Dan prvi - Otvaranje

“KAINO V OŽILJAK” – VREME TIŠINE, NAJOPASNIJE VREME

Po tradicij i, i Deseti međunarodni pozorišni festival JoakimInterFest otvoren je izložbom kao pratećim programom manifestacije u Galerij i „Joakim”. Izbor plakta sa prethodnih devet festivala sačinio je slikar Milivoje Štulović, umetnički rukovodilac galerije. Poželevši svima dobrodošlicu Štulović je istakao: - Drago mi je što večeras otvaramo izložbu koja svojim izborom govori o prethodnim festivalima. Misija ove galerije je takva da prezentuje plakat ali i ostale vizuelne i l ikovne segmente pozorišne umetnosti poput scenografije, kostimografije, maski..., naglasio je on. Kao domaćin festivala i Teatra dobrodošlicu gostima i publici je poželeo i direktor kragujevačkog pozorišta mr Vojo Lučić. - Izložba kojom otvaramo festival je uvertira u ono najvažnije što nas tek očekuje – takmičarski repertoar desetog festivala JoakimInterFesta. Ovaj izbor izloženih plakata je samo mali prikaz onoga što smo na prethodnih devet festivala imalia pril ike da pogledamo. Prisetili smo se nekih uspešnih i nagrađivanih predstava igranih na našoj sceni i videli da su, zaista ovaj festival i ovo pozorište uspeli da „naparve” i „iznesu” jednu međunarodnu smotru u pravom smislu te reči, rekao je Lučić i poželeo svima na festivalu da uživaju u predstavama koije slede. Voditeljka svečanog otvaranja festivala glumica Jasmina Dimitri jević podsetila je da smo do sada na ovoj međunarodnoj smotri imali prilke da pogledamo predstave iz 26 zemalja u kojima je učestvovalo preko 600 glumaca i koje je na scenu „postavilo” 70 reditelja. Selektor festivala Željko Jovanović, pozorišni kriti lčar na otvaranju naglasio je da cilj ovogodišnjeg JoakimInterFesta

Selektor festivala Željko Jovanović, pozorišni kritilčar na otvaranju naglasio je da cilj ovogodišnjeg JoakimInterFesta da sagledava i postavlja pitanja da li postoje nove forme i da li su se one pojavile u novom čitanju klasičnih i već poznatih komada kao i kako one danas „zvuče” na ovom našem dinamičnom prostoru. - Cilj je i da se zapitamo jesmo li ispričali neke nove priče, da li one uopšte postoje, možemo li ih prepoznati i kako da ne pogrešimo, i ne previdimo nešto što će jednog dana možda biti označeno kao Novo.

Ovaj festival, koji se održava u slavu večnog Joakima Vujića, ima za cilj da u retkoj pozorišnoj šumi, koja je iz sezone u sezonu sve ređa, potražimo novi pogled na svet i učinimo nešto danas, po čemu će nas pamtiti sutra. Dame i gospodo – nekaa nam je, i celom svetu sa srećom. Ispred Skupštine grada 10. JoakimInterFest otvorio je Boris Kovačević, član Gradskog veća za vanprivredne delatnosti - Knjaževsko srpski teatar jubilarni, deseti put organizuje JoakimInterFest, gradKragujevac ga je podržao i ponoisni smo na to. Kao što smo i ponosni na bogatu istoriju i tradiciju našeg grada u kojem su osnovane i začete mnoge prve ustanove i instituicije u modernoj Srbij i. Bogata prošlost i tradicija u budućnosti nas obavezuje da nastavimo da negujemo ovako kvalitetne i prestne sadržaje poput ovog festivala i njegovog, ne samo umetničkog, već i društveno angažovanog repertoara. I Teatar i grad će dati sve od sebe da i u buduće ova smotra bude što bogatija i raznovrsnija. Naše, prvo srpsko pozorište čuva kvalitet i održava renome jednog ovakvog festivala. Publika svake godine od njega, opravdano ima sve veća očekivanja ali i idealnu priliku da na našoj sceni „odmeri” šta se zbiva u pozorišnom životu regiona i ovog dela sveta, a po pitanju problema koji sve nas tište, naglasio je Kovačević, dodavši da i sam naziv ovogodišnje smotre „Vreme tišine” nudi obil je tema za razmišljanje i promišljanje i provocira na teme vremena između dva sukoba, vremena ćutanja, vremena preispitivanja, vremena razmišljanja i nadamo se konačno i – vremena delovanja. Po njemu ovaj festival pokušaće da svojim repertoarom da neke odgovore na ova izuzetno aktuelna društvena i istorijska pitanja. Time je 10 JoakimInterFest i zvanično bio otvoren. Na festivalskom, takmičarskom repertoaru prve večeri je bila predstava „Kainov ožiljak”, rađena po istoimenom romanu Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića, u izvođenju Šabačkog pozorišta a čiju dramatizaciju „potpisuje” Spasoje Ž. Milovanović. Pčetkom godine, povodom obeležavanja 175 godina postojanja pozorišta u Šapcu (naj)š ira publika je imala prilike da pogleda ovaj komad u direktnom prenosu Javnog servisa. Glumac Vladimir Milojević koji u „Ožiljku” tumači lik Iva Andrića

poredi prednosti i mane televizijskog i scenskog prikaza. - To su dva potpuno različita utiska. Gledaoci su poredili televizijski prenos a potom i predstavu kada su je pogledali u pozorištu. Razlika je u samom doživaljaju komada. Nekom je on bio mnogo jači na TV-u gde su: kadrovi, totali, i prednost kamere, dok je pak, drugima, on bolje „legao” na pozorišnoj sceni, ceni on. Po njemu se ovaj komad idealno tematski ukalapa u selekciju pod nazivom „Vreme tišine”.

- Predstava se dešava se u Berlinu uoči i na samom početku Drugog svetskog rata. Andrić je poslanik u glavnim gradu Trećeg rajha, i neprijatno, mu je jer je zbog dužnosti morao da prisustvovao potpisivanju Trojnog pakta. To je to vreme, do napada Nemačke na Poljsku, baš vreme tišine, kada su saveznici bili veoma oprezni i puštali Hitlera i Nemce da rade šta hoće. Dosta se ćutalo, i previše.A, sa druge strane se tačno znalo šta se dešava u Nemačkoj i koji i kakvi su im planovi.To je spoj komada sa današnjim vremenom. Tu je i deo u romanu i komadu koji se bavi Andrićevim angažovanjem da spase svoje prijatelje Jevreje intelektualce koji su zarobljeni u Krakovu. U tom svom pokušaju on svuda nailazi ne samo svuda na zid ćutanja već dobija i dobronamerne, prijateljske savete iz svog najbližeg okruženja da to batali i ne „bavi se time”. I to je kopča sa našom današnjicom, tvrdi Milojević. Glumac i upravnik Šabačkog pozorišta Zoran Karajić (protagonista rola Zapisničara i Albreta Ditriha) već mnogoputa je u raznim „ulogama” gostovao i učestvovao na kragujevačkom Festivalu. - Veoma mi je drago, i velika nam je čast što baš naše, Šabačko pozorište otvara ovu smotru. Znam kada, kako i zbog čega je nastao ovaj festival. Uvek sam bio uz njega. I kada je imao „krize”, kao i svaki festival uostalom. To je poput „živog organizma”. Održao se, što je važno jer je po meni InterFest jako bitan za Srbiju. Neki tvrde da je kod nas u zemlji previše festivala. Ako ih ima mnogo koji su loši, zar zbog toga treba pogasiti one koji su dobri kao i ovaj. Naravno da ne. Baš sa radošću kao ansambl dolazimo da otvorimo JoakimInterFest, ne libi se da „prizna” Karajić. Iskusan scenski vuk, poput njega ne takođe ne propušta da napravi poređenje utisaka koji publika i gledaoci imaju prilikom televizijskog i pozorišnog „gledanja” predstave. - Zanimljivo je pitanje ta razlika između televizijskog prenosa i žive glumačke reči direktno sa scene. Po meni – razlika je ogromna, jer se ova predstava igra u potpuno praznom prostoru, koji je do samog kraja scene sasvim ogoljen. Ta praznina je suština predstave koju televizija uz sve svoje kamere i tehnikalije nije u stanju da dočara. Prilikom „krupnjaka” neophodnih za kadriranje na televizij i taj ukupan odnos prostora, koji je najvažniji je „zagubljen”, smatra on. Po Karajiću koncept selektora Festivala Jovanovića je odličan. - Ovo je baš takvo vreme – zatišja pred buru. U njemu se mi „pronalazimo” sa predstavom „Kainov ožiljak”. Vreme pred napad na Poljsku, anšlus Austrije i okupaciju Jugoslavije je slično današnjem. Potpuni muk. Govorili su nekada naši stari da je vreme pred borbu, pre početka bitke zlokobno tiho i „nemo”. Ni ptica se ne čuje. Vreme tišine je opasno vreme, možda najopasnije. I naš svet je nastao Velikim praskom, a pre toga je bila tišina, podseća Karajić. Festivalska publika je velikim i dugim aplauzom „ispratila” predstavu o Andrićevim dilomatskim danima u uzavrelom predratnom i ratnom Berlinu. Voditeljka razgovora za okruglim stolom Marija Soldatović, dramaturg Knjaževsko-srpskog teatra otvorila je prvu sesiju okruglih stolova na Velikoj sceni Teatra pohvalom ansambla za kompaktnu i preciznu kolektivnu igru a nije propustila da komplimente podeli i za rad kostimografkinje Jelene Stokuće i veoma bitan segment predstave – scenski pokret Petra Pjera Rajkovića. - Ovaj zanimljiv roman, pa potom i šabačka predstava pobudili su pažnju našeg gledališta. Očigledno je da Andićeva misija u Berlinu i danas raspaljuje maštu gledalaca, kao i njegovo traumatično „iskustvo” u Berlinu, koje je, kako ovde vidimo urodilo jednim od njegovih najpoznatijih dela „Prokletom avlijom” koja je ušla u svetsku literarnu baštinu, zaključila je ona. Po njoj delo „Kainov ožiljak” nijelako štivo za dramatizaciju koju je, kako ona smatra uspešno i porecizno realizovao Spasoje Ž. Milovanović. - Pjer Rajković je dobrim i krajnje stilizovanim scenskim pokretom sjajno prikazao tu borbu između dobra i zla koja se pred našim očima odvija u neprestanom pokretu u ovoj krajnje estetskoj i tačnoj predstavi u kojoj se na začudan način mešaju istorijske činjenice i fikcija, zaključila je Marija Soldatović. Sa njenimimpresijama kao voditelja složili su se i svi pr isutni na prvim razgovorima 10. JoakimInterFesta.

HRONIKA JOAKIMINTERFESTA

Turbulentna vremena u kojima jesmo navedu me na pitanje kako opstaju festivali? Stara je priča da za kulturu para

nema a tek za takve skupe manifestacije i da ne govorimo. Dočekati, ugostit i, ispratiti učesnike pozorišnih predstava

makar i sa dva glumca nije lako ni jeftino! Kragujevac to cini već deset godina! Istini za volju ovog puta na

regionalnom nivou ali opstaje! A zašto ne i tako? Nemamo više česte prilike da vidimo šta to i kako naši susedi rade

kako pozorišno razmišljaju pa je ovo odlična prilika. Ovaj deseti J

oakimInterFest nije obavijen glamurom mada će scenom

domaćina prošetati neke zvezde našeg glumišta onako kako su zamislili neki od vrhunskih reditelja koji ovde

odmeravaju snage sa onima čiji rad baš i ne poznajemo najbolje. Sve pod sloganom Vreme tišine. Mogu to da

shvatim kao vreme provedeno u pozorišnoj sali u gledanju predstave u tišini koju svakako ne bi trebalo da prekida

zvuk mobilnih telefona! Nekako mi je zafalilo ono upozorenje pre predstave: „Molimo vas da isključite mobilne” jer to

uvek upali. Gase se telefoni u poslednjem trenutku! Svi smo korisnici istih aparata ali kad bi publika znala koliko

zvonjava utiče na koncentraciju glumaca gasila bi iste pre ulaska u zgradu pozorišta. Apelujem isključujte mobilne,

opominjite one koji sede pored vas da to isto učine! Uostalom krenuli ste u hram Talije dakle sat sat i po ili dva

odvojili ste sebe od spoljašnjeg sveta, rekli ste to familiji I nema komunikacije! Glumci su osetljivi Sire! A nije ni lepo!

Tu smo da osam dana slavimo pozorište, ono sto nam donosi magiju, reč pokret, svetlo kostim, masku. Poštujmo i

domaćina koji nam je to omogućio - GRAD KRAGUJEVAC!

M. Knežević, urednik Radio Beograda 2

Večeras na repertoaru Scena Joakim Vujić, četvrtak 8. oktobar 20.00 Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka

Aleksandar Popović MREŠĆENJE ŠARANA Režija i adaptacija: Egon Savin Scenografija: Egon Savin Realizacija scenografije: Dragana Purković Macan Kostimografija: Jelena Stokuća Lektor: Radovan Knežević Asistent kostimografa: Jelena Vidović Asistent reditelja: Belinda Božičković Uloge: Borko Gracin, profesor: Željko Stjepanović Mica, njegova žena: Anja Ilić Laza Paunov, zastavnik: Boris Šavija Kum Sveta Milosavljević, gospodin: Aleksandar Stojković Kumić Mita, njegov sin: Zlatan Vidović Bosa Katanić, profesorka: Nikolina Jelisavac Vasa Vučurović, kapetan: Branko Janković Gospava, njegova žena: Sandra Ljubojević Četnički vojvoda, sveštenik: Ognjen Kopuz Agenti Udbe: Rok Radiša, Bojan Kolopić