JoakimInterFest 2015

Obrazloženje selektora

VREME TIŠINE

Ljudski rod se, što bi rekli cinici, s vremena na vremenalazi u miru. Ako se poslužimo ovom logikom dalje,moglo bi se (ironično) kazati i da u istoriji nisu retke pauzeizmeđu ratova kao što ni sukobi nisu tako daleko jedan oddrugog. Međutim, ovi predasi između dva sudara, bezobzira koliko traju, oni bi trebalo da budu dobroiskorišćeni. U istoriji je to skoro uvek bilo dobroupotrebljeno vreme, vreme koje ljudski rod, naročito uoblastima kao što su kultura i umetnost, provodio urazmišljanju, preispitivanju, analizi.Radi se o vremenu u kome nastaje ono što su Stari Grcismatrali najvažnijim - zapitanost. Kada počinju da se tražeodgovori na mnoga pitanja, od onih presudne važnosti dopitanja i dilema koje se javljaju u dokolici a do kojih su StariGrci veoma držali.

Ovogodišnji festival se bavi tišinom, tim kratkim prostorommira u kome se svet povremeno nađe. I bavi se tompauzom između dva sukoba, onoga koji je prošao i čiji ehoi dalje odjekuje, i nekog sledećeg koji nadajmo se nikadaneće doći i koji, bojimo se, samo što nije počeo.Današnje vreme, ovo naše doba bi stoga, trebalo da budevreme prepuštanja miru, kreativnosti, rađanju novih ideja,novih formi koje traže svoje nove sadržaje.Cilj ovogodišnjeg JoakimInterFesta jeste sagledavanje ipostavljanje pitanja da li postoje nove forme, da li su sepojavile u nekom scenskom čitanju klasičnih i većpoznatih komada, kako oni danas „zvuče” na ovoj našojvetrometini. I šta je sa novim idejama, jesmo li ispričalineke nove priče, da li one uopšte postoje, možemo li ihprepoznati i kako da ne pogrešimo i previdimo nešto štoće jednog dana možda biti označeno kao Novo. NekoNovo koje je bilo, i koje nismo primetili.Stoga ovaj festival ima za cilj da u retkoj pozorišnoj šumikoja je iz sezone u sezonu sve ređa, potraži da li postojineka nova grana koja će jednog dana možda postati novostablo iz koga će nići novi pravci. Da li postoje novi pogledina svet koji će učiniti da ovo vreme mira koje se može zvatii kao doba između dva sukoba, da se ovo naše vremeproduži što više. I da li možemo da učinimo nešto počemu će nas neko novo vreme prepoznati.Neka nam je, i celom svetu, sa srećom.

Takmičarski program:Naše doba se razlikuje po mnogo čemu od ranijih. Ovo jedoba kada nije lako početi selektorski izveštajuobičajenom rečenicom: „na osnovu toliko i tolikoodgledanih predstava” itd. Za razliku od nekih ranijih

vremena, danas nema novca za putovanja i obilazakbrojnih pozorišta i gledanje njihovih predstava većselektor mora da se dovija kao što se dovijaju i pozorišta.Neke predstave je moguće videti samo na osnovu videozapisa, neke se mogu „uloviti” tokom nekog gostovanja, onekima se sudi na osnovu svedočenja ljudi odpoverenja... Sve u svemu na osnovu niza odgledanihpredstava predlažem:

Aleksandar Popović, „MREŠĆENJE ŠARANA”, režijaEgon Savin, u izvođenju Narodnog pozorišta Banja Luka,Republika Srpska

„Mrešćenje šarana”, banjalučkog pozorišta jednostavnoje dobro urađena predstava u kojoj je osim učesnika iizvođača glavni junak i komad Aleksandra Popovića.Reditelj Egon Savin, koji je poznat kao veliki poštovalacdela ovog pisca, najpre čini sve da Popovićeva dramadođe do reči u ovom vremenu lakih i primenjenih komada i

1

J o a k i m I n t e r F e s t a 2 0 1 5 . g o d i n e b r o j 1 7 o k t o b a r

JoakimInterFest 2015

jeftinih priča ni o čemu, dok s druge strane nastoji daizvuče u prvi plan neke od karakteristika našeg vremenakoje se u ovom komadu vide kao u ogledalu u čemu imapunu podršku ansambla ovog pozorišta.

Dejan Stojiljković/ Vladimir Kecmanović „KAINOVOŽILJAK”, režija Jug Radivojević Šabačko pozorište

Retko se dešava da jedna predstava tako „pogodi” suštinupodnaslova festivala kao predstava „Kainov ožiljak”. Ovapriča vremenski je podešena na tankoj liniji razdvajanjadva najveća sukoba u svetskoj istoriji. Vremenski radnjakomada prati odjeke Velikog rata i u svoj sadržaj uključujeratne bubnjeve budućeg Drugog svetskog rata. Glavnijunaci komada „Kainov ožiljak” najpre je diplomata IvoAndrić, zatim manje znani i veoma poznati saradniciAdolfa Hitlera, istorijske ličnosti odgovorne za zlodela kojaće uslediti, zatim vreme koje prethodi Drugom svetskomratu i savremeni trenutak o kome je takođe reč.Možda više nego bilo koja druga, ova predstava tačnopogađa ne samo period između dva sukoba već samtrenutak kada prestaje mir i nastaje rat.

3. Bitef teatar, Filip Vujošević, „ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDEDALJE”, režija Jelena Bogavac

Vujoševićev komad, u najkraćem, nastoji da iznutraosvetli ono što se zove savremeni pozorišni trenutakoličen kroz sudbinu generacije glumaca koja o stalnomangažmanu razmišlja kao o dobrom vicu, dok budžetskasredstva, nekada jedini način da se dođe do novca,doživljavaju kao lošu šalu starijih kolega.Ono što ovoj predstavi daje poseban šarm jeste kritičkiotklon i ironizacija „sopstvenog sveta”. Čak i predstava upredstavi koju gledamo, takođe je deo „projektneestetike”, čedu fondova i evropskih konkursa kao načinapostojanja mnogih neformalnih i formalnih trupa kojemeđutim, međusobno ne samo da ne komuniciraju većsu, s obzirom da je reč o istim parama, u permanentnomratu.I na tom planu ova predstava na određeni način obavljasvoj društveno angažovani zadatak.

4. Nina Raine „Plemena” režija Slavica Knežević,Kazalište PlanetArt i EXIT teatar , Zagreb, Hrvatska

Drama „Plemena” engleske spisateljice Nine Raine (Nina

Raine) u 2012. godini osvojila je nekoliko najvažnijihnagrada za najbolji dramski tekst uključujući DramaLeague Award for Outstanding Play, New York TheatreOuter Critic Circle-a Off-Broadway Alliance Award - BestiPlay.Reč je o slici današnjeg sveta u kojoj se kroz intrigantnu ina kraju, katarzičnu priču o ljubavi pokazuje da srećapojedinca i te kako zavisi od (ne)pripadnosti.Ovu dramu posebno preporučuje to što u njoj nije reč jejednostavnoj (podrazumevanoj) jednakosti ljudi iliuobičajenom skoro patetičnom stavu da su svi ljudijednaki već se u prvi plan ističu upravo različitosti ipojedinosti koje nas bitno određuju kao jedinke.Istovremeno predstavu „Plemena” izvodi vrstan ansamblkoji nastoji da iskristališe pojedinačna iskustvaposredstvom niza efektnih scena, stilski ujednačenihrešenja otvarajući prostor za neku vrstu koegzistencije imira u ovom našem međuvremenu.

5. Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa autorica„Pukotina”, Režija: Lajla Kaikčija, Zenica

Predstava „Pukotina” svojevrsni je teatarski esej o samoćiu kome je glavni junak na prvi pogled obična pukotina.Međutim pukotina je ovde shvaćena kao stvarno mestopočetka propadanja ali i kao metafora sigurne propastiokrenute prema unutra ili čak i kao početak svega.Da nevolja bude veća, pukotine su svuda oko nas, samošto ih neko vidi neko ne, pri čemu jedino što nemapukotinu jeste rečito ćutanja u samoći.Kao posebna zanimljivost nameće se rediteljskainterpretacija ove priče o (ženskoj) samoći koju izvodi petglumica u različitim, nekad u muškim ulogama uosnovnom ključu takozvanog mešanja žanrova koji ide odmonodramskog izraza preko farse do mjuzikla.

6. Branislav Nušić „PALILULSKI ROMAN”, režija EgonSavin, produkcija Beogradsko dramsko pozorište

Jedno od pitanja ako ne i osnovna teza Okruglog stolaovogodišnjeg Sterijinog pozorja bila je da li je, i u kojoj meriNušić „naš savremenik”. I kao opšte mesto ne samo ovogskupa a pominjemo ga kao okupljanje održano uorganizaciji jednog od naših najvažnijih pozorišnihfestivala, jeste da su Nušićeve komedije „kao danasnapisane”.Naravno da je i „Paliluski roman” inače Nušićeve dramakoja se zove „Iza božijih leđa” takođe „kao da je danaspisana” s tom razlikom što ona ne spada u najpoznatija inajuspešnija Nušićeva ostvarenja. I baš u tome leži tajna

2

3

Večeras na repertoaru

Šabačko pozorišteVladimir Kecmanović i Dejan StojiljkovićKAINOV OŽILJAK

Reditelj, scenografija i izbor muzike: Jug RadivojevićDramaturg: Spasoje Ž. MilovanovićKostimograf: Jelena StokućaAsistent kostimografa:Adrijana SimovićScenski pokret: Petar-Pjer RajkovićScenski govor: Radovan Knežević

Lica:

IvoAndrić - Vladimir MilojevićMilica Babić Jovanović –Aleksandra RistićVladimir Vauhnik - Ivan TomaševićZapisničar/Albert Ditrih – Zoran KarajićAndreas – Strahinja BarovićAdolf Hitler – Sonja MilojevićHerman Gering – Deana KostićKnez Pavle – Miloš VojnovićJuniti Mitford/Ortrud – Kristina PajkićRajnhard Hajdrih –Aneta TomaševićErnest fon Vajszeker – LjubišaBarovićGregorić – Slobodan Petranović-Šarac

O predstavi:Predstava „Kainov ožiljak” zadržavakonstrukciju priče i zadate odnosemeđu likovima, koje su autorii s to imenog romana Vlad imi rKecmanović i Dejan Stojiljkovićponudili. Istovremeno, ona, po logicimedija, vrši sažimanje više, u romanuapostrofiranih, istorijskih likova. Presvega odabiranjem situacija, kojeimaju tematske sličnosti i više

dramske napetosti, u kojima se ti likovi lociraju. Ovakavpostupak je olakšan činjenicom da roman, u uzbudljivoispričanoj priči, obiluje gotovim pozorišnim matricama.Te matrice, kao scenski fragmenti i tematske celinepredstave, dodatno se usložnjavaju problemomtravestije. Od one najočiglednije – u predstavipripadnike najužeg rukovodstva Trećeg NemačkogRajha (A.Hitler, H.Gering, R.Hajdrih) igraju glumiceŠabačkog pozorišta, do toga da svaki lik stvaradrugačiju sliku o sebi u javnom prostoru. Travestija nataj način postaje mesto susreta oslobađanja,poništavanja, uslovljavanja kako društva premapojedincu i pojedinca prema društvu, tako i pojedincaprema pojedincu. Poigravanje socijalnim statusima isamo/identifikacijama pokušaj su prepoznavanjaneprekidne teatralizacije društva i igranja društvenihuloga.

Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg

JoakimInterFest 2015

ove predstave. Reditelj Egon Savin već nekoliko puta„pronalazi” neki retko izvođen Nušićev tekst, upoznajućine samo publiku i najširu javnost već i stručne krugove, sapojedinim Nušićevim tekstovima što je i ovde slučaj.Osobenost Savinovog pristupa Nušićevom opusu sastojise i u tome što on nastoji da pronađe ozbiljnu konkurencijuslavnim Nušićevim junacima kao što su Živka Ministarkaili Jevrem Prokić i ostali, „slavom” već ovenčani Nušićevijunaci. U tom smislu ova predstava je važna i zbog togašto su rođeni Sima i Jula, dvoje Nušićevih junaka kojimožda bacaju sasvim drugo svetlo na pitanje „u kojoj merije Nušić naš savremenik”. Postoji ozbiljna opasnost da mijoš uvek nismo ni dostigli društvene vrednosti o kojima jetako oporo pisao Nušić.7. „PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI)”, autorskiprojekat Nebojša Bradić, produkcija Knjaževsko-srpskiTeatar, Kragujevac

Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac, svojom predstavom“Princip Superstar (Mesečari)” takođe se osvrnuo načestu temu naših pozorišta koju je nametnuloobeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Autorteksta i reditelj Nebojša Bradić nastoji da u fragmentarnojzbirci istorije i pojedinačnih sudbina koje se smenjuju evoveć jedan vek, osvetli ne samo osnovnu temu i pitanje uvezi sa Gavrilom Principom već i sa dilemom da li i kolikoprincipi jednog vremena znače i da li važe u nekomdrugom.Ono što je takođe značajno jeste da u ovoj predstavi dopunog izražaja dolazi kompetentnost i nadahnuta igraaktera predstave „Princip Superstar (Mesečari)”.

Selektor:Željko Jovanović

JoakimInterFest 2015

Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobraVREME TIŠINE

Scena Joakim Vujić, utorak 7. oktobar - 20 satiKAINOV OŽILJAK - Šabačko pozorišteVladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković(dramatizacija: Spasoje Ž. Milovanović), režija,scenografija i izbor muzike Jug Radivojević

Scena Joakim Vujić, četvrtak 8. oktobar - 20 satiMREŠĆENJE ŠARANA - Narodno pozorišteRepublike Srpske Banja LukaAleksandar Popović, režija i adaptacija EgonSavin

Scena Joakim Vujić, petak 9. oktobar - 20 satiPUKOTINA - Bosansko Narodno pozorišteZenicaIvana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupaautorica, dramatizacija i režija Lajla Kaikčija

Scena Joakim Vujić, subota 10. oktobar - 20 satiSlobodan dan

Scena Joakim Vujić, nedelja 11. oktobar - 20 satiPLEMENA - Kazalište Planet art i EXIT TeatarNina Raine, rediteljka Slavica Knežević

Scena Joakim Vujić, ponedeljak 12. oktobar - 20satiŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE DALJE - BITEFTeatarFilip Vujošević, režija: Jelena Bogavac

Scena Joakim Vujić, utorak 13. oktobar - 20 satiPRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI) -Knjaževsko-srpski teatarDramatizacija, režija i scenografija NebojšaBradić

Scena Joakim Vujić, sreda 14. oktobar - 20 satiPALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramskopozorišteBranislav Nušić, režija i adaptacija Egon Savin

Scena Joakim Vujić, četvrtak 15. oktobar - 20satiPIDŽAMA ZA ŠESTORO - Kraljevačko pozorištei Knjaževsko-srpski teatarMark Kameloti, reditelj NenadGvozdenovićPrateći program Festivala

Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30minutaIZLOŽBA POZORIŠNIH PLAKATA SAPRETHODNIH FESTIVALA

U izboru slikara Milivoja Štulovića

Mala scena Ljuba Tadić, četvrtak 8. oktobar - 18satiPromocija monografije „ ”ĐUZINE POSLANICEautora Spasoja Ž. Milovanovića

Mala scena Ljuba Tadić, petak 9. oktobar - 18 satiPromocija knjige „ ” autoraVISKI I TRUBAČIMiladina Ševarlića

ŽiriPjer Valter Polic, reditelj, NemačkaDragana Varagić, glumica i rediteljka, SrbijaTrajče Kacarov, dramaturg, MakedonijaSelektor Željko Jovanović, pozorišni kritičar iumetnički direktor Pozorišta na TerazijamaVoditelj razgovora Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg

NagradeJoakimova nagrada za najbolju predstavuJoakimova nagrada za režijuJoakimova nagrada za glumuJoakimova nagrada za vizuelnostJoakimova specijalna nagrada

4