1 POLIKSENA

Zastala je na vrhu i oprezno kroila na stepenice. S polumrakom ne-ispravne prve neonke u nizu redom su se stapale crne cipele s visokomtiklom, crne mreaste arape, crni koni mini, crne dugake ipkane ru-kavice i crni pripijeni korset. Koraci su lagano otkucavali nadole premastanici metroa, dok su joj se stepenice neprijatno ugibale pred nogama, ableda svetlost neona inila da vazduh oko nje titra i tera je da kilji. Hladanznoj ranojutarnjeg mamurluka poinjao je da joj rosi vrat, a najgore je tekpredstojalo.

Paljivo je stupala dalje, kruto, prihvatajui se za zid svakim korakom.Kroz pulsiranje u slepoonicama i naoare isprskane kinim kapima ugle-dala je negde dole sebi slinog. To ju je malo prenulo, skrenulo panju snabadanja sledeeg stepenika i nateralo da obrie stakla. Da, moebiti daje to neko iz ekipe, ali ko? Vratila je naoare i jo vie usporila. Momak jeimao dugu, ravnu i tamnu kosu, corpse paint na licu i nije bilo mogue

lako prepoznati ga. Njoj okrenut profilom, odsenim je pokretima sprejomispisivao neto na zidu.

Poliksena se odvojila od zida i polako nastavila dijagonalno. Kitnjastaslova bilo je teko razgonetnuti, ali joj je re bila toliko poznata da nijemorala da saeka da je poslednji trzaji kantice spreja ispiu do kraja. Stalaje i zagledala se u svoje ime.

Bubnjalo joj je u uima dok se momak lagano okretao, neto stariji imnogo manje naminkan nego to joj se najpre inilo. Odnekud joj je biopoznat. Ali odakle? Uputio joj je osmeh i potrao uz stepenike, preskauipo dva. Nije se ni osvrnuo.

Ona produi nadole, ovoga puta bre. Bubnjanje u uima kao da seprenelo na celo telo, nervozno je prebirala po mislima ko bi onaj momakmogao biti. Bilo joj je krivo to mu se nije obratila, makar da turo pohvaliornament u vidu njenog imena ostavljen na zidu, ali je dobro znala da jeveoma mala moguost da ikad uradi tako neto. Neprijatan oseaj u gru-dima terao ju je da ubrza.

Dole ju je ekala devojka. Jedna od njoj slinih. Ve zadihana, zama-gljenog pogleda, primila je od nje savijeni papiri.

Glavobolja.Teko disanje.Ivica. Napada. Panike.Stanica se okretala dok je nespretno trala prema klupama. Plitko

dahui, buno je svalila svojih 120 kila. Hladnoa klupe kazivala joj je daje desna arapa pocepana na butini. Zagledana u sklopljeni papiri, pri-metila je sasuene ostatke bljuvotine na miniu i odsutno ih izgrebala. Dr-htei, njeni prsti s izgrienim u crno lakiranim noktima otvorili su flajerkoji je najavljivao veeranji nastup blek metal benda Poliksena.

2 ThE JOKES ON GOOGLE

Bilo je prohladno i jeza joj se podvlaila pod kratak kini mantil.Ispod tankog platna drhtalo je krhko telo devojke u kasnim dvadesetim.Bila je obazriva. Na stanicama podzemnih eleznica ljudi uvek treba da sepaze manijaka. Pogotovo kada se tamo nau u gluvo doba noi. Stajala jena pokretnom stepeniku koji je vodio dole. Promaja se igrala sa njenimcrnim uvojcima, kvarei joj frizuru. Nije obraala panju na to. Pomno jeposmatrala ispred sebe azijatski zakoenim oima. Osvrnula se i nesvesnoodahnula kada je ugledala prazno stepenite. Prekrstila je duge prste ipucnula zglobovima. Stara navika koju je praktikovala u trenucima ne-rvoze. Ohrabrivala je sebe da izdri jo metar, dva. Zabrinjavalo ju je toga jo uvek ne vidi.

. . .Nasmeio se na zvuk pristigle poruke. Poslednje dve nedelje svako

vee pisala mu je u isto vreme. Nadigao mu se na slatku pomisao da e i

veeras etovati sa njom. Moda e je ovog puta nagovoriti na sajber seks,a posle i na neto vie? Ona. Pem. Naleteo je na nju na nekom forumu.Ostavljala bi po re, dve i nestajala. On je imao oko za takve. Stidljive. Voleoje da ih jebe, da im razbija aure ednosti i snobovskog gaenja na seks.Ma doavola! Dve nedelje proseravanja na etu su blizu maksimuma nje-govog strpljenja. Otkucao je pozdravne rei i odmah predloio vienje.

. . .Kada je konano poeo da se nazire ispod donje ivice visee reklame,

osetila je olakanje. Tano na vreme, nije varao. Mladi, oigledno talen-tovan za crtanje grafita, tamno crevnim sprejom veto je ispisivao njenoime na zidu stepenica koje su vodile na gore. Nasmeila se osmehom sim-patija prema njemu. Upoznala ga je na Internetu i grafit je bio njena ideja.Obeala mu je pie ako uspe da joj napie puno ime na tom zidu, za vremejedne njene vonje stepenitem. Dopao joj se nain na koji je stilizovaoprva tri slova. Oslonjen na par izboina u produetku gelendera, mladije brzo napredovao. Nesumnjivo bi ispunio zadatak.

. . .

Drkao je sa posebnim uivanjem te veeri kada je pristala da se nau.Poslala mu je fotografiju. Izgledala je bolje nego to ju je zamiljao. Nijeoekivao da e tako brzo pristati. Bio je uveren da e bar mesec dana mo-rati da je lae da mu je draga, da je on nean deko koji eli da je dri zaruku i vodi u etnje. Iako je postavila neobian uslov povezan sa njegovimhobijem, ovako mu odgovara vie. Obavie i to smaranje da doe do nje, aonda e da je jebe. Internet je konano emancipovao i stidljive kuke.

. . .Zauzet poslom, mladi nije primetio njen dolazak. Moda je i bolje

tako. Mrzela je da im hvata poglede u poslednjim trenucima. Nekako susvi izgledali kretenski onako iznenaeni. Kada joj se naao u paraleli, opetse osmehnula i iz desnog depa mantila izvukla pitolj sa priguivaem.Jednim hicem raznela mu je potiljak. Telo mladog oveka tiho se spustilona metal i nastavilo put prema gornjoj platformi. Najeila se preplavljenaistim uzbuenjem zbog ubistva koje je planirala dve nedelje. Ko im je krivkada se ni jedan od njih nije setio da proveri znaenje njenog imena? To-liko njih visi na Internetu danonono. I koliko ovek treba da bude glup

da bi poverovao da atraktivna devojka, jedino ensko na forumu o oruju,eli da se vidi sa gubitnikom, iji ogranieni mentalni kapaciteti nikada nebi bili u stanju da u oruju sagledaju uzvienu estetiku umiranja? Pratilaga je pogledom neko vreme, ona voli da upoznaje svoje rtve. Vratila je pi-tolj u dep i mirno saekala kraj stepenita. Kroz brujanje dolazeeg voza,sa prvog sprata prodirali su krici nonih putnika. Zastala je i duboko udah-nula. Osmeh je i dalje titrao njenim zadovoljnim licem. Kada se voz zau-stavio, staloeno je uetala i skinula mantil. Sela je u prazan vagon izapalila cigaretu. Golo telo odreagovalo je na hladno drvo drhtajem istvrdnjavanjem bradavica na punim dojkama. Kroz prljavi prozor bacilaje pogled na polumrak odlazee ekaonice. Da, ljudi uvek treba da se pazemanijaka na stanicama podzemnih eleznica.

. . .Kako se zove devojice? Pem. Pembunuh, to mi je ime.

3 ELEONIDA

Eleonida je osetila smrad im je prislonila kartu na ita kapije. Metroje obino zaudarao na vru vazduh, ali toga dana svuda je oseala mirisspaljene kose.

Ignorisala ga je, kao to se trudila da ignorie teinu ranca na leima.Stala je na pokretne stepenice i dopustila da je odvuku u dubinu.Ubrzo je primetila klinca. Nalazio se u traci do njene i nekako se

popeo na metalnu plou izmeu stepenica i zida. Eleonida je pokuala davidi ta tamo radi.

Znala je da je bilo kakvo penjanje na ploe opasno uglaani alu-minijum mogao je da postane vrlo dug i vrlo poguban tobogan. Zato suploe bile naikane poprenim pregradama. Videla je da se klinac petamaoslanja na jednu od njih. Izgledalo je kao da ga niko drugi ne primeuje.

Trenutak kasnije, bila je pored njega. Na zidu se nalazilo, napisanosveom, krvavo-crvenom bojom, njeno ime.

Deak, koji je zapravo bio mladi tamnih oiju, pogledao je pravo unju. Eleonida se sledila zbog ove sluajnosti.

Spaljena kosa.Eksplozija je protresla tunel. Stepenite se izvilo kao zmija, i bacilo

Eleonidu.Ipak, nekako se uhvatila za ogradu. Rebrasti stepenici beali su pod

njenim nogama kao da su povezani koncem. Osetila je da joj stisak klizisa gumiranog gelendera.

Ugledala je aku. Mladi joj je pruao ruku, drei se drugom za zau-stavnu pregradu. Stepenice su nestale u ambis, praene uasnom bukom.Pustila je gelender i pruila ruke. Mladi ju je zgrabio i povukao.

Stisak mu je bio snaan. Bila je sigurna. U stvari, oseala se dovoljnobezbedno da pogleda oko sebe. Na svim trakama, spasioci slini njenomvukli su putnike sa unitenih stepenica.

Ne rekla je mladiu, ali ovaj nije odogovorio.Zamurila je. Na trenutak, osetila je kako joj plameni liu lice, a kosa

postaje buktinja. Neopisiv bol, krai od treptaja oka.

Otvorila je oi. Drugi putnici nalazili su se u svojih rukama spasilaca.Zajedno, parovi su se dizali u nitavilo iznad. Na zidovima nije bilo drugihimena.

Mladi ju je i dalje drao, ali se nisu pomerali. Tunel podzemne e-leznice je nestao, ba kao i rasturene stepenice. Eleonida je pogledala nje-govo lice, a izraz potpunog razumevanja naterao ju je da se seti.

Bomba... prerano je eksplodirala rekla mu je, a zatim se ponovonala u tunelu.

Stala je na pokretne stepenice i spustila ranac pored sebe. Pogledalaje na sat. Plan je bio da ue u voz tokom poslepodnevne guve.

Preko noge osetila je da se neto pomera u rancu. Primarni detonatorse zapalio, a stvar se odmah potom pretvorila u vatrenu loptu. Eleonidaje gorela, njena plua punila plamenovima. Napokon, toplota je probudilaglavnu masu eksploziva i prekinula agoniju.

Ona i njen spasilac koji nije bio to polako su tonuli u dubinu.Shvatila je zato su joj njegove oi izgledale tako crno.

4 GrAfITI SvETLA I TAmE

Pribliavam se, uplakana, pokretnim stepenicama koje e me odvestiu utrobu stanice, na voz ka svom stanu. Potrebniji mi je nego ita, nego ci-garete koje ostavih tamo, na urci, kada sam ga zatekla u kuhinji sa njom.

Kretenu jedan, kretenu!, psujem, kroz suze, pustim holom obinoprepun putnika i svakakvog sveta.

Pogled na sat mi govori da je pono odavno prola. Uurbano, stupamna stepenite. Silueta mukarca, koji stoji u prostoru izmeu eskalatora izida arajui grafit mi privlai panju.

Slutnja mi