10. JoakimInterFest Bilten br. 2

Download 10. JoakimInterFest Bilten br. 2

Post on 16-Apr-2017

210 views

Category:

Social Media

9 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<ul><li><p>Dan prvi - Otvaranje </p><p>KAINO V OILJAK VREME TIINE, NAJOPASNIJE VREME </p><p>Po tradicij i, i Deseti meunarodni pozorini festival JoakimInterFest otvoren je izlobom kao prateim programom manifestacije u Galerij i Joakim. Izbor plakta sa prethodnih devet festivala sainio je slikar Milivoje tulovi, umetniki rukovodilac galerije. Poelevi svima dobrodolicu tulovi je istakao: - Drago mi je to veeras otvaramo izlobu koja svojim izborom govori o prethodnim festivalima. Misija ove galerije je takva da prezentuje plakat ali i ostale vizuelne i l ikovne segmente pozorine umetnosti poput scenografije, kostimografije, maski..., naglasio je on. Kao domain festivala i Teatra dobrodolicu gostima i publici je poeleo i direktor kragujevakog pozorita mr Vojo Lui. - Izloba kojom otvaramo festival je uvertira u ono najvanije to nas tek oekuje takmiarski repertoar desetog festivala JoakimInterFesta. Ovaj izbor izloenih plakata je samo mali prikaz onoga to smo na prethodnih devet festivala imalia pril ike da pogledamo. Prisetili smo se nekih uspenih i nagraivanih predstava igranih na naoj sceni i videli da su, zaista ovaj festival i ovo pozorite uspeli da naparve i iznesu jednu meunarodnu smotru u pravom smislu te rei, rekao je Lui i poeleo svima na festivalu da uivaju u predstavama koije slede. Voditeljka sveanog otvaranja festivala glumica Jasmina Dimitri jevi podsetila je da smo do sada na ovoj meunarodnoj smotri imali prilke da pogledamo predstave iz 26 zemalja u kojima je uestvovalo preko 600 glumaca i koje je na scenu postavilo 70 reditelja. Selektor festivala eljko Jovanovi, pozorini kriti lar na otvaranju naglasio je da cilj ovogodinjeg JoakimInterFesta </p></li><li><p>Selektor festivala eljko Jovanovi, pozorini kritilar na otvaranju naglasio je da cilj ovogodinjeg JoakimInterFesta da sagledava i postavlja pitanja da li postoje nove forme i da li su se one pojavile u novom itanju klasinih i ve poznatih komada kao i kako one danas zvue na ovom naem dinaminom prostoru. - Cilj je i da se zapitamo jesmo li ispriali neke nove prie, da li one uopte postoje, moemo li ih prepoznati i kako da ne pogreimo, i ne previdimo neto to e jednog dana moda biti oznaeno kao Novo. </p><p>Ovaj festival, koji se odrava u slavu venog Joakima Vujia, ima za cilj da u retkoj pozorinoj umi, koja je iz sezone u sezonu sve rea, potraimo novi pogled na svet i uinimo neto danas, po emu e nas pamtiti sutra. Dame i gospodo nekaa nam je, i celom svetu sa sreom. Ispred Skuptine grada 10. JoakimInterFest otvorio je Boris Kovaevi, lan Gradskog vea za vanprivredne delatnosti - Knjaevsko srpski teatar jubilarni, deseti put organizuje JoakimInterFest, gradKragujevac ga je podrao i ponoisni smo na to. Kao to smo i ponosni na bogatu istoriju i tradiciju naeg grada u kojem su osnovane i zaete mnoge prve ustanove i instituicije u modernoj Srbij i. Bogata prolost i tradicija u budunosti nas obavezuje da nastavimo da negujemo ovako kvalitetne i prestne sadraje poput ovog festivala i njegovog, ne samo umetnikog, ve i drutveno angaovanog repertoara. I Teatar i grad e dati sve od sebe da i u budue ova smotra bude to bogatija i raznovrsnija. Nae, prvo srpsko pozorite uva kvalitet i odrava renome jednog ovakvog festivala. Publika svake godine od njega, opravdano ima sve vea oekivanja ali i idealnu priliku da na naoj sceni odmeri ta se zbiva u pozorinom ivotu regiona i ovog dela sveta, a po pitanju problema koji sve nas tite, naglasio je Kovaevi, dodavi da i sam naziv ovogodinje smotre Vreme tiine nudi obil je tema za razmiljanje i promiljanje i provocira na teme vremena izmeu dva sukoba, vremena utanja, vremena preispitivanja, vremena razmiljanja i nadamo se konano i vremena delovanja. Po njemu ovaj festival pokuae da svojim repertoarom da neke odgovore na ova izuzetno aktuelna drutvena i istorijska pitanja. Time je 10 JoakimInterFest i zvanino bio otvoren. Na festivalskom, takmiarskom repertoaru prve veeri je bila predstava Kainov oiljak, raena po istoimenom romanu Vladimira Kecmanovia i Dejana Stojiljkovia, u izvoenju abakog pozorita a iju dramatizaciju potpisuje Spasoje . Milovanovi. Petkom godine, povodom obeleavanja 175 godina postojanja pozorita u apcu (naj) ira publika je imala prilike da pogleda ovaj komad u direktnom prenosu Javnog servisa. Glumac Vladimir Milojevi koji u Oiljku tumai lik Iva Andria </p><p>poredi prednosti i mane televizijskog i scenskog prikaza. - To su dva potpuno razliita utiska. Gledaoci su poredili televizijski prenos a potom i predstavu kada su je pogledali u pozoritu. Razlika je u samom doivaljaju komada. Nekom je on bio mnogo jai na TV-u gde su: kadrovi, totali, i prednost kamere, dok je pak, drugima, on bolje legao na pozorinoj sceni, ceni on. Po njemu se ovaj komad idealno tematski ukalapa u selekciju pod nazivom Vreme tiine. </p></li><li><p>- Predstava se deava se u Berlinu uoi i na samom poetku Drugog svetskog rata. Andri je poslanik u glavnim gradu Treeg rajha, i neprijatno, mu je jer je zbog dunosti morao da prisustvovao potpisivanju Trojnog pakta. To je to vreme, do napada Nemake na Poljsku, ba vreme tiine, kada su saveznici bili veoma oprezni i putali Hitlera i Nemce da rade ta hoe. Dosta se utalo, i previe.A, sa druge strane se tano znalo ta se deava u Nemakoj i koji i kakvi su im planovi.To je spoj komada sa dananjim vremenom. Tu je i deo u romanu i komadu koji se bavi Andrievim angaovanjem da spase svoje prijatelje Jevreje intelektualce koji su zarobljeni u Krakovu. U tom svom pokuaju on svuda nailazi ne samo svuda na zid utanja ve dobija i dobronamerne, prijateljske savete iz svog najblieg okruenja da to batali i ne bavi se time. I to je kopa sa naom dananjicom, tvrdi Milojevi. Glumac i upravnik abakog pozorita Zoran Karaji (protagonista rola Zapisniara i Albreta Ditriha) ve mnogoputa je u raznim ulogama gostovao i uestvovao na kragujevakom Festivalu. - Veoma mi je drago, i velika nam je ast to ba nae, abako pozorite otvara ovu smotru. Znam kada, kako i zbog ega je nastao ovaj festival. Uvek sam bio uz njega. I kada je imao krize, kao i svaki festival uostalom. To je poput ivog organizma. Odrao se, to je vano jer je po meni InterFest jako bitan za Srbiju. Neki tvrde da je kod nas u zemlji previe festivala. Ako ih ima mnogo koji su loi, zar zbog toga treba pogasiti one koji su dobri kao i ovaj. Naravno da ne. Ba sa radou kao ansambl dolazimo da otvorimo JoakimInterFest, ne libi se da prizna Karaji. Iskusan scenski vuk, poput njega ne takoe ne proputa da napravi poreenje utisaka koji publika i gledaoci imaju prilikom televizijskog i pozorinog gledanja predstave. - Zanimljivo je pitanje ta razlika izmeu televizijskog prenosa i ive glumake rei direktno sa scene. Po meni razlika je ogromna, jer se ova predstava igra u potpuno praznom prostoru, koji je do samog kraja scene sasvim ogoljen. Ta praznina je sutina predstave koju televizija uz sve svoje kamere i tehnikalije nije u stanju da doara. Prilikom krupnjaka neophodnih za kadriranje na televizij i taj ukupan odnos prostora, koji je najvaniji je zagubljen, smatra on. Po Karajiu koncept selektora Festivala Jovanovia je odlian. - Ovo je ba takvo vreme zatija pred buru. U njemu se mi pronalazimo sa predstavom Kainov oiljak. Vreme pred napad na Poljsku, anlus Austrije i okupaciju Jugoslavije je slino dananjem. Potpuni muk. Govorili su nekada nai stari da je vreme pred borbu, pre poetka bitke zlokobno tiho i nemo. Ni ptica se ne uje. Vreme tiine je opasno vreme, moda najopasnije. I na svet je nastao Velikim praskom, a pre toga je bila tiina, podsea Karaji. Festivalska publika je velikim i dugim aplauzom ispratila predstavu o Andrievim dilomatskim danima u uzavrelom predratnom i ratnom Berlinu. Voditeljka razgovora za okruglim stolom Marija Soldatovi, dramaturg Knjaevsko-srpskog teatra otvorila je prvu sesiju okruglih stolova na Velikoj sceni Teatra pohvalom ansambla za kompaktnu i preciznu kolektivnu igru a nije propustila da komplimente podeli i za rad kostimografkinje Jelene Stokue i veoma bitan segment predstave scenski pokret Petra Pjera Rajkovia. - Ovaj zanimljiv roman, pa potom i abaka predstava pobudili su panju naeg gledalita. Oigledno je da Andieva misija u Berlinu i danas raspaljuje matu gledalaca, kao i njegovo traumatino iskustvo u Berlinu, koje je, kako ovde vidimo urodilo jednim od njegovih najpoznatijih dela Prokletom avlijom koja je ula u svetsku literarnu batinu, zakljuila je ona. Po njoj delo Kainov oiljak nijelako tivo za dramatizaciju koju je, kako ona smatra uspeno i porecizno realizovao Spasoje . Milovanovi. - Pjer Rajkovi je dobrim i krajnje stilizovanim scenskim pokretom sjajno prikazao tu borbu izmeu dobra i zla koja se pred naim oima odvija u neprestanom pokretu u ovoj krajnje estetskoj i tanoj predstavi u kojoj se na zaudan nain meaju istorijske injenice i fikcija, zakljuila je Marija Soldatovi. Sa njenimimpresijama kao voditelja sloili su se i svi pr isutni na prvim razgovorima 10. JoakimInterFesta. </p></li><li><p>HRONIKA JOAKIMINTERFESTA </p><p>Turbulentna vremena u kojima jesmo navedu me na pitanje kako opstaju festivali? Stara je pria da za kulturu para </p><p>nema a tek za takve skupe manifestacije i da ne govorimo. Doekati, ugostit i, ispratiti uesnike pozorinih predstava </p><p>makar i sa dva glumca nije lako ni jeftino! Kragujevac to cini ve deset godina! Istini za volju ovog puta na </p><p>regionalnom nivou ali opstaje! A zato ne i tako? Nemamo vie este prilike da vidimo ta to i kako nai susedi rade </p><p>kako pozorino razmiljaju pa je ovo odlina prilika. Ovaj deseti J </p><p>oakimInterFest nije obavijen glamurom mada e scenom </p><p>domaina proetati neke zvezde naeg glumita onako kako su zamislili neki od vrhunskih reditelja koji ovde </p><p>odmeravaju snage sa onima iji rad ba i ne poznajemo najbolje. Sve pod sloganom Vreme tiine. Mogu to da </p><p>shvatim kao vreme provedeno u pozorinoj sali u gledanju predstave u tiini koju svakako ne bi trebalo da prekida </p><p>zvuk mobilnih telefona! Nekako mi je zafalilo ono upozorenje pre predstave: Molimo vas da iskljuite mobilne jer to </p><p>uvek upali. Gase se telefoni u poslednjem trenutku! Svi smo korisnici istih aparata ali kad bi publika znala koliko </p><p>zvonjava utie na koncentraciju glumaca gasila bi iste pre ulaska u zgradu pozorita. Apelujem iskljuujte mobilne, </p><p>opominjite one koji sede pored vas da to isto uine! Uostalom krenuli ste u hram Talije dakle sat sat i po ili dva </p><p>odvojili ste sebe od spoljanjeg sveta, rekli ste to familiji I nema komunikacije! Glumci su osetljivi Sire! A nije ni lepo! </p><p>Tu smo da osam dana slavimo pozorite, ono sto nam donosi magiju, re pokret, svetlo kostim, masku. Potujmo i </p><p>domaina koji nam je to omoguio - GRAD KRAGUJEVAC! </p><p>M. Kneevi, urednik Radio Beograda 2 </p></li><li><p>Veeras na repertoaru Scena Joakim Vuji, etvrtak 8. oktobar 20.00 Narodno pozorite Republike Srpske Banja Luka </p><p> Aleksandar Popovi MREENJE ARANA Reija i adaptacija: Egon Savin Scenografija: Egon Savin Realizacija scenografije: Dragana Purkovi Macan Kostimografija: Jelena Stokua Lektor: Radovan Kneevi Asistent kostimografa: Jelena Vidovi Asistent reditelja: Belinda Boikovi Uloge: Borko Gracin, profesor: eljko Stjepanovi Mica, njegova ena: Anja Ili Laza Paunov, zastavnik: Boris avija Kum Sveta Milosavljevi, gospodin: Aleksandar Stojkovi Kumi Mita, njegov sin: Zlatan Vidovi Bosa Katani, profesorka: Nikolina Jelisavac Vasa Vuurovi, kapetan: Branko Jankovi Gospava, njegova ena: Sandra Ljubojevi etniki vojvoda, svetenik: Ognjen Kopuz Agenti Udbe: Rok Radia, Bojan Kolopi </p></li></ul>