1

Dan sedmi – “Princip superstar (Mesečari)”

TEME KOJIMA SE VEČITO VRAĆAMO, NA ŽALOST BEZ IKAKVIH POUKA

Na jubilarnom 10. JoakimInterFestu razgovore sa

stvaraocima posle predstava na Velikoj sceni Teatra

(Joakim Vujić), po mnogima maestralno i nadahnuto

vodila je Marija Soldatović, drmaturg kragujevačkog pozorišta. - Festival je bio izuzetno uspešan, uostalom – kao i

svi InterFestovi do sada. Na ovom Desetom,

jubilarnom bilo je puno kavlitetnih i lepih predstava.

Moja „uloga” na njemu bila je da vodim „okrugli sto”, što mi je, moram iskreno da priznam, pričinilo veliko zadovoljstvo. Među akterima predstava i ostalim saradnicima na njima, umetnicima imala sam izuzetno

zahvalne „saradnike” i sagovornike koji su baš nadahnoto govorili o svojim ulogama ili segmentima

predstava za koje su bili „zaduženi”, zatim o različitim načinima saradnji sa rediteljima selektovanih predstava, novim dramaturškim konceptima... I to, ti razgovori, su jedan, značajan deo manifestacije koji je bukvalno„krasio” ovaj jubilarni festival i drago mi je da

sam ja u tome aktivno učestvovala, „priznaje” ona. Za razliku od članova žirija koji to nisu u moguđnosti zbog profesionalne etike naša sagovornica se ne libi da „izrekne” i neke kvalitativne „sudove”.

- Na mene je poseban utisak ostavila zagrebačka predstava „Plemena” kazališta „Planet art”, zbog situacije u kojima nezavisna pozorišta i tetari van „sistema” i budžeta jednostavno moraju da mnogo bolje funkcionišu nego ona etablirana i institucionalna pozorišta i mnogo su aktuelnija, kao i banjalučko Narodno pozorište sa Popovićevim „Mrešćenjem šarana” koja je takođe bilo jako dobro zato što su na izuzetno fini način, taj tekst koji je dosta komplikovan, „težak” i veoma složen „izneli” na scenu zavidnim profesionalnim i umetničkim nivoom, koji, pošteno, mnogi od festivalskih gledalac, pa ni ja sama nismo

očekivali, ističe Marija Soldatović dodajući iskreno, kava i jeste da postoje i „stvari”, pre svega u određenim „umetničkim poetikama” koje su joj na ovom JIF-u i zasmetale.

- To je, pre svega „zastranjivanje” pojedinih umetnika u tome što „rade” i preterani prelazak „granica” bilo da je to šovinizam, preterana pežorativnost ili ekstremni i preterano radikalni feminizam... isuviše „doticanje” politike tek onako, ne pozorišno angažovano neko

nekako samo – tek reda radi, bez ikakave

dramaturške opradvdanosti i ogoljeno bez primesa

2

artificijelnost... To mi je zasmetalo jer nije, po meni,

„čisto” pozorište, iskrena je voditeljka ovogodišnjih razgovora sa stvaraocima.

Nesuđeni voditelj razgovora na ovogodišnjem JIF-u

(eh ta Kanada) Spasoje Ž. Milovanović, višestruki učesnik kragujevačkog festivala u raznim ulogama i funkcijama (i na ovom je promovisana u okviru

pratećeg programa njegova knjiga u ediciji „Joakimovi potomci”) smatra da je ovaj festival izuzento značajan. - JoakimInterFest je davno „prešao” granice Srbije, ne samo samim tim što na njega dolaze predstave iz drugih država, već po svom kvalitetu i angažmanu, bio je eksplicitan on, zagonetno nagoveštavajući i neku potencijalnnu saradnju sa kanadskim teatrima i

očigledno čuvajući sebe za razgovore posle predstave (gde zaista nije „štedeo” sebe, učesnike i posetitelje). Tako je i bilo.

Sedmog dana Desetog JoakimInterFesta na

zvaničnom repertoaru Festivala bila je predstava domaćina, kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra

„Princip Superstar” (Mesečari) kompletan autorski projekat Nebojše Bradića (dramatizacija, režija i scenografija) koji je donedavno bio umetnički direktor ove kuće. Selektor Željko Jovanović smelo je „zagrizao” i uvrstio predstavu domaćina u takmičasrki repertoar 10. JIF-a, smatrajući da se po svemu uklapa u njegov selektorski koncept i izbor „Vreme tišine” i ne samo teatarske poetike već i izuzetnog društvenog angažmana. Po, mnogima – potpuno opravdano.

Sam autor predstave Bradić, bio je sprečen da dođe na njeno takmičarsko izvođenje (ne i na sam InterFest – drugoga dana manifestacije učestvovao je na promociji knige Žuzinih poslanica) ali je zato u programu svog komada iscrpno pojasnio njen značaj i angažman: „ Šta je smisao istorijskih istraživanja ako istorija nije učiteljica života? Onom koji uspe da izvrši istorijsko

ubistvo pamti ime zauvek, dok onaj ko promaši za jedan santimetar pada u istorijski zaborav. Viljem Tel

se slavi u demokratskoj Švajcarskoj. Fridrih Šiler je o

njemu napisao dramu. U nekoj drugoj državi ubistvo koje je učinio Viljem Tel moglo bi da bude tretirano kao kriminalno. Iz takve perspektive svi oni čiji je hitac promašio su veliki istorijski gubitnici. Gavrilo Princip je posle atentata na nadvojvodu Franju

Ferdinanda proglašen za monstruma. Potom je bio junak, onda terorista, zatim ponovo junak, a

devedesetih godina prošlog veka pomalo od svega toga, u zavisnosti od ugla gledanja.

Princip je ispalio sudbonosne metke koji su bili povod

za Prvi svetski rat. U koloni koja je čekala austrijskog prestolonaslednika stajala su šestorica mladića. Jedan od njih je bio Vaso Čubrilović koji je u svojoj pedesetsedmoj godini izjavio: „Ubistvo možda nije pravo rešenje, ali svakako bih se ponovo borio protiv Austrije, mada verovatno drugim sredstvima”. Čovek od 57 godina svakako drugačije misli od sedamnaestogodišnjaka. Mnogi postavljaju pitanja da li bi se išta promenilo u istoriji da je ubijen Hitler, Staljin ili Musolini. Šta bi uradili Hitlerovi roditelji da su znali šta će od njega postati? Koliko bi ljudi ostalo u životu? Koliko ratova se ne bi dogodilo?

Ponovo je aktualizovano pitanje izbijanje Trećeg svetskog rata. Na pozive za podršku ratnim dobošima, šezdeset nemačkih intelektualaca je snažno odgovorilo: „Rat? Ne u naše ime”. Umesto postavljanja pitanja o tome ko je kriv za Veliki rat,

danas bi vredelo čuti taj glas. Pre nego što bude kasno, naveo je, između ostalog Nebojša Bradić. Glumac Đorđe Đoković, protagonista glavne uloge Gavrila Principa kao gost u kragujevačkom ansamblu „vidi” sa razlogom mesto „Mesečara” na repertoaru Festivala:

3

- Mislim da ova predstava nekako se bavi „stvarima” na koje se mi kroz našu istoriju uvek i uvek iznova vraćamo i na žalost iz „njih” ne izvlačimo apsolutno nikave pouke. Onda logično posle „toga” nastane ta društvena „tišina”. Mi, kao društvo ili država kao i da smo „izašli” iz pozorišta jer za nas zaista važi ona Šekspirova „Mnogo buke ni oko čega a zatim sledi taj

jezivi muk i ta zlokobna ničim „ispunjena” tišina i

praznina. Ti, neki naši ideali, ne da su samo iznevereni nego se iz njih, kao po pravilu uvek izrodi

nešto pogrešno i potpuno suprotno. Ono što smo mi hteli da promenimo, ne da nama nije pošlo za rukom, već je naprotiv „ono” promenilo nas i to u nešto monstruozno. Po meni se time, na pravi način bavi predstava „Princip Superstar” i zbog toga se

opravdano „našla” utakmičarskom i zvaničnom repertoaru InterFesta, mudro ceni Đoković, osvrnuvši se i na samu manifestaciju koja je po njemu ne

Festival koji „treba”, već neophodan našem gradu, jer pruža jedinstvenu prilika da vidimo najbolje predstave

iz okruženja za razliku od komercijale, kiča i šunda kojima smo izloženi svakodnevno.

Da li „navikli” na svoju predstavu, kragujevačke festivaldžije nisu u velikom broju došli da je prokomentarišu i izanaliziraju svoju predstavu. Šteta

sinoćnji voditelj razgovora Spasoje Ž. Milovanović dao je sve od sebe „cedeći” kragujevački ansambl na sceni ali, postavljajući im mahom pitanja, ne nezanimljiva, ne i provokativan ali ipak najčešće „adresirana” na autora predstave koji sinoć nije bio na Festivalu.

_________________________________________________________________________________________________________

HRONIKA JOAKIMINTERFESTA Nebojša Bradić reditelj, promenio je više funkcija u svojoj dosadašnjoj karijeri. Bio je upravnik više pozorišta, ministar kulture, a u Kragujevcu jedno

kratko i vreme umetnički rukovodilac. Ne samo što je čovek od zanata i znanja pa je tokom svog rada I

pravio adaptacije romana, pisao svoje komade i

režirao ih, već je čovek od integriteta. Lično sam bila

obradovana kada sam čula da je postao član, na neki način, ovog Teatra. Čovek je koji traži red i rad, i toga je bilo. Živnulo je pozorište, glumci radili nove predstave, imali nova i različita iskustva a to je za njih

najvažnije. Glumci ne smeju da stanu! To je loše za njih! Bradić je otišao ali su ostale predstave koje

publika gleda, sa kojima je Knjaževsko-srpski teatar

putovao i učestvova na brojnim festivalima i podičio se i nekim nagradama. Znam da su rado radili i na

predstavi Princip Superstar (Mesečari) i to se vidi u

njihovoj igri. Želim im takvu igru stalno i novu saradnju

sa Nebojšom Bradićem.

Miška Knežević, urednik Radio Beograda 2______________________________________________________________________________________________________

Večeras na repertoaru

Scena Joakim Vujić, sreda 14. oktobar 20,00 sati Beogradsko dramsko pozorište

Branislav Nušić

PALILULSKI ROMAN

Režija i adaptacija: Egon Savin

Prostor: Egon Savin

4

Kostimograf: Jelena Stokuća

Izbor muzike: Egon Savin

Dizajn zvuka: Zoran Jerković

Tehnička realizacija: Slavica Marković

Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović

Igraju

Sima: Miloš Biković

Jova: Jovo Maksić

Jula: Hana Selimović

Frau Lenči: Olivera Viktorović Đurašković

Patroldžika: Slađana Vlajović

Vešerka: Dobrila Ilić

Kuropatkin: Slobodan Ćustić

Bandist: Dejan Matić Mata

Bandistovica: Sandra Bugarski

Svastika: Milica Gojković

Živka: Ivana Nikolić

Praktikant: Dragiša Milojković

Žandar: Boris Radmilović Dečak: Nemanja Pavlović

O predstavi

„Palilulski roman”, po motivima drame „Iza Božjih leđa” Branislava Nušića naslov je novog projekta Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Egona Savina, koji je premijerno izveden na Sceni „Rade Marković” 12. juna, dok su prva i druga repriza odigrane 13. i 14. juna. Sve tri predstave publika je

pozdravila ovacijama.

To je retko izvođena pozna Nušićeva drama na temu građanskog života u Beogradu, besmisla u kom se ljudi često nalaze, možda protiv svoje volje, često pod uticajem društvenih okolnosti i predrasuda. Ovo, za života velikog dramatičara neštampano delo, čiji je rukopis izgubljen, rekonstruisano je prema sačuvanim ulogama u arhivu Narodnog pozorišta u Beogradu.

________________________________________________________________________________________________________

Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra

VREME TIŠINE

Scena Joakim Vujić, utorak 7. oktobar - 20 sati

KAINOV OŽILJAK - Šabačko pozorište

Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković (dramatizacija: Spasoje Ž. Milovanović), režija, scenografija i izbor muzike Jug Radivojević

Scena Joakim Vujić, četvrtak 8. oktobar - 20 sati

MREŠĆENJE ŠARANA - Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka

Aleksandar Popović, režija i adaptacija Egon Savin

Scena Joakim Vujić, petak 9. oktobar - 20 sati

PUKOTINA - Bosansko Narodno pozorište Zenica

Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa autorica, dramatizacija i režija Lajla Kaikčija

Scena Joakim Vujić, subota 10. oktobar - 20 sati

Slobodan dan

Scena Joakim Vujić, nedelja 11. oktobar - 20 sati

PLEMENA - Kazalište Planet art i EXIT Teatar Nina Raine, rediteljka Slavica Knežević

Scena Joakim Vujić, ponedeljak 12. oktobar - 20 sati

ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE DALJE - BITEF Teatar

Filip Vujošević, režija: Jelena Bogavac

Scena Joakim Vujić, utorak 13. oktobar - 20 sati

PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI) - Knjaževsko-

srpski teatar

Dramatizacija, režija i scenografija Nebojša Bradić

Scena Joakim Vujić, sreda 14. oktobar - 20 sati

PALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramsko

pozorište

Branislav Nušić, režija i adaptacija Egon Savin

Scena Joakim Vujić, četvrtak 15. oktobar - 20 sati

U čast nagrađenih PIDŽAMA ZA ŠESTORO -

Kraljevačko pozorište i Knjaževsko-srpski teatar

Mark Kameloti, reditelj Nenad Gvozdenović

_________________________________________________________________________________________________________

Prateći program Festivala

Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta

IZLOŽBA POZORIŠNIH PLAKATA SA PRETHODNIH FESTIVALA

U izboru slikara Milivoja ŠtulovićaMala scena Ljuba Tadić, četvrtak 8. oktobar - 18 sati

Promocija monografije „ĐUZINE POSLANICE” autora

Spasoja Ž. Milovanovića

Mala scena Ljuba Tadić, petak 9. oktobar - 18 sati

Promocija knjige „VISKI I TRUBAČI” autora Miladina Ševarlića Žiri Pjer Valter Polic, reditelj, Nemačka

Dragana Varagić, glumica i rediteljka, Srbija

Trajče Kacarov, dramaturg, Makedonija

Selektor Željko Jovanović, pozorišni kritičar Voditelj razgovora Marija Soldatović, dramaturg

Vizuelni identitet Festivala Mina Bakliža

Urednik biltena JIF: Zoran Mišić / Gerila advertajzing

Izdavač: Knjaževsko-srpski teatar

Nagrade

Joakimova nagrada za najbolju predstavu

Joakimova nagrada za režiju

Joakimova nagrada za glumu

Joakimova nagrada za vizuelnost

Joakimova specijalna nagrada

5