1. graditeljsko nasledje obnova i zastita i-1

GRADITELJSKO NASLEĐE / OBNOVA I ZAŠTITA I

• VII SEMESTAR – 2+2 NEDELJNO• OBRAZOVNI CILJ: Sticanje osnovnih

pojmova i principa u oblasti obnove i zaštite graditeljskog nasleđa

• ISHODI OBRAZOVANJA (STEČENA ZNANJA): Osnovna znanja o:- doktrini, - principima, - metodama proučavanja, zaštite i obnovepojedinačnih građevina i prostornih kulturno-istorijskih celina, odnosno graditeljskog nasleđa u celini


• SADRŽAJ/ STRUKTURA PREDMETA: - Pojam graditeljskog nasleđa i kulturnog dobra,- Osnovni pojmovi u oblasti zaštite gradit. nasleđa,- Istorija zaštite grad. nasleđa u svetu, - Istorija zaštite grad. nasleđa u Srbiji, - Doktrina zaštite, - Principi zaštite kulturnih dobara, - Metode proučavanja graditeljskog nasleđa,- Pomoćne discipline u proučavanju grad. nasleđa,- Vrste kulturnih dobara, - Pravna zaštita grad. nasleđa.


• USLOVI ZA SLUŠANJE PREDMETA: položeni predmeti Uvod u istoriju arhitekture, Arhitektura i grad srednjeg veka, Arhitektura i grad novog doba i proslušan predmet Razvoj regionalne arhitekture.

• PREDISPITNE OBAVEZE: Pohađanje predavanja i uspešno ocenjene vežbe

• OBLICI NASTAVE I NAČIN PROVERE ZNANJA: Predavanja, Vežbe,Konsultacije,Dva uspešno položena kolokvijuma tokom semestra ili pismeni ispit.


• FORMIRANJE OCENE na osnovu poena (iskazano u procentima):- pohađanje nastave do 5 % (odsustvo do 3 časa)

(min. 2%)- 2 kolokvijuma pojedinačno po 30%(ukupno do 60 %)(min. po kolokvijumu 18%)

- Vežbe (do 35 %)(min. 17%)

- Ispit do 60 %(min. 36%) (Poništavanje ocene u roku od 3 dana)


• I KOLOKVIJUM – DATUM• II KOLOKVIJUM – DATUM• I VEŽBA ...... NEDELJA PREDAJA• II VEŽBA ..... NEDELJA PREDAJA• III VEŽBA ..... NEDELJA PREDAJA• IV VEŽBA....• DATUMI ODRŽAVANJA ISPITA


• Kurtović-Folić, N, Graditeljsko nasleđe, obnova i zaštita I, predavanja na sajtu FTN

• Kulturno nasleđe, izbor najznačajnih dokumenata Saveta Evrope, Beograd, 2004.

• Jokileto, Y, A History of Architectural Conservation, Oxford 1999.

• Brandi, Č, Teorija restauracije, Beograd,2008

• Brguljan, V, Pravna zaštita , Beograd


• UČESNICI U NASTAVI:Dr NAĐA KURTOVIĆ FOLIĆ, profesorMr DUBRAVKA ĐUKANOVIĆ, asistentArh. ANICA TUFEGDŽIĆ, asistentArh. JOVAN ĐERIĆ, saradnik Arh. MIRJANA SLADIĆ, saradnik


• DA LI JE SVE NASLEDJE ILI JE NASLEDJE NESTO TOLIKO SPECIJALNO DA SE SAMO VEOMA MALO I VEOMA POSEBNIH MESTA ILI OBJEKATA MOZE SMATRATI NASLEDJEM?

• NASLEDJE JE BILO ŠTA ŠTO SVAKO OD NAS POJEDINAČNO ILI KOLEKTIVNO ŽELI DA SAČUVA I PROSLEDI NAREDNIM GENERACIJAMA. UKOLIKO ZELIMO DA NEŠTO SAČUVAMO, TO JE NAŠE NASLEĐE.

• POSTOJE VELIKE RAZLIKE, U ZAVISNOSTI OD OSOBE ILI GRUPE LJUDI KOJE ISKAZUJU INTERES ZA TO. ZA RAZUMEVANJE UKUPNOG NIZA KOJI OPBUHVATA NASLEDJE, MOZE POSLUZITI JEDNOSTAVNO OBJAŠNJENJE.


VREDNOSTI

Prirodne Gradjene Ljudske Tradicionalne

JA

porodica zajednica region pokrajinaDržavaZemljaSvet


• NA JEDNOJ OSOVINI NASLEDJE POCINJE OD MENE KAO POJEDINCA I POSTEPENO RASTE DOK NE OBUHVATI CEO SVET

OD MENE DO SVETAJA

• SVAKI POJEDINAC POSEDUJE LICNO NASLEĐE KOJE NEGUJE: PORODIČNE SLIKE, MUZIČKE ZAPISE, LIČNE PREDMETE, SUVENIRE, PORODIČNU KUCU, CVEĆE, ŽIVOTINJE, OSOBE KOJE POSEBNO VOLI U PORODICNOJ TRADICIJI

• TO JE LIČNO NASLEDJE KOJE POJEDINAC TREBA DA PREPOZNA, CENI, ČUVA I DELI SA OSTALIMA. NA TOM NIVOU, OBIČNO JE NA POJEDINCU ILI NJEGOVIM NAJBLIŽIMA DA PREPOZNA I PROSLEDI TO NALEĐE S JEDNE GENERACIJE NA DRUGU.


ZAJEDNICA

• SVAKA ZAJEDNICA POSEDUJE KOLEKTIVNO NASLEĐE KOJE ŽELI DA ČUVA: GRAĐEVINE, PARKOVE, TRADICIJU, ARHIVE, IMANJA, PEJSAŽE, ZBIRKE PREDMETA KOJE SU SAKUPLJALI GRAĐANI, VEŠTI LJUDI, OSOBE KOJE DUGO PAMTE ZBIVANJA U ZAJEDNICI I DR.

• TO SAČINJAVA NASLEĐE LOKALNE ZAJEDNICE. NA TOM NIVOU OBIČNO JE ODGOVORNOST ZAJEDNICE DA PODIŽE SVEST SVOJIH ČLANOVA O TOM NASLEĐU.


REGION-POKRAJINA-DRŽAVA

• NA ISTI NAČIN, SVAKI REGION, POKRAJINA ILI ZEMLJA POSEDUJE ZAJEDNIČKO PRIRODNO, GRAĐENO, LJUDSKO I NE FIZICKO NASLEĐE KOJE TREBA KOLEKTIVNO NAUČITI DA SE PREPOZNAJE, CENI, ČUVA I DELI.

• PONOVO, NA SVAKOM NIVOU, OD REGIONA, POKRAJINE ILI ZEMLJE ZAVISI DA SE DEFINIŠE ŠTA SE SMATRA NASLEĐEM I KAKO SE TREBA BRINUTI O NJEMU.


SVET

• ZA SVA LJUDSKA BIĆA KOJA ŽIVE NA PLANETI POSTOJE STVARI, OSOBE I TRADICIJE KOJE SMATRAMO ZAJEDNIČKIM NASLEĐEM.

• TREBA SAMO POMISLITI NA PIRAMIDE U GIZI, ATINSKI AKROPOLJ ILI MONT EVEREST I SHVATITI DA TA MESTA NE PRIPADAJU EGIPTU, GRČKOJ ILI NEPALU.

• ONI SU DEO LJUDSKOG NASLEĐA I TE ZEMLJE SU SAMO ČUVARI TOG NEVEROVATNOG BOGATSTVA.

• ZATO JE I STVORENA KONVENCIJA O SVETSKOM NASLEDJU, DA POMOGNE CELOM ČOVEČANSTVU DA DEFINIŠE ONO ŠTO ŽELI DA SAČUVA I PRENESE SLEDEĆIM GENERACIJAMA.


OD PRIRODNOG KA DUHOVNOM NASLEĐU

• PRIRODNO NASLEĐE ČINE ELEMENTI PRIRODE U NAJSIREM SMISLU.

• MOZE SE SASTOJATI OD MESTA KOJA TREBA SAČUVATI ZBOG NJIHOVE LEPOTE ILI JEDINSTVENOSTI, UGROŽENE ŽIVOTINJSKE VRSTE ILI VRSTE KARAKTERISTIČNE ZA NEKO PODRUČJE, GEOLOSKE FORMACIJE KOJE OBJAŠNJAVAJU EVOLUCIJU NEKOG DELA ILI CELE ZEMLJE


GRADITELJSKO NASLEDJE

• GRAĐENE STVARI U NAJŠIREM SMISLU.• GRAĐENO NASLEĐE MOŽE SE SASTOJATI

OD GRAĐEVINA ILI STRUKTURA ARHITEKTONSKOG, INŽENJERSKOG ILI ISTORIJSKOG ZNAČAJA; INDUSTRIJSKIH OBJEKATA I MAŠINA, TRANSPORTNIH SREDSTAVA (AUTOMOBILI, BRODOVI, AVIONI), ARHEOLOŠKIH MESTA I OBJEKATA, ARHIVSKOG MATERIJALA I DR.


LJUDI

• POJEDINE OSOBE MOGU SE SMATRATI NASLEDJEM, ZATO ŠTO POSEDUJU POSEBNE VEŠTINE ILI TALENTE, MUZIČARI, GLUMCI, UMETNICI, KAO I LJUDI KOJI POSEDUJU IZUZETNO SEĆANJE O ZAJEDNICI.


TRADICIJE

• NEOPIPLJIVIM ILI NEMATERIJANIM NASLEĐEM SE SMATRAJU RAZNI OBLICI TRADICIJE: PESME, PRIČE, NAČIN ZIVOTA I DR.


OD MOJIH VREDNOSTI DO VREDNOSTI DRUGIH LJUDI

VREDNOSTI

• POSTO SE POJAM NASLEĐA ZASNIVA NA IZUZETNO RAZLIČITIM VREDNOSNIM SISTEMIMA, OD VREDNOVANJA POJEDINCA DO VREDNOVANJA ZAJEDNICE, PA DO CELOG SVETA, U POSEBNOM VREMENU I POSTO SU TI SISTEMI VREDNOSTI KONSTATNO U EVOLUCIJI, NORMALNO JE I DA SAM POJAM NASLEĐA NEPREKIDNO EVOLUIRA.

• LAKO JE RAZUMETI DA JAPANSKO POIMANJE MESTA ILI OBJEKTA OD POJEDINAČNOG DO ZAJEDNIČKOG NE MOZE DA SE ISTOVETNO PRIMENI NA VREDNOVANJE ABORIDZINSKIH LJUDI ILI BEDUINA U ALŽIRSKOJ PUSTINJI, ILI NAS U EVROPI.


• KROZ OVAJ DIJAGRAM MOZE SE OBJASNITI DA JE ZA NEKE POJEDINCE ILI GRUPE, NASLEDJE VISE VEZANO ZA OBLAST LJUDI ILI ZAJEDNICA, DOK SE NEKI DRUGI SUSTINSKI VEZUJU ZA GRADJENE SREDINE.

• NA SVAKOM NIVOU, TAJ NIVO IMA ODGOVORNOST DA IDENTIFIKUJE I BRINE ZA SVOJE NASLEDJE I NE TREBA OCEKIVATI DA SE TAJ POSAO RADI NA NEKOM DRUGOM NIVOU.

• ZNAČI NIJE SVE NASLEĐE, ALI VEROVATNO POSTOJI VISE NASLEĐA NEGO STO MNOGI LJUDI MISLE.

• UKOLIKO OSOBA, POKRAJINA, ZEMLJA ILI CEO SVET DOVOLJNO BRINE O NEČEMU STO TREBA PRENETI NAREDNIM GENERACIJAMA, TADA NEKO MOZE REĆI DA POSTOJI ISUVISE NASLEDJA, A NE DOVOLJNO NOVCA ZA BRIGU O NJEMU, TE DA ZBOG TOGA MORAMO DA NASLEDJE OGRANIČIMO NA NEKOLIKO VEOMA POSEBNIH STVARI

• TADA SE MOZE ODGOVORITI DA NE RAZUME SUSTINU ZNAČENJA NASLEĐA.


OSNOVI ZAŠTITE GRADITELJSKOG NASLEDJA

• DOK ČOVEK ŽIVI, ON JE IZLOŽEN NEKOM OKRUŽENJU I ZATO SU DVE OSNOVNE PSIHOLOŠKE FUNKCIJE TOKOM LJUDSKOG ŽIVOTA

• ORIJENTACIJA I IDENTIFIKACIJA• KAKO BI IMAO SIGURAN OSLONAC U SVOM

ŽIVOTU, ČOVEK TREBA DA BUDE SPOSOBAN DA ZNA GDE JE. ISTO TAKO, TREBA DA BUDE SPOSOBAN DA SE SRODI SA OKRUŽENJEM, ODNOSNO TREBA DA ZNA KAKVO JE ODREDJENO MESTO U KOJEM BORAVI.

• IDENTIFIKACIJA ZNAČI POSTATI PRIJATELJ SA DATOM SREDINOM, A DOBRA SLIKA OKRUŽENJA PRUŽA OSEĆAJ VELIKE SIGURNOSTI. IZ TOGA SLEDI DA SU SVE KULTURE RAZVIJALE SVOJE SISTEME ORIJENTACIJE.

• GRADJENA SREDINA U KOJOJ SE LJUDI KREĆU I U KOJOJ SE ODVIJAJU SVE FUNKCIJE NJIHOVOG ŽIVOTA NASTAJALA JE U DUGOM PERIODU, NEKADA TAKO DUGOM DA SEŽE DO PRAISTORIJE, I TALOŽILA SE TAKO DA SU MNOGE GENERACIJE OSTAVILE SVOJ TRAG U NJOJ. TO PREDSTAVLJA ZAJEDNIČKO BOGATSTVO ČIJI SMO MI SAMO TRENUTNI, PRIVREMENI UŽIVAOCI I TO NAS ČINI ODGOVORNIM DA TRAG NAŠE GENERACIJE BUDE U SKLADU SA VREDNOŠĆU GRADJENE SREDINE.

• S OBZIROM DA JE TA VREDNOST POSTOJALA PRE NAS PREDSTAVLJA GRADITELJSKO NASLEDJE.


• IZ OBILJA GRADITELJSKOG NASLEDJA KOJE NAS OKRUŽUJE POSEBNO SE IZDVAJAJU ZAKONOM UTVRDJENE ČETIRI KATEGORIJE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA. TO SU:

• ARHEOLOŠKA NALAZIŠTA• ZNAMENITA MESTA• PROSTORNE KULTURNO-ISTORIJSKE

CELINE• SPOMENICI KULTURE


• SVE ONO ŠTO SE VREMENOM OČUVALO ZNAČI DA JE ZA LJUDE IMALO ODREDJENU VREDNOST, ALI TA VREDNOST MOŽE BITI RAZLIČITA. KAKO BI SE UTVRDILA VREDNOST KULTURNOG DOBRA PRIMENJUJE SE POSTUPAK VALORIZACIJE.

• OPŠTA VALORIZACIJA JE POSTUPAK KOJIM SE UTVRDJUJE ZNAČAJ ZA JAVNI INTERES.


• DRUGI STEPEN VREDNOVANJA OBAVLJA SE U CILJU ODABIRANJA I PROGLAŠAVANJA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA KOJI SE SVRSTAVAJU U TRI KATEGORIJE:

1. KULTURNO DOBRO2. KULTURNO DOBRO VELIKOG ZNAČAJA3. KULTURNO DOBRO IZUZETNOG ZNAČAJA


• POSEBNOST GRADITELJSKOG NASLEDJA, MEDJUTIM LEŽI U TOME ŠTO SE NJEGOVA VREDNOST NE ODNOSI SAMO NA FIZIČKU STRUKTURU. NJEGOVA VREDNOST LEŽI U ONOME ŠTO ONO ZNAČI ZA LJUDE.

• KLJUČ ZA RAZUMEVANJE GRADITELJSKOG NASLEDJA SU, ZNAČI, LJUDI, NJIHOVA SIMULTANA PROCENA PROŠLOSTI, SADAŠNJOSTI I PROJEKCIJE VREDNOSTI U BUDUĆNOSTI.

• U NAČINU KAKO SE SHVATA I INTERPRETIRA GRADITELJSKO NASLEDJE NALAZI SE ODGOVOR NA PITANJE:

ZAŠTO SE BRINEMO O GRADITELJSKOM NASLEDJU?



• DEFINISANJE OBJEKATA I STRUKTURA IZ PROŠLOSTI KAO NASLEĐA, I POLITIKE KOJE SE ODNOSE NA NJIHOVU ZAŠTITU, OBNOVU I POPRAVKU RAZVIJALA SE U SKLADU SA DRUŠTVENIM RAZVOJEM I DANAS SE SMATRA JEDNIM OD BITNIH DELOVA ODGOVORNOSTI MODERNOG DRUŠTVA.

• POČEVŠI OD XVIII STOLEĆA CILJ OVE ZAŠTITE JE BIO DEFINISAN KAO KULTURNO NASLEĐE ČOVEČANSTVA; POSTEPENO SU U TO UKLJUČIVANI NE SAMO VEOMA STARI SPOMENICI I UMETNIČKI PREDMETI, VEĆ CELA PODRUČJA KOJA POSEDUJU RAZNOVRSNE NOVE VREDNOSTI KOJE SU PREPOZNATE U POSLEDNJIM DECENIJAMA.


• UNESCO JE DEFINISAO POTPUNI OBUHVAT NASLEĐA (25 C/4, 1989:57)

• KULTURNO NASLEĐE DEFINIŠE SE KAO UKUPAN KORPUS MATERIJALNIH ZNAKOVA-UMETNIČKIH ILI SIMBOLIČKIH-KOJI SE IZ PROŠLOSTI PRENOSI SVAKOJ KULTURI, A TIME I CELOM ČOVEČANSTVU. KAO BITAN SASTAVNI DEO IZRAZA I BOGATSTVA KULTURNOG IDENTITETA, KAO NASLEĐE KOJE PRIPADA CELOM ČOVEČANSTVU, KULTURNO NASLEĐE DAJE SVAKOM POJEDINAČNOM MESTU NJEGOVE PREPOZNATLJIVE ODLIKE I PREDSTAVLJA SKLADIŠTE LJUDSKOG ISKUSTVA.

• ČUVANJE I PREDSTAVLJANJE KULTURNOG NASLEĐA JE, USLED TOGA, KAMEN TEMELJAC SVAKE KULTURNE POLITIKE.


• OVAJ KONCEPT POIMANJA KULTURNOG NASLEĐA PROISTIČE IZ ODNOSA KOJI PREMA NASLEĐU IMA “MODERNI KONZERVATORSKI POKRET“. GLAVNI PRINCIPI I KONCEPTI OVOG POKRETA PRVI PUT SU ISKAZANI U XVIII STOLEĆU U EVROPI, IAKO SE KORENI NAZIRU ZNATNO RANIJE, U ITALIJANSKOJ RENESANSI, PA ČAK I PRE NJE.

• GLAVNI MOTIVI SAVREMENOG INTERESOVANJA ZA NASLEĐE NALAZE SE U NOVOM OSEĆANJU ZA ISTORIČNOST I ROMANITIČNOJ NOSTALGIJI ZA PROŠLOŠĆU, ALI BRIGA SE ISKAZALA I USLED VISOKOG VREDNOVANJA POSEBNIH KVALITETA DOSTIGNUĆA IZ PROŠLOSTI, ŽELJE DA SE UČI IZ POSTOJEĆEG ISKUSTVA, KAO I ŠOKA IZAZVANOG NERAZUMNIM PROMENAMA PREPOZNATLJIVIH MESTA, RUŠENJA DOBRO POZNATIH ISTORIJSKIH GRAĐEVINA ILI OMILJENIH UMETNIČKIH DELA.


• MNOGE DESTRUKTIVNE PROMENE, KOJIMA SU NESTALI POJEDINI SEGMENTI NASLEĐA, IZAZVANE SU ISTIM ONIM TEHNIČKIM I INDUSTRIJSKIM RAZVOJEM KOJI JE DOVEO DO STVARANJA MODERNOG DRUŠTVA, U KVANTITATIVNOM I U KVALITATIVNOM SMISLU.

1. graditeljsko nasledje obnova i zastita i-1

Documents