10. JoakimInterFest Bilten br. 5

Download 10. JoakimInterFest Bilten br. 5

Post on 09-Jan-2017

285 views

Category:

Social Media

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<ul><li><p>1 </p><p>Dan peti Plemena </p><p>NISMO SE ODMAKLI OD VATRI U PEINAMA </p><p> Ba na samoj polovini 10. JoakimInterFesta prava je </p><p>prilika da se na domete ovogodinje meunarodne </p><p>smotre osvrne i mr Vojo Lui direktor Knjaevsko-</p><p>srpskog teatra, dakle - domain Festivala. </p><p>- Ako paljivo oslunemo reakcije festivalske publike </p><p>i onih gledalaca koji su pogledali dosadanje </p><p>predstave iz selekcije Vreme tiine mislim da je </p><p>ovogodinji takmiarski repertoar - pun pogodak </p><p>selektora eljka Jovanovia. U pitanju su scenski </p><p>projekti nesumnjivo velikog umetnikog kvaliteta ali </p><p>koji se odlino, svojim drutvenim angamanom </p><p>uklapaju i u sam tematski okvir InterFesta. Sve </p><p>predstave koje smo pogledali na festivalu su i </p><p>atraktivne i aktuelne i zbog toga dobro i lako </p><p>korespondiraju i komuniciraju sa ovdanjom </p><p>pozorinom publikom, smatra on. </p><p>Po Luiu Festival je ponovo uspeo da zaintrigira </p><p>nau teatarsku i kulturnu javnost. </p><p>- Njegov ovogodinji vizuelni identitet je nikada vei </p><p>kao i prisutnost JIF-a u svim medijima, naroito </p><p>nacionalnim bilo da su pitanju elektronski ili tampana </p><p>glasila. Postao je prepoznatljiv i manifestacija koja se </p><p>kvalitetom i svojim posebnostima izdvaja od itavog </p><p>niza festivalskih smotri u naoj zemlji i regionu. Zbog </p><p>toga je i njegova vidljivost dobra na celokupnoj </p><p>medijskoj sceni, kae Lui, dodajui da bi na </p><p>narednim JoakimInterFestovima voleo jo da pojaa </p><p>i obogati pratei program Festivala. </p><p>Od prvog dana Prvog InterFesta na kragujevakoj </p><p>meunarodnoj pozorinoj smotri je i novinarka Mika </p><p>Kneevi, urednica Drugog programa Radio </p><p>Beograda koja je njegova najrevnosnija i najpriljenija </p><p>hroniarka. Ona ne govori samo o ovogodinjoj </p><p>manifestaciji ve pravi i reminiscenciju decenija koja </p><p>je iza njega. </p><p>- Volim i cenim JoakimInterFest, meunarodni </p><p>pozorini festival koji se evo vec deseti put odrava u </p><p>Kragujevcu. Naslov Vreme tiine. Shvatam je kao </p><p>pozorinu tiinu - novih predstava je malo, od tih malo </p><p>jo manje je i kvalitetnih a tiina je i ono vreme koliko </p><p>traje predstava u sali dok je gledamo! Tiina je na </p><p>alost i u nasoj svakodnevici koja nas je </p></li><li><p>2 </p><p>mnogo pritisla. Ne pamtim kada sam cula vic! Sve </p><p>predstave ovogodinjeg festivala savreno </p><p>odgovaraju naslovu. Svaka ima neku svoju tiinu </p><p>linu, optu, dravnu kako god i pozdravljam izbor </p><p>selektor eljka Jovanovia koji je bio, verovatno, zbog </p><p>finansija primoran da odabere predstave iz regiona, </p><p>istie ona, sa radocu se sejui predstava koje su </p><p>prikazivane na ovom festivalu a koje su dolazile </p><p>bukvalno iz itavog sveta. </p><p>- Nije uvek sve bilo najbolje ali videla sam i nekoliko </p><p>fantastinih ostvarenja koje pamtim i koja bih rado </p><p>volela da vidim ponovo! To i jeste kvalitet i dra ovog </p><p>festivala - vieno je neto samo tu. Naravno </p><p>JoakimInterFest nije i ne pretenduje da bude BITEF, </p><p>to je jedan meunarodni festival koji ima svoju </p><p>koncepciju vrste strukture. Pitam se da li smo ipak tu </p><p>internacionalnost mogli da postignemo i ove godine. </p><p>Knjaevsko-srpski teatar je lan dve meunarodne </p><p>pozorine asocijacije koje su ini se mogle da </p><p>pomognu u tome, pta se Mika Kneevi. </p><p>- U svakom sluaju podravam Festival svojim </p><p>prisustvom, trudim se da mu dam medijsku podrku </p><p>sto je takoe vano jer ako se ne pria u medijima o </p><p>neemu za to se i ne zna! U medijima prepravljenim </p><p>undom drago mi je da sam neki prostor posvetila </p><p>Festivalu koji to zasluuje i kome elim samo napred, </p><p>napred i napred, srdano kurai JIF festivadije naa </p><p>sagovornica. </p><p>Petog takmiarskog dana na repertoaru 10. InterFesta </p><p>bila je zagrebaka predstava Plemena engleske </p><p>autorke Nine Raine koju u koprodukciji igraju dva </p><p>pozorita Planet Art i Egzit Teatar. </p><p>Marko Torjanac (protagonista role Kristofera, oca) ali i </p><p>ovek koji je najzasluniji za postavljanje ovog teksta, </p><p>obzirom da ga je preveo, adaptirao za hrvatsku scenu </p><p>a potpisuje se i kao pomonik reditelja o samo </p><p>projektu kae: </p><p>- Tekst Plemena engleske knjievnice Nine Rein, za </p><p>koji je puno nagraivana, po meni je osobno, jedan od </p><p>najboljih koji se pojavio u poslednjih desetak godina </p><p>pa i vie. Ova predstava komunicira na vie razina, </p><p>kao brilijantna metafora dananjeg drutva a poruka </p><p>koju ona alje je potpuno atipina. Komad Plemena </p><p>nam govori kako je ljudsko drutvo uprkos svim </p><p>napretcima tehnolokim i naunim jo uvek </p><p>ostalopodeljeno po drevnim plemenskim principima i </p><p>hijararhijama koje egzistiraju u svakoj jedinici drutva </p><p>poevi od porodice pa na dalje. Ono to nama Nina </p><p>Rein kroz svoje delo govori je ruenje one </p><p>uobiajene teze da smo svi isti i jednaki, ve ona </p><p>potencira na obrnutom da svi nismo isti i jednaki i </p><p>zbog toga je potrebno uloiti veliki napor da bi se te </p><p>razlike prevladale. Koji je taj napor i ta vodi do </p><p>njegovog prevladavanja e, o tome govori ova </p><p>predstava, pojanjava on. </p><p>Po Trojancu Plemena se izvrsno uklkapa u koncept </p><p>selekcije festivala Vreme tiine. </p><p>- Uklapa se jer govori o komunikaciji. Gluvi momak </p><p>koji ivi u ujuoj obitelji. On ivi u izolaciji i jednoj </p><p>vrsti tiine i ta e se dogoditi kada on rei da </p><p>progovori na svoj nain i pobuni se usprotivi protiv </p><p>toga porodinog i drutvenog muka u kojem ne postoji </p><p>nikakava empatija, ljudska i drutvena, naglaava </p><p>Torjanac, dodajui da je predstava koprodukcijska jer </p><p>njihov matini teatar (poto nema salu) nije mogao da </p><p>odgovori na neke tehniki zahtevne detalje i reenja </p><p>u postavci. </p><p> - Danas ljudi vole da istiu tu multimedijalnu dimenziju </p><p>svojih predstava. Na alost, ona ta multimedijalnost </p><p>je najee samo obian scenski trik. U naem </p><p>sluaju nije tako, multimedijalnost nije tek formalna </p><p>ve je sutinski deo predtave. </p><p>Rediteljka Plemena Slavica Kneevi sem reije u </p><p>ovom komadu igra i ulogu majke Bet </p><p>- Ovakvom postavkom predstave Plemena kao to </p><p>je naa (po)trudili smo se da je izvedemo upravo </p><p>onako kako ju je sama spisateljica zamislila. Moram </p><p>da priznam da sam vam ja od onih koji smatraju da je: </p><p>Teatar jednako dobar tekst i dobar glumac. Dakle </p><p>sori reditelji, oni su se znatno kasnije pojavili na </p><p>sceni teatarske istorije. Mi koncipiramo prvenstveno </p><p>glumaki teatar sa stavom da se tekst igra samo ako </p><p>je dobar, jer ako nije ne treba ga ni igrati. Komad </p><p>mnogo nagraivan, to se kae u naem svetu zaista </p></li><li><p>3 </p><p>je ubola sa njim bit kako </p><p>na dananji, savremeni nain prikazati ono to nas </p><p>sve najvie zanima. I kao rediteljka i kao glumica </p><p>ispotovala sam autentinost njenog dela. Sama </p><p>autorka posle premijere u Zagrebu izjavila je da je ovo </p><p>njena najbolja inscenacija izdvojivi je od preko </p><p>trideset njenih igranja na njujorkim, loondosnkim i </p><p>australijskim scenenama izjavom: To je ba ono to </p><p>sam ja napisala, istie ne bez ponosa Slavica </p><p>Kneevi, koja je po sopstvenom priznanju jedino u </p><p>scenografiji (njena kreacija) sebi pustila malo vie </p><p>mati na volju. </p><p>- Predstavu sam smestila u ambijent na nain na koji </p><p>sam ja proitala komad svi mi se jo nismo ni </p><p>makli od tih plemenskih i porodinih peina i vatri-</p><p>ognjita koje u njima gore. U naoj izvedbi stan je </p><p>napravljen kao peina umesto vatre tu je obiteljski sto </p><p>oko ega se sve deava. I, nema veze to je u pitanju </p><p>porodica intelektualaca i danas se sva naa plemena </p><p>okupljaju iskljuivo oko zajednikih interesa pa </p><p>imamo: pleme lobi, pleme klan... Dvoje ljudi kada ih </p><p>povezuje isti interes ve su pleme, a ono pleme koje </p><p>najvie prepoznajemo je ono koje je najsirovije, </p><p>najtrajnije i najiskonskije sopstvena obitelj. elja za </p><p>pripadnou ali i za slobodom, odrediti granice koliko i </p><p>kada se moemo odmaknuti od tognaeg plemena, </p><p>gde ti svi pametuju, imaju zajedniki jezik, humor... </p><p>im nisi na naoj strani ti si nastran, to najee </p><p>ujemo u politici kojom nas truju. Ona je metafora da </p><p>moramo dopustiti slobodu i jedini nain korigovati se </p><p>je ljubavlju i rtvom, smatra ona. </p><p>Publika je predstavu Plemena odlino primila to je </p><p>dokazala (do sada) i svojim najbrojnijim prisustvom na </p><p>razgovorima posle nje. </p><p>Po miljenju voditeljke razgovora Marije Soldatovi, </p><p>dramaturga KST-a sinonja predstava je po mnogo </p><p>razloga najbolja do sada na festivalu. </p><p>- Videli smo najbolju igru i najbolju reiju. Predstava je </p><p>zaista fascinirala kragujevaku publiku, zakljuila je </p><p>ona. </p><p>Osniva Kazalita Planet Art Marko Torjanac </p><p>predstavioje ukratko njihovo pozorite zamiljeno </p><p>kao kuu koja na svom repertoaru igra samo </p><p>problemske teme o kojima se razgovara ili jo ee </p><p>ne razgovara (tabu) u savremenom drutvu. </p><p>_________________________________________________________________________________________________________</p><p>HRONIKA JOAKIMINTERFESTA Ne volim kada su na festivalu pauze! One su uvek </p><p>nastajale zbog nepredvienih okolnosti na koje </p><p>organizatori ne mogu da utiu. Jednom je to bio dan </p><p>alosti, drugi put otkazivanje nastupa pozorita zbog </p><p>bolesti glavnog glumca a nema nikoga da u njegovu </p><p>ulogu uskoi za tako kratko vreme, ponekad opet </p><p>neto tree - tek deava se. Ta jednodnevna </p><p>festivalska pauza nekako poremeti tok, moda malo </p><p>utie i na atmosferu ali ini se da ona dobro doe </p><p>iriju koji onda moe mirno da sedi i sagledava i </p><p>prebira po onome to je video do tada, naravno, ne </p><p>da donosi odluke ali da ima barem neku konstrukciju. </p><p>Na uvaeni i odgovorni iri uinio je tako. ini mi se </p><p>da te pauze utiu i na publiku i po pravilu - dan posle </p><p>pauze manje je publike u sali. No nastavak je bio </p><p>odlian, gosti iz Zagreba osvetlali su obarz, pokazali </p><p>nam jedan malo zaoijani nain igre, sa nijansama u </p><p>nekim glumakim kreacijama. Deo tog ansambla </p><p>imala sam prilike da vidim letos u Kikindi na Festivalu </p><p>malih formi u odlinoj predstavi Telma i Luiz </p><p>istarskog Narodnog kazalita Gradskog pozorita iz </p><p>Pule a i sinona predstava na sceni Knjaevsko-</p><p>srpskog teatra koju sam videla uverila me je u kvalitet </p><p>istih protagonista. </p><p>Mika Kneevic, urednik Radio Beograda 2</p><p>________________________________________________________________________________________________________</p><p>Veeras na repertoaru </p><p> Scena Joakim Vuji, ponedeljak 12. oktobar 20.00 sati </p><p>BITEF Teatar </p><p>Filip Vujoevi </p><p>IVOT STOJI, IVOT IDE DALJE </p><p>Reija: Jelena Bogavac </p><p>Dramaturg: Slobodan Obradovi </p><p>Zvuk: Vojno Dizdar </p><p>Video: Igor Markovi </p><p>Dizajn svetla: Nikola Zavii </p><p>Izvrna produkcija: Jovana Janji </p></li><li><p>4 </p><p>Igraju </p><p>Suzana Luki </p><p>Milo Timotijevi </p><p>Aleksandar ini </p><p>Slaven Dolo </p><p>O predstavi </p><p>Nova drama Filipa Vujoevia, ivot stoji, ivot ide </p><p>dalje, bavi se poloajem umetnika u osiromaenoj </p><p>srpskoj tranziciji iz koje se, kako izgleda, nikada ne </p><p>izlazi. Preispitujui aktuelne pozorine trendove, od </p><p>kojih je vodei taj da predvieni budet iznosi </p><p>minimum dinara, etvoro junaka uz opori humor </p><p>postavljaju sebe pred publiku pokuavajui da pokau </p><p>kako izgleda napraviti predstavu na temu o kojoj se </p><p>ne da govoriti bez knedle u grlu. Pored toga to se </p><p>drama bavi poloajem samostalnih umetnika u njoj se </p><p>otvaraju i line teme koje se prvenstveno tiu gubitka </p><p> gubitka posla, kreativnosti, voljene osobe, ljudskog </p><p>dostojanstva, svesti o vremenu u kojem ivimo.</p><p>_________________________________________________________________________________________________________</p><p>Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra </p><p>VREME TIINE </p><p>Scena Joakim Vuji, utorak 7. oktobar - 20 sati </p><p>KAINOV OILJAK - abako pozorite </p><p>Vladimir Kecmanovi, Dejan Stojiljkovi </p><p>(dramatizacija: Spasoje . Milovanovi), reija, </p><p>scenografija i izbor muzike Jug Radivojevi </p><p>Scena Joakim Vuji, etvrtak 8. oktobar - 20 sati </p><p>MREENJE ARANA - Narodno pozorite </p><p>Republike Srpske Banja Luka </p><p>Aleksandar Popovi, reija i adaptacija Egon Savin </p><p>Scena Joakim Vuji, petak 9. oktobar - 20 sati </p><p>PUKOTINA - Bosansko Narodno pozorite Zenica </p><p>Ivana Simi Bodroi Lajla Kaikija &amp; Grupa </p><p>autorica, dramatizacija i reija Lajla Kaikija </p><p>Scena Joakim Vuji, subota 10. oktobar - 20 sati </p><p>Slobodan dan </p><p>Scena Joakim Vuji, nedelja 11. oktobar - 20 sati </p><p>PLEMENA - Kazalite Planet art i EXIT Teatar </p><p>Nina Raine, rediteljka Slavica Kneevi </p><p>Scena Joakim Vuji, ponedeljak 12. oktobar - 20 sati </p><p>IVOT STOJI, IVOT IDE DALJE - BITEF Teatar </p><p>Filip Vujoevi, reija: Jelena Bogavac </p><p>Scena Joakim Vuji, utorak 13. oktobar - 20 sati </p><p>PRINCIP SUPERSTAR (MESEARI) - Knjaevsko-</p><p>srpski teatar </p><p>Dramatizacija, reija i scenografija Neboja Bradi </p><p>Scena Joakim Vuji, sreda 14. oktobar - 20 sati </p><p>PALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramsko </p><p>pozorite </p><p>Branislav Nui, reija i adaptacija Egon Savin </p><p>Scena Joakim Vuji, etvrtak 15. oktobar - 20 sati </p><p>U ast nagraenih PIDAMA ZA ESTORO - </p><p>Kraljevako pozorite i Knjaevsko-srpski teatar </p><p>Mark Kameloti, reditelj Nenad Gvozdenovi</p><p>_________________________________________________________________________________________________________ </p><p>Pratei program Festivala </p><p>Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta </p><p>IZLOBA POZORINIH PLAKATA SA </p><p>PRETHODNIH FESTIVALA </p><p>U izboru slikara Milivoja tuloviaMala scena Ljuba </p><p>Tadi, etvrtak 8. oktobar - 18 sati </p><p>Promocija monografije UZINE POSLANICE autora </p><p>Spasoja . Milovanovia </p><p>Mala scena Ljuba Tadi, petak 9. oktobar - 18 sati </p><p>Promocija knjige VISKI I TRUBAI autora Miladina </p><p>evarlia </p><p>iri </p><p>Pjer Valter Polic, reditelj, Nemaka </p><p>Dragana Varagi, glumica i rediteljka, Srbija </p><p>Traje Kacarov, dramaturg, Makedonija </p><p>Selektor eljko Jovanovi, pozorini kritiar </p><p>Voditelj razgovora Marija Soldatovi, dramaturg </p><p>Vizuelni identitet Festivala Mina Baklia </p><p>Urednik biltena JIF: Zoran Mii / Gerila advertajzing </p><p>Izdava: Knjaevsko-srpski teatar </p><p>Nagrade </p><p>Joakimova nagrada za najbolju predstavu </p><p>Joakimova nagrada za reiju </p><p>Joakimova nagrada za glumu </p><p>Joakimova nagrada za vizuelnost </p><p>Joakimova specijalna nagrada</p></li></ul>