma važan zadatak da othrani sebe i svoje dete. A pravilnom ishranom ona će sačuvati kako svoje, tako i zdravlje

SAVETI MAJCI I NEGA ODOJ ČETA Pravilnim nošenjem i ishranom novoroñenče dolazi na svet. Normalno roñeno treba da bude teško

3,4 do 3,8 kg. a visoko 45 do 55 sm. Zdravo novoroñenče ima nežan glas prilikom plača, normalnu temperaturu, jedro je, crvene kože, dobro sisa i spava.

Za slučaj da se poroñaj izvrši van porodilišta treba uraditi sledeće: Pupak novoroñenčeta povezati sterilnom (prokuvanom) belom vrpcom na dva mesta. Prvi zavezak da bude dva prsta daleko od pupka, a drugi 10 sm. od prvog zaveska. Zatim se makazama koje su takoñe prokuvane prereže pupkovina, lospe se dermatol praškom, poveže se trbuščić preko pupka čistim belim zavojem. Kroz 10 dana pupkovina će se osušiti i otpasti. Sve ovo što smo ovde naveli uradiće babica ukoliko se poroñaj izvrši na akušerskom odeljenju u bolnici.

Za prvih 5-10 dana dete treba kupati samo toliko da bi se očistilo od nečistoće i probave. Najviše 10 dana potrebno je da pupkovina otpadne i onda treba početi sa kupanjem deteta. Pri tome treba paziti da kupanje bude u jednom odreñenom vremenu. Temperatura vode za kupanje deteta treba da odgovara njegovoj temperaturi a to je temperatura od 37°C. A temperatura sobe treba da bude oko 20° celzijusovih. Poželjno je da se dete kupa pre nego što se hrani. I treba paziti da se dete ne kupa posle podoja. To je zbog toga što može doći do povraćanja.

Za kupanje treba koristiti specijalno nabavljenu plastičnu kadicu. To treba činiti ovako: Staviti kadicu na stolicu. Pre kupanja proveriti da li je kadica čista. Zatim pripremiti na pogodno mesto veliki vunasti peškir. Detetu prvo oprati lice mekanom krpicom prethodno namučenom u mlakoj vodi. Ova krpica ne sme biti sapunjava. Zatim isprati hoc, a to se najbolje može učiniti komadićem belog pamuka ili vatom, koja je prethodno bila u toploj vodi. Na kraju sličnim postupkom oprati detetu oči. Uši, usta oprati mu slično, pažljivo kao što smo napomenuli za nos, samo usta se ne smeju trljati da se ne bi povredilo. Vodu pre kupanja deteta probati laktom desne ruke. Zatim produžiti kupanje deteta pažljivo ga stavljajući na leña s tim što se stavi. jedna od čistih pelena da mu bude ispod glavice, kako mu ne bi voda išla preko lica. Za kupanje treba koristiti obavezno dečji penušavi sapun. Dalje preporučujemo da se majka pridržava saveta najbližeg porodilišta, a preko babice koju ono šalje. Misli se na razne masti koje se upotrebljavaju da bi dete ostalo čisto, te da se sačuva raznih mogućih infekcija, krastica i slično.

Naročitu pažnju treba posvetiti pelenama kao i celoj garderobi deteta.


DOJILjA - MAJKA mora voditi računa o sebi, o svome zdravlju, da bi mogla da odneguje dete. A da bi se to postiglo treba u prvome redu posvetiti najveću pažnju ličnoj ishrani i higijeni.

Dojilja treba povećati ne samo kaloričnu vrednost svoje hrane nego i njen sastav. Naime hrana mora da bude vrlo raznovrsna i prilagoñena potrebama kako svojim tako i deteta. Može se čuti u narodu uzrečica: „Majka treba da jede za dvoje". Ali mi tvrdimo da u tome nema istine. Prekomerna potrošnja hrane može samo majci povećati telesnu težinu, ali joj neće pomoći da ima više mleka za dete. Preporučuje se umerena ishrana i povećana potrošnja mleka, sira, jaja i mesa. Dojilja treba da troši oko 1 litar mleka dnevno, jer eventualni nedostatak mleka, može imati izvesnih posledica. Zato se onda trebaju koristiti namirnice sličnog sastava, kao na primer sir. Potrebu za hranom tečnog sastava majka treba da podmiruje, potrošnjom voćnih sokova. Zatim preporučuje se korišćenje, u što većoj meri voća i povrća. Dojilja ne bi trebalo da pije alkoholna pića. Eventualno može joj biti dozvoljeno osrednja čaša piva ili vina ali samo posle dobrog jela. Takoñe dojilja ne bi trebala da puši jer to može da ima negativne posledice na Odojče.

Pored pomenutog veoma je važno dojilji obezbediti mir. Naravno treba prvenstveno misliti na duševni mir. Psihičko opterećenje (nepotrebne svañe) može imati štetne posledice kako na majku tako i na odojče. Duševno stanje može uticati da se smanji količina mleka potrebna za odojče. Naravno mleko ne menja sastav niti je slabijeg kvaliteta, jer majčino mleko je uvek dobro.

Napominjemo da i težak fizički rad može nepovoljno da utiče na pravilan tok dojenja. Zato dojilju treba poštedeti teških fizičkih poslova.

Sve je to potrebno da bi dojilja - majka pravilno i dobro izvršila svoj zadatak, a to je odgoj deteta. U smislu ovih pravila čuva se i hrani dete negde do kraja trećeg meseca od njegovog roñenja.

Onda nastupaju novi zadaci za majku, a to je dopunjavanje hrane deteta. ODOJČE u četvrtom mesecu života dobija pet podoja. Pored ovoga, izmeñu podoja, potrebno je

da dobija dva puta dnevno po 6 kafenih kašičica voćnog soka, vitamine A i D, čorbu od zeleni i 4 kafene kašičice voćnog pirea. Voćni pire može se pripremiti od jabuka, kajsija ili drugog voća koje je za majku najprikladnije.

Kada nastupi peti mesec odojčetu, ono u većini slučajeva udvostruči svoju telesnu težinu, u odnosu na onu težinu koju je imalo pri poroñaju. U ovo doba ishrana majčinim mlekom je i dalje korisna, ali ne i potpuna i dovoljna hrana. Zato dete mora dobijati pored obaveznih četiri podoja jednu mlečnu kašu. Ova kaša dolazi kao zamena za peti podoj. A to se čini zbog toga da bi dete imalo raznovrsniju hranu. Kaša koja se daje detetu priprema se od razblaženog kravljeg mleka, koje se može pomešati sa jednom osminom kuvanog žumanceta. Količina ovoga kuvanog žumanceta postepeno se može povećavati, tako da se posle mesec dana može dati jedno celo žumance.

Izmeñu obroka nastavlja se sa davanjem onoga što se davalo kao dopuna hrane u četvrtom mesecu. To je vitamin A i D voćni sokovi (dva puta dnevno po 6 kašičica), čorbe od zeleni i 5 kašičica voćnog pirea.

U ishrani deteta treba uvek ići postepeno sa dodavanjem sokova, voća i povrća kao i mesa počev od jedne kašičice pa na više. Ukoliko detinji stomačić reaguje prolivom, obavezno se obratiti savetovalištu za majku i dete ili dečjem lekaru.

Napominjemo da se detetu može još od prvog meseca života dodavati voćni sokovi i to: Za prvi mesec dana počev sa jednom kašičicom pa postepeno povećavati broj kašičica. U drugom mesecu povećati broj kašičica. U trećem mesecu detetu se može zameniti najslabiji podoj propasiranim kompotom od voća i to onoliko kafenih kašičica koliko dete ima meseci dok u četvrtom mesecu detetu, kao što smo već rekli treba se za ishranu davati kaša od razblaženog mleka i osmine žumanceta.

Dalje preporučuje se u petom mesecu života odojčeta davanjs povrća sa mesom ili džigericom. To mora biti sve propasirano. Krajem istog meseca može se i zapržiti i to tako što se u šerpicu stavi jedna kafena kašičica brašna. Potrebno je mešati da ne zagori, a zatim se sipa kašičica od povrća. Posle pasiranja dodati izrendano meso ili džigericu p to počev sa jednom kašičicom na povećavati postepeno.

Ovo pravilo treba upamtiti: Povrće se daje onoliki broj kašičica, kada se broj meseci deteta podeli na dva, a meso kada se broj meseci smanji za jedan mesec i podeli sa dva.

Tako do desetog meseca a onda pored pasiranog povrća i voća može dobijati seckano meso ili džigericu.

EVO i nekoliko recepta u vezi gornjih uputstava:

SOK OD VOĆA ZA DETE Dobro oprati voće iscediti pomoću sprave za ceñenje, zasladiti po ukusu, prokuvanim šećerom.


Ukoliko se priprema sok od limuna, njega obavezno treba razblažiti prokuvanom zaslañenom vodom.

ČORBA OD ZELENI U 100 grama posoljene vode kuvati dobro opranu i oljuštenu jednu šargarepu, jedan peršun i jedan

paškant. Tome dodati pola kafene kašičice očišćenog u opranog pirinča. Ovu masu stalno dolivati vrelom vodom onoliko koliko ispari i kuvati je dok omekša. Kada je zelen kuvana, propasirati je i čorbu ponovo staviti na vatru da još jednom proključa.

RAZBLAŽENO KRAVLjE MLEKO Priprema se ovako: 100 grama kravljeg mleka sa dve kašičice šećera i 50 grama vode kuvati 10

minuta od početka ključanja.

MLEČNA KAŠICA U 100 grama razblaženog kuvanog mleka postepeno sipati Jednu kafenu kašičicu griza ili

prepečenog belog brašna ili prethodno samlevenog keksa. Tome dodati 1 i po kafenu kašičicu šećera i kuvati 15-20 minuta.


UREðENjE STANA Uglavnom se misli na estetsko ureñenje. Jedan stan ima više odsoljenja i svako za sebe je

namenski veoma važno. Predsoblje, kuhinja i soba, kupatilo, špajz i drugo. Svako od ovih odeljenja ima svoju namenu i svrhu, a u celini čine STAN.

Nemamo namere da pišemo o projektima kakvih sve stanova može biti, zašto se grade po ovom ili onom principu i slično. Interesuje nas stan kao prostor za život i rad.

PREDSOBLjE To je u pravom smislu ogledalo ljudi, jer to je ustvari početak stana i u neku ruku raskrsnica. Ko

ulazi u stan, u predsoblju već dobija utisak, prvi utisak, kakav je stan i kakvi su ljudi u njemu. U predsoblju se dočekuju oni, koji ulaze u stan. Prema tome to treba i da bude namenski sreñeno. Znači tamo treba da bude obavezno postavljen čiviluk, poželjno da je stojeći ili ogledalo toalet. To je potrebno zbog garderobe ukućana i gostiju. Zatim u predsoblju treba još postaviti ormančić za cipele. On služi za smeštaj cipela. Svetlo u predsoblju ne sme biti mnogo jako obzirom da se u predsoblje dolazi iz mraka.

Prema veličini predsoblja ono se može namestiti kao hol, odeljenje za prijem, u kom slučaju bi se postavili odgovarajući rekviziti a naročito sto sa stolicama. Poželjno je da se u predsoblju na pogodnom mestu postavi cveće. Ono može veoma ugodno da deluje na one koji tu prolaze.

Inače predsoblje može biti duguljasto ili četvrtasto. I u jednom i u drugom slučaju u njemu treba postaviti sve što je neophodno, ali ništa suvišno.

KUHINjA Prostorija koja služi za rad u stanu to je kuhinja. Drugim rečima to je, obzirom na svrhu, kućna

radionica. Moderna kuhinja treba da bude tako opremljena da omogući brz i kvalitetan rad domaćice. To

znači da svaka stvar u kuhinji treba da ima svoje mesto, a suvišne stvari, po mogućstvu u kuhinji ne držati. Raspored neophodnih stvari - nameštaja mora da bude funkcionalan.

Prava domaćica radi brzo. A da bi to mogla neophodno je da svi predmeti i namirnice budu tako rasporeñeni da su joj na domaku ruke. Pretpostavimo počinje priprema jedne torte. Čita recept: Umutiti 5 jaja, začiniti vanilin šećerom… Ukoliko bi se namirnice i začini, kao i nameštaj nalazili u nefunkcionalnom poretku, rad bi morao biti duži. To bi se moglo odraziti i na kvalitet.

Začini za kuhinjske potrebe ne smeju da se nalaze strpani u ormanu ili u kutiji. Prilikom upotrebe morali bi ih tražiti. Tako bi domaćica, koja i onako nema mnogo vremena za bacanje, izgubila to dragoceno vreme u traženju artikala.

Osim toga ima namirnice i začina koji ne mogu stajati jedan pored drugog. Ukoliko se nalaze tako blizu gube svoj miris, dobijaju vlagu i slično. Preporučujemo fine male plastične i providne kutije u kojima se vidi šta ima, a kada jedna ista stvar stoji duže vreme na istom mestu, postaje to navika i domaćici je potrebno da mahinalno pruži ruku da bi je dohvatila. Ovakvim radom štedimo vreme, postižemo kvalitet u radu i neće se kvariti namirnice.

RASPORED nameštaja u, kuhinji treba da je ovakav: 1. mesto za ceñenje i sušenje suña, 2. Sudopera, 3. Kuhinjski sto 4. Šporet, 5. mesto za odlaganje gotovih jela. Ova mesta se mogu poreñati duž jednog zida, ako prostor dozvoljava, a može se sve to postaviti u dva reda, ako je tesna kuhinja. Takoñe dozvoljeno je svakoj domaćici da sebi postavi potrebni nameštaj onako kako njoj najviše odgovara, u odreñenoj prostoriji.

U kuhinji je zatim potrebno da ima jedan frižider. On je dobra zamena špajzu. Zatim praktično je postavljanje visećih kuhinja.

Znači radna mesta u kuhinji se moraju približiti i povezati. Ako je prostor skučen sto se može postaviti pored zida pričvršćen na konzole. On može imati jednu otvorenu fijoku, koja umesto dna fijoke ima prečage. One mogu poslužiti i za sušenje kuhinjskih krpa.

Posuda za otpatke mora imati poklopac. Gde nema vodovoda treba instalirati neku finu stalažicu sa česmicom. Poželjno je da se na česmici namontira slavina.

Ako bi napravili uporeñenje današnje kuhinje i kuhinje iz starih vremena videli bi ogromne razlike. Ta razlika se uglavnom ogleda u tome što se savremene kuhinje odlikuju praktičnošću, a nekadašnje velikim ormanima, stilskim figurama, rezbarijama i slično. Za savremenu domaćicu bolje je da ima manji orman, gde sve može rukom dohvatiti, zatim bolji je orman sa ravnom površinom od onog starinskog izrezbarenog gde se prašina ne može nikada lepo očistiti. Moglo bi se postaviti pitanje zašto se


tako postepeno prelazi na manje stvari, na potrebne ili manje potrebne stvari ,a zapostavljaju se stare navike i ukusi. Odgovor je: Žene traže mogućnosti praktične upotrebe svih stvari, štednju u vremenu, skraćeni postupak u pripremi jela i slično. Znači ne radi se o luksuzu, već na protiv to diktira potreba.

SOBE su takoñe vrlo različite od onih ranije. Dovoljno je da pogledamo zgradu koja se zidala pre 30 godina, da je uporedimo sa današnjom izgradnjom stanova, pa da odmah primetimo vrlo vidne razlike.

Osnovne razlike sastoje se u veličini sobe. Današnje sobe su daleko manje i niže. Zatim postepeno nestaju odeljenja za prijem. Nameštaj u sobama i predsobljima se u mnogome izmenio, u odnosu na starinski stil, a i sam stan kao takav danas ima manje prostorija nego nekada. Sve to takoñe govori o praktičnosti, o smislu za skupo i jevtino i slično.

Dakle veličina i izgled samoga stana diktiralo je vreme Koliko je to praktično ili nije zavisno je od uroñenog smisla da ljudi kombinujući stari nameštaj, ako nemaju mogućnosti da kupe novi, prilagode savremenom duhu i vremenu. Oni koji mogu kupiti nameštaj po želji, mogu se posavetovati sa stručnjacima za dekoraciju i nameštaj Danas postoje veleprodajna preduzeća nameštaja koja šalju svoje stručnjake u stan kupca.

ZA KUHINjU postoje potrebe bez kojih domaćica ne može da brzo i kvalitetno priprema jela. To je slično kao i drugim poslovima na primer u zanatstvu. Postoji čak i uzrečica „Bez alata nema zanata" To je slučaj i u kuhinji. Znači postoji obavezan i neophodan pribor za kuhinju. Mi ćemo ovde dati tabelu kuhinjskih potreba. Ona je sastavljena u Meñunarodnom naučnom institutu za kulturu ishrane u Ženevi. Naravno ne mora se imati sve prema ovoj tabeli. Ali ova tabela može da posluži za sortiranje pokućstva i eventualne nabavke novog pribora.

ZA ODRŽAVANjE HRANE Mreža od žice za povrće Kutije od pleksiglasa Frižider Papir „celofan" Sanduče za flaše Kesa za hleb ZA PRIPREMANjE HRANE 2 Obična noža 1 špicasti nož 1 satara 1 nož sa reckama 1 sekirica 1 oštrač noževa 1 makaze 2 kutlače 2 kašike za mešanje (sa dugom drškom) 2 drvene varjače 1 oklagija 1 manja daska (za sečenje) 1 veća daska za mešenje 1 mali roštilj 1 cediljka za supu 1 tučak 1 sito 1 žica za mućenje 1 klešta 1 vangla 1 velika zemljana činija 1 vadičep 1 rende 1 vodenica za kafu 1 nož za konzerve


1 korpa za otpatke 1 mašina za meso 1 mašina za orahe 1 presa za krompir i voće 1 vaga 1 mali mlin za biber i začin 1 ručni mikser

PRANjE Žica za salatu ðevñir za dranje voća i povrća Manji bojler Žica za šerpe Žica za flaše Sunñer Krpe

KUVANjE 3 šerpe (prečnik 12, 16, i 20 om) 2 poklopca 2 lonca (prečnika 24 i 27 om) 1 manji tiganj 1 veći tiganj (prečnik 22 sm) 2 veće šerpe (prečnik 22 om) 2 pleha za pečenje 1 pleh za pečenje ribe

SLUŽENjE Tanjiri plitki, poluduboki, duboki 1 vatrostalna činija 1 sud za sosove 1 veća činija 1 činija za salatu 1 činija za supu 1 makaze za sečenje živine Noževi, viljuške, kašike.


NEGA CVEĆA Cveće je ukras stana ukoliko se pravilno i lepo aranžira u stanu. Takoñe cveće ima važnu ulogu u

meñuljudskim odnosima. Svako slavlje, roñendan, useljenje u stan, izjave ljubavi, zahvalnosti, pokloni za dan žena i slično. Jednom reči cveće prati čoveka od njegovog roñenja (buket koji se uručuje njegovoj mami) pa do kraja života.

Mi ovde govorimo o cveću koje se gaji u stanovima, koje već kao takvo ima svoju svrhu. Cveće bi trebalo da gaje samo oni koji zaista u tome uživaju, jer ono zahteva svoje vreme za negu. Treba znati kako cveće postaviti, na koji način omogućiti da ima sve potrebno za njegov opstanak i znati koje biljke mogu da rastu jedna pored druge pošto ima takvih koje se ne podnose, to jest jedna može živeti na štetu druge.

Neke dekorativne biljke dolaze do izražaja samo onda ako stoje na prikladnom mestu. Zatim pojedine lepše deluju ako su same, dok druge su dobre u dekorativnom pogledu isključivo u kombinaciji sa ostalim cvećem.

Cveće koje ćemo gajiti u naš stan treba da izaberemo prema uslovima u našem stanu. Naime neke bolje uspevaju na jakom svetlu, druge u mračnijim, neke traže vlagu i td.

Cveće odnosno biljke koje traže mnogo svetla postavljamo na prozor, na isturene daske ili na balkone. Uglavnom svetla treba biljkama koje bujno rastu. To su razne fuksije i ciklame.

Biljke koje gajimo u stanu zovu se lončarnice. One moraju imati odgovarajući sud ispunjen zemljom. To su glineni i drveni lonci ili sandučići. Nije dobro ako je posuda emajlirana, Ona upravo treba da bude takva da omogućava nesmetano disanje biljke. Posudama za negu biljaka odozdo na dnu otvaramo rupicu, radi isticanja vode. Zemlja u posudi ne sme biti previše vlažna, te ova rupica na dnu posude upravo omogućava odvoñenje suvišne vode. Ukoliko se radi o nekoj velikoj posudi, ona mora imati više ovakvih rupica, a najmanje na svakih 20 kvadratnih santimetara. Prilikom stavljanja zemlje u sud paziti da ne doñe do vrha. Mora ostati oko 2 sm. praznine. To je potrebno radi sipanja vode.

Prema vrsti biljaka treba vršiti i zalivanje. Naime ima biljaka koje treba zalivati puno, a ima i takvih kojima bi previše vode štetilo. U radu sa cvećem vrlo brzo čovek stiče iskustva, a nije nimalo teško steći u tome praksu.

Da li u zemlji, koja se nalazi u loncu ima dovoljno vlage ili nema, možemo brzo ustanoviti ako kakvim gvozdenim predmetom kucnemo po loncu sa strane. Ako je zvuk jasan to znači da je zemlja u loncu suva.

ZEMLjA najprikladnija za biljke lončarnice je ona koja je dobro nagnojena stajskim ñubrivom. To može biti i šumska zemlja. Zatim je dobar sitan rečni pesak.

Prilikom nabavke biljke kod vrtlara treba s njom pažljivo postupiti. Naime radi se o prilagoñavanju. U vrtlarnicama se biljke neguju pod vrlo povoljnim uslovima za njih te kada biljku donesemo u našu sobu, to novo mesto može biti nepovoljno za njen razvoj.

Onima koji imaju dosta iskustva za biljke preporučujemo nabavku takvih koje su manje osetljive na promene. To su, fuksije, pelargonije, flondendron i druge.

Ukoliko se biljke nalaze na balkonu. Što se obično dogaña tokom leta, moraju se više zalivati, od biljaka u sobi.

To je zato što su izložene vetru i suncu te se više isparavaju. Ako je ureñena dobra drenaža (rupice na dnu lonca) opasnost od vlažnosti ne postoji. Zalivanje se obično vrši i ujutru i uveče. Te biljke se jače zaprašuju, te ih zato treba rositi. To su na primer biljke fikus, aralija, Flodendron i druge.

TOKOM GODINE voditi računa o hladnom i toplom vremenu, kao za svaki drugi organizam.

PROLEĆE Biljke imaju svoj razvoj te ih treba najviše zalivati. U rano proleće kada su dani lepi i topli

možemo izneti na otvoreni prozor. Biljke koje su prezimile u podrumu izneti ih iz podruma u neko drugo skrovište, koje ima krov. To je potrebno ako se u ranom proleću desi nalet zime, da ih možemo pokriti i zaštititi.

Takoñe to je vreme kada se počinje sa presañivanjem biljaka. Posle presañivanja zaliti zemljom oko korena vodom. Tako će ona bolje poleći. Onda oprezno zalivati vodom dok se njen koren dobro uhvati.

Kako proleće sve više odmiče i biljke lončarnice preživljavaju sve bržu vegetaciju. Onda im treba više svetla i sunca. Biljke koje su u cvetu trebaju biti na umerenoj temperaturi.


Pri kraju proleća, kako proñu mrazevi, te nastupi stalno toplije vreme, iznosimo cveće u vrt ili na balkon. To činimo prvo sa onim otpornijim kao što je oleandar. Tek na kraju meseca maja iznosimo i one osetljive biljke. Prilikom iznošenja biljaka moramo paziti da ih prvih dana ne držimo mnogo izložene prema suncu. Poželjno je da ostanu nekoliko dana u hladu i tek onda staviti ih na sunčano mesto.

LETO Leto je godišnje doba kada neke biljke lakoće ostaju u sobama. To su ustvari sobne biljke koje se

tu i nalaze radi dekoracije. Kao i one koje se nalaze na balkonima, takozvane penjačice. Ove biljke po sobama treba redovno zalivati, kao i one koje su izložene sunčanim zracima. Ukoliko bi ostavili da u zemlji nema dovoljno vlage, onda bi cveće uvenulo, pa čak bi moglo i da ugine. Zato domaćica koje odlaze na godišnji odmor na duže vreme trebaju brigu o cveću da povere najbližoj susetki, naravno sa potrebnim uputstvima.

Tokom leta se lončarnice još jednom presañuju. To je zbog njihovog razvoja. One iz zemlje u loncu iscrpe sve hranljive materije te ta zemlja oko njih ostaje siromašna i neupotrebljiva. Treba paziti na zalivanje i na opstanak biljaka lončarnica, ukoliko su velike vrućine.

JESEN Nastupa promenljivo vreme. To se oseća i na biljke. Posle letnjih toplih dana biljke treba

privikavati na nove uslove. Zato treba one koje smo svojevremeno u proleće izneli u vrt, da ih vratimo u lonce. Lakoće prema našoj oceni trebamo da povremeno unosimo biljke u skrovište ili sobe kako bi ih postepeno navikavali na njihove nove uslove života.

Sve biljke treba uneti u toplije prostorije pre nego doñe mraz. Tokom jeseni poželjno je da se biljke više puta iznose na sunce, ukoliko je prikladno vreme, i da se ponovo vraćaju u svoja skrovišta.

ZIMA Posle letnje vegetacije lončarnice u toku zime imaju mali odmor. Osim ciklama i jaglaka sve

biljke miruju. Samo su one u cvatu. Njih treba redovno zalivati. Ostalim biljkama treba sipati samo toliko vode da se zemlja u loncu pored njih ne osuši u

potpunosti. Ukoliko smo ostavili biljke izmeñu prozora, treba paziti da li je spoljni prozor dobro zatvoren. Od hladnoće, ukoliko ne bi pazili, može biljka uginuti.

Biljke u sobi trebaju imati umerenu temperaturu. Od naglih promena toplote takoñe može imati posledica.

RAZNOVRSNOST BILjAKA LON ČARNICA Ima raznih biljaka koje se neguju, uglavnom radi dekoracije stana. Njih možemo razvrstati u

biljke koje dobro uspevaju u toplim prostorijama. To su: Lovor, papučica, kamelije itd. Zatim biljke za hladne prostorije na primer: zvončić, oleander, šeboj, karanfil, narandža i limun itd. Ove biljke u toku zime mogu biti u vrlo hladnim prostorijama, a da im to ne škodi.


KALORIČNA I HRANLjIVA VREDNOST NAMIRNICA Kakvo će biti naše zdravlje, moramo konstatovati da je ono isključivo zavisno od naše ishrane.

Tokom vremena raznim opitima se došlo do tačnih rezultata iz čega se hrana koju mi koristimo za jelo sastoji. I ne samo to nego se preispitalo šta koji sastav znači za naš organizam, čemu funkcionalno služi itd . Životne namirnice, biljnog ili životinjskog porekla sadrže materije neophodne organizmu. Neke od tih namirnica sadrže dosta hranljivih materija, neke manje, a neke pak sadrže takozvane zaštitne materije.

Neophodno potrebne materije za sastav i pravilno funkcionisanje čovečjeg organizma su belančevine, masti, ugljeni hidrati, razne mineralne materije, vitamini i voda.

Belančevine, masti i ugljeni hidrati su hranljive materije dok ostale mineralne materije i vitamini imaju zaštitnu ulogu. Pri ovome je važno napomenuti da pojedine namirnice imaju više belančevina, druge manje, zatim pojedine imaju više masti ili ugljenih hidrata, druge opet manje, razne namirnice imaju različite vrste vitamina i mineralne soli. Prilikom sastavljanja jelovnika, odnosno prilikom kuvana bilo bi poželjno da svaka domaćica poznaje namirnice, odnosno da zna koje namirnice imaju na primer više belančevina, a koje više masti, bez obzira na biljno ili životinjsko poreklo i da kombinacijom ovih namirnica sačini uvek takvo jelo koje će biti korisno organizmu, a to znači da sadrži u odreñenoj potrebnoj količini sve hranljive i zaštitne materije. Napominjemo da je poželjno pridržavati se već sastavljenih recepata za supe i jela jer se tu vodilo računa o hranljivoj, vitaminskoj i kaloričnoj vrednosti.

BELANČEVINE To su složena hemijska jedinjenja čiji je glavni sastojak azot. Posle vode belančevine su najveći

sastavni deo našeg tela. Ustvari belančevine čine osnovu svih živih ćelija. Obzirom da se tkiva čovečjeg tela u toku dana, i u toku rada troše, znači treba i da se obnavljaju,

te baš u tom smislu belančevine predstavljaju neophodan, nezamenljiv materijal. Zatim belančevine igraju važnu ulogu u prenošenju vode u organizmu, kao i u stvaranju zaštitnih materija u slučaju oboljenja.

Kao izvor energije i toplote mogu se upotrebiti sa ugljenim hidratima, ma da je isključiva. upotreba belančevina kao izvora energije nepoželjna. Čak i u pogledu hranljive vrednosti belančevine se meñusobno razlikuju. Naime postoje namirnice koje imaju belančevine u manjoj meri, ali su te belančevine veoma kvalitetne, i obratno. Zatim ni u jednoj namirnici ne postoji belančevina koja ima sve sastojke neophodne organizmu. Zato se preporučuje raznovrsna ishrana i biljnim i životinjskim namirnicama.

Glavni izvor belančevina životinjskog porekla su, meso, riba, mleko i mlečni proizvodi (sir, kajmak i dr.) kao i jaja, a biljnog žita i njihovi proizvodi (brašno, hleb, testo), zatim krompir, mahune itd. Te belančevine ne koristi organizam onakve kakve se one nalaze u namirnicama već ih putem varenja razlaže u takozvane aminokiseline. A neke od ovih kiselina su bitne u ishrani čovečjeg organizma. U toku varenja hrane od pomenutih aminokiselina postaju nove belančevine koje služe za obnavljanje i izgradnju živih ćelija koje se troše. Ako bi uporedili životinjske i biljne belančevine životinjske bi mogle da imaju prednost ali ispitivanjem ishrane je utvrñeno da one ipak same ne bi bile tako korisne, te se preporučuje obavezno uzimanje i biljnih i životinjskih belančevina i to ako je moguće u prilično jednakim količinama. Dnevna potreba čovečjeg organizma u belančevinama je 1 gram na kilogram telesne težine. Za decu ova količina bi trebalo da bude veća. A zavisno od rada, odnosno vrste rada teškog ili lakog može da varira i potreba belančevina.

Kada znamo sve ovo o belančevinama možemo da kažemo da je veoma potrebno da se one svakodnevno unose putem ishrane u organizam tim pre što se one ne mogu nagomilavati, odnosno taložiti kao masti ili ugljeni hidrati. U slučaju nedostatka belančevine u ishrani organizam bi bio primoran da troši svoja sopstvena vezivna tkiva a to bi značilo smanjenje otpornosti pre ma raznim bolestima i opadanje zdravlja u celini.

MASTI Masti i ulja imaju skoro istu hranljivu vrednost i upotrebljene sa ugljenim hidratima daju skoro

dva puta veću količinu toplote i energije. To su glavni izvori (masti) telesne toplote i snage. Na primer 100 grama svinjskog mesa ili 1 dl ulja daju 925 toplotnih jedinica odnosno kalorija. Masti su jedini izvor masnih kiselina koje su organizmu veoma potrebne.

U biljnom svetu se nalaze kao rezervni materijal u klicama semenki i u masnim plodovima kao što su masline i orasi. Dok se u životinjskom svetu nalaze u tkivu životinja. Iz praktičnih razloga masti se


svrstavaju u dve grupe. U vidljive i nevidljive masti. Vidljiva mast je svinjska, kokošija, guščija zatim puter, a nevidljive masti se nalaze u plodovima ili u proizvodima tipa čokolade, sira i tako dalje. Takoñe imamo čvrste i tečne masti. Tečne masti su one koje pri sobnoj temperaturi ne mogu da budu u čvrstom stanju. To su ulja.

Kao i belančevine masti predstavljaju takoñe neophodne sastojke, koji se pri varenju razlažu i tako prodiru kroz crevne resice u krv, a kroz krvi se prenose u sve delove čovečijeg tela, gde se takoñe pretvaraju u masti. Opšte je poznata činjenica da nagomilavanje masti u pojedinim delovima čovečjeg tela predstavljaju gojenje, a to znači da previše uzimanje masti preko hrane koja je bogata ovom hranljivom materijom, može biti štetio po zdravlje.

Ako bi upotrebili masti i ugljene hidrate možemo reći da iako masti daju veću količinu toplotne energije, da su to ipak hranljive materije koje se lako ne razlažu prilikom varenja, te ukoliko jedemo hranu (masnu) imamo osećaj sitosti i to za duže vreme. Obzirom da gojaznost treba izbeći, treba izbegavati hranu bogatu mašću. Jela možemo kuvati na ulju jer se ulja lakše vare.

U hemijskom pogledu masti su jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika u obliku glicerina, s jedne, i raznih masnih kiselina s druge strane. Ovo prisustvo masnih kiselina u njima je od izvanrednog značaja za normalno funkcionisanje organizma. Izvesne masti su pored toga nosioci vitamina koji su u njima rastvorljivi. Na primer vitamin A, D, E i K. Ovo još potvrñuje da masti, odnosno ulja trebamo unositi putem hrane u organizmu, pošto bi nedostatak mogao da prouzrokuje neke posledice vezane za ove vitamine.

UGLjENI HIDRATI Po hemijskom sastavu to su jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika iz kojih se vrlo složenim

hemijskim procesima u našem telu stvara toplota i energija.

KALORIČNA I HRANLjIVA VREDNOST NAMIRNICA — na 100 grama bez otpadaka — 1. G R U P A - Meso, mesne prera ñevine, ribe i jaja Namirnice

Kal. vrsd

Belan- čevine

Masti

Ugljeni Hidrati

Goveñe meso sveže 164 18 10 i,č Teleće meso 173 18 11 0,5 Ovčije meso 169 17 11 0,5 Jagnjeće meso 256 19 20 - Svinjsko meso mršavo 172 20 10 0,5 Svinjsko masno meso 332 15 20 0,5 Konjsko meso 110 22 2 1 Zečje meso 150 22 7 0,5 Kokošje meso 147 21 7 - Plovka 135 22 5. 0,5 Guska 362 16 33 0,2 Srce 180 17 12 1 Bubreg 124 17 6 0,6 Jetra 149 21 5 5 Mozak 137 10 9 4 Pluća 89 16 2,5 0,6 Jezik 123 18,5 5 1 Kobasice 360 18 32 - Slanina 670 10 70 - Sardela 159 20 8,5 0,6 Haringa 122 17 6 - Sardina sveža 107 21 5 - Sardina u ulju 275 20 21,5 0,8 Jegulja 248 17 20 - Tunj 225 27 13 - Pastrmka 24 19 2 -


Štuka 78 18,5 0,5 - Jaja 162 13 12 0,6 Žumance 355 16,3 31,9 7 Belance 46 10,8 - 8 Kravlje mleko 67 3,4 3,7 4,9 Konzervirano mleko 157 7,2 7,8 10,4 Mleko u prahu 500 25 28 37 Pavlaka 225 3,5 25,4 4 Maslo 761 0,8 84 0,8 Kačkavalj polumastan 370 25 30 1,6 Kajmak 393 15 35 1,5

2. G R U P A - Masti i ulja Mast svinjska Ulje 850 1 94 - Ulje 874 - 99,4 - Margarin 752 0,8 83 - Slanina za topljenje 820 1 94 -

3. G R U P A - Skrob i še ćer Hleb kukuruzni - proja 212 4,8 1,2 44,1 Hleb pšenični 220 71 1 52 Hleb mešani 217 6,3 1,86 49,6 Hleb pšenični 252 7 1 53 Brašno pšenič. ekstrakt 98% 330 9,6 1,4 73 Brašno kukuruzno 374 9 3,5 70 Testo makarona 354 12 1,6 73 Keks 410 10,7 8,8 72 Pirinač 340 5,6 8,4 76 Geršla 322,9 7 2,1 67

4. G R U P A - Povr će Pasulj 337 21 1,5 60 Grašak u zrnu 335 23 1,7 57 Sočivo 327 23 1,3 56 Soja 406 37 18 24 Krompir 89 2 8,1 20 Šargarepa 43 1 0,3 9 Karfiol 32 2,4 0,3 5 Mrkva 35 1,3 0,2 7 Cvekla 34 1,3 0,1 7 Rotkvica 20 1,3 0,1 3,5 Spanać 25 2,3 0,4 3 Zelena salata 19 1,1 0,3 3 Kupus 34 1.8 0,3 6 Kiseli kupus 29 1.3 0,4 5 Kelj 54 4 0,7 8 Boranija 41 2,5 0,2 7,4 Zeleni grašak 93 6,5 0,5 15,6 Paprika 36 1,1 0,1 67,6 Celer 18 1,2 0,2 3 Praziluk 43 2,4 0,4 7,5 Crni luk 48 1,6 0,2 10 Beli luk 139 6,7 0,1 28 Gljive 31 3 0,3 4 Peršun 38 3,9 0,7 4


5. V G R U P A - Voće Orasi 631 15 55 19 Lešnik 653 14 60 15 Badem 638 21 54 17 Kesten 371 74 5 74 Kikiriki 594 27 46 18 Masline 224 1 20 10 Jabuke 61 0,3 0,4 14 Kruške 61 0,4 0,4 14 Kajsije 52 0,8 0,1 12 Breskve 52 0,8 0,1 12 Smokve 275 4,5 1 62 Šljive 64 0,8 0,1 15 Trešnje 77 1,2 0,5 17 Limun 43 0,7 0,5 9 Narandža 48 0,7 0,2 11 Grožñe 81 1 1 17 Ribizle 48 1 0,5 10 Jagode 40 0,7 0,6 8 Maline 65 0,7 0,6 8 Lubenice 30 0,4 0,2 6,7 Dinje 31 0,8 0,2 6,5 Šljive 228 2,1 0,6 5

6. G R U P A - Koncentrati Šećer 399 0 0 99,2 Med 304 0,5 0,2 75 Slatko - džem 262 0,4 0,2 63 Marmelada 305 6.3 - 75

Ugljenih hidrata ima u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Znači široko su rasprostranjeni

u prirodi. Ipak namirnice kojim najviše unosimo ugljene hidrate, putem hrane, to su žitarice (hleb), krompir, voće i šećer. Najvažniji ugljeni hidrat. biljnog porekla je skrob. To je složeni ugljeni hidrat koji telu ne može da koristi u onom obliku u kojem se javlja u prirodi, a poznato je da je u prirodi veoma rasprostranjen. On se u toku varenja razlaže u prost šećer takozvanu glikozu, pa ga kao takvog organizam koristi.

Što se tiče životinjskih ugljenih hidrata odnosno ugljenih hidrata koje dobijamo iz namirnica životinjskog porekla, njihova količina je tako neznatna da se praktično, prilikom obračuna ne uzima u obzir. Jedino ga ima u iznutricama. Naime meso je mahom siromašno u šećeru koji pored skroba predstavlja glavni ugljeni hidrat, jer se pod imenom ugljenih hidrata podrazumevaju šećer i materije koje su mu srodne.

Ugljeni hidrati se mnogo brže vare nego masti. A izuzetak prestavlja jedino celuloza koju organizam ne može da razgradi. Meñutim baš ona kao takva može biti organizmu potrebna. Naime ona nabubri u toku varenja te tako deluje na zidove creva. Zato se preporučuje osobama koje imaju zatvor. Nje naročito ima u suvim šljivama, u kupusu, u opnama žita, povrća i voća.

Dnevna potreba ugljenih hidrata je zavisna od težine posla koji čovek obavlja, obično iznosi oko 400 grama.

MINERALNE SOLI Pored pomenutih hranljivih materija organizmu su potrebne razne soli, ili zaštitnih materija kao

što su vitamini. Znači u ishrani nije dovoljno jesti da bi se bilo sit. Naime potrebna je apsolutna raznovrsnost u ishrani, da bi se sve funkcije organizma, kao takvog, odvijale bez posledica.

Ima više vrsta mineralnih soli, nekih i još neispitanih dovoljno te ćemo ovde navesti samo sledeće: Grožñe, Fosfor, jod, natrijum, kalcijum, hlor i drugo.

Gvožñe, to je važan sastojak krvi. Preko krvi se organizam snabdeva kiseonikom, a gvožñe u tome igra važnu ulogu pošto crvena krvna zrnca sadrže gvožñe. Ako ne bi smo putem hrane unositi dovoljnu


količinu gvožña moglo bi doći do malokrvnosti, malaksalosti i slično. U toku jednog dana treba uneti. u organizam kroz raznu hranu 12 miligrama gvožña. Gvožña ima u mesu, mahunama ,lisnatom povrću itd. U mleku nema dovoljno gvožña zato se odojčetu mora davati putem soka od voća. U jetri, slezini, žumancetu od jajeta ima dovoljno gvožña.

NATRIJUM Unosi se u organizam preko kuhinjske soli naročito, a i preko drugih namirnica. Nedostatak soli u

organizmu ima za posledicu zamor, gubitak apetita, stvaranje osećaja žeñi, poremećaje u radu nervnog sistema i slično.

Soli igraju veoma važnu ulogu u našem organizmu. Može se čak reći da se mnoge važne funkcije ne bi ni mogle odvijati. Obzirom da biljna hrana sadrži manje soli, ljudi koji se hrane isključivo biljnom hranom (takozvani vegetarijanci) moraju trošiti više soli. To je zbog toga što biljne namirnice sadrže više kalijumovih nego natrijumovih soli.

KALCIJUM Kao i fosfor važan je za razvoj, rast i za očvršćavanje kostiju. Nalazi se u mleku, jajima, siru itd.

Zatim u nekim lisnatim biljkama, zelju i dr. Da bi spasili eventualno oboljenje zuba, ili bolove u raznim delovima tela, u kostima, trebamo se

truditi da koristimo u ishrani namirnice koje sadrže ovu mineralnu so. A dnevna potreba je oko 1 gram.

HLOR U stvari je pratilac natrijuma i čini kuhinjsku so - natrijum hlorid. U procesu varenja hlor je

neophodan pošto stvara kiselinu (hlorovodoničnu) a ona omogućuje proces varenja.

JOD Mogli smo mnogo puta da zapazimo razna oboljenja koja nastaju zbog nedostatka ove mineralne

soli. Kada kažemo da smo mogli videti to znači da posledice nastaju na delovima tela po površini, na primer gušavost.

Joda ima u voću i povrću, a organizmu je potrebna minimalna količina.

TABELA MINERALNIH MATERIJA U 100 grama ima miligrama

Vrsta namirnica

fosfora magnezijuma

kalcijuma

gvožña

Teleće meso 220 25 10 3,5 Teleće srce 270 54 13 4,5 Teleći mozak 360 11 6 5,5 Bakalar 190 17 I 0,5 Živina 240 30 45 0,9 Školjka 250 23 100 24 Jaja 200 11 55 2,8 Mleko 90 11,5 125 0,1 Sirevi 180-600 100-900 Pirinač 80 28 8 0,9 Hleb 90 20 Testa 114 37 22 1,1 Pasulj 400 150 140 7,9 Špargla 80 11 25 1 Šargarepa 30 50 50 1,2 Celer 60 12 60 0,9 Kupus 32 20 60 2 Boranija 50 25 40 0,9 Peršun 54 30 240 19 Grašak 120 34 30 2


Krompir 60 30 15 1 Kajsija 23 11 15 0,4 Banana 30 35 7 0,6 Trešnje 21 12 18 0,4 Jagode 25 13 30 0,7 Suve smokve 117 72 155 2,8 Pomorandže 22 12 43 0,4 Breskve 20 10 6 0,4 Kruške 9 7 9 40 jabuke 10 5 5 0,3 Grožñe - 10 1° °.v Orasi 500 132 75 2,3

VITAMINI Za razliku od belančevina, masti i ugljenih hidrata (hranljivih materija), vitamini su zaštitne

materije, te kao takve imaju takoñe veoma važnu ulogu u održanju organizma. Da bi imali dovoljno vitamina u toku jednodnevne ishrane dovoljno je da jela budu sastavljena od

namirnica koje bi obezbedile raznovrsnost. Osim toga treba voće i povrće koristiti što češće u svežem stanju u obliku raznih salata i slično.

Vitamini se javljaju u hrani u veoma malim količinama, ali ipak dovoljnim da ispune svoj zadatak u organizmu.

Razne vrste namirnica sadrže razne vitamine. Zato je potrebna raznovrsnost u ishrani. A obzirom da je najnovija nauka pokazala da su bez sumnje vitamini važni činioci moramo voditi računa o sastavljanju jelovnika, o čuvanju namirnica tako da vitamini što duže ostanu u njima, o pripremi namirnica itd.

Do danas su poznati sledeći vitamini i to: A, B, C, D, s tim što u grupi B imamo Bj, B2, itd.

VITAMIN „A" U dnevnoj upotrebi dovoljno da ima ovog vitamina 3 do 5 miligrama. On se nalazi u mleku, ulju,

maslu i jajetu. Zatim u nekim vrstama povrća itd. Nije loše unositi ga i više nego što je dnevno potrebno jer se taloži u jetri i troši se kada je organizmu potrebno.

Nedostatak vitamina A se oseća naročito kod dece jer usporava rast. Zatim njegov nedostatak može izazvati slepilo.

VITAMIN „C" Ovaj vitamin je slabo održiv na visokim temperaturama, kao i u vazduhu. Namirnice koje ga

sadrže treba kuvati što kraće vreme i u zatvorenom sudu. Potrebe organizma u toku jednog dana za ovim vitaminom kreću se od 50 do 100 miligrama.

Ima ga dosta u namirnicama biljnog porekla kao limun, pomorandža, šipak, paprika itd. Neznatne količine ovog vitamina nalaze se u namirnicama životinjskog porekla, a neke ga čak uopšte ne sadrže.

Nedostatak vitamina „C" izaziva skorbut. Naporni rad povećava potrebu vitamina C.

VITAMIN „D" Ovaj vitamin je neophodan za pravilan razvoj kostiju i zuba. Zato je važan u ishrani dece, trudnice

i dojilja. Ima ga u mleku, maslu, jajetu, jetri, dok je hrana biljnog porekla siromašna ovim vitaminom. Vitamin „D" se još u narodu zove „antirahitični", jer njegov nedostatak izaziva rahitis. Pored toga

što se dobija preko hrane ovaj vitamin se stvara i u koži pod dejstvom sučevih zrakova. Zato se za rahitis preporučuje sunčanje.

VITAMIN „B" Ovaj vitamin čini čitavu grupu jer postoji kao vitamin B, B, itd. Svaki vitamin iz ove grupe ima

posebnu ulogu u telu. Otporni su prema toploti. Rastvaraju se u vodi. Žito, neoljušteni pirinač, pasulj, grašak, jetra su uglavnom izvori ovoga vitamina. U manjim količinama ima ga u mleku, jajetu, krompiru i orasima. Najznačajniji vitamini iz ove grupe su B, B1, B2... B12, zatim vitamin takozvani RR faktor.


Vitamin B, je od velikog značaja kako za decu tako i za odrasle. Dnevne potrebe ovog vitamina za organizam su minimalne, oko 2 miligrama. Ali to ne treba da nas dovede u zabludu, te da se ne trudimo da ga kroz jelo unesemo u organizam. Jer nedostatak ovog vitamina dovodi do ozbiljnog poremećaja u organizmu. Naprimer pojava otoka, slabljenje mišića srca, preosetljivost. Poznato oboljenje za nedostatak ovog vitamina, koje se sreće često U Aziji jeste bolest beriberi. Ona se pojavljuje u predelima Azije gde je ishrana zbog oskudice veoma jednolična. Vitamin B] je neophodan jer učestvuje u razlaganju ugljenih hidrata. Tako je potreba za ovim vitaminom u organizmu zavisna od količine uzete hrane u ugljenim hidratima. Za razliku od vitamina A koji se taloži u jetri i troši se kada je organizam njime oskudan, vitaMin B1 se ne može nigde taložiti, te treba voditi računa da ga ima u svakodnevnoj ishrani.

Vitamin B2 se nalazi u namirnicama biljnog porekla. Dnevne potrebe ovog vitamina su 2-3 miligrama. Nedostatak prouzrokuje stvaranje raznih krasta u uglovima usana i očiju. Zatim svrab u očima i tako dalje.

SADRŽAJ VITAMINA GLAVNIJIH NAMIRNICA NA 100 GRAMA

Namirnica C B1,B2 A++ Provitamini A D

Meso + + + - Meso živinsko + + + - Jetra + + + - Mast svinjska - - + + Riba + + + + Jaja - + + + Mleko kravlje + + + + Maslo - + + + Sir svež meki + + + + Sir beli postan + + - - Sir tvrdi - + + + Žita - pšenica, raž - + + - Brašno belo - + - - Hleb beli - + - - Hleb crni - + - - Testa suva - + - - Povrće suvo - + + - Povrće zeleno sveže + + + - Krompir + + + - Mrkva, šargarepa + + + - Rotkvice, cvekla + + + - Beli, crni, mladi luk + + + - Dinja, krastavac, bundeva + + + - Paradajz + + + - Kajsije, breskve + + + - Trešnja, šljiva + + + - Pomoranža, mandarina, limun + + + - Jagoda, malina, dudinje + + + - Maslina - - + - Jabuka, kruška + + + - Grožñe + + + - Suvo voće, badem, orah, lešnik - + + - Kesten + + + - Banana + + + -

VITAMIN B12 nalazi se uglavnom u mesu i jetri. Njegove dnevne potrebe su oko 1 miligram. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje takoñe posledice. Treba dati hranu koja ga sadrži (jetra)

kada se oseća malokrvnost.


KOLIČINE NAMIRNICA KOJE DAJU 100 KALORIJA

Naziv namirnica Grama Naziv namirnica Grama Hleb 44 goveñe 16 Brašno kukuruzno 30 jagnjeće 62 Brašno pšenično, belo 28 svinjsko 70 Brašno pšenično, crno 30 Meso bez kostiju, masno: Testa, makaroni, pirinač 29 goveñe 33 Krompir 125 jagnjeće 31 Pekmez 36 svinjsko 27 Šećer 25 Kokošije meso, prosečno 32 Med 31 Riba 100 Mleko 150 Svinjska kožura 57 Sir punomastan 27 Džigerica 30 Sir običan 40 Jaja 70 Kajmak 15 Povrće sveže 500 Puter 13 Povrće sveže 300 Svinjska mast 11 Zeleno mahun. povrće 100 Ulja 11 Suvo mahun. povrće 30 Margarin 13 Voće 400 Slanina suva 14 Voće 200

Voće 150


JAJE U ISHRANI Jaje u ishrani, kao što smo već u ovoj knjizi napomenuli u odeljku Pelagićevih saveta, je vrlo

važna namirnica, jer sadrži u velikoj meri belančevine, masti, razne soli, naročito fosfora i gvožña. A pored ovoga, što predstavlja hranljivu vrednost jaje sadrži i vitamine. Najviše u ovoj, tako potrebnoj namirnici ima vitamina A i B.

Trebamo forsirati jaje u ishrani jer zbog pomenutih hranljivih vrednosti to je namirnica, kojom bi se moglo potpuno namiriti dnevne potrebe, naročito belančevinama

Meñutim, želimo da napomenemo da se i pored gornjih vrednosti, ipak ne preporučuje više od dva jaja na obrok. A to znači da je poželjno da se jaje forsira u ishrani zajedno sa ostalom hranom koja lakoće sadrži životinjske belančevine. Jaja su mala po obimu, ali su vrlo bogata po sadržaju hranljivih materija. Tako je dovoljno da uz najobičniju salatu, da se doda samo jedno jaje, bilo na koji način pripremljeno i da bude potpun obrok.

Govoreći o ovoj namirnici veoma je bitno napomenuti da su samo SVEŽA I ČISTA JAJA ZDRAVA HRANA. KAKO ĆE MO POZNATI. Sveže jaje ima svetlu i providnu ljusku, ne mućka, dok ako je staro onda je tamnije.

Ljuska jajeta ni u kom slučaju ne može se smatrati za neku vrstu zaštite. Naprotiv kroz nju lako prodiru klice koje razarajuće deluju.

Prema tome da bi od ove namirnice mogli spremiti dobar doručak, ili da to bude koristan dodatak uz svako jelo za ručak i večeru potrebno je da pazimo prilikom kupovine. U slučaju da se jedu pokvarena jaja moglo bi doći do raznih bolesti u želudcu. Ali ako se pazi na higijenu pri spremanju i kupovini jaje će biti korisna i hranljiva namirnica, bilo da se sprema jelo, kuva v vodi ili se servira rovito pa čak i potpuno sveže.

POSEBNO NAPOMINjEMO DA JE OVA NAMIRNICA VRLO VAŽNA U ISHRANI JER JE IMAMO U TOKU CELE GODINE. ČAK I ONDA KADA SE OSEĆA OSKUDICA U DRUGIM. NAMIRNICAMA. Na primer u proleće.

KUVANA JAJA SA KROMPIROM Obariti jaja, skinuti im ljusku i iseći ih na pola. Obariti krompir, očistiti ga i iseći, takoñe, na pola.

Rastopiti u šerpu poveći komad putera ili masti, posuti solju i bibera, dodati iseckane miroñije ili peršuna, i nekoliko kapi sirćeta ili soka od limuna. Sve ovo preliti preko pomešanih jaja sa krompirom.

FILOVANA JAJA Nekoliko jaja obariti tvrdo, raseći ih uzduž, izvaditi žumance i puniti ovim filom. Nekoliko

dekagrama putera izmutiti penasto, posoliti i obiberiti po ukusu, iseckati sitno jednu vezu rotkvica i dodati puteru. Sve to dobro izmešati i time i niti ukuvane polutke belanaca.

KAJGANA SA ŠUNKOM Iseći šunku (ili slaninu) na male kvadrate, dodati malo putera ili masti, preliti sve to jajima i peći.

Će soliti.

OMLET OD JAJA I KROMPIRA Istrugati tri do četiri velika krompira i posoliti. Ostaviti da malo postoje i prosuti vodu, koju budu

pustili. Tada dodati dva jajeta i sve dobro promešati. Ugrejati dobro u tiganju mast ili puter, zatim nasuti omlet, pa peći četvrt sata. Okrenuti da i druga strana porumeni.

OMLET SA JABUKAMA Iseći jabuke na koturove i ispeći ih malo na puteru. Staviti ih u razbijena jaja, pa mešati sa

mlekom. Kad je dobro promešano, peći kao obično. Kad bude gotovo, pošećeriti.

MOZAK SA JAJIMA Staviti jedan teleći mozak da stoji u poslednjoj vodi 15 minuta. Zatim kuvati 15 minuta na

umerenoj vatri. Iseckati i ispržiti sa margarinom. Mešači dok porumeni dodati 4 jajeta pošto smo ih prethodno umutili sa dve kašike mleka. Sve zajedno kuvati uz neprestano mešanje na tihoj vatri. Začiniti sa dve kašičice seckanog peršuna, soli i bibera pr ukusu.


KUVANO JAJE U veći lonac usuti dve šolje vode i kuvati dok provri. Se\viti oprezno jaje u lonac, poklopiti i

isključiti vatru. Ostaviti lonac posle isključene struje na ringlu tako da voda mnogo ne vri. Potrebno je da stoji 5 do osam minuta. Tako smo skuvali (meko kuvano jaje).

Na isti način se kuva tvrdo kuvano jaje samo sa tom razlikom što jaje mora da stoji u vodi na ringli šporeta, posle isključene struje 30-40 minuta.

POŠIRANA JAJA U loncu sa tri litra vrele vode staviti kašičicu sirćeta i dve kašičice soli. Mešati vodu velikom

drvenom kašikom. Kada se u loncu napravi vir spustiti prethodno slupano jaje u šolju, tako da se jaje stavi u napravljeni vir Ostaviti da se polako kuva dok se belanca stegnu. Izvaditi jaje rešetkastom kašikom.

KAJGANA Jaje pržiti u tiganju na slaboj vatri. Pomešati jaje sa jednom kašičicom obranog mleka, mešajući

lagano i neprestano. Zatim dodati soli po ukusu i na kraju dodati malo bibera.

KUVANO ROVITO JAJE U vodu koja vri oprezno staviti jaje i kuvati do 3 minuta najviše. To je vreme za koje belance

jajeta ne može da se stvrdne. Ako se pak želi da belance ne bude mlečno, onda se kuva još pola minuta. Služiti ovako kuvano jaje u čaši. Ukoliko želimo da jaje bude kuvano polu meko, onda treba kuvati do 5 minuta. A tvrdo kuvano

jaje kuva se 8 minuta.

PEČENA JAJA Jaja se mogu pržiti (peći) na masti. Obično se masti uzima što manje. Za razliku od kajgane ovde

se u toku pripreme može slobodno kašikom mešati. Može se staviti aleve paprike a ne mora, soli po ukusu.

JAJE HA OKO Zagrejati mast u sudu (tiganju), oprezno razbiti i istresti jaje u vruću mast. Naročito se pazi da

žumance ostane čitavo. Posoliti po ukusu ali pri tome je bolje posoliti malo oko jajeta, pa tu mast kašičicom sipati na jaje. Na ovaj način postižemo da jaje odozgo bude sjajno.

Ovako spremljeno pečeno jaje može se služiti kao samostalno jelo, može se servirati sa salatom, ili sa varivom.

KAJGANA SA SLANINOM, ŠUNKOM ILI KOBASICOM Iseći suvu slaninu, šunku ili kobasicu na sitne pločice i pržiti na masti. U toku prženja, kada

smatramo da je dovoljno, stavljamo jaja prethodno razmućena i posoljena po ukusu. Promešati i dalje pržiti.

Kada je gotovo servirati za jelo sa salatom.


MLEKO U ISHRANI Utvrñeno je da mleko sadrži gotovo sve hranljive materije neophodne za život. To pokazuje i

činjenica da se odojče u prvim danima i mesecima života može hraniti isključivo mlekom. I ne samo hraniti već je ta namirnica potpuno dovoljna.

Ali, iako ova namirnica zadovoljava organizam odojčeta, ona nije dovoljna za već formirani organizam odraslog čoveka. Znači mleko samo ne može podmiriti sve potrebe već formiranog organizma iako sadrži sve potrebne sastojke neophodne za život. Zato se mleko dopunjava drugim namirnicama. Uglavnom ima ljudi koji čak i uopšte ne koriste mleko u ishrani. Ukoliko koriste druge namirnice koje imaju sastav sličan mleku, ili imaju drugu raznovrsnu ishranu, to se i ne bi osetilo puno. Napominjemo da od izbora hrane, od sastavljanja jelovnika, od higijene i kuvanja zavisi zdravlje ne samo porodice, već i porodice u širem značaju te reči - zajednice.

Poznato nam je na primer u dijetalnoj ishrani da čovek može da jede puno, ali da je ipak ostao gladan. Naime sastav namirnica bio je takav da nema dovoljno kalorija, odnosno toplinskih jedinica koje pomažu sagorevanju i varenju, kao i pravilno apsorbovanje hranljivih materija putem krvi.

MLEKO SADRŽI HRANLjIVE MATERIJE I TO: Belančevine, masti, šećera i vitamina. Zatim mineralne materije kao kalcijuma i fosfora i neke

druge soli ali u manjim količinama. BELANČEVINE U MLEKU SU OD POSEBNE VREDNOSTI JER SADRŽE SKORO SVE POTREBNE SASTOJKE NEOPHODNE ZA IZGRADNjU ORGANIZMA. ŠEĆER U MLEKU VEOMA POVOLjNO DELUJE NA VARENjE, MASTI U MLEKU SU TAKOðE VEOMA KORISNE JER SE NALAZE U DELIMIČNO STOPLjENOM STANjU, KAO I ZATO ŠTO SU OVDE VEZANE SA MATERIJAMA, TAKOðE NEOPHODNIM, na primer sa vitaminima A i D.

Mleko je najbolje za ishranu sveže. Ako bi se tako jelo bilo bi i najzdravije. Ali u tom slučaju nikada nismo sigurni da je pomuženo od zdrave stoke. Zato je sigurnije da se upotrebljava u ishrani prokuvano ili sa drugim namirnicama. Dovoljno je reći da ukoliko u našoj svakodnevnoj ishrani koristimo pored ostalih namirnica i mleko, pa da smo sigurni da je naša hrana zdrava i puna potrebnih, neophodnih hranljivih materija.

MLEKO SE KORISTI U ISHRANI PROKUVANO, KAO BELA KAFA, KAKAO SA MLEKOM I DRUGIH RAZNIH NAPITAKA, ZATIM KISELO MLEKO , JOGURT, PAVLAKA, SIR, A TAKOðE MOŽE SE FORSIRATI £A DRUGIM NAMIRNICAMA.

JOGURT Sipati u šerpu 3 litra jakog kravljeg mleka i zagrejati ga do ključanja. Zatim ga skinuti sa vatre,

ohladiti, da toplota mleka bude 42 stepena. U mlekari kupiti pola decilitra jogurta, pa odvojiti od te količine 1 kašiku za jelo i usuti u mleko. Poklopiti sud i uviti ga toplim salvetom i staviti u blizini šporeta. Za 3 sata mleko će se ukiseliti. Zatim šerpu staviti u hladnu vodu da stoji 6 sati. Posle tog vremena kašikom izmešati celu masu i procediti kroz sito. Na taj način pripremljen jogurt gotov je i može se upotrebiti.

KISELO MLEKO Mleko se kiseli na ovaj način: Staviti u šerpu 1 litar mleka. Kuvati na šporetu, na tihoj vatri, što

duže da bi iz njega isparila voda. Zatim razmutiti u šoljici od crne kafe malo kiselog mleka sa nešto malo slatkog hladnog mleka.

Kuvano mleko skinuti sa šporeta i rashladiti ga da postane sasvim mlako. U šerpu sa ovim mlakim mlekom sipati spremljeno razmućeno kiselo mleko, sve dobro izmešati, poklopiti zamotati toplom salvetom i ostaviti na toplo mesto da stoji dok se stegne. Zatim preneti na hladno mesto i držati do upotrebe.

Poznato je da u narodu ima i drugih sličnih načina za kiseljenje mleka. Na primer sa majom od kajmaka i slično.

Ovo mleko je veoma korisno jesti. Naročito trebaju ga forsirati u ishrani one osobe koje pate od nekih crevnih bolesti. A zdravim osobama ono može da bude dobra predohrana i preventiva u sprečavanju bolesti. Ono se može koristiti kao dodatak raznim jelima, te još jednom napominjemo treba ga koristiti što više.


TESTENINE Y ISHRANI Kada znamo od čega se pravi testenina (od najkvalitetnijeg pšeničnog brašna) možemo znati

koliko je ona korisna kao namirnica. Ona se u ishrani koristi obično kao garnir uz druga jela, a može se koristiti kao predjelo sa dodatkom sira i slično. Testenina koja u proizvodnji bude pomešana sa jajima, ona je još kvalitetnija za ishranu, jer je bogatija hranljivim materijama i vitaminima.

Visoki sadržaj skroba testenina daje posebnu vrednost te spada u vrlo kalorične namirnice. Kao gotov proizvod testenina ima takoñe prednosti jer se čuva u suvom stanju, ne kvari se, nije

podložna vrenju pošto u sebi nema kvasca. Visoki stepen higijene je zastupljen kod ove namirnice pošto se proizvodi u modernim fabrikama.

KOLIKO JE TESTENINA KOMPLETNO JELO DOVOLjNO JE DA NAPOMENEMO DA ĆE ČOVEK BITI SIT I DA MU NEĆE NEDOSTAJATI POTREBNE HRANLjIVE MATERIJE AKO ZA JEDAN OBROK IMA ISKLjUČIVO DOBRO PRIPREMLjENU TESTENINU.

Mogu se pripremati razna jela od testenine. Ovde ćemo navesti, zbog, kratkoće prostora v ovoj knjizi, samo par recepata.

SUPA OD POVRĆA SA TESTENINOM Namirnice: 50 grama masti, 20 grama luka, 1 češanj belog luka, 1 celer, 1 krompir, 100 grama

očišćenog graška, 50 grama šunke, 100 grama sitne testenine, pola litra vode, malo rendanog sira i po ukusu soli bibera i peršuna.

Iako je ovo komplikovano u pripremi namirnica mi preporučujemo jer je vrlo kvalitetna supa. Izrendati luk i češnjak, krompir i šunka se sitno izreže, a na masti se proprži najpre luk pa češnjak. Zatim dodati povrće, soli i bibera i sve zajedno staviti na tihu vatru. Dolivati vodu dok povrće omekša. Dodati šunku i još vode. Kad supa počne da vri dodati testeninu. Na kraju se pomeša seckani peršun i rendani sir, supa se skine sa vatre i odmah se služi.

PITA OD REZANACA U mlakoj vodi staviti 500 grama rezanaca i procediti. U posebnoj činiji izgnječiti 250 grama sira i

dobro izmešati sa dve šoljice mleka, dva žumanca, dva umućena belanca (sneg) i dve kašike rastopljene masti.

Ovu masu sipati u rezance i dobro promešati. Zatim sve to sipati u podmazan pleh ili šerpu i peći dok rezanci porumene. Pečenu pitu seći na kocke.

REZANCI SA KREMOM Pripremiti namirnice i to: Pola kilograma rezanaca, 50 grama putera, 3 jaja, 5 kašika rendanog

sira, 100 grama mleka, soli i peršuna po ukusu. Omekšati puter i mutiti sa jajima dok se smesa zgusne. Zatim se doda so, mleko i sir. Rezance

prokuvati, ocediti i pomešati sa pripremljenim kremom Staviti u namazanu tepsiju pa zapeći u rerni.

SLATKO JELO OD REZANACA Pripremiti 400 grama rezanaca, 350 grama svežeg sira, 30 grama putera, 3 jaja, 200 grama šećera,

100 grama mleka, 50 grama suvog grožña, 100 grama pavlake i malo kore od limuna. Omekšati puter i promešati ga sa žumancima i šećerom. dodati rendani sir, mleka, pavlake, suvog

grožña i malo kore od limuna. Kuvani i oceñeni rezanci izmešaju se sa gornjom smešom, a onda sa snegom od 3 jaja (belanaca), stave se u namazanu tepsiju i peku u rerni oko 20 minuta. Uz ovo slatko jelo od rezanaca može se služiti i preliv od mleka.

REZANCI ZA SUPU (DOMAĆA FIDA) Zamesiti čvrsto 300 grama pšeničnog belog brašna sa tri jaja. Oklagijom razviti što je moguće

tanju koru. Osušiti koru, uviti u obliku tube i rezati na vrlo tanke rezance. Ovako spremljeni rezanci (fida) mnogo su bolji od kupovnih.


KROMPIR Y ISHRANI To je namirnica koja u sebi sadrži vrlo korisne hranljive materije, ali u malim količinama. Imajući ovo u vidu krompir u ishrani moramo dopunjavali sa drugim namirnicama. Onda hranljive

materije koje se nalaze v krompiru i čine njegov sastav, a no kvalitetu veoma dobre, dopunjene biće još bolje. Na primer u krompiru ima nedovoljno belančevina svega 1,2 procenata. Ukoliko bi koristili u toku dana za obroke samo krompir organizmu bi nedostajale belančevine. Zato se preporučuje kuvanje jela od krompira sa obaveznom dopunom drugih namirnica kao što su mleko koje ima 3,4% belančevina, meso u kome ima 20% belančevina. Dovoljno je krompiru dodati i vrlo male količine mesa pa da krompir zadovolji potrebe organizma ne samo u belančevinama, već i sa potrebom vitamina i drugih sastojaka.

Krompir ima vitamina A u neznatnoj količini pa je zato potrebno dopunjavati jela od krompira namirnicama za koje znamo da imaju vitamin A.

Možemo uz krompir servirati razne salate pa ćemo i tako postići dopunu vitamina i hranljivih sastojaka.

MOŽEMO PRIPREMITI RAZNA JELA. ČORBE I SUPE OD KROMPIRA. U ovoj knjizi, vodeći računa o prostoru, dajemo samo nekoliko recepata. Potrebno je napomenuti da krompir sadrži u sebi hranljivih materija i vitamina, ali kako smo već napomenuli u dosta neznatnim količinama. Zato je potrebno prilikom kuvanja sačuvati ove i onako neznatne količine. A to se može postići ako se krompir brzo priprema. Naime čišćenje i pranje uraditi vrlo brzo, a posebno nije preporučljivo ostaviti krompir da stoji u vodi.

KROMPIR U SOSU Oljuštiti krompir i skuvati ga u slanoj vodi. u šerpici ugrejati kašiku masti, propržiti u njoj dve

kašike brašna i nekoliko režnjeva zgnječenog belog luka, naliti malo mleka i malo vode u kojoj se kuvao krompir. Razbiti grudvice da bi sos bio jednoliki, pa kada je gotov dodati buketić sitno naseckanog peršuna. Ovim sosom preliti kupani krompir.

KROMPIR PIRE Spremiti tri krompira srednje veličine, pola litre mleka kašičicu crnog luka i malo soli. Krompire

skuvati u slanoj vodi. Kuvanje treba da bude oko pola sata. Ocediti krompir, oljuštiti i odmah zdrobiti. dodati mleka, promešati i odozgo posuti sa isitnjenim crnim lukom. Ovo je za šest porcija. Korisno je za dijetalce jer u jednoj porciji ima svega 70 kalorija.

OMLET SA KROMPIROM Ovaj ukusni omlet se priprema ovako: Za četiri osobe potrebno je 8 jaja, 1/4 kg krompira, 100

grama putera, malo soli, bibera i peršuna. Dobro ulupati jaja. posoliti i pobiberiti. Oprati i oljuštiti krompir, iseći na fine kockice i peći na

puteru. Na kraju posoliti, pobiberiti i dodati kašičicu sitno iseckanog peršuna. Zasebno ispeći omlet u obliku palačinke, pa masu od krompira staviti u sredinu i presaviti kao palačinku.

ŠNICLE OD KROMPIRA Ove šnicle su pogodne za garnirung. A prave se ovako: Potrebno je obariti jednu polovinu

kilograma krompira. Oljuštiti i vruće propasirati. Posoliti po ukusu, dodati jedno jaje, malo bibera i sa brašnom se napravi fino testo Voditi Da se ne stavlja mnogo brašna, jer šnicle postanu tvrde. Od testa praviti šnicle i pržiti na vrelom ulju.

SUPA OD KROMPIRA GOVEðA SUPA ili supa od kostiju koja je preostala od prethodnog dana, ili argo supa mogu se

osvežiti na sledeći način: U supu koja vri istrugati na rende tri veća, oprana i oljuštena krompira. Pred iznošenje na sto dodati supi malo kiselog mleka.

POMFRIT DOMAĆI Kilogram krompira skuvati sa ljuskom pa ga očistiti, propasirati, posoliti, dodati tri cela jajeta i

kašiku brašna i sve to izmešati i praviti loptice u obliku malih krompirića. Pržiti u većoj količini vrele masti, tako da loptice plivaju i ne dodiruju dno suda. Uz ovo varivo služi se pečenje ili šnicle.


SALATA OD KROMPIRA Pripremiti 1 kilogram krompira, 100 grama (5 kašika) crnog luka, 1/2 dl. ulja 1/2 dl. sirćeta, soli,

bibera, i pola kašike šećera. Oprati krompir i kuvati. Kada je skuvan oguliti koru i izrezati na pločice. Zatim izrezati luk lakoće

na pločice, pa ovom luku dodati soli, šećera, sirćeta ulja. Na kraju sve to pomešati sa krompirom.

KROMPIR SA KIMOM Pripremiti namirnice: 1 kg. krompira, kašiku kima, 2 kašike ulja, kašičicu soli i malo bibera. Namazati tiganj uljem, prepoloviti krompire i na ispresečete strane staviti kim koji je prethodno

posoljen. Posoljeni deo okrenuti prema posudi a sa spoljne strane namazati rastopljenim puterom. Peći oko pola sata na umerenoj vatri.

PEKARSKI KROMPIR Za 6 porcija pripremiti namirnice: 1 kg. krompira, 2 glavice crnog luka srednje veličine, 2 kašičice

soli, bibera po ukusu, 2 kašičice masti. Oprati i oljuštiti krompir Iseći na male kvadratiće krompir a tako isto i luk. Staviti u šerpu da bude

debljine 2 sm. i posoliti. Dodati bibera po ukusu. Posuti peršunom. Pored predviñenih namirnica za ovo jelo poželjno je preko krompira sipati buljon tako da se prekrije pa staviti u rernu i peći na jakoj vatri dok krompir umekša i upije tečnost. Izvaditi iz rerne i servirati dok je vruće.

Ima više načina pripreme ovog jela, a mi smo ovde dali recept za 6 osoba i ovako spremljeni pekarski krompir mogu koristiti i dijetalci jer nema puno kalorija.

PALAČINKA OD KROMPIRA Oprati 3 krompira srednje veličine i ne ljuštiti nego ga nastrugati na rende. Zatim nastrugati jednu

manju glavicu crnog luka i promešati sa krompirom. Staviti u tiganj dve kašičice masti, premazati dobro dno tiganja mašću, a odozgo staviti pripremljen krompir da bude do jednog santimetra debljine. Od ove mase napraviti palačinku pažljivo i pržiti na umerenoj vatri dok odozdo porumeni. Okrenuti da i druga strana porumeni, posoliti i pobiberiti po ukusu i dok je još vruće služiti.

PEČEN KROMPIR Namirnice: 2 velika krompira, 3 kašičice masti, so, biber i peršun. Pošto dobro operemo krompir

premažemo ga mašću. Naseći zatim krompir na okrugle kriške. Sa ostatkom masti premažemo pleh i u njemu stavimo kriške od krompira. Posoliti i pobiberiti. Poklopiti i peći u rerni oko 20 minuta dok krompir omekša. Vatra mora biti umerena. Kriške okrenuti da bi porumenele sa svake strane. Posuti odozgo peršun i odmah služiti.

FRANCUSKI KROMPIR Namirnice pripremiti: 1 kilogram krompira, 3 jajeta, 40 grama masti ili 2 kašičice, 2 deci vrhnja.

soli, bibera, vode po potrebi. Krompir se opere, skuva, očisti i izreže na liske. Jaja se tvrdo skuvaju, ogule i takoñe izrežu na

liske. U namazanu tepsiju slože se naizmenično red krompira red jaja, a završava se s krompirom. Redovi se sole i bibere. Odozgo se prelije vrhnje i peče u rernu 1/2 sata. Meću krompir i jaja mogu se mešati kuvane na liske rezane suve kobasice.

MUSAKA OD KROMPIRA Kilogram krompira iseći na kocke. U sto grama masti narezati jednu glavicu crnog luka, propržiti

malo a zatim dodati 300 grama mlevenog svinjskog ili goveñeg mesa i njega zajedno sa lukom malo propržiti. Posoliti po potrebi krompir i meso. U šerpu reñati red krompira red mesa dok nestane, na vrhu poželjno je da bude krompir. Zatim naliti mleka da oplovi krompir. Staviti šerpu u zagrejanu rernu da se peče. Kada je upola pečeno umutiti 3 jajeta sa malo mleka i vegete, izvaditi šerpu iz rerne naliti umućenim jajima i mlekom i ponovo vratiti u rernu da se dopeče.

RESTOVANI KROMPIR Oprati 1 kilogram krompira, skuvati, očistiti ga i izgnječiti sa viljuškom. U 150 grama masti

narezati 3 glavice crnog luka srednje veličine ispržiti staviti aleve paprike, soli i malo vegete. U tu


zapršku sipati izgnječen krompir izmešati i još malo propržiti. Uz restovani krompir mogu se služiti šnicle spremane ka razne načine ili jaja pržena na oko.


KUPUS U ISHRANI Kupus je veoma korisna namirnica gledano aspekta njene hranljive vrednosti i vitamina. U svežem kupusu ima dosta vitamina A, B i C. U kiselom ima najviše vitamina C zatim vitamina

B dok vitamina A nema uopšte. Meñutim ni u kom slučaju ne treba smatrati da kiseo kupus ima manju vrednost od svežeg. Naprotiv sama činjenica da kiselog kupusa ima u toku zime, u sezoni kada nema svežeg voća i povrća, čini mnogo, a posebno što kiseo kupus ima i svoj raso koji je takoñe hranljiv i preporučuje se da se što češće pije u toku zime i početkom proleća.

Kiseo kupus, to je ustvari zimska hrana jer se u velikim koli činama može ostaviti, Na koji način se priprema za zimu može se videti u odeljku zimnice, u ovoj knjizi. Kao i svako drugo povrće i voće i kupus je bolje što više koristiti u presnom svežem stanju nego v konzerviranom. Ali i ovde je bitno napomenuti da od načina pripreme i higijene prilikom ostavljanja kupusa, kao i kasnijeg rukovanja, odnosno vañenja iz kace radi obroka, zavisi u kolikoj meri će se zadržati čist raso koji može da se pije i kupus da ima lepu žutu boju.

U kiselom kupusu ima belančevina i ugljeni hidrati. Dok masti i nema. Ali to je kalorična hrana. Korisna je i za odrasle i za decu, te napominjemo da deci treba davati što više kiselog kupusa ne samo u obliku spremljenog jela nego i u vidu salate.

SALATA OD KISELOG KUPUSA Treba pripremiti 1 kg. kiselog kupusa, 4 kašike ulja, malo slatkih paprika i soli. Ove namirnice

dobro izmešati. Može se dodati koji češanj od belog luka a ne mora.

SALATA OD SVEŽEG KUPUSA Namirnice: 2 šolje struganog svežeg kupusa, 1 seckan celer, sok od 1/2 limuna. Sve zajedno pomešati i servirati.

SALATA OD KUPUSA TOPLA Namirnice: 3 šolje sitno sečenog kupusa, 1/4 šolje seckanog luka, 3/4 šolje sveže spremljenog

preliva za salatu. Pomešati sve zajedno u jednoj čaši ili u činiš Ako kupus nije dovoljno topao zagrejati ga na pari.

Protresti i odmah služiti.

KUVANI KUPUS Namirnice: 1 glavica kupusa manja, 1 nepuna kašičica kima, soli i bibera. Od glavice kupusa skinuti gornje listove, i iseći kupus na 8 delova. Oprati ga u vodi i preliti sa

malo posoljene i dobro vrele vode, Kuvati na jakoj vatri da brzo provri. Zatim ostaviti da se dalje kuva da kupus omekša. Kuvanje treba da traje oko 20 minuta. Ocediti, posoliti i pobiberiti.

SARMA OD KISELOG KUPUSA 750 grama mesa (1/2 goveñeg, 1/4 svinjskog) 2 i po kilograma kupusa, 1/4 kilograma suvih

rebara, 3 do 4 glavice luka, 2 češnja belog luka, 1 šolja pirinča, dosta bibera, aleve paprike, 3 do 4 crvene papričice. U mleveno meso staviti iseckan luk, pirinač, 1 ljutu papriku, izdinstan luk dosta bibera, i sve dobro izmešati. Uviti u liske kupusa sa kojih je odstranjen koren. Staviti na dno šerpe nekoliko liska kupusa, a zatim reñati red sarme, red slanine i suvih rebara, ubaciti biber u zrnu, 2 do 3 crvene papričice i po volji 1 do 2 liske lorbera. Naliti vode da sarme ogreznu i staviti da se kuva na tihoj vatri. Na kraju u tiganju propržiti na masti 2 kašike brašna, 1 kašičicu aleve paprike soli i malo vode. Naliti na sarmu, još malo krčkati na vatri (oko 1/2 sata) i dodavati vode po potrebi. Zatim sarmu zapeći u rerni a ne mora.

PODVARAK OD KISELOG KUPUSA Uzeti kilogram i po kupusa kiselog (ribanca), masti po potrebi, 2 glavice srednje veličine crnog

luka. Iseckati, staviti u mast, propržiti zatim luku dodati aleve paprike pa u tu zapršku sipati kupus. Sve to zajedno dinstati dolivajući po malo vode da ne bi kupus zagoreo. Kad se kupus prodinsta dodati mu pola kilograma svinjskog mesa zatim staviti, podvarak u zagrejanu rernu i peći dok bude gotovo. Na podvarku se može peći ćurka, guska itd.


TABELA KOLI ČINE VITAMINA U SVEŽEM ILI KISELOM KUPUSU Vrsta namirnica Vitamin A Vitamin B Vitamin C Sveži kupus hhhhh hhhh hhhh Kiseli kupus - hh hhh

Legenda: obimno vatamina hhhh dosta hhh dovoljno hh nema -

TABELA - U JEDNOM KG KUPUSA IMA Belančevina Masti Ugljenih hidrata Kalorija 27 grama - 5 grama 360

SUPA OD RASOLA Pripremiti namirnice: 250 grama kiselog kupusa, 4 kašike ulja, 1 litar rasola od kiselog kupusa,

malo peršuna, slatkih paprika i celera. Iseckati na sitno kiseo kupus, celer, peršun i paprike pa dobro promešati sa uljem i rasolom od

kupusa. Ova supa se ne kuva, te ima prednosti jer su namirnice u presnom svežem stanju, a to znači da su zadržale hranljivu vrednost i vitamine.

SRPSKI KISELI KUPUS Pripremiti namirnice: 1 kg. kiselog kupusa, 3 glavice crnog luka, 500 grama svinjskog suvog

masnijeg mesa, 100 grama slanine, peršun, celer, soli i slatkih paprika po ukusu. Izrezati meso na parčad, slaninu naseckati, luk takoñe naseckati i pržiti luk i slaninu dok požuti.

Preko ovoga se slaže red kupusa red mesa, seckanog peršuna, soli, bibera i paprike. Zaliti vodu tako da kupus bude prekriven i kuvati. Treba da bude u toku kuvanja poklopljeno. Kuva se bez mešanja oko pola sata na umerenoj vatri.

SEKILjI GULAŠ Pripremiti namirnice: Pola glavice kiselog kupusa (srednje veličine), 500 grama svinjskog mesa, 2

kašike masti, 1 glavicu crnog luka, čašu od 1 dl. milerama, soli i slatkih paprika po ukusu. Seckani luk pržiti na masti. Kada požuti dodati meso oprano dobro i narezano na parčad. Posoliti

po ukusu. Dinstati dalje poklopljeno dok napola omekša. Tada dodati papriku i kupus i dalje dinstati uz dolivanje vode, dok bude gotov. Na kraju dodati mileram Može se služiti uz varivo krompir.

MEŠANA SALATA OD KISELOG KUPUSA Pripremiti namirnice: 1/2 kiselog kupusa, 2 komada kiselih jabuka, 2 glavice crnog luka, sok od 1

limuna, 4 kašika ulja. slatke paprike i soli po ukusu. U činiji za salatu dobro izmešati seckan kiseli kupus, rendane jabuke i rendani crni luk, limunov

sok, ulje, paprike i soli. Može se servirati samostalno ili uz varivo kao krompir ili jaja.


SOČIVICE U ISHRANI Sočivice u ishrani su praktične jer se mogu upotrebljavati za jelo u svežem stanju i u

konzerviranom, odnosno kao suvo povrće za zimu. Kao i namirnica krompir i sočivice (pasulj, grašak, leća, bob) su veoma korisne u ishrani, ali zbog

nedostatka uglavnom masti, moraju se dopunjavati. Osim toga sočivice u suvom stanju imaju vrlo tvrdu koru što pričinjava u kuvanju prilično poteškoća. One se moraju duže kuvati od ostalog povrća, ali ako se vriš prethodno potapanje, to su namirnice koje neće tražiti mnogo rada prilikom njihovog kuvanja, te se čak mogu ubrojiti i v red namirnica brze pripreme.

Sočivice u sebi najviše sadrže belančevine. Naročito leća 26%, zatim pasulj 23%. Zatim sočivice sadrže dosta skroba, I poznato je da skrob razvija u organizmu toplinu, a to znači da će biti više kalorija. Napomenuli smo već da sočivice u pripremi za jelo treba dopunjavati. To je zbog neznatne količine masti u sočivicama. Meñutim prilikom kombiniranja sočivica sa drugim namirnicama biljnog ili životinjskog porekla trebamo paziti da ne pretrpamo jelo suvišnom mašću da ne bi došlo do taloženja masti u organizmu. Naime. dovoljna je sasvim mala količina mesa da bi porcija od sočivice zadovoljila potrebe organizma u pogledu masti.

U pogledu vitamina u sočivicama variraju količine raznih vitamina kao što su A, B], B2, dok vitamina C ima manje. Meñutim nedostatak vitamina C u sočivicama nadoknadićemo ako sočivice garniramo sa kupusom.

Pored gornjih sastojaka sočivice sadrže razne soli, gvožña i drugo. Kao što su vitamini zaštitne materije u organizmu i štite ga od raznih bolesti, tako su i ove druge

materije korisne. Na primer gvožñe je potrebno za pojačanje krvi. Znači trebamo voditi računa da u ishrani, pošto sočivice već koristimo, da ih kombinujemo sa drugim namirnicama tako da budu hranljive. ali pri tome treba paziti sa kojim namirnicama se kombiniraju, da ne bi došlo do natrpavanja nekih hranljivih materija. A to je opšte pravilo v ishrani. Poznavanje namirnica, njihovih hranljivih materija, vitamina, jer samo tako nećemo korisnu namirnicu pretvoriti u nekorisnu.

Od sočivica mogu se pripremiti jela na razne načine. To su variva, supe, salate i naravno u raznim kombinacijama sa drugim namirnicama biljnog ili životinjskog porekla.

Treba postići potpunu raznovrsnost u pripremi sočivica Posebno što su to namirnice sa širokom primenom, odnosno vrlo često su na jelovniku. Pa da ne bi hrana bila jednolična trebamo se truditi da ih kombinujemo uvek sa nekom novom namirnicom, a za koju znamo da u sebi sadrži veće količine masti. Takoñe je važno da se prilikom kuvanja sočivice prethodno potope, ili da se njihova kora potpuno rastvori, a to je potrebno radi što boljeg varenja, i iskorišćavanja hranljivih materija.

Suve sočivice treba da budu potopljene pre kuvanja najviše 12 časova. To se odnosi na sočivice koje imaju tvrdu ljusku. Spoljni omotač pasulja i graška zahteva da stoji mnogo duže potopljen u vodi, nego sočivo koje ima fini spoljni omotač.

Ako je voda u kojoj kuvamo sočivo krečna stavite u nju, i to oko sredine kuvanja sode bikarbone ili soli. Prilikom sastavljanja jelovnika trebamo znati da po osobi suve sočivice dolaze 70-90 gr. ukoliko su u pitanju jela, a za supe stavlja se 15-20 grama po osobi.

SALATA OD PASULjA Skuvati pasulj, ocediti i pomešati sa više glavica crnog luka isečena na listiće. Dodati bibera, sitno

iseckanog belog luka i peršuna. Izmešati malo ulja, sirćeta i soli i preliti pasulj. Pasulj se za ovu salatu može prethodno ispasirati.

намирница Врста

грама Беланчевине

грама Maci-

грама Скроб

топлотна]ед. Калорије

Пасуљ 237 17 473 3.150 Грашак 234 19 527 3.410 Лећа 260 19 528 3.410 БотЗ 237 20 541 3.460

ТАБЕЛА — ХРАНЉИВЕ МАТЕРИТЕ НА 1 КГ


ČORBA OD SOČIVA Preliti 200 grama graška hladnom vodom. Zatim staviti da se kuva. Kada voda proključa iscediti

sočivo i staviti ga ponovo u litar vrele slane vode, sa strukom praziluka, kriškom celera, jednom šargarepom i glavicom crnog luka. Kuvati ovo još dva sata, iscediti supu kroz ñevñir i dodati 75 grama kuvanog pirinča i putera veličine oraha.

SALATA OD SO ČIVA Staviti 300 grama sočiva u hladnu vodu, a zatim ga zagrejati dok počne da vri. Kada sočivo bude

napola kuvano posoliti vodu Još na samom početku, kada budete stavili sočivo dodati mu celer, crni i beli luk. Iscediti sočivo i sipati u posudu predviñenu za salatu. Sipati sirće, garnirati filetima od sardine i krugovima od isečenog crnog luka. Odozgo sipati isitnjeni peršun.

MUSAKA OD BORANIJE 1 kg. boranije očistiti, oprati i iseći po dužini. Posoliti i staviti da se prži sa glavicom sitno

isečenog crnog luka. Prži se u poklopljenoj šerpi i po malo se doliva voda. Kada je boranija mekana tj. upržena, doda joj se so, aleva paprika, biber, sitno isečen beli luk, jedna zelena paprika, paradajz i peršun. Sve dobro promešati i naliti umućenim jajetom i mlekom. (Pola litre mleka sa 3 jajeta). Ovako pripremljenu musaku peći u rerni.

BORANIJA SA KROMPIROM 1 kg. boranije, 1 kg. krompira, 1/2 kg. mesa, 3 kašike masti, 1 glavica crnog luka, aleve paprike i

soli. Na masti ispržiti glavicu iseckanog crnog luka, dodati aleve paprike. U zapršku staviti prethodno

očišćenu, opranu n na pola isečenu boraniju. To polako dinstati a kad se malo prodinsta boranija dodati joj meso, očišćen, opran i isečen krom pir na kocke, soli po potrebi, malo vegete i vode jednu polovinu litra.

Staviti u vruću rernu da se ispeče.

GRAŠAK SA SVINjSKIM MESOM Kilogram i po graška, 300 grama svinjskog mesa, 1 glavicu crnog luka, 3 kašike masti, soli, malo

belog luka i lišća od miroñije. Grašak se očisti i opere. U šerpu se stavi mast i u nju se nareže sitno crni luk, doda se grašak i

meso. To se polako dinsta dolivajući mu po malo vode da ne zagori Kada se grašak i meso izdinsta dodati soli po potrebi, sitno iseckanog belog luka i miroñije takoñe sitno iseckane.

PASULj SA SUVIM REBRIMA Namirnice: 200 grama pasulja, 300 grama suvix rebara, 1 glavica crnog luka, malo belog, 2 kašike

masti, aleve paprike, 1 kašiku brašna, soli i malo vegete Pasulj oprati a takoñe i suva rebra, staviti u lonac u koji smo sipali 3 litre vode. Kad pasulj provri

dodati mu iseckan beli i crni luk, i sve zajedno kuvati, dolivajući vode po potrebi u toku kuvanja. Kada se pasulj skuva napraviti zapršku. Mast se rastopi u tiganju. Dodati 1 kašiku brašna Kada se brašno isprži doda se aleva paprika, vegeta i so Sa tom zaprškom se zaprži pasulj i još malo prokuva.

PREBRANAC OD PASULjA 400 grama pasulja, 2 deci ulja, 5 glavica srednje veličine crna luka, 2 glavice belog luka, soli,

aleve paprike, malo bibera i vegete. Staviti u lonac sa vodom pasulj da se kuva. Kada je pasulj skoro skuvan počistiti beli i crni luk na crni luk na sitno iseckati. U šerpu sipati ulje. Zatim stavljati red pasulja red luka. Preko svakog reda sipati malo ulja i stavljati alevu papriku, bibera, soli i vegete. Tako sve dok nestane namirnica. Staviti u rernu da se prebranac zapeče.


MESO Y ISHRANI Glavna uloga mesa u ishrani je da obezbedi potrebnu količinu belančevina. Poznato je naime da je

meso bogato mastima. Posebno svinjsko meso od svinja koje se specijalno i tove za mast i razne druge mesnate prerañevine. Razna variva na primer od sočivica, krompira i drugih potrebno je dopunjavati mesom, posebno zbog neznatne količine masti u njima.

Osećaj potrebe za ovom namirnicom je veća od stvarne potrebe jer belančevine mleka i jaja imaju istu vrednost kao i belančevine mesa. A u pogledu vitamina grupe B, koji se nalaze u mesu, kao i mineralnih soli na primer fosfora i gvožña i njih možemo obezbediti iz drugih znatno jeftinijih namirnica. Ovo napominjemo zato da bi dali do znanja kako ova namirnica nije nezamenljiva. Meso je ipak značajna namirnica jer su jela sa njim ukusnija. Zatim to je namirnica koja se rado troši, a poznato je da svaka namirnica koja se rado jede, da se bolje i vari.

Potrošač ne razmišlja mnogo o hranljivoj vrednosti mesa. Ali pored gornjih navoda možemo ipak spomenuti da je meso namirnica koja sadrži sve sastojke potrebne organizmu. Meso ili neka druga belančevina životinjskog porekla treba da uñu u sastav obroka, ali u ishrani je osnovno pravilo da svaki obrok mora biti raznovrstan.

Na selu se troši meso većinom od svinja bez sanitarne kontrole, pa se preporučuje da takvo meso mora biti uvek dobro kuvano ili pečeno. Meso od nepregledane stoke može biti zarazno, te u koliko se dobro skuva klice uginu. Najsigurnije ustvari je ipak meso na kome postoji žig sanitarnog organa.

Možemo i prilikom kupovine mesa da vidimo da li je sveže. Na primer dobra govedina je sjajna, crvena, sa potpuno belim masnim delovima. Ako je meso tamnocrveno a loj žućkast, u pitanju je meso starog govečeta.

Sveža mlada ovčetina je svetlocrvena a loj beo. Žućkast loj ima samo stara ovca. Dobra svinjetina je svetloružičasta, ima nežne žilice sa potpuno belom slaninom. Meso se od svih namirnica mora čuvati na hladnom mestu. U frižideru ga treba čuvati u staklenim

ili porculanskim sudovima. Ako nedostaje frižider treba čuvati na hladnom mestu i to najbolje uvijeno u čistu krpu od lanenog platna natopljeno v sirće.

Prilikom pripreme mesa kožu i žile treba odvojiti a isto tako i kosti. Kosti produžuju vreme kuvanja, a sem toga meso počinje da se kvari uvek prvo oko kostiju Meso ne treba soliti pre upotrebe. Jer so izvlači vlažnost i meso gubi ukus i hranljivost, a postaje žilavo. Masna mesa prže se u sopstvenoj masti i onda su finija. Nemasna mesa najbolje je namazati uljem. Masnoća se stavlja odozgo i sa donje strane većih komada mesa. Ako se meso puni slaninom, treba paziti da sok može slobodno da otiče. Masnoća sa suviše masnog mesa se može ocediti i koristiti za pečenje.

Kuvanje mesa zavisi od njegove debljine i od kvaliteta. Da li je meso kuvano može se ispitati pritiskom velike ravne kašike Ako se ugiba, kuvano je. Ako se elastično vraća treba produžiti kuvanje.

Meso treba kuvati na ovaj način: staviti meso u ključalu vodu. Kuvati na tihoj vatri Pri ovakvom kuvanju meso ostaje meko, a supa bistra.

Dinstanje mesa vrši se ovako: meso staviti u vrelu mast i pržiti bez poklopca. Dodavati postepeno vrelu vodu i dinstati pod poklopcem. Tečnost treba da dopire do 1/4 visine mesa. Ako se od ovoga soka pravi sos, treba mu dodati supe po ukusu.

Meso treba peći ovako: Najbolje se peče ako ne leži direktno u sudu, već na rešetki koja je stavljena preko suda. U sud se stavi voda iako se pečenje kratko peče dodati u vodu razne dodatke kao što su zelen, paradajz, pečurke i slično. Ako se meso peče duže onda ove začine dodati u polovini vremena pečenja. Ako je meso posno voda se sipa odmah, ako je masno voda se nalije nešto kasnije. Meso treba stalno prelivati sokom.

HRANLjIVA VREDNOST 100 GRAMA MESA

belan-čevine

masti Ugljeni hidrati

kalci-jum

gvožñe vita-mini

Goveñe 20,5 3,5 0,6 11 2,3 30 0,07 0,17 - 3,9 Teleće 19,1 3,1 0,5 11 2,3 4 20 0,14 0,26 - 6,4 Svinjsko 15,2 31,0 0,4 8 2,3 - 0,93 0,19 - 2,3 Kokošje 19,3 9,3 0,4 12 1.5 400 0,10 0,16 - 8,1

Mlada živina raspoznaje se po nogama i kljunu koji su nežni i svetle boje. Meso je belo i fino.


Radi čerupanja živinu treba popariti ključalom vodom. A čišćenje se vrši na ovaj način Raseći kožu ispod vrata. Odmah izvući i iznutrice, odseći vrat, izvaditi želudac, pluća i džigerice. Oštrim nožem napraviti kružni zarez oko trtice m tu izvući ostale iznutrice. Vrati samo džigericu i želudac. Kad se odvaja žučna kesica mora se dobro paziti da ne prsne. Pre vraćanja iz želudca se istisne sadržaj i uklone se spoljni izraštaji i smuñenje a to znači da se već očerupano pile stavlja u plamen. Za ovo najbolje je koristiti plinski plamen, ili plamen špiritusa sipanog u posudu. Znači samo treba oprliti ostatke perja.

SALATA OD GOVEDINE Ohlañenu skuvanu govedinu iseći na sitne kockice. U sud za salatu staviti dve kašičice senfa, so š,

bibera, malo sirćeta, 7-8 kašičica ulja, malo peršuna, celera i dva sitno seckana tvrdo obarena jajeta. Sve dobro izmešati i preliti ovom masom meso. Možete ovome dodati i sitno sečenu zelen iz supe. Ova salata se pravi na jedan čas pre upotrebe.

JEZIK SA RENOM Topli jezik iseći na režnjeve m služiti sa struganim renom natopljenim u sirćetu.

JEZIK U PARADAJZ SOSU Skuvati paradajz sos ovako: Propržiti na masti ili ulja, 1-2 kašike brašna da porumeni. Sipati

paradajz sok da sos ne bude suviše redak i suviše gust i prokuvati. U mesto soka od paradajza može se dodati paradajz pire, ali u tom slučaju dodati po potrebi vode. U ovaj sos staviti režnjeve jezika i još malo prokuvati ili stavljati režnjeve jezika na tanjir i prelivati sosom.

AJMOKAC OD MESA Pripremiti namirnice: 500 grama mesa. 150 grama masti, brašna, soli bibera, belog luka i vegetu

po ukusu. Iseći meso na šnicle, ili tražiti tako isečeno u mesari. Posoliti svako parče posebno i stavljati ga u

brašno, a zatim na vreloj masti. Pržiti dolivajući po malo vode da ne bi zagorelo. Kada je meso prženo dodati vegetu, bibera i sitno iseckanog luka.

GOVEðA SUPA Pripremiti namirnice: 500 grama govedine za supu, 2 litra vode, šargarepe, peršuna, celera, malo

bibera i soli. Meso se opere, metne u hladnu vodu i počne kuvati. U meñuvremenu se očisti, opere i izreže

zelen na režnjeve, te se zajedno sa proprženim lukom doda u supu. Kuvati dalje, pa se supa posoli, poklopi i ostavi da kuva polagano, na umerenoj vatri 2-3 sata. Kada je skuvano povući lonac sa šporeta i ostaviti da stoji par minuta, posle toga se polako procedi, ponovo se kuva supa i njoj se mogu pridodati razni dodaci za supu (rezanci, fida, nokle, jaje razmućeno, itd.). Prilikom posluživanja zbog vitamina može se dodati zelen i peršun.

Meso je takva vrsta namirnice da se od njega mogu praviti jela na mnogo raznih načina. Baš zato što može biti dodatak svakom jelu u obliku dinstanog. pečenog ili kuvanog mesa, mi ovde i nećemo dati puno recepta. Ali napominjemo da se meso dodaje varivu, a ne varivo mesu. odnosno kuva se povrće sa mesom. Ovo napominjemo zbog razmere hranljivih materija i efekata raznovrsnosti u ishrani.


PIRINAČ U ISHRANI

PROSTO KUVAN PIRINAČ Oprati šolju pirinča, dodati na pirinač 2 šolje vode, pokriti i pustiti da se pokriven kuva. Kada je

kuvan uzeti kašiku masti. dobro je ugrejati i preliti odozgo po pirinču.

PILAV SA SPANA ĆOM Skuvati spanać u slanoj vodi, rashladiti, iscediti dobro, iseckati. Za pola kilograma spanaća

zagrejati 50-60 grama putera, dodati spanać, posoliti ga i pobiberiti. Pustiti ga da se malo prži, mešajući kašikom. Ukloniti šerpu sa vatre, dodat u spanać ravnu količinu pilava sveže kuvanog, 1 celo jaje i 3 kašike istruganog sira. To sipati u jedan plitak sud, posuti po površini istrugan sir, pomešan sa sredinom od hleba. Preliti rastopljenim puterom i metnuti da se zapeče 10-15 minuta rerni.

ZELENA SALATA SA PIRIN ČOM Kuvati salatu u slanoj vodi 10-15 minuta. Rashladiti, iscediti, otvoriti svaki komad salate u sredini

i ispuniti pirinčem i sirom parmezanom. Zatvoriti svaki komad salate vrlo pažljivo i kuvati na tihoj vatri tako da salata sačuva svoje sokove.

PIRE OD PIRINČA Spremati supu od kokoške, parčeta teletine i malo povrća. Zasebno uzeti 200 grama malo

prokuvanog pirinča, staviti ga u jednu malu šerpu sa supom i kuvati da bude gust. Izgnječiti ga i propustiti kroz sito. Kad je kokoška kuvana, procediti supu i skinuti mast. Razblažiti pire od pirinča sa 2 litre ove supe. Mešati dok počne da kuva, ukloniti na kraj vatre i kuvati 35 minuta. Uzeti meso od kokoške skinuti kožu i dobro izgnječiti, dodati parče putera i 4 živa žumanceta. Ovo procediti kroz gusto sito. Nekoliko minuta pre služenja, pomešati sa supom ovo meso, dodati šećera, sipati u činiju, procedivši kroz gustu cediljku.

PIRINAČ ZA PREDJELA 250 grama pirinča, prokuvanog 20 minuta u 2 litre vode, soli po 10 grama na litar. Procediti i čim

je kuvan, rashladiti i ponovo procediti kroz belu krpu ili sito Domaćica će se pobrinuti da sačuva vodu u kojoj se kuvao ovaj pirinač, koju će moći da prokuva

sa supom od ma kog povrća

DOMAĆI PIRINAČ 500 grama pirinča, 1 i po litra vode, 8 grama soli na litar, 250 grama slanine, isečene na kocke, 70

grama masti,1 glavica sitno isečenog luka, jedna mala glavica kupusa kuvanog 12-15 minuta u vreloj vodi, dobro isceñena.

Spravljanje: zagrejati mast u jednoj šerpi, dodati luk i slaninu. Čim luk počne da rumeni, staviti kupus i ostaviti da se prži 10-12 minuta mešajući s vremena na vreme kašikom. Dodati zatim pirinča, malo soli i bibera. Treba imati na umu da u slanini ima već soli i dodati je samo ako je potrebno. Kuvati 21 minuta, ukloniti sa vatre pomešati sa pirinčom i nekoliko kašika istruganog sira.

ČORBA OD PIRINČA Staviti pirinač u vrelu slanu vodu, prokuvati ga 2 minuta, procediti ga, pustiti da se rashladi

ponovo procediti, metnuti ga u šerpu i dodati dvaput toliko vrele čorbe. Poklopiti šerpu i kuvati 20-25 minuta na tihoj vatri Čim je pirinač gotov može se dodati u čorbu.

ČORBA OD PIRINČA BEZ MESA Istopiti parče putera u šerpi. Dodati glavicu iseckanog luka i jedan sitno isečen praziluk. Pustiti da

porumeni, a zatim dodati 500 grama brižljivo očišćenog i opranog pirinča. Mešati pirinač dok se dobro zagreje, naliti pirinač sa 3-4 litre vode, prokuvati i zatim ga ukloniti na kraj vatre. Dodati 3-4 karanfilića, soli koliko je potrebno malo peršuna i kuvati polako. Deset minuta docnije dodati četvrt kilograma svežeg graška. Kad su pirinač i grašak kuvani, izvući peršun i karanfilić. Dodati u supu parče dobrog putera i sipati u činiju. Ova supa treba da je malo gušća.


SUPA OD PIRINČA S MESOM Spremiti supu od 1 kilograma goveñine, jednog parčeta svežeg svinjskog mesa i parčeta jedne

kokoške, povrća, soli i vode koliko je potrebno. Kad je meso skuvano, procediti supu kroz gustu cediljku u drugu šerpu, kuvati i dodati pirinač. 500 grama na četiri litra supe i mešati kašikom s vremena na vreme. Pustiti da se kuva polako. Dodati malo peršuna. Kad je pirinač gotov, skinuti sud sa vatre i sipati supu u činiju. Služiti odvojeno meso i kokošku.

PUNjENI PLAVI PATLIDžANI Na isti se način spremaju kao i crveni patlidžani. U ovom slučaju plavi patlidžani prepolove se

uzduž i isprže na zejtinu. Izdubiti ih, pomešati sa pilavom u koji se doda nekoliko kašika paradajza, i ako se hoće 3-4 kašike istruganog sira. Ispuniti ovim patlidžane. Posuti odozgo nastruganim sirom, preliti puterom i nekoliko trenutaka ostaviti u rerni. Olako preliti paradajz sosom.

PIRINAČ S PAPRIKOM Staviti da porumeni vrlo lako. jednu kašiku sitno iseckanog luka u 50 grama putera, dodati 2

kašičice slatke aleve paprike i 250 grama pirinča. Mešati pirinač drvenom kašikom dok se dobro zagreje. Naliti sa 1 i po litar vrele čorbe od mesa ili ribe. Poklopiti šerpu, staviti u rernu i peći 18-20 minuta. Izvaditi šerpu i pomešati u pirinač nekoliko komadića putera. Ovaj pirinač može da služi kao dodatak uz meso, ribu i divljač.

PILAV Upržiti olako kašiku sitno isečenog luka, 50 grama putera i pomešati sa 250 grama pirinča, malo

soli i bibera. Mešati pirinač kašikom 2 minuta takv da se pirinač dobro pomeša sa puterom. Usuti u to pola litra vrele supe, poklopiti šerpu i staviti je u rernu. Kuvati 18 minuta. Izvući šerpu, ukloniti je sa vatre i izmešati pirinač sa 30-40 grama putera. Ovako spremljen pilav može da služi kao dodatak mnogim jelima od ribe, mesa, živine i divljači.

ENGLESKI PIRINAČ Skuvati pirinač u slanoj vodi. Iscediti, sušiti ga u toplom salvetu, staviti u činiju i preliti

rastopljenim puterom. Sa ovim pirinčem može se pomešati, ako se hoće trećina od njegove težine skuvanog graška na engleski način. Ovaj pirinač može da se jede kao povrće ili da se služi kao dodatak uz meso.

PORTUGALSKI PIRINAČ Zagrejati u jednoj šerpi 3 kašičice maslinovog zejtina, dodati jednu dobru kašiku sitno iseckanog

luka. Čim počne da rumeni, dodati 250 grama pirinča, 2 crvene slatke paprike ispečene, oljuštene i iseckane, 2 dovoljno zrela patlidžana, oljuštena i isečena, malo soli, bibera i naliti pola litra vrele supe. Poklopiti šerpu i staviti u rernu. Kuvati 20 minuta. Sa ovim pirinčom se služe kobasice.

TURSKI PIRINAČ Spremiti prvo ovčiju čorbu. Očistiti 500-600 grama pirinča. Metnuti ga u šerpu i naliti čorbom

tako da bude dosta iznad pirinča. Kuvati pirinač dok ne upije čorbu. Preliti tada sa 150 grama putera zagrejanog dobro, poklopiti šerpu i staviti teg odozgo, držati na otvoru rerne 10 – 12 minuta. Ako je pirinač dobro kuvan, zrna treba da se odvajaju jedno od drugog.

ŠPANSKI PIRINAČ Očistiti 450-500 grama pirinča. Iseckati jednu glavicu luka i malo ispržiti na puteru, naliti vodom

tako da je bude dosta iznad pirinča. Kuvati u otvorenoj šerpi. Pet minuta docnije dodati 100 grama šunke. ne masne. Kad je pirinač skuvan i gust, dodati pečurke kuvane i isečene na sitnu parčad i začiniti alevom paprikom. Nekoliko trenutaka docnije ukloniti sa vatre i dodati nekoliko komadića putera.

VODA OD PIRINČA Kuvati u 2 litra vode 150 grama pirinča otprilike 10 minuta. Procediti ovu vodu i dodati 125

grama šećera, nekoliko parčadi limuna ili pomorandže i držati na hladnom mestu. Ovo piće je hranljivo, higijensko i prijatno da se pije za vreme tolikih vrućina.


Pirinač koji je služio da se spremi ova voda može da se upotrebi u supi od povrća, ili da se isprži na puteru, ili još da se pomeša sa raznim povrćem, da bi se spravile salate koje služe kao predjelo.

PIRINAČ S BUNDEVOM Za 6-8 osoba, izabrati 800 grama mlade bundeve, iseći je na tanke kriške, staviti u jedan sud,

posoliti, pobiberiti, preliti sa 4 kašike maslinovog zejtina i u to dodati 250 grama, pirinča kuvanog 2 minuta u slanoj vodi i proceñenog. Dodati 1 trećinu litra vrele i malo posoljene vode. Sve sipati u jedan široki sud koji može da uñe u rernu. Pokriti površinu mrvama od hleba (prezlom) pomešanom sa istruganim sirom i sa malo zejtina. Peći na umerenoj vatri 10-15 minuta. Služiti iz istog suda.

TIKVICE S PIRINČOM Izabrati male tikvice, oprati ih, osušiti servijetom, iseći na krugove. Za 6-8 malih tikvica, zagrejati

2 kašike putera u šerpi, posoliti i pobiberiti ih, metnuti tikvice i polako pržiti. Čim su pržene pomešati sa istom količinom pirinča. Sa 4- 5 kašika izruganog sira, preliti rastopljenim puterom, staviti u rernu da se zapeče. Mlada šargarepa isečena na krugove pržena na puteru sa nekoliko kašika vode, sprema se kao i tikvice.

PILAV SA JAGNjETINOM Uzeti jagnjeći but, izvaditi kosti, iseći ga na parčad veličine oraha. Posoliti ih, pobiberiti i uvaljati

u brašno, pržiti na puteru na slaboj vatri. Čim meso porumeni, preliti paradaizsosom. Služiti u isto vreme sa „indijanskim pirinčom“ ili sa pilavom. Isto tako može da se meso pomeša sa pilavom i u tom slučaju služi se sos zasebno.

LAKI PIRINAČ Pošto so opere pirinač, stavi se da se kuva u supi sa slaninom isečenom na kockice i prethodno

propržiti na puteru. Pobiberiti i posoliti po potrebi. Može se služiti preliven paradajzsosom.

TELEĆI PILAV Mera za 5-6 osoba izabrati parče teletine 600-700 grama, iseći ga na parčad veličine oraha

posoliti, uvaljati u brašno i ispržiti na tihoj vatri. Zatim pomešati sa 250-200 grama pirinča skuvanog za pilav.

Teleće meso može se zameniti telećom džigericom, na isti način isprženom, kao i bubrezima.

FILOVANI KUPUS ZA GARNIRANjE Odbaciti tvrdo lišće od jedne glavice kupusa srednje veličine. Odvojiti lišće i pažljivo ga oprati.

Kuvati ga u mnogo vode, ostaviti da se ohladi i iscediti. Izabrati toliko velikih listova, koliko hoće da se pravi malih kupusa, a ostatak kupusa sitno iseckati. Metnuti glavicu sitno iseckanog luka da lako porumeni u nekoliko kašika masti ili putera, dodati za 10 malih kupusa 250 grama sitno isečene slanine ili istu količinu samlevenog mesa. Pržiti nekoliko minuta i dodati iseckan kupus poklopiti i tako pržiti 8-10 minuta, mešajući s vremena na vreme kašikom. Posoliti, pobiberiti i dodati otprilike istu količinu pilava. Na svaki list metnuti po 3 kašike kupusa pirinča, zatvoriti ga, dajući mu oblik lopte. Poreñati u jedan sud, namazati puterom, pokriti slaninom i naliti čorbom. Zaklopiti sud i metnuti u rernu na umerenu vatru. Ostaviti 25-30 minuta da se tečnost upije.

PILAV OD BAKALARA Mera za 3 osoba: 1 kilogram ribe. Iseći ribu na parčad veličine oraha, posoliti, pobiberiti i uvaljati

u brašno. Otpatke od ribe prokuvati u dve trećine litra vode sa lorberom, peršunom, isečenim lukom, celerom, biberom i soli (10 grama). Kuvati 15-20 minuta i procediti. Pola sata pre služenja skuvati 250 grama pirinča za pilav koji treba naliti ovom supom. U isto vreme ispržiti na tiganju spremljenu parčad bakalara, ili na zejtinu ili na puteru. Čim su riba i pirinač gotovi, pomešati ih i služiti sa kakvim sosom.

PIRINAČ SA KOBASICAMA Ispržiti sveže kobasice. Izvaditi ih iz šerpe, ostavljajući mast u koju treba metnuti sitno isečenog

luka. Pržiti, ali da ne porumeni. Dodati dve čaše pirinča,, mešati kašikom dva minuta. Naliti 4-5 čaša vrele supe. Malo prokuvati. Dodati malo peršuna, bibera, 2 kašike proceñenog paradajza i najzad


kobasice. Kad je pirinač skuvan. ukloniti šerpu sa vatre i poreñati na činiju tako da kobasice budu do pirinča.

POSNA ČORBA Iseći na krugove celer i kuvati 10 minuta u slanoj vodi, iscediti i ispržiti na zejtinu. Posoliti,

pobiberiti i dodati vrele vode. Kad je celer kuvan, izgnječiti ga i čorbu sipati u činiju preko ribljih knedli.


RAZNE ČORBE I JELA

POHOVANI KELj Dobro očistiti i oprati kelj, iseći ga na kriške i obariti u slanoj vodi. Svaku krišku iscediti, uvaljati

u brašno pomešati sa prezlom, zatim u jaje i pržiti na puteru.

POHOVAN KARFIOL Očistiti i oprati karfiol, skuvati ga u slanoj vodi, iscediti i odvojiti na malu parčad. Svako parče

uvaljati u brašno i prezlu, zatim u umućeno jaje i pržiti na puteru.

MUSAKA OD KARFIOLA Očistiti karfiol od lišća i oprati ga, iseći na parčad i skuvati ga u slanoj vodi. Iscediti. Namazati

jedan sud puterom. reñati u njega red karfiola, red kuvanih jaja isečenih na krugove, dodajući s vremena na vreme po koje parče putera. Poslednji red treba da je karfiol. Umutiti jaja. dodati mleko i malo soli, preliti preko musake i peći.

ČORBA OD GRIZA U 1 i četvrt litra vode kuvati 15 minuta 50 grama griza. Tome dodati soli, bibera, i jednu kašičicu

putera ili masti. Naposletku izrezati na sitne kockice malo slanine, propržene i sasuti u supu.

ČORBA OD PASULjA Sitan beli pasulj skuvati zajedno sa najviše dve glavice luka. Kada je pasulj sasvim mekan

propasiraj ga kroz sito i pusti na tanku zapršku sa nešto više crvene paprike nego obično. Posoliti po ukusu. dodati malo sitno iseckanog peršuna i na kraju pržene kocke hleba.

PARADAJZ ČORBA Napraviti od 1 kašike masti i 2 kašike brašna lepu smeñu zapršku, dodati čorbe od kostiju ili vode,

posoliti, dodati pasiranih crvenih patlidžana i pustiti da se dobro prokuva. Zatim usuti pirinča i pustiti da se dalje kuva. Kad je pirinač kuvan staviti u čorbu malo šećera.

KNEDLE ZA SUPU OD BRAŠNA U dubok tanjir staviti kašiku masti, penasto je umutiti, dodati jedno celo jaje, pa opet dobro

umutiti. Mast i jaja posoliti i dodati toliko brašna, da se od mase mogu kašičicom vaditi knedle. Noklice stavljati u vrelu supu i kuvati dok ne isplivaju na površinu supe.

KNEDLE OD RIBE ZA RIBLjU ČORBU Manju ribu skuvati sa raznom zeleni pa ribu i zelen propasirati kroz sito. U propasiranu masu

dodati malo bibera, soli, kašiku ulja, jedno žumance i malo tucane zemičke. Masa treba da bude gusta da se od nje mogu praviti knedle za riblju čorbu.

KOCKA OD GRIZA ZA SUPU Od dva sveža belanceta ulupati čvrst sneg. Dodati četiri kašike griza, soli, dva žumanceta, pa sve

dobro pomešati. U šerpu sipati malo više masti, zagrejati i u nju sipati masu da se reš isprži. Kada je pržena iseći je na pravilne kocke, staviti u zdelu i preko nje sipati vrelu goveñu ili živinsku supu.

BISKVIT KOCKE ZA SUPU Dva žumanceta staviti u sud, dodati dve kafene kašike brašna, malo soli, ulupati sneg od dva

belanceta. Pleh namazati maslom, izručiti testo i peći u rerni. Kada se testo ispeče izvaditi ga iz rerne, izručiti na dasku, ohladiti, iseći na kocke, preliti vrelom supom i odmah služiti.

ČORBA OD SITNE RIBE Sitnu ribu oprati, očistiti i staviti na štednjak da se kuva. Ribi dodati od svakog povrća po jedan

koren da se kuva. Kad su zelen i povrće gotovi propasirati kroz sito, čorbu vratiti u lonac i zapržiti je sa


50 grama ulja, varjaču brašna, malo aleve paprike sipati u ribu i kuvati. Kad se sve malo prokuva dodati bibera, soli i iseckanog peršunovog lišća. Čorbu zakiseliti kiselom pavlakom, žumancetom sokom od limuna i služiti.

ČORBA OD PARADAJZA Kilogram paradajza iseći na kriške i pržiti na sto grama ulja, dodati glavicu luka i pržiti zajedno.

Zasebno obariti vezu zeleni tom vodom naliti paradajz i kuvati dok ne bude mekan. Zatim čorbu procediti kroz sito, vratiti u lonac i zapržiti tankom zaprškom. Pola sata pred ručak u čorbu dodati napravljene noklice l kad budu gotove služiti

HLADNA ČORBA OD MOZGA U šerpi zagrejati kašiku masti ili masla, dodati kašiku brašna i zapršku ispržiti rumeno. Na zapršku

sipati vodu, peršunov list, posoliti po ukusu. Čorbu na štednjaku prokuvati i staviti u nju očišćen od kožica i isečen u kocke teleći mozak, da se i on kuva. Čorbu skloniti, zakiseliti limunovim sokom i služiti.

ŠKEMBIĆI GOVEðI SA LUKOM Uzeti kilogram goveñih škembića, dobro ih oprati, očistiti i obariti u slanoj vodi dok omeknu, pa

kad su gotovi iseći ih na četvrtaste komade l staviti na stranu. U šerpu staviti kašiku masti i na njoj ispržiti glavicu iseckanog crnog luka i posuti ga sa alevom paprikom. U pržen luk dodati supu u kojoj su škembići kuvani ali ne mnogo da škembići ne budu mnogo retki. Sok posoliti prokuvati i u njega dodati isečene škembiće. Služiti dok je toplo.

MLADA PLOVKA U UMAKU OD PARADAJZA Mladu plovku iseći na komade, mazati, posoliti i staviti u šerpu da se prži. U drugu šerpu zagrejati

ulje i ispržiti 2 glavice crnog luka i jedan koren peršuna, pola kilograma svežih pečuraka pa da se isprže naliti ih jednom čašom bela vina i pržiti dok ne uvri polovina tečnosti. Uliti u pečurke 2 deci oceñena paradajza, mast u kome se plovka pržila pa preliti umakom mesa i tako služiti.

TELEĆA DžIGERICA U UMAKU OD PAVLAKE U šerpu zagrejati jednu kašiku masti pa joj dodati pola kilograma teleće džigerice isečene na

komade i uvaljanu u brašnu staviti da se rumeno isprži sa obe strane. Preko pržene džigerice sipati deci kisele pavlake, sitno isečen peršun, biber i so pa ostaviti dok ne bude mekana. Po potrebi dodati supe u umak i služiti sa obarenim krompirom.

JAGNjEĆE GRUDI NADEVENE SA POVRĆEM Četvrt kilograma spanaća obariti u slanoj vodi, ocediti vodu a zatim ga samleti, pomešati sa sto

grama seckane šunke, malo crna luka, ispržena na masti, soli bibera i malo majoneza. U ohlañenu masu dodati jedno jaje i jednu zemičku natopljenu u vodi. Ovim nadevom napuniti pripremljene jagnjeće grudi, ušiti ih tankim kanapom, staviti u pleh, preliti mašću i peći. Kad je pečeno iseći na komade i služiti.

GOVEðA PEČENICA U PIREU OD KROMPIRA Jednu celu goveñu pečenicu ispržiti na masti sa svih strana. Kilogram krompira obariti u slanoj

vodi, izgnječiti ga, dodati mu malo mleka i napraviti pravo pire. Prženu pečenicu uviti u pire vratiti u rernu, posuti sa sitno seckanim peršunovim lišćem i peći u rerni još pola sata. Uz ovu pečenicu služiti neki od umaka.

MLADI PILIĆI NA KAJMAKU Paru mladih pilića iseći vratove i krila. Spustiti piliće u šerpu sa zagrejanom mašću pa ih pržiti

dolivajući često vodom. Poklopiti ih i okretati s vremena na vreme da lepo porumene. Gotove piliće izvaditi i iseći na komade. Za to vreme u šerpu staviti maslo ili mast da se zagreje. U zagrejanu mast staviti kašiku brašna da se uprži ali da ostane belo. Dodati 125 grama mladog kajmaka i dve kašike kisele pavlake, Naliti sve sokom u kome su se pilići pržili, dodati sok od limuna, posoliti, promešati, pa u ovaj umak staviti isečeno meso da se malo u umaku prokrčka.


PILE U UMAKU OD ŽUMANCA U šerpu zagrejati kašiku masla na mu dodati 2 glavice isečenog crnog luka. Zaklano i očišćeno

pile očistiti od utrobe i iseći na komade, posoliti ga i staviti na zagrejano maslo da se prži sa svih strana. Dodati mu iseckanog peršunovog lišća, jednu kašiku prošeka, soli, bibera i pola kilograma očišćenih svežih pečuraka. Sve pržiti 15 minuta. Zasebno u zdelu razbiti 5 žumanaca i mutiti sa kiselom pavlakom pa sipati u meso. Propržiti i služiti uz neko bareno povrće.

GOLUBOVI U UMAKU OD MASLA U šerpu zagrejati kašiku masla ili masti, pa u zagrejanu mast spustiti 4 mlada očišćena goluba

isečena na polovine pa pržiti dok požute. Pržene golubove izvaditi iz masla a u isto staviti 1-2 kašike brašna i pržiti dok porumeni. Naliti zapršku mlekom i mešati da ne bude mrvica. Posoliti, zakiseliti limunovim sokom, spustiti golubove da se u soku malo prokuvaju i toplo služiti.

MLADI GOLUBOVI U UMAKU OD LUKA U zagrejanu mast staviti pola kilograma crnog luka da se proprži a potom mu dodati 4 mlada

očišćena goluba isečena na komade sa sitnežom i pržiti dok porumeni. Meso malo posuti sa brašnom i naliti vodom, kuvati dok bude mekano. Umak po potrebi doliti vodom i služiti ga dok je toplo.

PILE U UMAKU OD ORAHA Pile iseći na delove n obariti u slanoj vodi. Mekano meso izvaditi da se ohladi i staviti ga na

stranu. U zagrejanu mast od dve kašike pržiti tri kašike brašna pa onda dodati 250 grama mlevenih oraha u koje treba ranije dodati i promešati dva čena iseckanog belog luka. To dobro propržiti pa naliti čorbom od pileta. Umak gusto skuvati pa kad je gotovo ohladiti ga. Meso pohovati poreñati ga na umak i služiti.

PILE SA ALEVOM PAPRIKOM U dobro zagrejanu mast staviti glavicu crnog luka i pržiti dok požuti. Tada staviti pile isečeno na

komade poprskati ga alevom paprikom i malo posoliti. Pile treba da se prži pola sata i ako bude potrebno doliti kašiku dve vrele vode. Zatim posuti malo brašna i neprestano mešati sipajući po malo kiselu pavlaku. Kad sok provri skinuti i izručiti u činiju, staviti oko rezance pa služiti.

PUNjENI KROMPIRI Krompire približno jednake veličine staviti da se kuvaju ali paziti da se ne raspadnu. Kad je

krompir kuvan ocedi se od vode, ohladi pa se onda oljušti. Jedan vrh krompira se oseče da može lakše da stoji uspravno a onda se pažljivo izdubi i napuni sa restovanim mozgom.

Punjen krompir se poreña u pleh koji je prethodno podmazan sa mašću pa se onda stavi u peć da se peče, a kad porumeni onda se izvadi i služi uz salatu ili neki sos.

POGAČICE OD KROMPIRA Obariti jedan kilogram krompira neoljuštenog, očistiti pa izgnječiti i posoliti. Ovoj ,masi dodati

dva cela jaja i pedeset grama nastruganog kačkavalja. Sve dobro izmešati i od njega praviti male pogačice, umakati ih u razmućeno jaje, zatim u mrvice i pržiti u vreloj masti. Pogačice se drže na masti dok porumene. Služiti sa povrćem kao što je spanać ili varivo od kelja.

UŠTIPCI OD KROMPIRA I DžIGERICE Samleti 250 grama džigerice na mašini za meso. Isto toliko krompira oljuštiti, izrezati sa glavicom

crnog luka. Zatim sve pomešati, dodati iseckan peršunov list, bibera po žulji, dva jajeta, malo aleve paprike i brašna onoliko koliko. je dovoljno da se dobije masa nešto gušća od testa za palačinke. Uštipci se vade kašikom i prže na vrelom ulju.

PILE NA LUKU Očistiti jedan kilogram crnog luka. Luk iseći i pržiti s jednom kašikom masti sve dok bude mekan

i žut a prethodno ga posoliti. Iseći pile na komade i kuvati n u loncu. Kad je meso upola kuvano izvaditi ga l luk izručiti u posudu koja liči na tepsiju. U luk dodati malo aleve paprike, bibera i malo zelenu papričicu. Meso poreñati preko luka i preliti pilećom supom. Najzad staviti kašiku masti i peći sve dok sok uvri.


CRVENE PAPRIKE SA PASTRMOM I JAJIMA Jedan kilogram suvih rebara oprati i iseći na sitne komade. Deset do dvadeset suvih crvenih

paprika popariti vrelom vodom, pa ix zajedno sa rebrima bariti u vreloj vodi na štednjaku. Kada su rebra mekana a paprike skuvane, izvaditi ih iz lonca i dobro ocediti, skinuti meso sa kostiju i sitno ga iseći takoñe iseći i paprike. U šerpu staviti masti jednu kašiku pa u zagrejanu mast spustiti bareno meso i paprike, propržiti ih a zatim dodati osam celih jaja. Sve propržiti zajedno, ali paziti da jaja ne budu suviše upržene i kad je gotovo služiti.

KROMPIR SA SVINjSKOM JETROM Uzeti kilogram krompira i kilogram jetre svinjske. Krompir oljuštiti, oprati i iseći na sitne kocke.

Jetru malo obariti, izvaditi je iz vode, ocediti je i ohladiti. U šerpu staviti jednu kašiku masti dodati glavicu crnog luka. U polu upržen luk staviti isečen krompir i promešati ga sa masti ili maslom. Jetru treba iseći dodati joj krompir i izmešati. Za vreme prženja dolivati malo vode ili supe. Gotovo jelo obiberiti, posoliti, dodati sitno isečenog peršunovog lista, kao i šolju kisele pavlake. Sve izmešati i toplo služiti.

PUNjENI KROMPIR SA UMAKOM OD PARADAJZA U šerpu staviti kašiku masti, dodati jednu glavicu sitno iseckanog luka i pržiti. Kad luk bude upola

pržen dodati dvesta grama suvog mlevenog mesa, pa sve to pržiti deset minuta. Posle toga staviti u meso 3 kašike kisele pavlake, soli i bibera po ukusu. Sve zajedno izmešati. Zatim kilogram presnih krompira oljuštiti, izdubiti im nožem sredinu i napuniti ih ovim nadevom pa u ñuveč metnuti krompire, posuti ih mašću i peći u rerni jedan sat. Za to vreme napraviti umak od paradajza u njega staviti 3 kašike kisele pavlake preliti krompire umakom i služiti.

KASAPSKI ðUVEČ Kupiti pola kilograma ovčijeg i pola kilograma svinjskog mesa pa ga iseći na krupnije komade.

Zatim kilogram crnog luka iseći sitno posoliti, pobiberiti, dodati aleve paprike pa sve dobro izmešati i ostaviti da stoji bar pola sata. Za to vreme spremiti 4 zrela paradajza, četvrt kg. boranije, nekoliko babura, tri ljute papričice, dva krompira, jedan plavi patlidžan i jednu šolju pirinča. Meso i povrće izmešati sa 1 kašikom masti sipati u ñuveč i peći 4-5 sati, služiti iz iste posude.

ðUVEČ OD PRAZILUKA Šest korena praziluka očistiti i iseći na komade dugačke 2 santimetra. Staviti ih u sud. posoliti i

dodati kašičicu aleve paprike, malo bibera pa sve izmešati i staviti u ñuveč. Tri četvrtine kilograma svinjskog mesa oprati, iseći na krupnije komade, metnuti na praziluk i peći u pećnici. ðuveč ne treba dolivati vodom, jer praziluk pusta sam dovoljnu količinu soka. Sa pečenim ñuvečom služiti kriške limuna.

RIBLjI ðUVEČ SA PARADAJZOM Pola kilograma zelenog paradajza oljuštiti na sitne komadiće iseći, pa staviti u zemljani sud. Preko

toga poreñamo nekoliko riba kojima ne treba seći glave, dodati malo bibera, aleve paprike i posoliti. Sve ovo preliti sa većom količinom maslinovim uljem a može i običnim, ukrasiti sa režnjevima limuna i staviti da se peče. Kada je gotovo služiti iz iste posude u kojoj je pečeno.

MUSAKA OD PIRE KROMPIRA Dva kilograma krompira oljuštiti i obariti u slanoj vodi. Krompir ocediti od vode i propasirati ga

kroz presu, dodati mu komad masla i slatkog mlaka tako da se dobije retka kaša. Pola kilograma goveñeg ili svinjskog mesa samleti i ispržiti sa glavicom crna luka, posoliti, pobiberiti i dodati malo aleve paprike. Šerpu namazati mašću i reñati red pirea red mesa tako da gornji red bude pire. U mleku razmutiti jedno jaje dodati malo masti, dobro promešati, preliti musaku i staviti da se peče. Peći sve dok gornja kora porumeni a zatim služiti.

KROMPIR PUNjEN JETROM Osam većih krompira oljuštiti i obariti da ne budu do kraja kuvani. Zatim preseći krompire,

kašičicom ih izdubiti i staviti na stranu. Sredinu od krompira pasirati i ostaviti na stranu a zatim pripremiti teleću jetru. Iseći glavicu luka i ispržiti luk, dodati pasirani krompir, malo bibera, soli i sečenog peršuna.


Ceo nadev dobro izmešati i dodati jedno jaje. Ovim nadevom pupiti polovine krompira i reñati u ñuveč. Preko krompira dodati 3 deci razblažene kisele pavlake tako da krompir ogrezne u pavlaci. Metnuti krompir u peć i peći dvadeset minuta.

SARMA OD VINOVA LIŠ ĆA Trideset do četrdeset listova vinova lista popariti vrelom vodom i dobro oprati. Pola kilograma

jagnjećeg ili junećeg mesa samleti. U šerpi ispržiti glavicu crna luka, dodati mu meso, malo miroñije, 80 grama pirinča, jedno jaje i sve to dobro izmešati i praviti sarme. Sarme reñati u krug šerpe zaliti vodom da sva ogrezne, poklopiti manjim poklopcem tako da pritisne sarmu i kuvati. Zatim napraviti zapršku da porumeni, sipati u sarmu ali nikako mešati varjačom nego samo s vremena na vreme šerpu protresti. Sarmi dodati čašu bela mleka a služiti je sa kiselim mlekom ili kiselom pavlakom.

POHOVANA SARMA OD KELjA Glavicu kelja srednje veličine popariti, očistiti i razdvojiti na listove i zavijati sarmu koja se puni

ovim nadevom. Na masti ispržiti nekoliko glavica crna luka, dodati mu pola kilograma svinjskog ili junećeg mlevenog mesa, šoljicu pirinča, soli, bibera i jedno jaje. Zasebno umesiti testo malo gušće nego za palačinke. Zavijati od kelja sarme umakati ih u napravljeno testo i pržiti na vrelom ulju. Kad se sve sarme isprže složiti ih u šerpu i preliti ih sa zaprškom od brašna i aleve paprike i sa sokom od paradajza. Šerpu staviti da se krčka na tihoj vatri a kad će da bude gotovo onda se prelije sa malo kisele pavlake.

SARMA OD SLATKOG KUPUSA PE ČENA Glavicu slatkog kupusa od 2 kilograma oprati, izdubiti nožem koren, preliti je vrelom vodom i

ostaviti da stoji u loncu neko vreme, Uzeti pola kilograma suvog mesa i četvrt telećeg mlevenog mesa, dodati jedno jaje, soli, bibera i malo mrvica. Sa ovim nadevom zaviti sarme. poreñati ih u šerpu, preliti vodom i sokom od paradajza i polako na štednjaku krčkati. U dva deci kisele pavlake razmutiti kašiku brašna, preliti preko sarme, staviti je u rernu posoliti i peći poklopljenu. Peći dok umekša.

PUNjENE PAPRIKE I PARADAJZ PE ČENI U RERNI Šest babura i kilogram paradajza očistiti od drški i semena i pripremiti za punjenje. Izvañeno srce

od paradajza naliti vodom i staviti da se kuva. Zatim samleti 3/4 kilograma svinjskog ili goveñeg mesa. U šerpu sa kašikom masti ispržiti glavicu luka i dodati u mleveno meso 1 jaje, bibera, soli peršunova lista, malo pirinča pa sve izmešati. Ovom smesom puniti paprike i paradajz i reñati ih u posudu red paprika red paradajza. U drugu šerpu staviti kašiku masti i malo brašna i napraviti zapršku. Na zapršku izručiti pasiran paradajz koji se kuvao, preliti punjenu papriku i paradajz i staviti da se kuva petnaest minuta. Pola litre kisela mleka razblažiti vodom ili supom i dodati 1 žumance preliti paprike i paradajz i vratiti u peć da krčka još 15 minuta.

TIKVICE PUNjENE PILETINOM Uzeti kilogram i po mladih tikvica. oljuštiti ih i izvaditi seme. Od jednog pileta odvojiti grudi,

batak i karabatak samleti a ostale delove staviti u vodu i kuvati. U drugu šerpu staviti kašiku masti, 3 glavice luka i pržiti dok se upola uprži. Posoliti, obiberiti, dodati malo peršuna, pirinča skinuti šerpu i dodati jedno jaje. Ovim nadevom napuniti tikvice. Zatim uzeti veću šerpu, staviti kašiku masti, 2 kašike brašna, malo aleve paprike i pržiti. Naliti zapršku supom od piletine pa staviti tikvice i sve zajedno prokuvati. zatim u rerni zapeći. Ovo služiti sa kiselim mlekom ili sa pavlakom.

PUNjENI KRASTAVCI Šest krastavaca očistiti od semena, oljuštiti i preseći preko pola. Šupljinu krastavca puniti

mlevenim i poprženim svinjskim ili junećim mesom. Pošto smo ih napunili onda dve polovine spajamo i vežemo belim koncem. U jednu šerpu staviti isečene suve slanine, crnog luka, krupna bibera, peršuna, malo celera. soli i malo masla. Staviti krastavce u šerpu i pržiti ih jedan sat. Zatim ih izvaditi iz šerpe, odvezati konac, napraviti tanku zapršku iscediti na njih malo limunovog suka, zaliti ih supom i staviti nekoliko minuta da vru. Punjene krastavce služiti sa kiselim mlekom.


PILE PUNjENO PIRINČOM Očistiti mlado zaklano ugojeno pile spolja i od utrobe, oprati ga i staviti u lonac da se bari. Kad

bude mekano, ali ne da se raspada, izvaditi ga iz lonca i staviti da se hladi. Za to vreme u šerpu staviti 400 grama kajmaka i to malo zagrejanog, pa usuti 3 kafene šoljice mleča i staviti šerpu na štednjak da bi se kajmak rastopio. U kajmak dodati 3 čena belog luka. Posle iseći na komade i spustiti ih u kajmak. Posle u kajmaku pržiti dok bude potpuno mekano.

SRPSKI ĆEVAP U ŠERPI Iseći na komade pola kilograma svinjskog i pola kilograma ovčijeg mesa i staviti u poveći sud. U

meso dodati 10 glavica crnog luka, 10 babura isto isečenih, 2 ljute paprike i iseckanu glavicu belog luka, jednu kašičicu bibera, 2 kašičice aleve paprike i soli po potrebi. Sve to izmešati sa mesom poklopiti i ostaviti da stoji 2 sata. Zatim u šerpu dodati 2 kašike masti i staviti da se krčka. Ovaj ćevap može se pripremiti na ulju a može i na masti a u oba slučaja ga služiti sa salatom

GOVEðI JEZIK SA RENOM Kupiti goveñi jezik oprati ga u nekoliko voda, pa ga zatim staviti u lonac naliti vodom i kuvati kao

svaku supu. Kad supa sa jezikom provri dodati 1 vezu zeleni, soli i bibera. Jezik se mora kuvati dok bude mekan, skinuti ga zajedno sa supom, izvaditi, oljuštiti od kože, iseći na tanke krugove i topao služiti sa struganim renom.

PEČENA PASTRMKA Nekoliko pastrmki očistiti oprati i posoliti, pa ih uvaljati u brašno. U sud staviti maslo, pa kad se

zagreje, staviti pastrmke na maslo pržiti ih da budu rumeno pečene. Pržene ribe staviti u zagrejanu posudu, preliti ih sokom od limuna, zagrejanim maslom i sitno iseckanim peršunom.

ŠARAN PEČEN SA PAVLAKOM Šarana od 1 kilograma oprati, očistiti, posoliti i naseći nožem na nekoliko mesta. U posudu staviti

ulje pa kad se zagreje staviti šarana. Posudu nekoliko puta protresti i preliti tim istim zagrejanim uljem. Zatim ga peći u rerni. Kad je šaran skoro pečen umutiti pola kilograma kisele pavlake i 8 celih jaja. Sve dobro izmešati i preliti šarana. Posudu vratiti u peć da se riba dopeče. Pečenu ribu pažljivo izvaditi i služiti isečenim limunom.

PEČEN FAZAN Fazana očupati, izvaditi mu utrobu, oprati ga, posoliti i nadenuti sa dosta režnjeva slanine. Nataći

ga na gvozdeni ražanj i peći u rerni. Za vreme pečenja neprestano ga mazati sa maslom ili mašću. Ispečenog fazana iseći na komade, složiti u posudu i služiti sa isečenim kriškama limuna a preliti onim sokom što je kapalo za vreme pečenja. Pečenje služiti sa salatom.

ZEC PEČEN NA LUKU Zeca spremati za pečenje, odvojiti butove i leña, posoliti ga kao i svako drugo pečenje i posuti ga

sitnim biberom. Ostaviti meso da malo postoji. Očistiti 300 grama crnog luka, iseći na krupnije kriške. U šerpu staviti četvrt masti, pržiti meso na masti a zatim dodati luk, doliti malo vode, prevrtati meso i mešati sa lukom da se podjednako prži. Kada je meso gotovo a luk porumeneo dodati soli i bibera. Izručiti meso u posudu i služiti uz neku salatu.

HAJDUČKI ðUVEČ Iseći kilogram crnog luka na rebarca i dodati mu nekoliko paradajza isečenih na krugove, jedan

plavi patlidžan oljušten i isečen na kocke, jednu tikvicu takoñe isečenu na kocke, dve zelene paprike, isečenog lišća od peršuna, 1 šoljicu pirinča, soli, bibera i isečenog svinjskog mesa. Sve izmešati u dubokom sudu pa ga prekriti odozgo sa nekoliko krugova paradajza. Dodati kašiku masti i dodati vode da povrće ogrezne. ðuveč se mora peći najmanje tri sata. Će sme biti mnogo čorbast nego dosta ukrčkan.

ðUVEČ SA JAGNjE ĆIM MESOM Ispržiti kilogram i po crnog luka, dodati aleve paprike, dva očišćena krompira, jednu isečenu

tikvicu, jednu isečenu baburu, jednu šolju pirinča i sve to izmešati u šerpi. Šerpu skinuti sa štednjaka i


dodati kilogram osoljenog, isečenog i obiberenog jagnjećeg mesa. Nasuti dve šolje supe ili vode a preko mesa iseći na tanke krugove pola kilograma paradajza. Dodati jednu kašiku masti i peći najmanje dva sata.

ðUVEČ OD RAZNOG POVRĆA U šerpu sa masti ispržiti kilogram isečenog luka. Kad luk bude upola pržen staviti kilogram uzduž

isečene mlade boranije. U proprženu boraniju staviti pola kilograma isečenog krompira, malo peršuna lišća pa sve propržiti sa kilogram isečenog paradajza, a onda dodati kilogram isečenog svinjskog mesa. Svu zelen posoliti, pobiberiti i staviti u lonac. Meso staviti preko upržene zeleni, sipati malo vode i masti, peći dok meso bude meko, pa služiti ga sa kiselim mlekom ili pavlakom. Ovo je dovoljno za 6 osoba.

PAPRIKAŠ OD SOČIVA ZA 4 OSOBE Uzeti pola kilograma teletine pa je iseći na komade. U šerpu staviti kašiku masti i pola kilograma

crnog luka da se prži. U sud dodati meso pa zatim pržiti zajedno, po ukusu posoliti i obiberiti, a može ko voli dodati i aleve paprike. U drugoj šerpi kuvati pola kilograma sočiva tako da se prva voda prospe pa kad bude gotovo onda sočivo ocediti od vode i dodati u gotov paprikaš, i ostaviti da se zajedno krčka.

JAGNjETINA SA REZANCIMA Uzeti kilogram jagnjetine iseći na komade i staviti u lonac od tri litre, dodati veliku kašiku masti i

4 glavice iseckanog luka i propržiti dok luk užuti a meso postane meko. Odvojeno zamesiti rezance od 2 jajeta i iseći ih tanko, zatim ih skuvati u dve litre slane vode, pa pošto su gotovi sipati zajedno sa vodom u meso koje se već prži. Po potrebi dodati još masti, soli, bibera i sve skupa staviti u rernu da se peče, dok voda uvri i potom služiti.

KUPUS SA SUVOM OVČETINOM Kilogram suvog ovčijeg mesa oprati i staviti da se kuva, pa mu dodati dve glavice na četvrt

isečenog slatkog kupusa. Kad se to prokuva dodati parče suve slanine, dve glavice isečena luka i dalje kuvati. Pre nego što će jelo biti gotovo dodati dva Oljuštena krompira isečena na četvrtine i kuvati dok voda uvri, sipati u posudu i služiti.

PUNjENE TIKVICE Kilogram mladih tikvica očistiti od semena i kore. Posebno upržiti pola kilograma junećeg ili

svinjskog mesa i crni luk, dodati šolju pirinča, paprike, babure i zaliti sa jednim jajetom, pa tom masom puniti tikvice. U drugu veću šerpu zagrejati mast pa tikvice propržiti sa svih strana. U istoj masti napraviti zapršku od kašike brašna, naliti vodom ili supom a najbolje sa proceñenim paradajzom, preliti je preko tikvica i kuvati dok budu gotove. Tikvice moraju imati mnogo soka pa ako sok uvri dodavati supu. Služiti sa kiselim mlekom a može i bez njega.

KUPUS RIBANAC Kilogram svinjskog mesa oprati i iseći na sitne komade, iseći šest glavica crnog luka i staviti u

mast da se prži, dodati malo aleve paprike, kašiku brašna pa sve dobro upržiti. Zatim spustiti u zapršku meso, kilogram ribanog kupusa i sve izmešati, naliti vodom, staviti jednu crvenu papriku ili baburu i ostaviti da dugo krčka samo paziti da ne zagori.

MUSAKA OD SPANA ĆA Zagrejati u šerpi mast i u nju dodati 4 glavice isečenog luka, dodati 750 grama mlevenog

svinjskog mesa i pržiti dok se uprži, a zatim dodati bibera, soli, jedno jaje, malo pirinča. Mano brašna i malo isečenog lista od peršuna. Na kraju dodati kilogram obarenog i krupno isečenog spanaća i sve na štednjaku kuvati dok voda uvri. Najzad dodati nom šolje slatkog mleka, ostaviti da se spanać i meso dobro uprže posoliti i služiti.

JAGNjEĆA KAPAMA Kilogram jagnjećeg mesa iseći na komade, uvaljati u brašno i pržiti na masti dok porumeni. Zatim

meso pažljivo izvaditi iz masti a u isto spustiti pola kilograma starog luka da se upola isprži, pa mu dodati 4 veze mladog luka, a meso ponovo vratiti u luk i propržiti zajedno. Zatim u meso dodati supu ili toplu


vodu da ogrezne, posoliti, pobiberiti, i poklopljeno krčkati na tihoj vatri. Uz kapamu može se služiti kiselo mleko.

POSTAN PIRINAČ SA PARADAJZOM U šerpu staviti jedan deci ulja, dodati dve glavice iseckanog luka, ispržiti, pola kilograma očišćena

pirinča i sve skupa propržiti. Pirinač naliti razblaženim paradajzom, osoliti, obiberiti i na kraju štednjaka kuvati sve dok pirinač ostane sa malo soka. Pirinač se može preliti još i sa kiselim mlekom.

POSNE BABURE PUNjENE MRKVOM U zagrejano ulje staviti 4 glavice isečenog luka. U polupržen luk dodati pola kilograma isečene

mrkve pa pržiti zajedno dok omekne. Još dodati 3, oljuštena paradajza, soli, bibera i peršunovog lista. Njega sve izmešati i ostaviti na stranu. Babure očistiti od semena i popariti ključalom vodom, pa ih napuniti nadevom od mrkve, poreñati ih u posudu, preliti ih kuvanim paradajzom i peći u štednjaku. Može se dodati još malo ulja i služiti kao posno jelo hladno ili toplo.

BAREN KROMPIR PRŽEN NA ULjU Oljuštiti kilogram starog krompira, iseći ga pa ga kuvati u slanoj vodi. Dok se krompir kuva staviti

u šerpu ulje i zagrejati ga. Krompir vaditi iz vode jedan po jedan staviti ga u vrelo ulje i to samo po jedan red. Kad krompir porumeni sa svih strana služiti ga topao ili hladan.

PAPRIKAŠ NA GR ČKI NAČIN U šerpi sa uljem ispržiti 6 glavica isečenog luka. Odmah dodati sa lukom da se prži 6 isečenih

babura ili dugačkih paprika. Paprike i luk posoliti i pržiti dok budu isprženi, obiberiti i hladno služiti.

POSTAN PAPRIKAŠ Kilogram crnog luka staviti u 250 grama ulja da se prži i dodati aleve paprike. Pržiti luk dok

omekne, a onda dodati 250 grama suvih šljiva i 7 kocke šećera, jednu čašu belog vina i toliko vode. Ostaviti na štednjaku da se kuva pa ga služiti kao toplo ili hladno jelo.

POSTAN CELER S KROMPIROM Četiri glavice celera oljuštiti i iseći na tanke krugove. Pola kilograma krompira takoñe oljuštiti i

iseći. U sud reñati red krompira red celera i svaki red posoliti, pobiberiti i posuti sa seckanim peršunovim lišćem. Kad je sve gotovo preliti ga sa jednim deci ulja i 4 kašike vode, poklopiti i ostaviti da se dinsta. Kad celer omekša (a to je kroz pola sata) služiti ga kao dodatak uz govedinu.


OMLETI I ROLATI

OMLET SA ŠUNKOM Ima više vrsta omleta sa šunkom i oni se razlikuju po načinu pripremanja. Ovaj način pripremanja omleta sa šunkom je vrlo dobar: uzeti 5 kašika brašna i u jednom sudu

pomešati sa 4 decilitra mleka, postepeno sipajući k neprestano mešajući žicom. Zatim sud staviti na šporet i kuvati mleko dok se zgusne. Kad je masa zgusnuta, skinuti je sa šporeta i mešati je neprestano na stolu, dok se ne ohladi. Dodati u nju malo soli, 5 žumanceta i sneg od 5 belanaca. Sve ovo dobro izmešati. Sud namazati maslom, posuti brašnom, sipati masu u njega, ravnomerno je rastanjiti, metnuti u rernu i peći. Kad je masa pečena, izručiti je na čist salvet i odmah namazati nadevom. Nadev se pravi na ovaj način: U šerpu od 1 litra staviti 80 grama na kocke sečene slanine i kad se slanina počne pržiti, dodati joj 250 grama kuvane i sečene šunke, 1 kašiku kisele pavlake, razbiti 3 jajeta i sve dobro pržiti, dok se masa zgusne. Ovaj fil najzgodnije je pripremiti za vreme dok se peče omlet. Ovako pripremljen nadev izručiti na onu pečenu masu koja se nalazi na salvetu i ravnomerno ga razmazati. Zatim saviti u rolat i staviti na pleh ili činiju u kojoj se može peći. Za omlet pripremiti ovaj preliv: U šerpu staviti 50 grama masla, 1 kašiku brašna, malo ga propržiti, pa sipati 2 decilitra kisele pavlake, 2 kašike ribanog sira i na kraju 2 žumanceta i prema ukusu soli. Sve ovo treba malo da prokuva Zatim ovim preliti omlet koji prethodno treba iseći na jednake komade, pa ga staviti u rernu i držati samo 5 minuta. Ovako pripremljen omlet treba odmah topao služiti.

OMLET OD PIRINČA Četvrt kilograma najboljeg pirinča oprati. staviti u šerpu i preliti s 3 šolje za belu kafu supe, pa

kuvati dok pirinač postane mekan i rastresit. Ovako kuvan pirinač skinuti sa vatre. Zasebno umutiti 7 žumanaca s kašikom masla, pomešati sa pirinčom, staviti tanjir strugana sira (paškog grijera) i najzad dodati tvrdo ulupan sneg od 7 belanaca. Manji pleh namazati maslom, pirinač sipati u sud i peći u rerni. Izneti kao predjelo. Može se omlet izručiti i na tanjir, pa preliti maslom i struganim sirom.

OMLET SA SPANA ĆOM Uzeti 1/4 litra mleka i pomešati ga sa 10 žumanaca. 80 grama brašna, soli i 50 grama strugana

sira. Kad je omlet dobro umućen, dodati sneg od 10 belanceta, sve dobro promešati i peći u vidu palačinaka i to 10 komada na ovaj način u tiganju zagrejati dosta svinjske masti, zatim sipati kašiku testa i peći omlet sa obe strane. Gotove omlete filovati spanaćom, a taj fil pripremiti ovako: 1/2 kilograma spanaća očistiti od peteljaka, dobro ga oprati i kuvati u slanoj vodi 10-15 minuta. Skuvan spanać ocediti od vode i pasirati kroz sito. Staviti u šerpu masti, dodati 1/2 glavicu crna strugana luka i upržiti ga. Kad je luk gotov, spustiti u njega spanać da se prži. a na kraju dodati malo kisele pavlake.

OMLET OD RAZNOG POVRĆA Očistiti razna povrća: boraniju, mlad oljušten krompir, oljuštenu i na koturove isečenu mladu

mrkvu, glavicu karfiola, mladu kelerabu, pa svako za sebe obariti u slanoj vodi. Staviti maslo u veću šerpu, pa svu obarenu i od vode oceñenu zelen spustiti u maslo i zatim staviti na paru da se zelen ne hladi. Prema potrebi, uzeti nekoliko svežih jaja, razbiti ih u veći sud, dobro promešati viljuškom, posoliti i podeliti na dve polovine. Jednu polovinu razmućenih jaja ispeći kao svaki omlet u okruglom tiganju, pa izručiti na činiju na kojoj će se zelen nositi na sto. Ozgo staviti svu barenu zelen koja je ostavljena u maslu na pari. Preko naslaganog povrća dodati još malo masla, pa onda iseći drugu polovinu mesa za omlet, pokrmti njome povrće, tako da se dobije oblik torte, pa omlet služiti kao predjelo.

OMLET S PARMEZANOM Testo za palačinke i omlete upotrebljava se vrlo često za razna predjela. Od testa za palačinke ili

omlete mogu se napraviti bezbroj dobrih slanih i slatkih predjela. Srazmerna pripremanja testa za one palačinke ova je: 1 jaje, 1 i po kašika brašna, 2 kašike mleka, malo soli, kašičicu za crnu kafu ruma.

Praviti testo na ovaj način: razmutiti jaje sa brašnom. Dolivati postepeno mleko sve dobro izmešati i ostaviti masu da stoji najmanje 2 sata. Pred samo pečenje ulupati sneg od belanaca koja su preostala mešanja nekih kolača. olako promešati u masu, peći palačinke ili omlet i vruće testo zasuti struganim parmezanom pa služiti.


OMLET SA PEČURKAMA U plitak tiganj sipati 50 grama ulja i kad ulje dobro ugreje, dodati mu 20 grama sitno sečena crna

luka, zatim 100 grama tanko sečenih očišćenih svežih pečuraka. Sve to dobro osoliti i pržiti na šporetu. Odvojeno umutiti 8 komada jaja, posoliti ih i sipati na vruć tiganj u pržene pečurke. Na jakoj vatri i otvorenim ringlama odmah sve promešati, na ostaviti da posta ne čvršća masa. Tada je uviti u rolnu kao rolat i staviti na toplu činiju.

OMLET OD REZANACA Staviti na dasku za mešenje prosejano brašno, dodati 3 cela jaja, posoliti i zamesiti testo bez vode

da bi se od prilike moglo dobiti 100 grama isečenih rezanaca. Koru razviti što tanje i prosušenu iseći kao za supu. Zatim rezance obariti u slanoj vodi, ocediti ih, preliti mlakom vodom i opet ocediti od vode. Staviti u šerpu komad masla i strugana sira, pa rezance izručiti u šerpu i dobro ih promešati sa sirom i maslom. Ostaviti ih na kraj šporeta, da budu topli. Staviti u šerpu kašiku masti i 3 džigerice od živine, isečene na kocke. Upržiti ih na masti, a još bolje na maslu i dobro ih obiberiti. U duboki tanjir razbiti 4 cela jajeta, umutiti ih kao za kajganu, pa u jaja izručiti rezance i džigericu i izmešati. U tiganj za palačinke staviti 50 grama masla i kad se maslo zagreje, izručiti v tiganj ma su od jaja i rezanaca, pa je ispeći s donje strane da bude rumeno pečeno. Prevrnuti je i na drugu stranu da i ona isto tako porumeni. Omlet služiti topao. Na činiji ovaj omlet liči na neki kolač.

SUFLE S PARMEZANOM Tri decilitra neulupane slatke pavlake, 30 grama masla rastopiti u šerpi na štednjaku i dodati 1/8

kilograma krompir-brašna, malo soli i bibera To sve na vatri prokuvati i žicom mešati, da se ne bi zgrudvalo. Kad se prokuva, skinuti s vatre. U zasebnom sudu umutiti 5 žumanaca, 2 cela jajeta i 150 grama ribana parmezana. Sve to umešati zajedno sa onom masom od krompira i dodati čvrsto ulupan sneg od 2 belanceta. Olako promešati varjačom, pa izručiti u kalup namazan maslom i posut mrvicama. Uzeti jedan veći sud, sipati u njega toplu vodu, staviti u nju kalup i kuvati u rerni 1 sat. Kad je sufle gotov, izručiti ga na okrugao tanjir i topao služiti, ozgo posuti struganim parmezanom.

SUFLE OD SIRA Za sufle pripremiti 3/4 litra mleka, 80 grama masla, 100 grama strugana sira, 100 grama

parmezana, 5 jaja, soli i bibera. Staviti mleko u šerpu, dodati odmah maslo, pa kad mleko na vatri provri, postepeno dodavati brašno, neprestano mešajući, i kuvati sve dotle, dok masa ne počne da se odvaja od suda u kome se kuva. Zatim skinuti šerpu sa vatre, ohladiti, i jedno po jedno dodavati 5 žumanaca, zatim istrugane sireve. Najzad umešati ukupan čvrst sneg od belanaca i izmešati ga s mesom. Uzeti kalup za sufle, dobro ga namazati maslom, posuti mrvicama, sipati u njega masu od sira, pa je u pari kuvati 3/4 sata Izručiti sufle na tanjir od porcelana, posuti ga struganim sirom i služiti kao predjelo.

ROLAT OD PRŽENIH PAPRIKA Deset mesnatih babura ispeći na štednjaku ispeći još i 2 ljute paprike, razume se ako ukućanp vole

i smeju da jedu ljuto jelo. Zatim očistiti paprike od kožica i semena i samleti na mašinu za meso. U zasebnom tanjiru izlupati 5 celih jaja i posoliti. Od ulupanih jaja peći tanke palačinke na ovaj način: u tiganj staviti malo masti, pa kad se mast zagreje, uzimati pomalo razmućenih jaja, stavljati ih na vrelu mast i pržiti kao svaki omlet od jaja, samo što tanje. Ponavljati dok se sva jaja uprže. Zatim na svaku takvu palačinku metnuti deo isprženih paprika, uviti kao što se uvijaju palačinke, poreñati ih na tanjir i služiti tople, kao predjelo.

ROLAT OD SPANA ĆA Jedan kilogram mlada sveža spanaća očistiti oprati i skuvati u slanoj vodi. Zatim spanać ocediti i

samleti na mašinu za meso, zajedno s 5 zemičaka nakvašenih u mleku. Zasebno umutiti 9 žumanaca i 150 grama masla i soli prema ukusu. Kad maslo bude umućeno, dodati spanać sa zemičkama kao i čvrst sneg od 9 belanaca. Umešati i 50 grama mrvica. Sve dobro izmešati zatim pleh namazati maslom, posuti ga mrvicama i u njega izručitp masu. Pleh staviti u rernu da se peče. Kad je masa pečena, izručiti je na čist salvet. Namazati masu kajganom od 5 jaja, ali ta kajgana ne sme da bude mnogo tvrda. Zatim još toplo saviti u trubu i ostaviti na toplo mesto do upotrebe. Ovako spremljen rolat od spanaća služiti na toploj čini kao predjelo ili dodatak uz neko meso.


ROLAT SA ŠUNKOM Dve kašike masla izmešati sa 5 žumanaca, dodati ML kilograma brašna, dobro promešati i najzad

dodati čvrsto ulupan sneg od 5 belanaca. Pleh namazati maslom, sipati u njega testo, pa ispeći u rerni. Dok se testo peče, praviti fil: komad kuvane šunke sitno iseći i pomešati sa kakvim struganim sirom. Upola pečeno testo izvaditi iz rerne, na njega staviti šunku i sir i testo opet peći. Kad je rolat pečen, izručiti ga na dasku, uviti u trubi, preliti kiselom pavlakom i posuti struganim sirom. Opet ga staviti u rernu da se zapeče, Gotov rolat iseći na režnjeve s prsta debele, staviti ih na dugačku činiju i služiti kao predjelo. toplo.

ROLAT OD MOZGA Osamdeset grama masla, 3 žumanceta, 110 grama obarenih i pasiranih krompira, malo brašna, 1/8

litra kisele pavlake zamesiti i dodati sneg od 3 belanceta. Namazati kalup, sipati u njega masu i peći je. Dok se rolat peče, spremiti fil na ovaj način: teleći mozak oprati očistiti i iseći na čiste komade. U šerpu staviti malo masla i dodati 1 malu glavicu sitno sečena crna luka, peršunova lista, a zatim spustiti sečeni mozak. Pržiti ga na maslu i kad je gotov, skinuti sa štednjaka, pa mu dodati 2 žumanceta. Pečen rolat izručiti na dasku, staviti mozak na sredinu testa, pa saviti testo u trubu, dok je još topao. Ovaj rolat služiti kao predjelo.

ROLAT OD PILEĆA PEČENjA Staviti u šerpu na štednjak pola litra mleka, pa u mleko zakuvati 3 kašike brašna, neprestano

mešajući kašu. Kad je Kama gusta, skinuti šerpu sa šporeta i mešati dalje, dok se masa ne ohladi. Zatim kašu posoliti, dodati joj 4 žumanceta i čvrsto ulupan sneg od 4 belanceta. Pleh namazati mašću, posuti brašnom, izručiti u njega testo i peći ga u rerni. Pečeno testo izručiti na salvet i filovati ovim filom. Uzeti mesnate delove od jednog pileta i spustiti ih u šerpu gde je s kašikom masti proprženo 3 glavice sitno isečena crna luka. Meso pržiti sve dok počne da se odvaja od kostiju. Zatim ga skinuti s kostiju i samleti na mašini za meso. U meso dodati 2 žumanceta, soli, sneg od 2 belanceta i 3 kašike kisele pavlake. Fil prevući preko pečenog testa, pa testo uviti u trubu, staviti ga u sud koji se može izneti na sto, preliti kiselom pavlakom i peći u rerni četvrt sata. Ovaj rolat služiti topao.


PUDINZI

PUDING OD KUKURUZNOG BRAŠNA . Za ovaj puding potrebno je pripremiti 1 litar mleka, 1/4 kilograma kukuruzna brašna, 2 jajeta, 100

grama masla i 1/2 kilograma prevrela sira ili užičkog kajmaka. Staviti mleko na šporet, pa kad ono prozri postepeno dodavati brašno, neprestano mešajući da se ne bi zgrudvalo. Skinuti lonac s brašnom s vatre i ostaviti da se ohladi. U ohlañen kačamak dodati 4 žumanceta, 100 grama masla, istrugani prevreo sir i tvrdo ulupan sneg od 9 belanceta. Sve dobro zajedno izmešati. Kalup namazati maslom, sipati kašu, preliti je rastopljenim kajmakom i peći u rerni jedan sat, na umerenoj vatri.

PUDING OD KELjA Pola kilograma kelja otrebiti pažljivo (u kelju često ima bubica), obarite u slanoj vodi, ocedite pa

dobro iseckajte. Umešajte dobro 4 žumanceta sa 70 grama masla pa to uspite u kelj i dobro smešajte, dodavši tri-četiri kašike sitno iseckane šunke, tri kašike mrvica i na kraju dobro izlupanu penu od ona 4 belanceta. Posle radite kao i za puding sa sirom, samo ga ne treba preliti.

PUDING OD PARADAJZA U sud staviti 100 grama masla, metnuti na šporet, pa kad se malo zagreje, dodati 2 velike kašike

brašna. Brašno na maslu promešati, koliko da se dobro zagreje, a zatim odmah naliti sa 12 kašika gusto kuvanog i proceñenog paradajza, Nalivenu zapršku dugo mešati, zatim dodati 5 žumanaca, jedio za drugim, malo soli, sitna bibera n sitno sečema lišća celerova. Sve dobro promešati i dodati tvrdo ulupan sneg od belaiaca, 8 kašika strugana tvrda sira. Sve lagano promešati. Sud namazati maslom, posuti mrvicama, masu sipati i kuvati u pari tri četvrt sata. Dok se puding u pari kuva napraviti umak od paradajza. Puding neposredno iz rerne izručiti na okrugao tanjir ili ga ostaviti u istom sudu, pa ga izneti na sto i služiti sa sosom od paradajza koji se služi zasebno.

PUDING OD PLAVIH PATLIDžANA Tri patlidžana oljuštiti i iseći na male kocke. U šerpu staviti mast, pa kad se mast zagreje, spustiti

3 sitno sečene babure i onaj oljušteni patlidžan. Pržiti sve na masti, a kad je upola gotovo, iseći unutra i 3 oljuštena paradajza, propržiti sve još malo, a zatim skinuti sa šporeta i ostaviti da se masa ohladi. Zasebno ulupati 5 žumanaca s 2 kašike griz-brašna. Na umućena jaja dodati 2 decilitra kisele pavlake i čvrsto ulupan sneg od 5 belanaca. U jaja sada dodati pržene patlidžane, sve zajedno izmešati, posoliti, sipati u maslom namazan kalup i kuvati u pari 3/4 sata. Zasebno napraviti tanku zapršku, naliti je s 3 kašike kisele pavlake, dodati 3 presna pasirana paradajza, sos posoliti i ostaviti ga da provri. Gotov puding izručiti na okruglu činiju, posuti ga struganim sirom, a svuda okolo sipati sos.

PUDING OD MLADE BORANIJE Mladu boraniju očistiti, oprati i proseći skroz. Na šporet staviti šerpu s kašikom masla, pa dodati

glavicu sitno isečena crna luka. Zatim spustiti boraniju u luk i pirjaniti je, dolivajući je češće supom ili vodom. Mekanu boraniju posoliti, ocediti od soka i staviti na stranu da se hladi. Zasebno umutiti 50 grama masla s 4 žumanceta i malo soli. Ulupati čvrstu penu od belanceta, dodati 3 kajzerice nakvašene u mleku, oceñene i na mašini za meso izmlevene, pa naposletku staviti u celu masu oceñenu boraniju. Sve to dobro promešati. Kalup namazati maslom posuti ga samlevenim orasima, sipati masu u sud, pa je onda kuvati u pari.

PUDING OD RAZNOG POVRĆA U lonac staviti vode da se zagreje. Kad voda provri, dodati 1 celu glavicu crna luka, nasečenu i

150 grama očišćene i na uske rezance isečene mrkve. U drugom loncu bariti 1 omanju glavicu karfiola. Kad je ova zelen mekana, povaditi je iz vode, a karfiol izvañen iz vode iskidati na ruže. Spremiti i 50 grama zelena graška. Umutiti 80 grama masla sa 4 žumanceta, dodati soli, sitna bela bibera, 30 grama očišćenih i samlevenih oraha i 100 grama prosejanih mrvica. Sve to promešati sa spremljenim povrćem i najzad dodati sneg od 4 belanceta. Namazati kalup maslom i posuti ga prezlom. U kalup sipati masu i peći je u vrelo, rerni. Ovaj se puding može kuvati i u pari. Kad je puding gotov, izručiti ga na toplu činiju i preliti mrvicama prženim na maslu.


KRATAK KURS KROJENjA U ovom odeljku dajemo crteže, odnosno način krojenja za pantalone, žensku bluzu i suknju. Sve je to dato za kroj na papiru, a naravno postepeno kada se kroj uvežba, može se po ovom kroju

raditi direktno na materijalu. Osim toga upravo ova tri modela uneli smo u ovu knjigu jer mogu poslužiti univerzalno. Naime da se na osnovu kroja za pantalone, žensku bluzu i suknju mogu krojiti i drugi veći ili manji modeli, zavisno od uzete mere i poručioca.

Pored kroja za spomenute modele dali smo u najkraćim crtama uputstva kako se čuva i čisti, ili otklanjaju eventualni kvarovi na šivaćoj mašini.

Opšte karakteristike o krojenju, redosled uzimanja mere i spomenuti modeli uz objašnjenje, nadamo se da će koristiti početnicima.

NEŠTO O ODEĆI Još pračovek je imao na sebi odeću. Naravno ta odeća nije bila ni približna današnjoj ali to su bile

uglavnom kože od divljih zveri. Vremenom, želja za isticanjem i želja za lepšim izgledom uticale su da se odeća menja. Tako je i postalo specijalno krojenje i šivenje odela. Razni narodi u prošlosti su prema svojim mogućnostima, uslovima, staleškim uslovima, a zavisno od podneblja i običaja nosili raznu odeću.

Danas imamo vrlo precizne krojeve i modne kreatore. Konfekcija stalno donosi na tržište nove modele. Ali šiće odela po meri je uvek bilo najadekvatnije onome što svako pojedinačno želi. U krojačkom zanatu ljudi se bave izradom odeće, pošto se prethodno uzme mera za osobu koja poručuje, te se prema odreñenoj meri šije odelo ili pojedini delovi kao bluza, suknja, pantalone i drugo.

Uporedo sa razvojem estetskog izgleda odeće, boljeg hrojenja i šivenja, ljudi su iz svojih iskustava pronalazili nove metode u tome radu, pa se tako došlo do današnjih modernih mašina koje omogućuju brže i lakše krojenje i šivenje. Tako postoji ne samo mašina koja brzo šije na STRUJU, ručni ili nožni pogon, već i mašine za odreñenu vrstu rada kao za prišivanje dugmadi, za vez, opšivanje rupica, cik cak mašina, mašina za krojenje i tako dalje.

ALAT ZA ŠIVENjE I KROJENjE Usavršavanjem izrade odeće bilo je potrebno pronaći i usavršiti alat (oruña) za rad. Kada je

ljudska mašta stvarala nove modele uporedo su pronalažena nova oruña za rad. Na primer najosnovnije oruñe u krojačkom zanatu je igla, a ni ona nije danas ista kao nekada. Naime prvobitno se pravila od životinjskih kostiju, zatim od sve boljeg i jačeg metala. Pored igle od oruña za rad u krojačkom zanatu imamo razne šivaće mašine, naprstak muški i ženski, santimetar, makaze za krojenje, pegla, jastuk za peglanje, krojačka lutka i drugi više pomoćni pribor.

ODRŽAVANjE I ČUVANjE ŠIVAĆE MAŠINE Da nas mašina ne bi mučila kad kida konac, teško radi ili ne pravi dobar štep potrebno je znati

kako se ona čisti i čuva. Mašina se mora češće čistiti i podmazivati bez obzira da li se na njoj stalno radi ili ne. Za

podmazivanje se mora upotrebljavati isključivo mašinsko ulje. Upotreba drugih ulja .ne samo da nije dozvoljena već se i zabranjuje. Prilikom čišćenja naročita pažnja se posvećuje oko čunka mašine jer u toku rada tu ostaju razni ostaci od tkanina, a posebno se taloži prljavština od tkanina koje su već bile u upotrebi pa se prerañuju. Prilikom podmazivanja mašine znači najpre treba izvaditi čunak, pa skinuti pločicu dole kod zubaca i gore na rukavcu. Mašinu držati, sa skinutim kaišem sa donjeg velikog točka, ukoliko se radi o mašini na nožni pogon, i podignuti ispred sebe tako da nam je na dohvatu ruke ceo donji postroj. Pošto se prvo sve lepo očisti od prljavštine i ostataka tkanina, podmaže se uljem koje se nabavlja specijalno za podmazivanje šivaće mašine. Poželjno je da svaki zglob bude podmazan. Prema potrebi otvarati više ili manje postroj mašine. To jest ukoliko se čišćenje vrši češće, što je poželjno, onda nemora odvrtati sve navrtnje i skidati delove koje treba skinuti prilikom kompletnog čišćenja.

Kada se izvrši podmazivanje staviti mašinu u pokret, bez tkanine, da bi ulje dospelo u sva njena ležišta.


NAJČEŠĆI KVAROVI NA ŠIVAĆOJ MAŠINI Moramo pre svega paziti da mašinu podmazujemo specijalnim mašinskim uljem, jer

podmazivanje nekim drugim uljem može imati posledicu da mašina teško radi. KIDANjE KONCA je posledica više nepravilnosti od kojih spominjemo nekoliko najčešćih: Za gornji konac može biti igla koja nije od mašine te marke (svaka šivaća mašina ima svoje igle),

može biti da je igla savijena, konac previše zategnut ili previše labav. Donji konac se kida ako u čunku nije dovoljno dobro zategnut ili nije kako treba uveden. Ako se kida bilo gornji ili donji konac najpre se trebamo podsetiti kada smo poslednji put izvršili

čišćenje i podmazivanje mašine. Poznato nam je da mnoge domaćice pošto često ne rade sa mašinom i _ čišćenje zanemare.

NABIRANjE TKANINE je posledica nepravilnog zatezanja donjeg i gornjeg konca. Nepravilno zategnut donji i gornji konac izaziva pored nabiranja tkanina i krive bodove. U tome slučaju trebamo pregledati kakve je debljine konac, jer možda njegova debljina ne odgovara debljini igle, i da se pregleda da li su igla i čunak dobro udenuti.

OPŠTE KARAKTERISTIKE PRI KROJENjU Raspoznavanje materijala, stalnost boja ili vrsta tkanine je veoma bitna komponenta da bi se od

jednog odgovarajućeg materijala napravila po meri odeća. U raspoznavanju materijala ubrajamo specijalno poznavanje tkanina, to jest da li se radi o čvrstom

materijalu-štofu koji se teško pegla, ili o neko] pamučnoj tkanini koja se prilikom kvašenja skuplja. Kada krojimo direktno na materijalu mi o ovome moramo voditi računa da se kasnije odgovarajući deo odeće ne bi skupio. Zato pre krojenja takvu tkaninu moramo staviti u vodu i kada se dobro pokvasi, pošto u vodi stoji neko vreme, ostaviti da se postepeno osuši. Pojedine tkanine možemo, prema našoj oceni, peglom glačati, pošto su prethodno poprskane vodom pa tek onda od njih krojiti poručiocu odgovarajući deo odeće.

IZRADA KROJA NA PAPIRU Za početnike se preporučuje da ne kroje direktno na materijalu već da izvrše kroj na papiru -

naprave šablon i te šablone preneti na materijal. Prilikom nanošenja šablona moramo paziti da ih tako postavimo kako bi u najvećoj mogućoj meri uštedeli materijal. Obično se kroji tkanina na ravnom stolu postavljena dvostruko. Činjenica da i fabrike izrañuju štofove i tkanine skoro uvek u dvostrukoj širini je veoma pri krojenju bitna zato što se kroji obavezno na materijalu u dvostrukoj širini. Uvek se kroje zajedno leva i desna strana leña, leva i desna strana prednjeg dela bluze, kod pantalona leva i desna strana desnih nogavica zatim leva i desna strana zadnjih nogavica.

RED UZIMANjA MERE Da bi odgovarajući deo odeće bio dobro skrojen i sašiven veoma je važno uzeti meru odreñenim

redom i što je moguće tačnije. Mera se uvek uzima istim redom, to je praktično, jer se tako uvek zna šta koja cifra označava. Na primer ako uzimamo meru za bluzu i suknju onda to činimo ovim redom:

1. ŠIRINA RAMENA - meri se od zgloba do zgloba na ramenu. 2. OBIM GRUDI - meri se preko leña i vrhova dojki. 3. OBIM STRUKA - obuhvata se santimetrom najtanji deo struka. 4. OBIM KUKOVA - zahvat santimetrom preko najšireg dela kukova. 5. DUŽINA DO STRUKA - meri se na leñima od prvog vratnog pršljena do struka. 6. DUŽINA BLUZE - meri se od prvog vratnog pršljena do dužine po želji naručioca (potrebne

dužine). 7. DUŽINA RUKAVA - meri se od zgloba na ramenu do potrebne dužine ,a za bluzu sa kratkim

rukavima do lakta. 8. DUŽINA SUKNjE - meri se od struka do potrebne dužine, dužine po želji naručioca. Da bi se mera uzela tačno, osoba za koju se šije odeća mora prilikom uzimanja mere da stoji

uspravno, potpuno prirodno (ne u stavu mirno), sa rukama opuštenim uz telo. Ukoliko se uzima mera za bluzu ili kostim potrebno je na sebi imati odelo koje se inače nosi ispod pomenute odeće. A mera se uzima santimetrom direktno uz telo.

MERU ZA PANTALONE uzimamo ovim redom: Dužina pantalona Dužina izmeñu nogu


Poluobim struka Poluobim bokova Poluobim kolena Poluobim pri dnu noge-manžetne RED UZIMANjA MERE za kratke pantalone: Dužina pantalona Poluobim struka Poluobim bokova Mera bokova je najvažnija u kroju pantalona. Prilikom uzimanja mere ona se deli na 1/2.

KADA I KAKO SE MERA DELI Mera se može deliti uporedo sa crtanjem, odnosno krojenjem direktno na materijalu, ili na papiru,

a može da se prvo podeli i tek onda početi sa crtanjem. Preporučljivo je da se mera podeli pre početka krojenja. Na primer prilikom uzimanja mere za pantalone ceo struk iznosi 84 cm a polovina je 42 cm. U redosledu mere pišemo 42 cm. Mera bokova 110 sm, a od toga polovina iznosi 55 sm, znači u redosledu mere pišemo 55 sm. Mera za dužinu pantalona se piše onoliko kolika je, kao i dužina izmeñu nogu. Iz ovoga vidimo da svaki početnik u krojenju mora da nauči uzimanje mere, kako se ona deli i koje se mere dele.

PANTALONE Već smo opisali redosled uzimanja mere za pantalone, a ovde ćemo opisati .kako se uzima mera. Onaj ko poručuje izradu pantalona radi što tačnije mere za kroj treba stati prirodno, uspravno i nije

preporučljivo da se pomera. Počinjemo po uobičajeno redosledu i to: 1. Dužinu pantalona uzimamo po bočnoj desnoj strani. Kraj santimetra, onaj okovani deo,

stavljamo u udubljenje struka odmah iznad kuka i pridržavamo ga levom rukom a desnom merimo celu dužinu prema želji poručioca, a obično malo unapred do vrha cipele.

2. Dužina izmeñu nogu se uzima od opkoračaja, gde santimetar držimo levom rukom, a desnom rukom merimo dužinu do ranije odreñene cele dužine.

3. Obim struka-pojas uzima se kada se pritegne santimetar preko pojasa pantalona. Moramo voditi računa da poručioc nema na sebi neku odeću koja bi eventualno uticala da se pojas uzme šire nego što bi trebalo. Tu se može pitati da li želi da pantalone budu u pojasu tešnje ili šire.

4. Obim bokova uzima se preko najispupčenčjeg dela karlice. 5. Obim kolena se uzima preko čašice. 6. Širina pri dnu noge-manžetna se uzima prema veličini stopala ili po želji poručioca. U koliko se

pantalone prave sa manžetnama onda se odreñuje koliko santimetara treba da bude manžetna, a njena normalna veličina se kreće od 4 do 6 sm.

KROJ PANTALONA može se crtati na papiru i preneti na materijal. To važi za početnike, mogu se crtati direktno na materijalu, UVEK SE CRTA PRVO PREDNjI DEO NOGAVICE, NjIH PRENETI HA OSTATAK ŠTOFA I CRTATI ZADNjI DEO.

Za kroj pantalona uze ćemo ovaj primer. 1. Dužina pantalona 104 su 2. Dužina izmeñu nogu 80 sm 3. Poluobim struka 44 sm 4. Poluobim bokova 50 sm 5. Poluobim nogavice 24 sm Ranije smo objasnili da se poluobim struka, poluobim bokova i poluobim nogavice radi početka

crtanja na papiru ili materijalu deli na 1/2. Znači: Poluobim struka 44 : 2 = 22 Poluobim bokova 50 : 2 =25 Poluobim nogavice 24 : 2 = 12 Evo kako izgleda povlačenje crta glavnih i pomoćnih, odnosio krojenje prednjeg dela nogavice: Od A do 2 60 sm, to je dužina do kolena Od A do 3 104 sm - cola dužina Od 3 do 4 80 cm, a to je dužina izmeñu nogu. Od 4 do 41 80 sm to jest 1/3 od A do 4


Od A do 5 27 sm, 1/2 bokova + 2 sm Od 5 do 6 22 sm, 1/2 struka Od 5 do 7 11 sm, 1/2 od 5 do 6 Od 3 do 8 11 sm, 1/2 od 5 do 6 Od 8 do 9 11 sm, 1/2 od 5 do 6 Od 4 do 10 25 sm, 1/2 bokova Od 10 do 11 5 sm, 1/10 bokova Od 11 do 12 2 sm, važi samo za levu nogavicu Od 5 do 13 5 sm, za dve bore. Pošto smo završili prednji deo stavljamo ga na zadnji i kroj izgleda ovako: Od 7 do 14 5 sm Od 14 do 15 2 sm Od 15 do 16 28 sm, 1/2 struka + 6 cm Od 10 do 17 12,5 sm, 1/4 bokova Od K| do 18 4 sm, ovu dužinu stavljamo radi šavova Od 9 do 19 4 sm, takoñe za šavove Od 3 do 20 4 sm „ Od 2 do 21 4 sm „ Od 4, do 44 6 sm „

BLUZA SA KRATKIM RUKAVIMA Prikazani kroj za bluzu sa kratkim rukavima crtan je na papiru pomoću školskog santimetra.

Naime kada se crta direktno na materijalu meri se pravim krojačkim santimetrom. Za početnike je dobar školski santimetar ili trougao gde nam svaki milimetar u prirodnoj veličini predstavlja 1 sm. Obzirom, da smo već opisali kako se uzima mera za bluzu, ovde ćemo prikazati meru i preći na crtanje.

MERA ZA BLUZU uzima se ovim redom: 1. Širina ramena 40 sm 2. Obim grudi 92 sm 3. Obim struka 76 sm 4. Obim kukova 104 sm 5. Dužina do struka 42 sm 6. Dužina bluze 63 sm 7. Dužina rukava 28 sm 8. Dužina suknje 70 sm PREDNjI DEO BLUZE Krojimo prvo prednji deo bluze. Širinu njenog prednjeg dela dobićemo ako obim grudi podelimo

sa 4 i dobijemo tri santimetra. Za prelaz i zakopčavanje dodajemo naknadno po tri santimetra, a za šavove dodajemo dva santimetra. Na primer:

Obim grudi 92 podelimo sa 4 dobijemo 23 plus 3 to je ukupno 26. Dalje se dodaje za prelaz tri i za šav dva santimetra.

U našem slučaju dužina bluze iznosi 63 santimetara. Na prednjem delu bluze za ušitak dodajemo 4 santimetra pod pazuhom i tri sm za porub.

Znači crtali smo pravougaonik dužine 70 sm i širine 31 sm. U okviru ovog pravougaonika dali smo kroj prednjeg dela bluze.

Dubinu izreza za rukav dobijamo kada obim grudi podelimo sa četiri i oduzmemo dva santimetra. Znači 92 : 4 = 23 - 2 = 21 sm. A to znači da od gornje linije izmerimo santimetrom i povučemo liniju prelaza udaljenu 3 sm. Liniju ramena dobijamo kada celu širinu ramena podelimo sa 2. U našem slučaju dužina ramena je 40 znači: 40 : 2 = 20 sm. Onda od linije prelaza merimo i povučemo liniju ramena udaljenu 20 sm. Kod ove bluze dužina, do struka iznosi 42 sm. Sa ušitkom širine 4 sm iznosilo bi 46 sm. Tako i

povučemo liniju struka od 46 sm od gornje linije. Kada smo završili sa ovim pomoćnim linijama podelimo obim grudi sa 16 i tako dobijemo širinu

izreza za vrat. To jest 92 : 16 = 5,75 sm. Širinu izreza za vrat merimo od linije prelaza.


Dubina izreza za vrat uvek je za dva santimetra veća, a to znači na 5,75 dodajemo 2 sm i dobijamo 7, 75 sm.

Koso rezanje ramenice uvek je za odrasle 4 sm. Ovo merimo na liniji ramena. Detalje kod krojenja izreza za rukav preneti slobodnom rukom sa crteža. Ispod pazuha crta se

ušitak, širine 4 sm, a dužine 12 do 16 sm. Ušitak je udaljen od izreza za rukav 6 do 8 sm. Prilikom probe se mora voditi računa da vrh ušitka gravitira prema vrhu dojke i time naglasi

lepotu ženske biste. Za veći obim grudi stavljamo ušitak pod pazuhom 6 do 8 sm širine. Širinu prednjeg dela bluze u kukovima dobijamo kada obim kukova podelimo sa 4 i dodamo 2,

sm, za šavove. . 104:4 = 26 plus 2 = 28 i za šav 2 sm. ukupno = 30 sm. Ovih 30 sm merimo od linije prelaza, pa ćemo izaći 2 sm izvan pravougaonika. Ušitak pod grudima širok je 3 sm, a dugačak 20 sm. Sredina ušitka uvek je od linije prelaza

udaljena za 1/10 grudne mere. Na primer 92 : 10 = 9,2 sm. ZADNjI DEO BLUZE Ako obim grudi podelimo sa 4 i dodamo 1 sm. dobijamo

širinu zadnjeg dela bluze. Za šavove se naknadno dodaje 2 sm 92 : 4 = 23 + 1 sm = 24 i dodajemo za šav 2 sm = ukupno 26 sm.

Dužina bluze u našem slučaju iznosi 63 sm. Kada dodamo naknadno 3 sm. za porub onda treba meriti 66 sm.

Znači crtamo pravougaonik 66 sm. a širine 26. Kao i na prednjem delu bluze dubinu izreza za rukav dobijamo kada obim grudi podelimo sa 4 i

oduzmemo 2 sm. 92 : 4 - 23 minus 2 sm. 21 sm. Znači od gornje linije pomoću santimetra odmerimo i povučemo liniju dubine izreza za rukav

udaljenu 21 sm. Liniju ramena dobijamo na zadnjem delu bluze, kada celu širinu ramena podelimo sa 2 i dodamo 2

sm za ušitke. 40 : 2 = 20 plus 2 sm = 22 sm Prema ovome znači da od leve linije merimo i povučemo liniju ramena udaljenu 22 sm. Dužina do struka, u našem slučaju, iznosi 42 cm. a to znači da ćemo od gornje linije mereći da

povučemo liniju struka udaljeno 42 sm. Kad smo povukli ove pomoćne linije prelazimo na širinu izreza za vrat. Kao i na prednjem delu širina izreza za vrat je 1/16 od obima grudi, u našem slučaju za ovu bluzu

iznosi 5,75 sm Na zadnjem delu oblik izreza za vrat uvek ide van pravougaonika 3 sm. Koso rezanje ramenice, na zadnjem delu bluze, uvek je 3 sm. Ovo merimo na liniji ramena. Izrez za rukav i na zadnjem delu crtamo slobodnom rukom koristeći pomoćne linije. Ušitak na ramenicama udaljen je od izreza za vrat 7 sm širok je 2 sm a dugačak 8 sm. Udaljenost ušitka od sredine leña na liniji struka, dobijemo kad obim struka podelimo sa 8 sm. 76

: 8 = 9,5 sm. Ušitak na struku zadnjeg dela bluze širok je 2 sm a dugačak 24 sm. Širinu zadnjeg dela bluze u kukovima dobijamo kada obim kukova podelimo sa 4. Znači 104 : 4 = 26 sm za šav 2 sm ukupno 28 sm. Sve širine na crtežu ,na zadnjem delu bluze tražili smo od leve linije koja je stvari sredina leña. RUKAV ZA BLUZU Za ovu bluzu prikazujemo crtež za kratak rukav. Kada obim grudi podelimo sa 5 i dobiveni rezultat pomnožimo sa 2 dobijemo širinu celog rukava.

Za šavove naknadno dodajemo 3 sm. Znači 92 : 5 = 18,4, ovaj rezultat pomnožen sa dva iznosi 36,8 sm. Tome dodamo još 3 sm za

šavove. Ukupno je 39,8 sm, ali to u kroju može da se zaokruži na 40 sm. Obzirom da je na širinu celog rukava dato 3 sm za šavove. znači da ćemo pri sastavljanju rukava

imati svaki šav širine 1,5 sm. Dužina rukava za ovu bluzu iznosi 28 sm. + za šav 2 sm znači ukupna dužina 30 sm. Tako smo nacrtali pravougaonik širine 40 sm a dužine 30 sm. Visinu kugle rukava dobijamo kada obim grudi podelimo sa 6 Znači 92 : 6 = 15,3 sm. Tu dužinu možemo zaokružiti na 16 sm. Onda od gornje linije mereći

povučemo jednu liniju udaljenu 16 sm. Radi lakšeg krojenja možemo povući jednu liniju kroz sredinu rukava a dijagonale na prostoru za

iskrajanje kugle rukava.


Kada smo završili sa ovim linijama slobodnom rukom crtamo kugle rukava, odstupajući na polovini dijagonale za 1 sm.

Pri šivenju, kod uklapanja rukava sredinu kugle stavlja se na šav ramena. Šav rukava postavi se na prednjem delu izreza za rukav. Kada ovako krojimo kugla rukava mora kod uklapanja da odgovara izrezu za rukav, s tim što kugla rukava mora za nabiranje imati 3 do 5 cm. Će sme biti manje od 3 ni više od 5 sm.

MANŽETNU ZA RUKAV u ovom slučaju ne trebamo praviti obzirom da se radi o bluzi sa kratkim rukavima.

Meñutim po želji poručioca manžetna se može praviti. U tom slučaju treba znati da dužina manžetne odgovara donjoj dužini rukava. Toj dužini dodaje se 2 sm. Širi deo manžetne stavlja se na gornji deo rukava.

KRAGNE ZA BLUZU Za ovu bluzu mogu odgovarati više vrsta kragni - kragna uz vrat, sa naglašenim vrhovima i druge.

Ovde smo dali crtež kragne u kvadratu od 25 X 10 sm. S U K Nj A Uzimanje mere za suknju opisali smo zajedno sa merom za bluzu. Širinu prednjeg dela suknje dobijamo kada obim kukova podelimo sa 4 i dodamo 2 sm. Za šavove

naknadno dodajemo 4 sm. Znači 104:4 = 26 plus 2 sm. = 28 sm. Ovome dodamo za šav 4 sm. te je ukupno 32 sm. Poželjno

je imati velike šavove na suknji. Zato i ovde dodajemo 4 sm. Za to postoje dva razloga. Prvo suknja ima lepši pad, a drugo veći šav nam pomaže da prilikom probe otklonimo eventualne probleme ako je osoba - poručilac gojazna.

U našem slučaju dužina suknje iznosi 70 sm. Naknadno dodajemo za porub 8 sm. Znači 70 + 8 = 78 sm.

Pošto smo povukli crte imamo pravougaonik širine 32 sm. a dužine 78 sm. Merimo od gornje linije povučemo liniju kukova udaljenu 25 sm. Za svaku odraslu osobu struk se

na suknji sa strane ukroji za 4 sm. Onaj prostor koji kod struka suknje ostaje mora se pomoću ušitka prilagoditi širini struka po meri. U tu svrhu, na prednjem delu suknje taj prostor se potroši na dva ušitka tj. sa svake strane po jedan, a na zadnjem delu ima četiri ušitka sa svake strane po dva. Prilikom pravljenja ovih ušitaka mora se voditi računa da se širina suknje suzi na potrebnu širinu po meri.

Na prednjem delu suknje širinu struka dobijamo kada obim struka podelimo sa 4. Ovde naknadno dodajemo 4 sm. Znači 74 : 4 = 19 sm + za šav 4 sm = 23 sm.

Po ovoj meri za ušitak na struku prednjeg dela suknje ostalo je 5 sm. Tako je ušitak od sredine suknje udaljen 12 sm, širok 5 sm. a dugačak 10 do 12 sm. Širina struka i kukova uslovljava širinu ušitaka na prednjem i zadnjem delu suknje. A položaj

ušitaka je zavisan od osobe, odnosno da li se radi o gojaznoj osobi i slično. Na crtežu kod struka na sredini obavezno ukrojimo 2 sm.

ZADNjI DEO SUKNjE vidimo na prikazanom crtežu. Širinu zadnjeg dela suknje dobijemo kada obim kukova podelimo sa 4 i dodamo 2 sm. Naknadno dodajemo 4 sm za šavove

Znači 104 : 4 = 26 + 2 sm = 28 sm i za šav 4 sm. = 32 sm. Dužina naše suknje po datoj meri iznosi 70 sm. Za porub dodajemo 8 sm. Znači 70 + 8 = 78 sm. Dobili smo pravougaonik širine 32 sm a dužine 78 sm. Od gornje linije povlačimo liniju kukova

udaljenu 25 sm. Zatim na šavu sa strane ukrojimo za struk 4 cm. A širinu u struku na zadnjem delu suknje dobijamo kada obim struka podelimo sa 4. Znači: 76 : 4 = 19 sm, dodajemo za šav 4 sm, ukupno 23 sm.

Onda nam za ušitke ostaje 5 sm. Na ovom zadnjem delu suknje, kao što smo već ranije napomenuli sa svake strane ima po dva ušitka. Prvi ušitak je kada se meri od sredine zadnjeg dela suknje 3 sm a dugačak 14 sm. Dok je drugi ušitak širok 2 sm a dugačak 8 sm. Na sredini od struka ukrojeno je 3 sm, što je potrebno da suknja bolje prilegne uz telo.

Još možemo napomenuti da se u gornjem delu suknje ostavlja pojas čija dužina odgovara celom obimu struka, a njegova širina ne treba da bude veća od 3 sm.

POJAS ZA SUKNjU pored navedene dužine i širine, prilikom krojenja mora imati 2 sm u dužini više za šav. Znači 76 + 2 = 78 sm.


KRATKE POUKE - MALI SAVETI U dnevnoj ishrani treba što češće praviti salate od slatkog i kiselog kupusa. Ova namirnica u većoj

meri sadrži vitamin C. Takoñe treba u ishrani forsirati voće. Naročito pomorandže i jabuke. Za pranje crevaca (jagnjećih) vodu treba posoliti. U slanoj vodi se crevca lakše peru Meso od stare kokoške skuvaće se brzo i biće bolje ako se u vodu za kuvanje sipa kašika rakije. Krompir će sačuvati više vitamina ako se skuva sa ljuskom i zatim se brzo očisti. Za salate je najbolje koristiti povrće koje se ne kuva kao rotkva, mrkva, celer, zelena salata i

drugo. Obavezno koristiti sveže povrće. A čišćenje i priprema treba da bude neposredno pre upotrebe. U ishrani treba forsirati peršunov list. Ali obavezno ga upotrebljavati dok je svež. U jela se stavlja

neposredno pre skidanja sa vatre. Voće i povrće koje konzerviramo, spremamo za zimu, ne smemo dugo držati u vodi prilikom

pralja i ne smemo dugo kuvati da bi zadržalo prirodne hranljive materije i vitamine. Korice limuna treba sačuvati jer se mogu korisno upotrebiti za otklanjanje mirisa sa kuhinjskog

noža. Potrebno je samo protrljati koricom limuna. Voćne sokove treba sipati u tamne flaše. U svetlim flašama se umanjuje vrednost soka usled

delovana svetla. Kuvanje na pari ili u dunstu vrši se na 100°S, odnosno kada voda ključa. Ukoliko se kuvanje vrši

na pari onda tegla na pari mora stajati oko 30 minuta, a zavisno od poklopca. Naime ako tegla ima patent poklopac kuva se na pari kraće, a ukoliko se zatvara celofanom ili pergament papirom onda obavezno duže.

Posle pripreme jela od ribe nož treba zagrejati na plamenu i protrljati solju. Tako neće zadržati miris.

Posuñe od nikla obavezno prati sapunom. Prilikom sušenja upotrebljavati meku krpu. Testo za palačinke biće bolje ako se prvo izmeša mleko i brašno pa se onda doda jaje. Voće i povrće treba prati brzo i pod tekućom vodom. Tako se sačuvaju vitamini i hranljive

materije. Mašinu za kafu očistićemo ako prvo sameljemo kašiku pirinča. Ako se u vodi kuva krompir bez ljuske (voda je čista) i treba je obavezno koristiti za supe ili čorbe

jer sadrži vitamine i hranljive materije. Majonez će biti ukusniji ako se začini sa nekoliko kapi belog vina. Pranje prozorskih okana treba vršiti pomoću sunñeraste vlažne krpe. Treba izbegavati čišćenje

novinama jer je sporo. Da bi lakše očistili mašinu za meso posle upotrebe prvo samleti koru hleba pa onda prati. Pire od suvog povrća (grašak, pasulj) može potpuno da zameni sveže povrće. Istrugani sir koji dodajete sufleu može biti parmezan jačeg mirisa, holandski sir, grijer ili

imentaler sir. Belanca izmešana zajedno sa žumancima i dobro umućena dodati istovremeno masi ne smetaju da

se sufle dobro napravi. Sufle možete napraviti i tako što ćete umesto mleka upotrebiti supu, paradajz sok itd. Jabuke će ostati prilikom dinstanja bele ako se potope u malo vode kojoj je dodato limunovog

soka i soli. Češanj belog luka će se lakše izgnječiti, ako se prethodno pospe sa malo soli. . . Ako se majonez prilikom pripreme zgrušava, odmah ga razrediti sa malo ulja i dodati malo toplog

sirćeta neprestano mešajući od ivice ka sredini. Omlet će biti naročito vazdušast i primamljiv ako se prilikom mućenja razbija jedno po jedno jaje

i dodaje po 1 kašika milerama. Meso koje se kratko prži biće još ukusnije ako se pripremi na sledeći način: meso kupite dan

ranije. Svaku šniclu namažite sa jedne i druge strane biberom i senfom i natopite uljem. Svs šnicle staviti jednu na drugu i ostaviti u frižider. Aroma začina prodiraće u meso, a ulje će ga umekšati. Ma ovaj način mogu se obraditi goveñe, svinjsko, juneće šnicle kao i divljač.

Ako želite da vam karfiol ostane beo, kuvajte ga u mleku bez soli. Ako su paprike suviše ljute izvadite im unutrašnji deo, operite ih hladnom vodom i tek onda

upotrebite. Sveže povrće treba dinstati na masti i dodavati malo po malo vode tek toliko da ne zagori. Ako se

kuva u mnogo vode izgubiće ukus, hranljivost i boju.


Krompir za krokete i uštipke biće ukusniji ako se ne kuva u vodi već nspeče u rerni. Da se riba pri dinstanju u belom vipu ili u ulju ne osuši najbolje je pokriti dunst papirom. U koji se

inače uvija puter. Komadi sira neće se sušiti ako ih zavijete u čistu vlažnu krpu i tako ostavite u frižider. Poširana jaja kuvati u neposoljenoj ključaloj vodi. U slanoj vodi jaje se neće skupiti. Marinat ne treba praviti u emajliranom posuñu, najmanje oštećenje glazure pokvariće ukus

marinata. Biber treba kupovati u zrnu i mleti ga neposredno pred upotrebu. Za palačinke meša se prvo brašno sa mlekom a tek se onda doda jaje tako se masa neće

ugromuljičati. Iseckane pečurke prže se na malo masti. Ako se kuvaju izgubiće karakterističan ukus. Da bi meso od stare stoke bilo mekano, dobro ga izlupajte, izbodite ga nožem (ponavljajte ovo i u

toku pečenja) i pržite na vreloj masti. Skinite sa vatre, dodajte mu nekoliko mrvica putera i ostavite ga poklopljenog kratko vreme na stranu.

Ako se palačinke lepe, prekinite pečenje, istrljajte na jakoj vatri tiganj solju i čistom krpom, isperite ga i osušite. Onda nastavite sa prženjem.

Da knedle i nudle ne bi bile tvrde, umeša se brašno u vodu u kojoj je razmućeno jaje da nastane meko testo i sve se dobro izmeša. Nudle se odmah iz ove mase vade kašikom i stavljaju u ključalu vodu.

Suvo meso, kad se skuva, neće biti ukusno ako ga pri kuvanju ne stavite u ključalu vodu. Pri dodiru sa ključalom vodom pore na mesu se naglo zatvore i sav sok ostane u mesu.

Supa - ako želite da iskoristite srž iz kosti kao predjelo, spustite šuplju kost u vrijuću supu 15 minuta pri nego što je supa gotova. Toliko je sasvim dovoljno da se srž skuva. Da se srž ne bi pri kuvanju rastresla, zavejte kost u parče čiste gaze.

Supa će dobiti lepu boju ako u toku poslednjih minuta kuvanja sipate malo rastvorenog (u kašičicu vode) karamela.

Krompir, kao deo obaveznog povrća, obično zamuti supu. Zato krompir kuvajte odvojeno. Mast sa supe pokrijte tek pošto se ona prohladi, jer inače nije ukusna, naročito osobama koje iz

higijenskih razloga ne jedu vrelu supu. Ovu mast upotrebite za prelivanje barenih krompira ili za spravljanje pilava.

Mleko, kao i bilo koje mlečno jelo, uvek kuvajte samo na slaboj vatri, a nikako na jakoj. Trag zagorelog jela sa dna lonca nipošto nemojte skidati nožem ili nekim čvrstim predmetom.

Ostatak zagorelog jela najbolje ćete ukloniti ako u sud sipate mala vode i malo šećera pa zakuvati na slaboj vatri. Ostaci zagorelog jela će se sami podići. Posle toga sipajte u sud malo hladne vode i još malo zakuvajte. Na kraju će biti potrebno samo da sud isperete mlakom vodom i krpom.

Stara kokoška biće mekša ako se, već očerupana i očišćena, spolja i iznutra dobro istrlja finim uljem i ostavi tako 12 sati.

Kokoška starija od godinu dana nije za pečenje već isključivo za kuvanje Zimnicu koja se lako kvari bolje je da u ostavi držite na nižim policama. Na višim policama je

vazduh znatno topliji i lakše dolazi do kvarenja. Vitamini lako „beže", da bi se sačuvali potrebno je brzo prati povrće, potapati ga u već uzavrelu

vodu i kuvati u poklopljenom loncu. Zelene delove ne treba bacati niti povrće podgrevati. Povrće treba čistiti i ljuštiti nožem od čelika koji ne oksidiše. Voće, meñutim, nikada ne treba ljuštiti već samo oprati. Pržena mast ne može da koristi zdravlju: treba se opredeliti za ulje ili puter. Malo lukavstvo da se zrna pirinča ne zgusnu: vodi u ko joj se kuva pirinač dodajte nekoliko kapi

limunovog soka. Ako kuvate supu od kokoške, pa želite da vam supa bude masna i jaka stavićete kokošku u hladnu

vodu i tako kuvati. Ako meñutim, želite da vam supa bude slabija, a kokoška ukusnija onda stavite kokošku u proključalu vodu.

U ćufte možete umesto potopljenog hleba staviti malo kuvanog krompira. Da bi pirinač ostao ceo kada pravite pilav, prilikom pripremanja uzećete sledeću meru: za svaku

osobu po jednu malu šoljicu crne kafe pirinča, a na svaku šoljicu pirinča tri pune šoljice vode. Da bi krompir što pre postao reš treba ga posoliti tek na kraju, kada je sasvim pržen. Luk će brže porumeneti ako u šerpu dodate malo šećera. Postići ćete efekat ne menjajući ukus

jela.


Svinjsko meso biće ukusnije i mekše ukoliko ga, nekoliko sati pre pripremanja, poprskate sokom od limuna, malo slačice i ostavite da stoji na hladnom.

Ako je meso tvrdo, a vi želite da se ono što brže raskuva stavite u lonac malo bikarbone sode. Ako želite da vam pile bude dobro reš pečeno stavite ga u dobro zagrejanu mast, Suvo grožñe biće u testu ravnomerno rasporeñeno i neće pasti na dno ili sabiti se na jednom mestu

ako ga pre upotrebe poprašite brašnom. Ako želite da poboljšate ukus crne kafe, dodajte pri mlevenju ili pomešajte već sa samlevenom, i 1

kašičicu kakao u prahu. Ako torta pri pečenju nije dovoljno narasla, pa je zato ne možete upotrebiti, dopecite je pa je

upotrebite kao nadev za punč ili rum-tortu. U tom slučaju postupajte na sledeći način: iseći testo na kocke, poprskajte ukuvanim šećerom u koji ste dodali malo ruma 1 trvenu koru od pomorandže, limuna i trvenu čokoladu (upravo, sve one sastojke koje ste već bili pripremili za tortu). Zatim ispecite dve tanke kore kao za „patišpanj“ i filujte ih već spremljenim filom.

Nije potrebno da sečete limun ako vam je potrebno samo nekoliko kapi. Dovoljno je da iglom za pletenje probušite dve rupe, nacedite onoliko kapi koliko vam je potrebno i limun će se sačuvati kao da ga niste ni načeli.

Kolač već istresen iz kalupa, a nedopečen, spustiti u hladno mleko, a zatim vratiti u rernu da se dopeče.

Povrće (grašak, boranija, spanać itd) će zadržati svoju lepu prirodnu boju ako vatra na kojoj kuvate nije nagla, ako se povrće spusti u osoljenu vodu koja vri i ako se sud ne poklopi.

Prženje je prvi „ispit" kuvarske veštine i ma kako ono jednostavno izgledalo, mladim domaćicama se veoma često dogaña da „padnu" na ovom ispitu. Da vam se to ne bi dogodilo dajemo vam nekoliko saveta za prženje: krompir, žareno testo i testo sa kvascem pržiti u vrelom ulju ili masti, ali ih nemojte prethodno uvaljati u brašno. Meñutim, ribu, meso, povrće uvek uvaljate u brašno, pa umućeno jaje i najzad pospete mrvicama. Pržite uvek na vrelom ulju, a da li je ulje vrelo proverićete ako ubacite u njega komadić hleba, ako se istog časa obrazuje pena oko hleba, ulje je spremno za prženje. Kad ispržite jednu partiju ponovo zagrejte ulje za sledeću partiju.

LIMUN ne služi samo kao dekorativni dodatak pečenom mesu. Svaki kuvar ne propusti da meso, divljač ili živinu koju stavlja na ražanj ovlaš protrlja limunom, pošto mu limunov sok daje čvrstinu i povećava slast. Ali, treba voditi računa da limunov sok ne uñe u meso.

KROMPIR će se mnogo brže skuvati ako u vodu u kojoj se bari sipamo malo ulje. SARDINU koja vam je preostala od ručka obavezno izvadite iz konzerve. Ako ste je poškropeli

limunom, a ostavili je u konzervi može doći do ozbiljnog trovanja. Sardinu ćete najbolje sačuvati ako je stavite u porcelanski tanjir, obmotate krpom a sardinu poklopite komadom kartona.

ŽUMANCA pretekla pri mešanju duže će se održati u svežem stanju ako ih obazrivo, jedno za drugim, tako da skliznu niz zid, spustite u šolju u koju ste usuli hladnu vodu. Docnije, kada se za to ukaže potreba, žumanca ćete povaditi iz vode kašikom i upotrebiti.

SUVIŠNA MASNOĆA iz supe može veoma lako da se pokupi ako iznad supe brzo prevučete nekoliko puta malom kesicom u koju ste stavili 2-3 kockice leda. Masnoća će se slojaniti i nakupiti na kesici, ali kesicu brzo izvucite pre nego što se led istopi.

GIBANICA koja stoji nekoliko dana postaće sveža kao da je tog trenutka ispečena, ako komade potopimo u mleko, ostavimo nekoliko minuta, a zatim svaki komad malo propržimo na vrelom ulju.

MIRIS RIBE iščeznuće iz sudova u kojima ste je pržili samo ako u tim sudovima prokuvate malo ruskog čaja. Inače može da se zadrži danima.

PIRE će vam biti ukusnije ako mleko zamenite nezaslañenom, ali dobro zagrejanom pavlakom. GOVEðA SUPA biće savršena ako prilikom pristavljanja, meso stavite u hladnu vodu. ŽELATIN uvek stavljajte u hladnu vodu malo zakiseljenu sirćetom. Ako vam je stalo da želatin

ostane tečan rastopite ga u toploj vodi u kojoj ste dodali malo soli. Želatin je veoma dekorativan dodatak za želeje, aspik, voćne sulcove i kremove. Naravno, za meso, ribu, povrće i jaja upotrebiti beli želatin, a za slatkiše crpeni.

ZAGORELO JELO, treba ne mešajući ga, brzo presuti u drugi sud pa pokriti mokrom krpom. Posle nekoliko minuta dignuti krpu i zamenite je drugom mokrom krpom, pa tako redom, sve dok ne izvučete miris zagorelosti.

JAJA. Svežinu jaja ćete utvrditi na osnovu činjenice da se količina vazduha u komorici povećava što je jaje starije. Prema tome, ako jaja stavite u posudu u kojoj ste u jednom litru vode rastvorili 120 grama soli, primetićete kako sveža jaja leže potpuno horizontalno, dok starija plivaju. Na osnovu ovoga


možete tačno da odredite svežinu jaja. Potpuno sveže jaje leži na dnu suda horizontalno, jaja od 3 do 5 dana izdignu se tupim delom za oko 20 stepeni, jaja do 8 dana izdignu se za 45 stepeni, jaja od 14 dana za 60 stepeni, jaja od tri nedelje 75 stepeni, a jaja od pre mesec dana plivaju potpuno vertikalno. Jaja koja se popnu na vrh suda možete odmah da bacite, jer je to najbolji znak da su pokvarena.

Ako jaje još nije pokvareno, ali ako osetite izvestan zadah, ovaj zadah možete otkloniti ako jaje stavite na tanjir i neko vreme ostavite na promaji. Svež vazduh izvući će neprijatan zadah. Ovo isto važi i za jaja koja kupujete iz hladnjače i koja uvek imaju izvestan miris.

KOBASICE neće prskati pri pečenju ako ih pre toga samo vlaš obarite i pospete brašnom. STARE ZEMIČKE i KIFLE omekšaće ako ih stavite u veliku cediljku ili sito, pa ih postavite

iznad lonca u kome ključa voda. Ostavite ih tako oko 5-10 minuta. MAJONEZ će vam odlično uspeti samo ako ulje i jaja imaju istu temperaturu. TORTA je dobro umućena kada je masa toliko gusta da se prilikom mućenja stvaraju nabori koji

se ne izravnavaju odmah. Kad SE TORTA ispeče, počinje da se odvaja sa strane od pleha. Da bi ste bili sigurni da je dobro

isečena, zabodite u nju čačkalicu. Ako na izvañenoj čačkalici ne ostaju komadi i tragovi testa, znači da je torta pečena.

DA SE TORTA ne bi zalepila za pleh i da bi se pečena lakše izručila, treba zidove i dno pleha namazati mašću i dobro posuti brašnom.

TORTA se može preseći ravno samo pomoću konca. Konac treba prebaciti preko bočne strane torte zategnuti na onoj visini gde budete želeli da izvršite rez, a krajevi konca koji se drže u rukama ukrste se i polako zategnu.

TOPTA će se brže umutiti, ako se prvo umuti čvrst šne od belanaca sa šećerom, pa se tek onda polako umešaju žumanca.

TORTA se najbolje seče ako se ispeče dan ranije. DA BI SE TORTA ili margarin brže penasto umutili treba ih pre mućenja malo razmekšati na

mlakoj ringli. KUVATI NA PARI ZNA ČI: U veliki sud u kome vri voda 1 staviti manji koji se drškama oslanja

na veći i ne dodiruje njegovo dno. U manjem sudu se kuva masa. Ovo je podesno za razne filove da se ne bi zgrušali ili da ne bi zagoreli. To je inače odličan način i za podgrevanje jela i to onih koja su nezgodna za mešanje kao što su sarme i druga slična jela.

PITA se najbolje zagreje u (električnoj rerni i to na sledeći način: Rerna se dobro zagreje i tek onda se stavi u nju ono što treba zagrejati.

Ako je sitan sir malo nakiseo, možete mu oduzeti kiselinu ako u njega umešate malo sode bikarbone.

Za FILOVANjE pite, gibanice, za knedle i druga testa sa sirom, umesto srpskog sira koji je dosta skup, može se koristiti i sitni takozvani „švapski".

KORA parmezana daje izvanredan ukus supi ako se stavi u vodu koja kuva (naravno. dobro oprana).

LISTOVI čaja koji ostanu u čajniku, a zatim se stave u kesicu od gaze odlično čiste skupocene tepihe.

Pored toga što iz šerpe uklanja neprijatan miris talog kave može da posluži kao deterdžent ako se stavi u vodu u koju se peru komadi od tamne svile.

LISTOVI celera mogu se skuvati i jesti kao salata. LIŠĆE šargarepe može zameniti peršun. DA SE KAČAMAK ne bi zgrudvao ne treba sipati kukuruzno boašno u vodu koja vri, već

provrelu vodu treba izmaći sa vatre i mešajući postepeno usuti brašno. Posle nastavite sa kuvanjem AKO SUPA stoji do sledećeg dana knedle treba izvaditi iz supe i tek za vreme podgrevanja

ponovo ih vratiti u supu. ALEVA PAPRIKA se stavnja u zapršku tek kada je brašno prženo. Dovoljno je da na vreloj masti

ostane samo dve do tri sekunde. KNEDLE veoma uspele za goveñu supu mogu se napraviti na sledeći način: Umutiti sneg od

belanceta, dodati žumance, promešati, malo posoliti, dodati jednu po jednu, uz lagano meša nje četiri kašike griza, ostaviti da postoje dva do tri minuta. Zatim vaditi knedle kašikom za jelo u dužini palca. Stavljati ih u ključalu supu i pokriti lonac. Kada knedle narastu onda su gotove.

PRILIKOM pripreme jaja za pohovanje najbolje je prvo umutiti šne od belance, pa zatim lagano umešati žumanca. Odmah pažljivo umakati ono što se pohuje.


Ljuske od krompira mogu vrlo dobro da posluže za potpalu vatre. Treba ih samo dobro osušiti i skupljati u sanduk za drva.

Rasolom i vodom od kiselih krastavca vrlo se dobro čiste predmeti i posuñe od bakra. Voda u kojoj ste oprali meso pre kuvanja, dobro je ñubrivo za cveće u saksijama. Ako vam se senf sasušio i otvrdnuo, razmekšaćete ga ako ga izmešate sa malo sirćeta. Prašinu od uglja možete dobro iskoristiti sa malo truda. Ovu prašinu treba zamesiti sa vodom,

napraviti od ove smese grudve, uviti ih u staru hartiju pa ih ubacivati u vatru kad ona dobro gori. Sve će odlično da sagori te od uglja nećete imati nikakvog nekorisnog otpatka.

Ako vam je neka šarena letnja haljina iznošena pa je više ne nosite, od njenih delova vredna domaćica može da napravi dosta i ukusnih i korisnih sitnica. Naprimer, male torbice i kesice za ostavljanje čarapa, pojaseve za druge haljine i tome slično.

Kese od hartije često se bacaju. Meñutim, one mogu korisno da posluže za ostavljanje vunenih šalova, rukavica ili zimskih čarapa preko leta. Ako u ove kese stavite malo naftalina, sačuvaćete vunene stvari od razornog dejstva .moljaca.

Pepeo od drveta je odličan za pranja i ribanje ali se on može da iskoristi i za podgrevanje zemljišta u vrtu. Istovremeno, on je i odlično sredstva za tamanjenje poljskih buba u vrtu,

Strugotina je odlično sredstvo za potpalu vatre, za sušenje mesa i ribe, za čišćenje parketa (u kom slučaju se prethodno pokvasi terpentinom), za čišćenje ćilimova (ovlaži se sapunicom), za čišćenje krzna (strugotina se prethodno malo zagreje), za pakovanje voća i jaja u cilju njihovog konzerviranja, kao i sredstvo za punjenje jastuka koji se meću na prozore radi zaštite od hladnoće.

Boce u kojima je bilo ulje teško se peru. Najpogodnije sredstvo i način jeste ako u takvu bocu stavimo strugotine od bukovog drveta i malo pepela pa nalijemo vrele vode i dobro promućkamo. Strugotina i pepeo pokupiće masnoću i miris od ulja i boca će nam, pošto je dobro isperemo u hladnoj vodi, biti potpuno čista.

Masne šerpe, prljave boce, bakreno posuñe i drugi kuhinjski predmeti dobro i lako se čiste pomoću sitno istucane ljuske od jajeta, koju treba prethodno dobro osušiti.

Ako nam je kakav predmet od porcelana mnogo prljav i zamašćen lako ćemo ga oprati ako u vodu za pranje dodamo nešto malo amonijaka.

Emajlirano posuñe treba svakih tri ili šest meseci temeljno očistiti. i to na taj način što ćete za dva sata dobro iskuvati u vodi kojoj ste dodali malo hlornog kreča ili potaše (sode).

Da bi vam česma u kuhinji, koja se brzo umasti i uprlja, dugo ostala čista, pošto je dobro operete namažite je terpentinom.

Posude od finog porcelana, naročito one koje su u boji ili pozlaćene, nikada ne treba prati sa sodom nego samo sa boraksom. Masne ostatke od jela sa ovakvih predmeta treba prethodno ukloniti hartijom da bi se olakšalo njihovo čišćenje.

Ako vam potamne kašike, viljuške i drugi predmeti od srebra, treba ih dobro istrljati krpom natopljenom sirćetom. Ovim će predmeti od srebra popraviti svoj preñašnji sjaj.

Posuñe od nikla čisti se na ovaj način: posuñe dobro oprati u toploj vodi domaćim sapunom a zatim ga osušiti nekom mekom čistom kuhinjskom krpom. Posle ovoga ovako posuñe treba dobro istrljati mešavinom napravljenom od špiritusa i praha od krede. Vodom treba isprati posuće pa dobro istrljati vunenom krpom.

Predmeti od kalaja peru se dobro ceñem a i takozvanim španskim belilom. Da bi se sprečilo taloženje kreča u posudama u kojima stalno grejemo ili kuvamo vodu, u loncima,

šerpama ili kazančetu za vodu, u loncima, šerpama ili kazančetu za vodu na štednjaku, treba na dno ovakve posude staviti jednu dobro očišćenu školjku ostrige (kamenice). Kreč će se tada taložiti oko ove školjke a dno posude biće pošteñeno od ovog taloga. Krečni kamenac se neće taložiti ni u slučaju ako s vremena na vreme u ovakvim posudama prokuvamo ostatke isceñenog limuna.

Posle duže upotrebe i u čajniku se od vode stvori krečni talog. Da bi ga uklonili, treba u čajnik da stavite nekoliko kašičice bikarbone sode i nalijete vode. Voda u čajniku treba da provri. Posle toga sud dobro isperite hladnom vodom.

Tragovi od cigarete na porcelanu uklanjaju se ako porcelan istrljamo zapušačem koji smo ovlažili i umočili u kuhinjsku so.

Ako vam se desi da vam u posudi od aluminijuma zagori mleko ili neko jelo, u takvoj posudi treba prokuvati jednu glavicu crnog luka u čistoj vodi. Posle ovoga sud treba dobro oprati u hladnoj vodi.

Ako vam je kakva posuda od aluminijuma čañava, ovu čañ uklonićete lako ako sud dobro natrete polovinom rasečenog krompira ili jabuke.


Pribor za jelo od srebra ili posrebren biće vam sjajniji ako ga operete u što je moguće toplijoj vodi pa ga odmah po pranju dobro izbrišite nekim suvim punim ubrusom.

Da bi predmeti od bakra povratili svoju lepu boju i sjaj, treba upotrebiti limun. Uzmite pola limuna, umočite ga u so pa tako posoljenim limunom dobro istrljajte predmet koji vam je potamneo. Posle ovoga isperite čistom hladnom vodom i istrljajte suvom krpom.

Posle duže upotrebe sudovi od aluminijuma pocrne iznutra. Da bi im se povratio stari sjaj, treba u njima iskuvati kore od jabuke.

Da vam nov emajlirani sud ne bi pucao, postupite ovako: napunite ga vodom i stavite na štednjak da voda proključa. Izmaknite posudu sa vatre i pustite da se u njoj voda postepeno ohladi. Ovim ste se obezbedili od štete koja nastaje kad vam počne da puca emajl na posudi.

Kuhinjsko posuñe često pocrni pod uticajem kakve kiseline. Tamne mrlje skidaju se ako se posuće potopi u vodu kojoj smo dodali sode (na litar vode 50 grama mekane sode). Za pranje treba upotrebiti neku staru četkicu za zube sa kojom treba ribati mrlje dok ne iščeznu.

Mnoge domaćice pogrešno misle da se noževi dobro peru samo u vreloj vodi. Meñutim, od vrele vode noževi redovno otupe. Noževe je najbolje prati u mlakoj vodi.

Za čišćenje posuña od stakla treba upotrebiti belu kredu u prahu. Kredu treba rastvoriti u toploj vodi pa ovom rastvoru dodati malo vinskog sirćeta.

Pri brisanju noževa pazite da vam sečivo ne bude okrenuto prema ubrusu kojim brišete. Jedino ćete na taj način sačuvati kuhinjske ubruse a bogami i prste.

Često se dešava da nam prsne kakav stakleni sud pri sipanju vrele tečnosti. Da bi to onemogućili, podmetnite pod staklenu posudu kakvu vlažnu krpu.

Da bi dobro oprali posuñe od kristala, postupite ovako: napravite sapunicu pa ovoj dodajte malo boraksa. Potopite posuñe od kristala i perite ga mekanom krpicom. Posle ovog pranja posuñe treba isprati u još nekoliko voda pa u poslednju vodu za ispiranje treba staviti malo plavila za rublje. Ovako oprano, posuñe će imati izvanredan sjaj. Za pranje kristalnog posuña soda se ne sme upotrebiti.

Boce od vina najbrže ćete oprati ako upotrebite razblaženu sirćetu kiselinu. Ako ste nožem sekli paradajz, kisele krastavce, paprike ili limun, nož treba odmah dobro izbrisati

hartijom ili čim drugim, da ne oksidiše od kiseline. Predmeti od bakra gtovratiće sjaj ako ih istrljate gustom kašom napravljenom od krede, sumpora i

sirćeta. Vodenica od kafe mora se obavezno s vremena na vreme oprati pošto se od kafe zamasti.

Vodenica se čisti na ovaj način: otvoriti vodenicu i sipati u nju ključalu vodu u tankim mlazevima. Pritom, stalno okrećite ručicu vodenice. Vodenicu sušite u mlakoj pećnici ili na jakom suncu.

Pribor za jelo i drugo posuñe koje je od srebra oksidiše od jaja. Usled toga po njemu se stvaraju tamne mrlje koje ruže njegov inače lep izgled. No, ove je mrlje lako ukloniti. Potamnela mesta treba dobro istrljati običnom kuhinjskom solju.

Posuñe od emajla najbolje se čisti ako se iskuva u ceñu. Posude u kojima se kuvala ili pržila riba treba dobro istrljati običnom kuhinjskom solju da bi

uklonili miris ribe. Da bi se stakleni sud u kome se drži voda očistio od nakupljenog krečnog taloga, treba u takav sud

nasuti sirćeta, staviti malo soli pa ostaviti do sutradan. Ovu tekućinu treba izliti pa sud dobro isprati čistom vodom.

Za čišćenje kuhinjskog posuña koje je mnogo zamašćeno upotrebite malo brašna od raži. Ovo će brašno upiti masnoću pa će pranje biti posle mnogo lakše.

Koštane kašike ne treba prati u vreloj vodi jer se posle pranja izviju. Tiganj je najbolje prati vrelom vodom, bez ikakvih sredstava za ribanje. Upotrebi li se pepeo, vim

ili što drugo, vrlo je verovatno da će vam u ovako opranom tiganju jelo zagoreti. Pri pranju tiganja upotrebite krupniju kuhinjsku so pa njom tiganj dobro istrljajte a posle ga isperite u mlakoj vodi.

Za čišćenje hromiranih predmeta vrlo dobro može da posluži pepeo od cigareta. Pepeo treba skupljati za ovu svrhu i čuvati u plehanoj kutiji. U pepeo treba namočiti nakvašenu krpu pa njom dobro istrljati hromirani predmet. Izbrisati posle sumom krpom.

Drške na noževima od crnog drveta najbolje se čiste prokuvanim uljem od lana. Jednom vunenom krpom, koju smo dobro natopili ovim uljem, treba istrljati dršku. Sva nečistoća sa drške biće brzo i lako uklonjena.

Pepeljare od metala najbolje se čiste vlažnom krpom na koju smo stavili malo bikarbone sode.


Ako vam se čaše od stakla zalepe jedna za drugu, naspite u gornju čašu hladne vode, a donju spustite u toplu vodu. Prva će se čaša proširiti te će vam to omogućiti da čaše izvadite jednu iz druge.

Posuñe od aluminijuma ne sme se prati u sodi jer ga soda nagriza i rastvara. Ovo posuñe nikada ne treba prati zajedno sa suñem od emajla ili pleha. Posuće od aluminijuma najbolje se pere sitnim belim peskom u vreloj vodi. Ako je posuñe mnogo zamašćeno, treba ga pre pranja dobro iščistiti od masnoće zgužvanom hartijom.

Zemljano posuće često puca ako se stavi u toplu rernu. Da bi ovo izbegli, ispod ovakve posude stavite malo soli.

Posudu u kojoj ste kuvali kelj oprati sirćetnom vodom da bi uklonili miris. Za čišćenje predmeta od bronze najbolje je upotrebiti terpentin, špiritus ili amonijak. Za glačanje

treba upotrebiti vunenu krpu. Mašine za meso, za orahe i sl. ne treba posle pranja sušiti na vrelom štednjaku. One mašine koje

su lakirane ne smete prati u ceću jer ceñ nagriza i lak i boju. Ako u domaćinstvu nemate tocilo niti kakav kamen za oštrenje, sečivo noža možete naoštriti ako

okrenete porcelanski tanjir pa sečivom noža preñete nekoliko puta po onom ispupčenom okviru oko dna tanjira.

Posuñe od pleha najbolje se čisti ako se dobro istrlja mešavinom pepela od drveta i ulja. Posle ovoga treba izbrisati čistom vunenom krpom. Ovo se posuñe može lepo da očisti i sodom i finim peskom pa se posle za dobijanje sjaja upotrebi sitno istucana kreda.

Ako vam vatra slabo gori, ubacite malo kuhinjske soli i odmah će se rasplamsati U ledenjaču (frižider) nikada ne stavljajte topla jela. Jelo treba prethodno rashladiti pa ga tek onda

uneti u frižider. Posude u kojima je kuvano jelo ili se peklo testo kao i upotrebljene viljuške, kašike i noževe treba

odmah posle upotrebe dobro izbrisati hartijom da bi se uklonili ostaci jela na njima, pa potom potopiti u vodu radi pranja. Ako se ovako redovno radi samo pranje posuña biće znatno olakšano a voda nam neće biti mnogo ni prljava ni zamašćena.

Ako kuvate na električnom ili gasnom rešou ili štednjaku, upotrebljavajte posuće koje je od aluminijuma. U ovakvom posuñu najbrže se kuva i ono najmanje propada. Sudovi od emajla stradaju za kratko vreme. Oni brzo pucaju.

Frižider treba prati dvaput mesečno da bi se odstranili teški mirisi od ustajale hrane. Frižider treba oprati rastvorom hipermangana a potom dobro isprati toplom vodom. .

Kad nešto hoćete da pečete u električnom loncu, treba ga uključiti i zagrejati deset minuta ranije pa tek onda staviti jelo radi pečenja.

Pri sipanju tople tečnosti u čašu od stakla obično se stavlja kašičica, da čaša ne prsne Ali to neće pomoći ako čaša stoji na kakvoj metalnoj podlozi. Ako je podloga drvena, čaša neće prsnuti.

Ako vam ruke mirišu na beli ili crni luk, istrljajte ih talogom od crne kafe i miris će brzo iščeznuti. Ako vam je u sobi sedelo neko veće društvo pušača, soba će vam dugo mirisati na duvan.

Nepušačima je neugodan ovaj miris i da bi ga odstranili iz sobe treba preko noći ostaviti u sobi dva-tri vlažna peškira ili kakvu poveću vlažnu krpu.

Neprijatan miris iz boce ili staklenog balona možemo ukloniti talogom od kafe. U bocu, odnosno balon treba staviti dosta ovog taloga pa napuniti vodom i ostaviti nekoliko sati na toplom mestu. Posle ovoga se boca ili balon dobro ispere. Miris se više neće osećati.

Da bi se iz kuhinje odstranio težak miris kupusa,. kelja ili karfiola,.ne zaboravite da pri kuvanju ovog povrća stavite u platnenu kesicu tvrd komadić hleba da se kuva zajedno sa povrćem.

MIRIS OD ZNOJA uklonećete ako vlažno telo istrljate bikarbonom sodom a zatim se isperete hladnom vodom.

AKO SE U NAMEŠTAJU-ormanima, stolu, fiokama itd. oseća kakav neugodan miris takav nameštaj treba iznutra dobro prebrisati krpom natopljenom rastvorom hipermangana. Rastvor hipermangana možete korisno upotrebiti i prilikom pranja sudova i ruku da bi sa njih otklonili neprijatan miris luka ili čega drugog što vam je neugodno.

JAK MIRIS LIKERA, raznih vrsta parfema ili kolonjske vode uklanja se iz boca ako se one dobro operu u blagoj ceñi a potom izvesno vreme potope u vodu u kojoj je rastvoren prašak od slačice ili je u istu stavljeno malo drvenog uglja

AKO VAM MESO zaudara, treba ga potopiti na deset minuta u slab, procećen čaj od kamilice. Posle ovoga meso treba izvaditi i dobro oprati u hladnoj vodi. Ovo ponoviti dok zadah potpuno iščezne.


DA BI UKLONILI MIRIS od haringe i drugih morskih riba sa ruku i sudova, treba ruke oprati a sudove izribati talogom od crne kafe a zatim isprati u hladnoj vodi.

MIRIS RIBE uklonićete sa ruku ako u vodu za pranje ruku stavite jednu kašičicu rastvora oksigena ili ruke dobro istrljate solju pa potom operete u hladnoj vodi.

POVRĆE treba dobro prati i to pod tekućom vodom. To treba činiti što je moguće brže. Povrće nikad ne sme stajati u vodi.

VODU, u kojoj se kuvalo povrće, ne treba bacati već, zbog hranljivih sastojaka i vitamina koji se nalaze u njoj, treba je koristiti za razne čorbe ili supe.

VOĆE treba jesti uvek sa korom. Naravno treba ga oprati pod tekućom vodom. Ukoliko bi bacali to jest skidali koru od voća bacali bi i vitamine i hranljive materije.

DESI SE DA NAM SALATA od krastavaca ima gorak ukus. To često dolazi od krastavaca koji nisu dobro očišćeni. Krastavci su gorki u gornjem površinskom sloju. Pri sečenju krastavaca, nož upije ovu gorčinu i prenese je na druge delove krastavca. Da bi ovo izbegli, treba jednim nožem saseći vrh krastavca a za dalje ljuštenje upotrebiti drugi nož. Gorčinu iz krastavca možete ukloniti i na taj način što ćete oljušgene ali nerasečene krastavce potopiti za nekoliko sekundi u slab rastvor kalijumhipermangana a potom dobro isprati ih u čistoj vodi.

KUVANO MLEKO ima ponekad neprijatan ukus kad se ohladi. To se unekoliko može ublažiti brzim hlañenjem. Čim se mleko skuva treba šerpu, odnosno lonac sa mlekom staviti u drugi, veći sud sa hladnom vodom. Proces hlañenja može se ubrzati i mućenjem mleka žicom za lupanje snega. Čim se voda u posudi za hlañenje smlači, treba je zameniti svežom hladnom vodom.

KADA PRIMETITE da vam je jelo zagorelo postupite ovako: skinite odmah šerpu sa šporeta stavite je prevrnutim poklopcem pod česmu i pustite da voda iz česme curi jedno četvrt sata preko poklopca. Posle ovoga jelo treba preručiti u drugi sud. Miris na zagorelo neće se više osećati.

NOŽ kojim se seče luk izgubiće miris luka ako se odmah posle upotrebe dobro zagreje iznad plamena.

AKO VAM se desi da vam pri kuvanju jelo prekipi, neugodan miris uklonićete ako nožem sastružete izgoretinu :a ploče štednjaka pa na to mesto stavite malo sirćeta i malo soli

DA BI EKSER lakše ukucali namažite ga prethodno sapunom. DA BI ZAPUŠILI rupe u zidu, upotrebite gips. Pre nego što kašom od gipsa ispunite rupe na zidu,

potrebno je da otvore dobro natopite vodom. Poslužite se kakvom pipetom ili špricom. Ako ovo ne učinite, suvi zid upije svu vlagu iz gipsa te se gips neće dugo održati.

DA BI LAKO I BRZO oprali kaljave pločice u kupatilu i kuhinji, treba sapunici za pranje dodati malo amonijaka. Posle pranja, pločice treba dobro istrljati jednom čistom suvom krpom.

AKO VAM POTAMNE kvake na vratima, istrljajte ih rasečenim presnim krompirom a potom jednom mekom suvom vunenom krpom.

AKO SE USELjAVATE u novu zgradu ili vam je stan vlažan, obložite poleñinu nameštaja voštanom hartijom i postavite ga tako da je malo odmaknut od zida. Time se nameštaj, koji je vrlo osetljiv na vlagu, izoluje od nje a istovremeno se omogućuje pristup i strujanje vazduha koji polako suši vlažne zidove.

AKO VAM JE potrebno da celo staklo ili deo stakla na prozoru ili vratima učinite neprozirnim, postupite ovako: uzmite čašu piva od 1/8 litara i stavite u njega 150 grama gorke soli. Kad se so istopi ovim rastvorom natopite čistu krpu pa njom premažite staklo. Možete uraditi i ovako: izmešajte sa vodom malo takozvane šlem krede, koju možete lako nabaviti u radnjama koje prodaju boje, pa tom smesom, kojoj treba dodati malo rastvorenog stolarskog tutkala, premažite staklo.

DA VAM VRATA ne škripe, poslužite se običnom olovkom. Staviti parče grafita od olovke izmeću šarki koje škrppe pa će škripa odmah prestati.

PROZORSKA OKNA isprskana krečom ili malterom, najbolje se čisti vodom kojoj je dodano sirćeta. Zimi se prozori lako čiste ako se u vodu za pranje stavi malo kuhinjske soli.

AKO VAM SE ne drži klin u zidu, treba ga uviti u malo vate i umočiti u gips pomešan sa vodom. AKO SU VAM VRATA ili prozori bojeni i lakirani pa izgube sjaj, premažite ih uljem od lana pa

će vam ponovo zablistati. RASTVOR ALKOHOLA u vodi odlično je sredstvo za čišćenje prozora, pošto rastvara masnoću i

boje. ZA PRANjE OBOJENIH prozora i vrata kao i obojenog nameštaja ne sme se upotrebljavati csñ,

jer ona nagriza boju i kvari izgled. Za pranje treba upotrebiti sapunicu napravljenu od kakvog blagog


sapuna, toplu vodu kojoj je dodato malo gasa, ili vodu u kojoj su bareni oljušteni krompiri. Posle pranja sa ovakvom tekućinom, treba isprati čistom vodom pa dobro osušiti vunenom krpom.

AKO VAM SE UGNEZDI CRV u nameštaju, postupite ovako: napravite smesu od jednog dela kalofonijuma i dva dela vode na jednom čistom poklopcu od upotrebljene kutije masti za obuću. Ovu smesu zagrejte na slaboj vatri i dodajte malo boje koja odgovara boji nameštaja u kome se ugnezdio crv. Sa ovim kitom, još toplim, dobro ispunite i zapušite rupice koje je crv v drvetu napravio pa pustite da se kit stvrdne. Posle ovoga ova mesta treba bajcovati ili premazati politirom za nameštaj.

AKO VAM SE FIOKE ili staklo na kredencu teško izvlače ili zapinju, namažite dobro ivice običnim sapunom. Za ovu svrhu može dobro da posluži i prašak od talka kao i komadić sveće.

CRV u drvetu uništava se i na taj način, ako se benzin ušprica u rupu koju je crv napravio pa se potom takva rupa zapuši voskom ili kitom za prozore.

1000 saveta za svako domacinstvo

Documents