1. fizika 8. razred - eduka.rs i prirucnici/8 razred/fizika... · 2 Нада Станчић...

1

Нада Станчић

ПРИРУЧНИК

за наставнике

Физика

за осми разред основне школе

2

Нада Станчић ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ ФИЗИКА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко Влаховић ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Доц. др Наташа Филиповић ЛЕКТОР И КОРЕКТОР Гордана Влаховић ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3289 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs • имејл: [email protected] ЗА ИЗДАВАЧА Наташа Филиповић, директор

3

САДРЖАЈ

1. Увод ......................................................................................................................................... 5

2. Концепција уџбеника ............................................................................................................. 6

3. Наставни план и програм Физике за 8. разред основне школе ......................................... 7

4. Образовни стандарди за крај обавезног образовања – Физика ......................................... 19

5. Индивидуализација у раду са децом са сметњама у напредовању у

редовној школи ......................................................................................................................

23

Поремећаји аутистичког спектра ................................................................................... 23

Избор образовних стандарда за децу са поремећајима аутистичког спектра ............ 29

Блаже сметње у менталном развоју ............................................................................... 31

Избор образовних стандарда за децу са блажим сметњама у

менталном развоју ............................................................................................................

34

Хиперкинетички синдром (хиперактивност) ................................................................ 36

Коришћена литература .................................................................................................... 40

6. Планирање циљева, задатака и активности ......................................................................... 41

Логичко и критичко мишљење ....................................................................................... 43

Технике подстицања мишљења у наставном процесу ................................................. 44

Питања, задаци, налози ................................................................................................... 45

Оцењивање и извештавање ............................................................................................. 46

7. Годишњи план рада ............................................................................................................... 49

8. Месечни планови рада (оперативни) ................................................................................... 51

9. Писане дневне припреме по наставним јединицама .......................................................... 71

10. Литература ............................................................................................................................ 209

5

1. УВОД Приручник из предмета Физика за осми разред конципиран је тако да наставнику пружи могућност јаснијег разумевања концепције постојећег уџбеника, као и да подстакне идеје за осмишљавање и реализацију наставе овог предмета. Такође, у приручнику се налазе и сегменти који обухватају подсетнике и конкретне примере из методике наставе, успешна решења реализације програмских садржаја и примере добре праксе, најчешће потешкоће у организацији и реализацији наставе, као и предлог писаних припрема за сваку наставну јединицу. Наставник ће предложене нацрте писаних припрема схватити само као један од начина осмишљавања и реализације часа, прилагодиће их условима свог рада и потребама конкретног одељења које води, односно могућностима и интересовањима својих ученика. На крају сваке припреме дат је и предлог листе за самоевалуацију рада наставника за реализовани час. Ова листа може послужити наставнику као смерница за анализу процеса и ефеката сопственог рада на часу, као и планирање и унапређивање будућих наставних активности. Надамо се да ће наставник коришћењем овог приручника моћи ефикасније и квалитетније да планира, реализује и вреднује свој наставни рад и напредовање ученика.

6

2. КОНЦЕПЦИЈА УЏБЕНИКА При дидактичком обликовању програмских садржаја за уџбеник Физика за 8. разред ауторкa је имала у виду следеће:

Наставни програм физике за 8. разред основне школе садржи седам програмских целина:

1. Осцилаторно и таласно кретање 2. Светлосне појаве 3. Електрично поље 4. Електрична струја 5. Магнетско поље 6. Елементи атомске и нуклеарне физике 7. Физика и савремени свет Демонстрациони огледи и лабораторијске вежбе интегрални су део садржаја сваке

програмске целине. Садржај свих програмских целина обрађују се током школске године са 2 часа

недељно, односно са 68 часова годишње. Садржаји програмских целина морају бити приказани и обликовани тако да омогуће

сваком ученику да: 1. стекне базичну jeзичку и научну писменост, 2. напредује ка реализацији одговарајућих стандарда образовних постигнућа, 3. развије способност решавања проблема и задатака у новим и непознатим

ситуацијама, 4. изрази и образложи своје мишљење и дискутује с другима, 5. развије мотивисаност за учење и заинтересованост за садржаје физике, 6. упозна природне појаве и основне природне законе, 7. оспособи се за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу, 8. оспособи се за активно проучавање и истраживање физичких појава, 9. прихвати и користи основу научног метода, 10. усмери се ка примени физичких знања у свакодневном животу. Циљ и задаци наставе физике треба да се остварују кроз наставне облике: 1. излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе огледе, 2. решавање квалитативних и квантитативних задатака, 3. лабораторијске вежбе, 4. коришћење оних начина рада који доприносе бољем разумевању садржаја теме

(домаћи задаци, читање популарне литературе из историје физике и сл.), 5. систематско праћење рада сваког појединачног ученика. При реализацији свих програмских садржаја мора бити наглашена обједињеност свих

наставних облика како ученици не би стекли утисак да постоје три различите физике: једна се слуша на предавањима, друга се ради кроз рачунске задатке, а трећа се користи у лабораторији.

Због свих наведених захтева, ауторка је и овај уџбеник, као и уџбенике физике за 6. и 7. разред, реализовала у облику радног уџбеника који фаворизује коришћење активних метода учења и конструисања знања. Основни текст уџбеника кохерентно је повезала с веома разноврсном дидактичком апаратуром (подсетник о већ усвојеним знањима, ученичке и наставникове огледе, квалитативне и квантитативне задатке, лабораторијске вежбе, историјске осврте, делове инструментаријума за праћење рада, истраживачке задатке итд.) и тиме омогућила и ученицима и наставницима да могу да га користе не само на различите начине, него и у различитом обиму. Таквом концепцијом уџбеника пажљивом ученику, чак и кад уџбеник користи за самоучење, нису потребни уџбенички додаци (друге збирке задатака, практикуми лабораторијских вежби, радни листови).

7

3. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ФИЗИКЕ ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Циљ и задаци Циљ наставе физике јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају природне појаве и основне законе природе, да стекну основну научну писменост, да се оспособе за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање, да оформе основу научног метода и да се усмере према примени физичких закона у свакодневном животу и раду. Задаци наставе физике су: – стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физике буду у пуној мери реализовани – развијање функционалне писмености, – упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици, – разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона, – развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама путем истраживања, – подстицање радозналости, способности рационалног расуђивања, самосталности и критичког мишљења, – развијање вештине јасног и прецизног изражавања, – развијање логичког и апстрактног мишљења, – разумевање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења, – решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја, – развијање способности за примену знања из физике, – уочавање и разумевање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести о потреби заштите, обнове и унапређивања животне средине, – развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи, – развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној оријентацији. Оперативни задаци Ученик треба да: – разликује физичке величине које су одређене само бројном вредношћу (време, маса, температура, рад, енергија, количина наелектрисања, електрични напон и струја) од оних које су дефинисане интензитетом, правцем и смером (брзина, убрзање, сила, јачина електричног и магнетног поља ... ), – уме да слаже и разлаже силу, јачину електричног поља... – разликује различите врсте кретања (транслаторно, осцилаторно, таласно) и да зна њихове карактеристике,

8

– зна основне карактеристике звука и светлости, – зна да је брзина светлости у вакууму највећа постојећа брзина у природи, – разуме да је рад силе једнак промени енергије и на нивоу примене користи трансформацију енергије у рад и обрнуто, – примењује законе одржања (масе, енергије, количинe наелектрисања), – зна услове за настанак струје и Омов закон, – прави разлику између температуре и топлоте, – уме да рукује мерним инструментима, – користи јединице Међународног система (SI) за одговарајуће физичке величине.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ (4+3+1) Обнављање дела градива из седмог разреда које се односи на закон одржања механичке енергије. Осцилаторно кретање (осциловање тела обешеног о опругу, осциловање куглице клатна). Појмови и величине којима се описује осциловање тела (амплитуда, период, фреквенција). Закон о одржању механичке енергије при осциловању тела. (2+1) Таласно кретање (механички талас). Основни параметри којима се описује таласно кретање (таласна дужина, фреквенција, брзина). (1+1) Звук. Карактеристике звука и звучна резонанција. (1+1) Демонстрациони огледи. Осциловање куглице клатна и тела обешеног о опругу (у ваздуху и у течности). Осциловање жица и ваздушних стубова (фрула зароњена у воду, ксилофон, различите затегнуте жице, једнаке стаклене флаше са различитим нивоима воде). Одакле долази звук (гумено црево са два левка, канап и две пластичне чаше...). Таласи (таласна машина или када). Лабораторијска вежба 1. Мерење периода осциловања клатна. (1)

СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ (7+6+2) Светлост (основни појмови). Праволинијско простирање светлости (сенка и полусенка, помрачење Сунца и Месеца). (1+0) Закон одбијања светлости. Равна и сферна огледала и конструкција ликова предмета. (2+2) Брзина светлости у различитим срединама. Индекс преламања и закон преламања светлости. Тотална рефлексија. (1+1) Преламање светлости кроз призму и сочива. Одређивање положаја ликова код сочива. Оптички инструменти. Лупа и микроскоп. (3+2) Систематизација и обнављање градива. (0+1) Демонстрациони огледи. Сенке. Хартлијева плоча за илустровање закона о одбијању и преламању светлости. Преламање светлости (штапић делимично уроњен у чашу с водом, новчић у чаши са водом и испод ње). Преламање беле светлости при пролазу кроз призму. Преламање светлости кроз сочиво, око и корекција вида (оптичка клупа, геометријска оптика на магнетној табли, стаклена флаша са водом као сочиво). Лупа и микроскоп. Лабораторијске вежбе 1. Провера закона одбијања светлости коришћењем равног огледала. (1) 2. Одређивање жижне даљине сабирног сочива. (1)

9

ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ (5+5+0) Наелектрисавање тела. Елементарна количина наелектрисања. Закон о одржању количине наелектрисања. Узајмно деловање наелектрисаних тела. Кулонов закон. (2+2) Електрично поље (линије сила, хомогено и нехомогено поље). Рад силе електричног поља. Напон. Веза напона и јачине хомогеног електричног поља. Електричне појаве у атмосфери. (3+2) Систематизација и обнављање градива. (0+1) Демонстрациони огледи. Наелектрисавање чврстих изолатора и проводника. Електрофор, електрично клатно и електроскоп. Линије сила електричног поља (перјанице, гриз у рицинусовом уљу и јаком електричном пољу). Фарадејев кавез. Антистатичке подлоге. Инфлуентна машина. Мехури сапунице у електричном пољу. Модел громобрана.

ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА (8+8+3) Електрична струја (једносмерна, наизменична). Услови за настајање електричне струје и извори струје (EMS). Мерење електричне струје и напона. (3+3) Електрична отпорност проводника. Проводници и изолатори. Омов закон за део струјног кола. Рад и снага електричне струје. Џул-Ленцов закон. Омов закон за цело струјно коло. Везивање отпорника. (4+4) Електрична струја у течностима и гасовима. (1+0) Систематизација и обнављање градива. (0+1) Демонстрациони огледи. Демонстрациони амперметар у струјном колу. Регулисање електричне струје у колу реостатом и потенциометром. Графитна мина (оловке) као потенциометар. Мерење електричне отпорности ом-метром. Загревање проводника електричном струјом. Протицање електричне струје у воденом раствору кухињске соли. Лимун као батерија. Пражњење у Гајслеровим цевима помоћу Теслиног трансформатора. Лабораторијске вежбе 1. Зависност електричне струје од напона на проводнику (таблични и графички приказ зависности). (1) 2. Одређивање електричне отпорности отпора у колу помоћу амперметра и волтметра. (1) 3. Мерење електричне струје и напона у колу са серијски и паралелно повезаним отпорницима и одређивање еквивалентне отпорности. (1)

МАГНЕТНО ПОЉЕ (4+2+0) Магнетно поље сталних магнета. Магнетно поље Земље. (1+1) Магнетно поље електричне струје. Дејство магнетног поља на струјни проводник. (2+1) Допринос Николе Тесле и Михајла Пупина развоју науке о електромагнетним појавама и њиховој примени. (1+0) Демонстрациони огледи. Линије сила магнетног поља потковичастог магнета и магнетне шипке. Магнетна игла и школски компас. Ерстедов оглед. Електромагнет. Узајамно деловање два паралелна проводника кроз које протиче струја.

ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ (5+3+0) Структура атома (језгро, електронски омотач). Нуклеарне силе. (1+1) Природна радиоактивност. Радиоактивно зрачење (алфа, бета и гама зраци) и њихово биолошко дејство на биљни и животињски свет. Заштита од радиоактивног зрачења. (2+1) Вештачка радиоактивност. Фисија и фузија. Примена нуклеарне енергије и радиоактивног

10

зрачења. (2+1) Демонстрациони оглед. Детекција присуства радиоактивног зрачења. (школски Гајгер-Милеров бројач)

ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ (2+0) Утицај физике на развој других природних наука, медицине и технологије. (2+0)

ДОДАТНИ РАД (Оријентациони садржаји програма)

1. Феномен Доплеровог ефекта. Ултра звук. Проблем буке. 2. Резонанција. Одређивање брзине звука у ваздуху. 3. Видеозапис или симулација на рачунару различитих светлосних појава у свакодневном

животу. 4. Посматрање удаљених тела помоћу телескопа или посматрање малих објеката помоћу

микроскопа. 5. Помрачење Сунца и Месеца. 6. Ератостенов оглед за одређивање полупречника Земље. 7. Решавање проблема који се односе на за закон одбијања светлости, сферна огледала и

конструкцију лика. 8. Тотална рефлексија светлости и њена примена. 9. Око и корекција вида. 10. Решавање проблема који се односе на закон преламања светлости, тоталну рефлексију,

сочива и оптичке инструменте. 11. Видеозапис или симулација на рачунару различитих облика електричних појава у

свакодневном животу. 12. Решавање проблема који се односе на закон о одржању количине наелектрисања,

Кулонов закон, рад у електричном пољу и напон. 13. Амперметар и волтметар у електричном колу. Коришћење мултиметра. 14. Решавање проблема који се односе на Омов закон, рад и снагу електричне струје и Џулов

закон. 15. Коришћење рачунара у обради експерименталних резултата мерења на примеру Омовог

закона. 16. Кирхофова правила. 17. Решавање проблема применом Кирхофових правила. 18. Симулација на рачунару електричног кола једносмерне струје с променљивим

параметрима. 19. Видеозапис или симулација на рачунару различитих облика магнетних појава. 20. Решавање проблема из области електромагнетне индукције. 21. Магнетно поље Земље и Сунца. Одређивање хоризонталне компоненте магнетног поља

Земље. Употреба компаса. 22. Теслин трансформатор и његова примена у кабинету за физику. 23. Видеозапис или симулација на рачунару различитих модела атома, језгра, нуклеарних

реакција и сл. 24. Интеракција радиоактивног зрачења с материјом. 25. Примена радиоактивних препарата, регистрација присуства радиоактивности и природни

фон. Мере заштите од радиоактивног зрачења.

11

26. Посета лабораторији за физику на факултету, научноистраживачком институту, електрани, фабрици, кабинету у гимназији, Музеју Николе Тесле...

Поред понуђених садржаја, могу се реализовати и теме за које ученици покажу посебно интересовање или их сами предложе.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА Приликом изради овог програма узете су у обзир примедбе и сугестије наставника физике основне школе, изречене на стручним скуповима и семинарима у оквиру разговора о програмима и настави физике у основној и средњим школама. Оне се могу сажети у следећем: – смањити укупну оптерећеност ученика, – растеретити важећи програм свих садржаја који нису примерени психофизичким могућностима ученика, – „вратити” експеримент у наставу физике, – методски унапредити излагање програмских садржаја и – извршити бољу корелацију редоследа излагања садржаја предмета физика са математиком и предметима других природних наука. На основу примедби наставника физике на важећи програм и вишегодишњег сопственог искуства чланова стручне комисије, стеченог кроз извођење наставе физике у основној и средњој школи и на факултету, стручна комисија је припремила измењени и допуњени програм физике. Он је по садржају, обиму и методском презентовању знатно прилагођенији ученицима основне школе него што је то био претходни програм. Полазна опредељења за конципирање програма физике Приликом израде програма физике доминантну улогу имале су следеће чињенице: – основно образовање је обавезно за целокупну популацију ученика, – код ученика основне школе способност апстрактног мишљења још није довољно развијена, – физика је апстрактна, егзактна и разуђена научна дисциплина чији се закони често исказују у математичкој форми која је ученику основне школе потпуно неприступачна, – у настави физике је запостављен оглед (иако је физика експериментална наука) а лабораторијске вежбе ученици све ређе изводе. Наведене чињенице утицале су на избор програмских садржаја и метода логичког закључивања, као и на увођење једноставних експеримената, тзв. „малих огледа”, који не захтевају скупу и сложену опрему за демонстрирање физичких појава. 1. Избор програмских садржаја Из физике као научне дисциплине одабрани су само они садржаји које на одређеном нивоу могу да усвоје сви ученици основне школе. То су, углавном, садржаји из основа класичне физике, док су у осмом разреду узети и неки садржаји атомске и нуклеарне физике. Обим одабраних програмских садржаја прилагођен је годишњем фонду часова физике у основној школи. Међутим, и усвајањем ових садржаја ученици могу да упознају егзактност физичких закона и разноврсност физичких појава у макросвету, али и у микросвету који није директно доступан нашим чулима. Пошто су макрофизичке појаве очигледније за

12

проучавање, оне доминирају у наставним садржајима шестог и седмог разреда. У осмом разреду, поред њих, дате су и тематске целине у којима се обрађују и неки процеси у микросвету (омотач и језгро атома). 2. Избор метода логичког закључивања Од свих метода логичког закључивања којe се користе у физици као научној дисциплини (индуктивни, дедуктивни, закључивање по аналогији итд.), ученицима основне школе најприступачнији је индуктивни метод (од појединачног ка општем) приликом проналажења и формулисања основних закона физике. Зато програм предвиђа да се у проучавању макрофизичких појава претежно користи индуктивни метод. На овако изабраним поглављима физике може се у потпуности илустровати суштина методологије која се и данас користи у физици и у свим природним наукама у почетној етапи научног истраживања, тј. у процесу сакупљања експерименталних чињеница и на основу њих формулисања основних закона о појавама које треба да се проуче. Ова етапа сазнајног процеса обухвата: посматрање појаве, уочавање битних својстава система на којима се појава одвија, занемаривање мање значајних својстава и параметара система, мерење у циљу проналажења међузависности одабраних величина, планирање нових експеримената ради прецизнијег формулисања физичких закона и сл. Са неким научним резултатима, до којих се дошло дедуктивним путем, треба упознати и ученике старијих разреда, али само на информативном нивоу. Зато програм предвиђа да се нека знања до којих се дошло дедуктивним путем користе за објашњавање одређених физичких процеса у макро и микросвету. 3. Једноставни експерименти Увођење једноставних експеримената за демонстрирање физичких појава има за циљ „враћање” огледа у наставу физике, развијање радозналости и интереса за физику и истраживачки приступ природним наукама. Једноставне експерименте могу да изводе и сами ученици на часу или да их понове код куће, користећи многе предмете и материјале из свакодневног живота. Начин презентовања програма Програмски садржаји доследно су приказани у форми која задовољава основне методичке захтеве наставе физике: Поступност (од простијег ка сложенијем) приликом упознавања нових појмова и формулисању закона. Очигледност приликом излагања наставних садржаја (уз сваку тематску целину побројано је више демонстрационих огледа). Индуктивни приступ (од појединачног ка општем) код увођења основних појмова и закона физике. Повезаност наставних садржаја (хоризонтална и вертикална). Стога, приликом остваривања овог програма било би пожељно да се свака тематска целина обрађује оним редоследом који је назначен у програму. Тиме се омогућује да ученик поступно и лакше усваја нове појмове и спонтано развија способност за логичко мишљење. Програм предвиђа да се унутар сваке веће тематске целине, после поступног и

13

аналитичног излагања појединачних наставних садржаја, кроз систематизацију и обнављање изложеног градива, изврши синтеза битних чињеница и закључака, и да се кроз њихово обнављање омогући да их ученици у потпуности разумеју и трајно усвоје. Поред тога, програм предвиђа да свака тематска целина, почиње обнављањем дела градива из претходног разреда које се односи на.... Тиме се постиже и вертикално повезивање наставних садржаја. Веома је важно да се кроз рад у разреду испоштује овај захтев Програма, јер се тиме наглашава чињеница да су у физици све области међусобно повезане и омогућује ученику да сагледа физику као кохерентну научну дисциплину у којој се почетак проучавања нове појаве наслања на резултате проучавања неких претходних. Уз наслов сваке тематске целине наведен је (у загради) збир три броја. На пример, Светлосне појаве (7+6+2). Прва цифра означава број часова предвиђених за непосредну обраду садржаја тематске целине и извођење демонстрационих огледа, друга цифра одређује број часова за утврђивање тог градива и оцењивање ученика, док трећа цифра означава број часова за извођење лабораторијских вежби. Свака тематска целина разбијена је на више тема које би требало обрађивати оним редоследом који је дат у Програму. Иза текста сваке теме, у загради, наведен је збир две цифре: прва означава оптимални број часова за обраду теме и извођење демонстрационих огледа, а друга даје оптимални број часова за утврђивање садржаја теме. При томе, на пример, збир (1+1) не треба схватити буквално, тј. да се један час користи само за излагање новог садржаја, а следећи час, само за обнављање и утврђивање. Напротив, при обради садржаја скоро сваке теме, на сваком часу део времена посвећује се обнављању градива, а део времена се користи за излагање нових садржаја. Иза назива сваке лабораторијске вежбе налази се, у загради, цифра која означава број часова предвиђених за њено остваривање. Како програм наставе математике за основну школу не обухвата садржаје из векторске алгебре, у оквиру програма физике није предвиђено да се физичке величине, које имају векторску природу (брзина, убрзање, сила итд.), експлицитно третирају као вектори, већ као величине које су једнозначно одређене са три податка: бројном вредношћу, правцем и смером. Основни облици наставе и методичка упутства за њихово извођење Циљеви и задаци наставе физике остварују се кроз следеће основне облике: 1. излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе огледе, 2. решавање квалитативних и квантитативних задатака, 3. лабораторијске вежбе, 4. коришћење и других начина рада који доприносе бољем разумевању садржаја теме (домаћи задаци, читање популарне литературе из историје физике и сл.) и 5. систематско праћење рада сваког појединачног ученика. Веома је важно да наставник током реализовања прва три облика наставе наглашава њихову обједињеност у јединственом циљу: откривање и формулисање закона и њихова примена. У противном, ученик ће стећи утисак да постоје три различите физике: једна се слуша на предавањима, друга се ради кроз рачунске задатке, а трећа се користи у лабораторији. Уз то, уколико још наставник оцењује ученике само на основу писмених вежби, ученик ће с правом закључити: У школи је важна само она физика која се ради кроз рачунске задатке. Нажалост, често се дешава да ученици основне и средње школе о физици као наставној дисциплини стекну управо такав утисак.

14

Да би се циљеви и задаци наставе физике остварили у целини, неопходно је да ученици активно учествују у свим облицима наставног процеса. Имајући у виду да сваки од наведених облика наставе има своје специфичности у процесу остваривања, то су и методичка упутства прилагођена овим специфичностима. Методска упутства за предавања Како се уз сваку тематску целину примењују демонстрациони огледи, ученици ће спонтано пратити ток посматране појаве, а наставник је дужан да подстакне ученика да својим речима, на основу сопственог расуђивања, опише појаву коју посматра. После тога наставник, користећи прецизни језик физике, дефинише нове појмове (величине) и речима формулише закон појаве. Када се реализују све етапе у излагању садржаја теме (оглед, учеников опис појаве, дефинисање појмова и формулисање закона), прелази се, ако је могуће, на презентовање закона у математичкој форми. Оваквим начином излагања садржаја теме наставник помаже ученику да потпуније разуме физичке појаве, трајније запамти усвојено градиво и у други план потисне формализовање усвојеног знања. Ако се инсистира само на математичкој форми закона, долази се некада до бесмислених закључака. На пример, други Њутнов закон механике F = ma ученик може да напише и у облику m = F/a. С математичке тачке гледишта, то је потпуно коректно. Међутим, ако се ова формула искаже речима: Маса тела директно је сразмерна сили која делује на тело, а обрнуто сразмерна убрзању тела, тврђење је с аспекта математике тачно, али је с аспекта физике потпуно погрешно. Велики физичари, Ајнштајн на пример, наглашавали су да у макросвету који нас окружује свака новооткривена истина или закон прво је формулисана речима, па тек затим приказана у математичкој форми. Човек, наиме, своје мисли исказује речима, а не формулама. Мајкл Фарадеј, један од највећих експерименталних физичара, у свом лабораторијском дневнику није записао ни једну једину формулу, али је зато сва своја открића формулисао прецизним језиком физике. Ти закони (закон електромагнетне индукције, закони електролизе) и данас се исказују у таквој форми, иако их је Фарадеј открио још пре 180 година. Методска упутства за решавање рачунских задатака У поступку решавања квантитативних (рачунских) задатака из физике, у задатку прво треба на прави начин сагледати и разумети захтеве и физичке садржаје, па тек после тога прећи на математичко формулисање и израчунавање. Наиме, решавање задатака одвија се кроз три етапе: физичка анализа задатка, математичко израчунавање и дискусија резултата. У првој етапи уочавају се физичке појаве на које се односи задатак, а затим се набрајају и речима исказују закони по којима се појаве одвијају. У другој етапи се, на основу математичке форме закона, израчунава вредност тражене величине. У трећој етапи тражи се физичко тумачење добијеног резултата. Ако се, на пример, применом Џуловог закона издвоје различите количине топлоте на паралелно везаним отпорницима, треба протумачити зашто се на отпорнику мањег отпора ослобађа већа количина топлоте. Тек ако се од ученика добије коректан одговор, наставник може да буде сигуран да је са својим ученицима задатак решавао на прави начин.

15

Методска упутства за извоёење лабораторијских вежби Лабораторијске вежбе чине саставни део редовне наставе и организују се на следећи начин: ученици сваког одељења деле се у две групе, тако да свака група има свој термин за лабораторијску вежбу. Опрема за сваку лабораторијску вежбу умножена је у више комплета, што омогућава да на једној вежби (радном месту) раде два до три ученика. Вежбе се раде фронтално. Час експерименталних вежби састоји се из уводног дела, мерења и записивања резултата мерења. У уводном делу часа наставник: – обнавља делове градива који су обрађени на часовима предавања, а односе се на дату вежбу (дефиниција величине која се одређује и метод који се користи да би се величина одредила), – обраћа пажњу на чињеницу да свако мерење прати одговарајућа грешка и указује на њене могуће изворе, – упознаје ученике с мерним инструментима и обучава их да пажљиво рукују лабораторијским инвентаром, – указује ученицима на мере предострожности којих се морају придржавати ради сопствене сигурности, приликом руковања апаратима, електричним изворима, разним уређајима и сл. Док ученици врше мерења, наставник активно прати њихов рад, дискретно их надгледа и, кад затреба, објашњава и помаже. При уношењу резултата мерења у ђачку свеску, процену грешке треба вршити само за директно мерене величине (дужину, време, електричну струју, електрични напон и сл.), а не и за величине које се посредно одређују (електрични отпор одређен применом Омовог закона). Процену грешке посредно одређене величине наставник може да изводи у оквиру додатне наставе. Ако наставник добро организује рад у лабораторији, ученици ће се овом облику наставе највише радовати. Методска упутства за друге облике рада Један од облика рада са ученицима су домаћи задаци. Наставник планира домаће задатке у својој редовној припреми за час. Приликом одабира задатака, неопходно је тежину задатка прилагодити могућностима просечног ученика и дати само оне задатке које ученици могу да реше без туђе помоћи. Домаћи задаци односе се на градиво које је обрађено непосредно на часу (1-2 задатка) и на повезивање овог градива са претходним (1 задатак). Анализа решених задатака врши се на првом следећем часу, како би ученици добили повратну информацију о успешности свог самосталног рада и на тај начин утврдили грешку у изради и отклонили нејасно и ненаучено. Праћење рада ученика Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидну контролу његових усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: демонстрационих огледа, предавања, решавања квантитативних и квалитативних задатака и лабораторијских вежби. Оцењивање ученика само на основу резултата које је он постигао на писменим вежбама непримерено је ученичком узрасту и физици као научној дисциплини.

16

Недопустиво је да наставник од ученика, који први пут изучава физику, тражи само формално знање, уместо да га подстиче на размишљање и логичко закључивање. Ученик се кроз усмене одговоре навикава да користи прецизну терминологију, развија способност да своје мисли јасно и течно формулише и не доживљава физику као научну дисциплину у којој су једино формуле важне. Будући да је програм, како по садржају тако и по обиму, прилагођен психофизичким могућностима ученика основне школе, сталним обнављањем најважнијих делова из целокупног градива постиже се да стечено знање буде трајније и да ученик боље уочава повезаност различитих области физике. Истовремено се обезбеђује да ученик по завршетку основне школе овлада основним појмовима и законима физике, да познаје логику и методологију која се користи у физици приликом проучавања физичких појава у природи и да их примењује у свакодневном животу. Додатна и допунска настава Додатна настава из физике организује се у осмом разреду са по једним часом недељно. Програмски садржаји ове наставе обухватају:

– изабране садржаје из редовне наставе који се сада обрађују комплексније (користи се и дедуктивни приступ физичким појавама, раде се тежи задаци, изводе се прецизнија мерења на сложенијим апаратима итд.) и

– нове садржаје, који се наслањају на програм редовне наставе, али се односе на сложеније физичке појаве или на појаве за које су ученици показали посебан интерес.

Редослед тематских садржаја у додатној настави прати редослед одговарајућих садржаја у редовној настави. Уколико у школи тренутно не постоје технички услови за остваривање неких тематских садржаја додатне наставе, наставник бира оне садржаје који могу да се остваре. Поред понуђених садржаја, могу се реализовати и теме за које ученици покажу посебно интересовање или их сами предложе. Корисно је да наставник позове истакнуте стручњаке да у оквиру додатне наставе одрже популарна предавања. Допунска настава се такође организује са по једним часом недељно. Њу похађају ученици који у редовној настави нису успешно савладали одрђене наставне садржаје. Циљ допунске наставе је да ученик, уз додатну помоћ наставника, стекне минимум основних знања из садржаја које предвиђа програм физике у основној школи. Слободне активности ученика, који су посебно заинтересовани за физику, могу се организовати кроз разне секције младих физичара. Основна знања и умења ученика на крају осмог разреда Знати и разумети У оквиру функционалне писмености:

– приказивати релације једноставним формулама и графиком и знати да користи дијаграм и скицу (на нивоу узрасних могућности),

– разумети улогу модела и експеримента у приказивању физичких појава, процеса и закона,

– разумети и знати основне законе одржања (масе, енергије, наелектрисања..) и њихов значај,

– разумети улогу експеримента, доказа и креативне мисли у развоју научних идеја,

17

– разумети настајање и значај научних открића у физици, као и допринос неких научника,

– примењивати стечена знања и вештине из математике и физикe. У оквиру разумевања појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона:

– знати и разумети да физика проучава основне законе по којима се дешавају све појаве,

– знати да је физика експериментална наука и да се појаве описују законима и одговарајућим физичким величинама које се могу мерити,

– разумети и уочавати да је узајамно деловање тела (механичко, гравитационо, електрично, магнетно) узрок промена и појава у природи и препознати узрок конкретне промене или појаве,

– објашњавати промене, појаве и процесе у природи користећи научне појмове, – разумети различите врсте кретања и знати да опише транслаторно, осцилаторно и

таласно кретање, – знати природу видљиве светлости, њена својства и значај за живи свет, – разумети да су макроскопске појаве условљене различитим нивоима структуре на

микронивоу (атом, јон, молекул), – разликовати живу од неживе природе и схватити њихову међусобну условљеност и

променљивост у времену и простору, – разумети гравитацију и њен утицај на кретање тела, појаве и процесе на Земљи и у

Сунчевом систему, – разумети повезаност кретања са силом и енергијом, – разумети својства статичког наелектрисања и једносмерне електричне струје, – разумети да се магнетна својства испољавају кроз интеракцију магнета и неких

других објеката посредством магнетног поља (тела од гвожђа, проводник са струјом и магнетно поље Земље),

– знати својства топлоте и звука, – упознати радиоактивност као природну појаву,

У оквиру развијања способности за активно стицање знања о физичким појавама кроз једноставна истраживање:

– одлучивати о избору опреме и технике рада, – користити усмена и писмена упутства за извођење огледа и лабораторијских

вежби, – знати да опише речима и сликом поступке и кораке у истраживању, – изражавати физичке величине у јединицама Међународног система јединица (SI), – објашњавати податке прикупљене посматрањем и мерењима, изводити закључке и

процењивати њихову сагласност са предвиђањима, – процењивати грешке мерених физичких величина (средња вредност и апсолутна

грешка), – знати да коришћењем одговарајућих мерних инструмената измери и израчуна

физичке величине: температуру, период осциловања клатна, струју, напон, електрични отпор.

У оквиру развијања логичког и апстрактног мишљења: – уочавати узрочно-последичне везе између неких физичких појава и односе између

физичких величина, – познавати логичке процедуре и владати њима, – користити различите начине за решавање проблем-ситуација,

18

– разликовати чињенице и теорију од њихових интерпретација и личног искуства, – резимирати и изводити закључке.

У оквиру развијања радозналости и самосталности: – постављати питања и показивати иницијативу у тражењу одговора, – тражити информације из различитих области и различитих извора.

У оквиру развијања способности за примену знања из физике: – знати да примени стечена знања у свакодневним школским и ваншколским

ситуацијама, – знати да препозна физичке процесе и законе у другим научним дисциплинама (нпр.

метеорологија, географија, астрономија...), – схватити да су знања из физике условила технолошки напредак.

Умети У оквиру развијања функционалне писмености:

– умети да се јасно изрази речима, сликом, табелом и да се користи језиком математике и физике,

– да прецизно, концизно и јасно изрази своје мишљење и закључке, – користити различите изворе информација (уџбеник, приручник, популарну научну

литературу, интернет...), – користити у физици своју информатичку писменост.

У оквиру развијања способности за активно стицање знања о природним појавама кроз истраживање:

– осмислити и поставити једноставан експеримент, – прикупити податке посматрањем, мерењем и др. – изводити једноставне експерименте, – имати развијене мануелне вештине за руковање прибором, мерним инструментима и

материјалом, – описати и приказати (табеларно, графички) добијене податке, – имати критички став према изворима информација и њиховој употреби – изабрати и користити одговарајуће мерне јединице, у зависности од врсте и

величине објекта мерења и одабрати и користити одговарајући прибор за мерење, – оценити резултат независно од мерења и рачунања, – процењивати и проверавати смисленост резултата мерења и рачунања.

У оквиру развијања логичког и апстрактног мишљења: – користити различите приступе у разумевању и представљању проблем-ситуација и

разликовати битне од небитних информација, – планирати и реализовати једноставна истраживања, формулисати питања, тражити

одговоре и изводити логичке закључке, – извести на основу примера (из уџбеника, оних које наводи наставник, приказаних

демонстрационих огледа, примера из окружења...) одговарајући закључак. У оквиру развијања самосталности и способности за рад у групи:

– саслушати друге, самостално исказивати своје идеје и у тиму размењивати знања и искуства,

– активно учествовати у процесу учења, – своје ставове бранити чињеницама и примерима и – одговорно преузимати обавезе и бити спреман за њихово испуњење.

19

4. OБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА ФИЗИКА

Образовни стандарди за Физику су дефинисани за следеће области: 1. СИЛЕ 2. КРЕТАЊЕ 3. ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА 4. МЕРЕЊЕ 5. ТОПЛОТА И ЕНЕРГИЈА 6. МАТЕМАТИЧКЕ ОСНОВЕ ФИЗИКЕ 7. ЕКСПЕРИМЕНТ

За један број исказа, нпр. оних који су повезани са вештинама мерења, постоји само индиректна потврда у резултатима испитивања, због тога што коришћени инструменти испитивања нису имали могућности да такве вештине измере. Ипак, они су укључени у стандарде зато што су те компетенције препознате као битне.

1. ОСНОВНИ НИВО

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу. 1.1. СИЛЕ У области СИЛЕ ученик/ученица:

ФИ.1.1.1. уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно ФИ.1.1.2. уме да препозна смер деловања магнетне и електростатичке силе ФИ.1.1.3. разуме принцип спојених судова

1.2. КРЕТАЊЕ У области КРЕТАЊЕ ученик/ученица:

ФИ.1.2.1. уме да препозна врсту кретања према облику путање ФИ.1.2.2. уме да препозна равномерно кретање ФИ.1.2.3. уме да израчуна средњу брзину, пређени пут или протекло време ако су му познате друге две величине

1.3. ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА У области ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА ученик/ученица:

ФИ.1.3.1. уме да препозна да струја тече само кроз проводне материјале ФИ.1.3.2. уме да препозна магнетне ефекте електричне струје

1.4. МЕРЕЊЕ У области МЕРЕЊЕ ученик/ученица:

ФИ.1.4.1. уме да чита мерну скалу и зна да одреди вредност најмањег подеока ФИ.1.4.2. уме да препозна мерила и инструменте за мерење дужине, масе, запремине, температуре и времена ФИ.1.4.3. зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време ФИ.1.4.4. уме да препозна јединице за брзину ФИ.1.4.5. зна основна правила мерења, нпр. нула ваге, хоризонтални положај, затегнута мерна трака ФИ.1.4.6. зна да мери дужину, масу, запремину, температуру и време

20

1.5. ЕНЕРГИЈА И ТОПЛОТА У области ЕНЕРГИЈА И ТОПЛОТА ученик/ученица:

ФИ.1.5.1. зна да агрегатно стање тела зависи од његове температуре ФИ.1.5.2. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела

1.7. ЕКСПЕРИМЕНТ У области ЕКСПЕРИМЕНТ ученик/ученица:

ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ.1.7.2. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији

2. СРЕДЊИ НИВО Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем нивоу. 2.1. СИЛЕ У области СИЛЕ ученик/ученица:

ФИ.2.1.1. уме да препозна еластичну силу, силу потиска и особине инерције ФИ.2.1.2. зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска ФИ.2.1.3. уме да препозна када је полуга у стању равнотеже ФИ.2.1.4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања ФИ.2.1.5. разуме и примењује концепт густине ФИ.2.1.6. зна да хидростатички притисак зависи од висине стуба флуида


ФИ.2.2.1. уме да препозна убрзано кретање ФИ.2.2.2. зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују ФИ.2.2.3. уме да препозна основне појмове који описују осцилаторно кретање


ФИ.2.3.1. зна да разликује електричне проводнике и изолаторе ФИ.2.3.2. зна називе основних елемената електричног кола ФИ.2.3.3. уме да препозна да ли су извори напона везани редно или паралелно ФИ.2.3.4. уме да израчуна отпор, јачину струје или напон ако су му познате друге две величине ФИ.2.3.5. уме да препозна топлотне ефекте електричне струје ФИ.2.3.6. разуме појмове енергије и снаге електричне струје

2.4. МЕРЕЊЕ У области МЕРЕЊЕ ученик/ученица:

ФИ.2.4.1. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке ФИ.2.4.2. уме да препозна дозвољене јединице мере изван SI, нпр. литар или тону ФИ.2.4.3. уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу, нпр. километре у метре ФИ.2.4.4. зна када мерења понављамо више пута


ФИ.2.5.1. зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно висине на којој се тело налази

21

ФИ.2.5.2. уме да препозна појаве код којих се електрична енергија троши на механички рад ФИ.2.5.3. уме да препозна појмове рада и снаге ФИ.2.5.4. зна да унутрашња енергија зависи од температуре ФИ.2.5.5. зна да запремина тела зависи од температуре

2.6. МАТЕМАТИЧКЕ ОСНОВЕ ФИЗИКЕ У области МАТЕМАТИЧКЕ ОСНОВЕ ФИЗИКЕ ученик/ученица:

ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ.2.6.2. уме да препозна векторске физичке величине, нпр. брзину и силу ФИ.2.6.3. уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина


ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ.2.7.2. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ.2.7.3. уме да реализује експеримент по упутству

3. НАПРЕДНИ НИВО Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу. 3.1. СИЛЕ У области СИЛЕ ученик/ученица:

ФИ.3.1.1. разуме и примењује услове равнотеже полуге ФИ.3.1.2. зна какав је однос сила које делују на тело које мирује или се равномерно креће ФИ.3.1.3. зна шта је притисак чврстих тела и од чега зависи ФИ.3.1.4. разуме и примењује концепт притиска у флуидима


ФИ.3.2.1. уме да примени односе између физичких величина које описују равномерно променљиво праволинијско кретање ФИ.3.2.2. уме да примени односе између физичких величина које описују осцилаторно кретање ФИ.3.2.3. зна како се мењају положај и брзина при осцилаторном кретању ФИ.3.2.4. зна основне физичке величине које описују таласно кретање ФИ.3.2.5. уме да препозна основне особине звука и светлости ФИ.3.2.6. зна како се прелама и одбија светлост


ФИ.3.3.1. зна како се везују отпорници и инструменти у електричном колу 3.4. МЕРЕЊЕ У области МЕРЕЊЕ ученик/ученица:

ФИ.3.4.1. уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће јединице SI система ФИ.3.4.2. уме да мери јачину струје и напон у електричном колу ФИ.3.4.3. зна шта је грешка мерења

22


ФИ.3.5.1. разуме да се укупна механичка енергија тела при слободном паду одржава ФИ.3.5.2. уме да препозна карактеристичне процесе и термине који описују промене агрегатних стања


ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ.3.7.2. уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или

експериментом

23

5. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА У РАДУ СА ДЕЦОМ СА СМЕТЊАМА У НАПРЕДОВАЊУ У РЕДОВНОЈ ШКОЛИ1

ПOРEMEЋAJИ AУTИСTИЧКOГ СПEКTРA

OПШTE КAРAКTEРИСTИКE

Aутизaм je рaзвojни пoрeмeћaj кojи сe испoљaвa дo трeћe гoдинe живoтa. Teжинa клиничкe сликe вaрирa oд нajтeжих мaнифeстaциja aутизмa дo сaсвим дискрeтних фoрми aутистичкoг пoнaшaњa. Зaтo и гoвoримo o пoрeмeћajимa aутистичкoг спeктрa. Ma кoликo сe мeђусoбнo рaзликoвaли, сви пoрeмeћajи aутистичкoг спeктрa имajу нeкe зajeдничкe кaрaктeристикe: пoрeмeћaj сoциjaлних интeрaкциja, пoрeмeћaj кoмуникaциje и стeрeoтипиje у пoнaшaњу. ПOРEMEЋAJ СOЦИJAЛНИХ ИНTEРAКЦИJA Дeцa сa aутизмoм чeстo нeмajу пoтрeбу дa oствaрe кoнтaкт сa другим oсoбaмa или сe, пaк, сoциjaлни кoнтaкт oствaруje сaмo дa би сe зaдoвoљилe влaститe пoтрeбe. Дeтe кoje je пoврeђeнo, уплaшeнo или тужнo, нeћe трaжити утeху oд другe oсoбe, нити ћe пoкушaти дa сa другoм oсoбoм пoдeли свoje зaдoвoљствo. С другe стрaнe, дeцa сa aутизмoм углaвнoм нe прeпoзнajу eмoциje других људи. Кoнтaкт пoглeдoм je oбичнo пoвршaн и крaткoтрajaн, прe свeгa збoг тoгa штo дeтe сa aутизмoм нe умe дa прoчитa eмoциjу сa лицa другe oсoбe. Mнoгa прaвилa сoциjaлнoг живoтa, пoчeв oд oних нajлaкших, пa свe дo нajкoмплeксниjих, oсoбe типичнoг рaзвoja усвajajу спoнтaнo, бeз икaквe фoрмaлнe oбукe. Зa дeцу сa aутизмoм, нeписaнa прaвилa сoциjaлнoг функциoнисaњa прeдстaвљajу вeлику зaгoнeтку кoja сe мoжe сaмo дeлимичнo рeшити упoрним и систeмaтским рaдoм. ПOРEMEЋAJ КOMУНИКAЦИJE Нeкa дeцa сa aутизмoм уoпштe нe гoвoрe. Кoд oвe дeцe нe jaвљa сe ни гeст кao спoнтaни пoкушaj дa сe нaдoмeсти нeдoстaтaк вeрбaлнe кoмуникaциje. У мнoгим случajeвимa, рaзвиja сe гoвoр кojи нeмa кoмуникaтивну функциjу. Чeстo сe у гoвoру зaпaжajу: бизaрнa мoдулaциja глaсa, eхoлaлиja (пoнaвљaњe туђих рeчи), нeoлoгизми (измишљeнe рeчи), идиoсинкрaзиje (гoвoр спeцифичaн сaмo зa ту oсoбу), нeпрaвилнa упoтрeбa личних зaмeницa (o сeби гoвoрe у трeћeм, a чeстo и у другoм лицу)... Изрaзити су пoрeмeћajи прaгмaтикe, чaк и кoд дeцe сa висoкoфункциoнaлним aутизмoм, кoja имajу рaзвиjeну вeрбaлну кoмуникaциjу. Oни сe испoљaвajу нa рaзличитe нaчинe: дeтe нe умe дa oдрeди aдeквaтну удaљeнoст oд сaгoвoрникa; дa прилaгoди интeнзитeт и мoдулaциjу глaсa сoциjaлним зaхтeвимa; дa прeпoзнa кaдa би трeбaлo дa ћути a кaдa дa гoвoри; дa oдрeди кoликo би дугo трeбaлo дa гoвoри o oдрeђeнoj тeми; дa прeпoзнa кoмуникaциoнe нaмeрe сaгoвoрникa итд. Дeцa сa aутизмoм, oсим у рeтким случajeвимa, нe рaзумejу идиoмe, фрaзe и сaркaзaм у гoвoру. Њихoвo рaзумeвaњe гoвoрa je буквaлнo.

1 Из приручника за наставнике Индивидуализација у раду са децом са сметњама у напредовању у редовној школи проф. др Ненада Глумбића и Љиљане Вдовић, Едука, Београд, 2012.

24

СTEРEOTИПИJE У ПOНAШAЊУ Дeцa сa aутизмoм чeстo су зaoкупљeнa бojoм, мирисoм, тeкстурoм, вибрaциjoм и другим кaрaктeристикaмa прeдмeтa кojи су нeбитни зa њихoвo функциoнисaњe. Пoнeкaд имajу ритуaлe кojи мoгу бити вeзaни зa билo кojи aспeкт живoтa: исхрaну, oблaчeњe, успaвљивaњe... Углaвнoм имajу oтпoр прeмa прoмeнaмa. Mнoгa дeцa сa aутизмoм имajу стeрeoтипнe пoкрeтe тeлoм или дeлoвимa тeлa (лeпршaњe рукaмa, клaћeњe, љуљaњe, увртaњe прстиjу, хoд нa врхoвимa прстиjу итд). Дeцa сa висoкoфункциoнaлним aутизмoм мoгу имaти ускa, oгрaничeнa и нeoбичнa интeрeсoвaњa. Taкo сe дeшaвa дa учeник нижих рaзрeдa oснoвнe шкoлe oдличнo пoзнaje вoзoвe, пилoнe или нeкe врстe живoтињa, a дa при тoмe имa oтпoр прeмa вeћини нaстaвних сaдржaja кojи сe oбрaђуjу у шкoли. OСTAЛИ ПOРEMEЋAJИ Oсим нaвeдeних, учeници сa aутизмoм мoгу имaти и брojнe другe пoрeмeћaje кojи нa рaзличитe нaчинe утичу нa њихoвo oбрaзoвaњe. Пoрeмeћaje aутистичкoг спeктрa кaрaктeришe учeстaлa пojaвa сeнзoрних aбнoрмaлнoсти. Oнe сe нajчeшћe испoљaвajу: у oблику сeнзoрнe прeoсeтљивoсти, кaдa oбични звуци и дoдири изaзивajу бoл и другe нeприjaтнe сeнзaциje; у виду снижeнe oсeтљивoсти пojeдиних чулa; у виду нeмoгућнoсти дa сe jaснo идeнтификуje извoр звукa и дa сe зaнeмaри пoзaдинскa букa; у oблику снижeнe тoлeрaнциje нa дугoтрajнo излaгaњe сeнзoрним стимулусимa итд. Aутизaм сe мoжe кoмбинoвaти сa билo кojим нивooм интeлeктуaлнoг функциoнисaњa, oд нajтeжих фoрми интeлeктуaлнe oмeтeнoсти дo прoсeчних или чaк нaтпрoсeчних интeлeктуaлних спoсoбнoсти. Кoд дeцe сa aутизмoм и тeжим oблицимa интeлeктуaлнe oмeтeнoсти мoжe сe oчeкивaти и нe тaкo рeткa пojaвa eпилeптичних нaпaдa кojи су изузeтнo рeтки кoд дeцe сa висoкoфункциoнaлним aутизмoм.

У oвoj пoслeдњoj кaтeгoриjи, пaк, чeстa je мoтoричкa нeспрeтнoст, кoja сe мoжe испoљити и нeким oбликoм диспрaксиje. Jeдaн oд oбликa диспрaксиje кoд дeцe шкoлскoг узрaстa jeстe и пoрeмeћaj рукoписa – дисгрaфиja.

ПEДAГOШКE ИMПЛИКAЦИJE

Нa oснoву дoбрoг пoзнaвaњa прирoдe aутистичкoг пoрeмeћaja, мoгућe je oсмислити

извeснa упутствa зa oбрaзoвнo-вaспитни рaд сa oвoм пoпулaциjoм. Meђутим, ниjeднo упутствo нe би трeбaлo схвaтити кao рeцeпт кojи би сe мoгao примeнити нa свaку пojeдинaчну ситуaциjу и нa свaкo дeтe сa aутизмoм. Нaстaвницимa сe сaвeтуje дa пaжљивo прoчитajу oпштa упутствa зa прилaгoђaвaњe oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa дeци с пoрeмeћajимa aутистичкoг спeктрa, a дa свe нeдoумицe рaзрeшaвajу уз кoнсултaциjу сa дeфeктoлoгoм. 1. Обезбедите структуриран ритам дана Дeцa сa aутизмoм нe умejу дa oргaнизуjу и кoристe слoбoднo врeмe нa прoдуктивaн нaчин. Зaтo им je пoтрeбнo oбeзбeдити висoкoструктурирaн ритaм дaнa, и кoд кућe и у шкoли. Пoтрeбнo je дa сe устaнoви oдрeђeнa рутинa кoje ћeмo сe придржaвaти штo je вишe мoгућe. Jeднoм устaнoвљeнa рутинa пружa дeтeту сa aутизмoм утeху и сигурнoст.

25

2. Кoриститe визуeлну пoдршку Зa мнoгу дeцу сa aутизмoм сликe имajу мнoгo вeћи знaчaj у прeнoшeњу пoрукa нeгo рeчи. Зaтo кoриститe визуeлну пoдршку кaд гoд je тo мoгућe. Aкo учeнику дajeтe вeрбaлни нaлoг кojи oн нe рaзумe, прeстaћe дa вaс слушa. Сликa ћe му пoмoћи дa oстaнe у кoнтaкту сa вaмa. Пoтрeбнo je, нaрaвнo, дa дeтe рaзумe знaчeњe oдрeђeнe сликe. Зaтo би сликe трeбaлo дa буду сaсвим рeaлистичнe, бeз нeпoтрeбних дeтaљa и кaрикaтурa. Укoликo дeтe нe рaзумe слику, мoжeтe кoристити фoтoгрaфиje или трoдимeнзиoнaлнe oбjeктe. Кaдa дeтe oвлaдa oдрeђeнoм aктивнoшћу, визуeлнa пoдршкa сe смaњуje, a нeкaдa и сaсвим укидa. Визуeлнa пoдршкa je пoсeбнo знaчajнa приликoм ствaрaњa рaспoрeдa. 3. Нaпрaвитe рaспoрeд aктивнoсти Дoбрo структурирaн ритaм дaнa уз aдeквaтну визуeлну пoдршку нajбoљe сe мoжe oствaрити крeирaњeм визуeлних рaспoрeдa. Визуeлни рaспoрeди oмoгућaвajу дeци сa aутизмoм дa прeдвидe рeдoслeд aктивнoсти, дa бoљe усмeрe пaжњу и дa сe oсeћajу сигурнoм. Нajбoљe би билo дa сe нaпрaви jeдaн oпшти визуeлни рaспoрeд, кojи би служиo зa структурирaњe aктивнoсти у тoку jeднoг шкoлскoг дaнa, и низ спeцифичних визуeлних рaспoрeдa кojи сe oднoсe нa кoнкрeтнe aктивнoсти у тoку jeднoг шкoлскoг чaсa или нeкe вaннaстaвнe aктивнoсти. Кaкo дa нaпрaвимo oпшти визуeлни рaспoрeд? Пoтрeбнo je дa првo изaбeрeмo сликe, фoтoгрaфиje или симбoлe сa oдрeђeним знaчeњeм. Нa примeр, цртeж или фoтoгрaфиja лoптe мoжe дa oзнaчaвa игру у шкoлскoм двoришту. Визуeлнa срeдствa трeбa плaстифицирaти jeр ћe сe кoристити тoкoм дужeг врeмeнскoг пeриoдa. Дeтe трeбa дa нaучи знaчeњe oдрeђeнoг симбoлa. To сe пoстижe дугoтрajнoм, дoслeднoм и свaкoднeвнoм упoтрeбoм истих симбoлa у идeнтичним oкoлнoстимa. Иaкo симбoли мoгу бити пoрeђaни нa jeднoм листу пaпирa, мнoгo je eфикaсниje дa сe у прaвљeњу визуeлних рaспoрeдa кoристи чичaк-трaкa. Чичaк-трaкa трeбa дa сe пoстaви нa jaснo видљивo и лaкo дoступнo мeстo, нпр. нa унутрaшњу стрaну врaтa учиoницe. Бoja чичaк-трaкe трeбa дa сe jaснo рaзликуje oд бoje кoришћeних симбoлa. Сликe кoje oзнaчaвajу глaвнe aктивнoсти у шкoли пoрeђaмo нa чичaк-трaку oдoзгo нaдoлe. Нпр. мoжeмo имaти слику кoja сe oднoси нa чaс мaтeмaтикe, зaтим слику кoja oзнaчaвa мaли oдмoр, слику кoja сe oднoси нa чaс мaтeрњeг jeзикa, слику зa aктивнoст у шкoлскoм двoришту итд. Испoд свaкe сликe трeбa дa будe и слoвимa нaзнaчeнa aктивнoст. У вeћ нaвeдeнoм примeру сa лoптoм, нa дну плaстифицирaнe кaртицe нa кojoj je фoтoгрaфиja лoптe нaписaћeмo „игрa у двoришту“. Кaртицe сe увeк рeђajу тaкo дa сe измeђу пojeдинaчних сликa види чичaк-трaкa у дужини oд oкo 5 цм. Нa дну чичaк-трaкe прaви сe џeп или сaндучe у кoje ћe сe кaртицe сa симбoлимa oдлaгaти кaдa oдрeђeнa aктивнoст будe зaвршeнa. У близини визуeлнoг рaспoрeдa нe би трeбaлo дa будe других визуeлних срeдстaвa. Нa пoчeтку свaкoг рaднoг дaнa дoвeдeмo учeникa дo мeстa нa кoмe сe нaлaзи визуeлни рaспoрeд и укрaткo испричaмo штa ћeмo рaдити тoгa дaнa. Зaдржимo сe нa првoj кaртици и кaжeмo штa тa кaртицa прeдстaвљa. Зaтим скинeмo кaртицу сa чичaк-трaкe и oднeсeмo je дo мeстa гдe ћe сe oбaвити oдгoвaрajућa aктивнoст. Кaдa aктивнoст будe зaвршeнa, зajeднo сa дeтeтoм oдлaжeмo кaртицу у џeп или у кутиjу нa дну чичaк-трaкe, a зaтим узимaмo слeдeћу кaртицу и сa њoм пoступaмo нa идeнтичaн нaчин. Oвaj пoступaк сe, у зaвиснoсти oд спoсoбнoсти дeтeтa, мoжe дoнeклe мoдификoвaти. Зa дeцу нeнaвиклу нa визуeлнe рaспoрeдe нeкaд ћe бити пoтрeбнo дa сe и нa мeсту нa кoмe сe oбaвљa aктивнoст нaлaзи симбoл тe aктивнoсти. С другe стрaнe, дeци кoja су извeжбaнa у

26

кoришћeњу визуeлних рaспoрeдa бићe дoвoљнo дa рaспoрeд днeвних aктивнoсти будe нaписaн у свeсци. Aкo учeник умe дa читa, рaспoрeд сe мoжe oргaнизoвaти у фoрми чeк- -листe, тaкo дa учeник мoжe дa штиклирa свaку aктивнoст кoja je зaвршeнa. Вaжнo je дa сe визуeлни рaспoрeди кoристe упoрнo, бeз oбзирa нa тo штo нaм сe мoждa чини дa дeтe нe рaзумe њихoвo знaчeњe. Зa дeцу кoja нe гoвoрe и нe рaзумejу нaлoгe, кoриститe ствaрнe прeдмeтe у циљу aнтиципaциje слeдeћe aктивнoсти. Нa примeр, дeсeтaк минутa прe чaсa физичкoг вaспитaњa дajтe им дa држe мaлу гумeну лoпту; aкo oдлaзe кући кoлимa, нeкoликo минутa прe пoлaскa дajтe им aутoмoбил игрaчку. Пoнaвљajтe oвe aктивнoсти свaкoднeвнo кoристeћи увeк истe прeдмeтe. Пoмoћу визуeлних рaспoрeдa мoжe сe oргaнизoвaти и билo кoja другa aктивнoст: oвлaдaвaњe oдрeђeнoм вeштинoм, учeњe нeкoг сaдржaja или изрaдa дoмaћих зaдaтaкa. Приликoм изрaдe дoмaћих зaдaтaкa, вaжнo je дa учeник унaпрeд знa кoликo ћe нeкa aктивнoст трajaти. Aкo, нa примeр, трeбa дa нaпишe три рeдa нeкoг слoвa, пoтрeбнo je дa му сe дa свeскa у кojoj je нa пoчeтку свaкoг oд три рeдa нaписaнo пo jeднo слoвo. Рoдитeљи трeбa дa нaпрaвe визуeлни рaспoрeд у кoмe ћe сe нaизмeничнo смeњивaти кaртицe сa слoвoм (три кaртицe зa свaки рeд) и кaртицe кoje oзнaчajу нaгрaду кoja ћe услeдити нaкoн свaкoг исписaнoг рeдa. 4. Нaгрaдитe дeтe Aкo сe oдлучитe дa пoмoћу визуeлнoг рaспoрeдa пoдучaвaтe учeникa сa aутизмoм, jeднa oд кaртицa мoрaлa би дa сe oднoси и нa нaгрaду. Нaгрaдa сe дoбиja кao рeзултaт успeшнo извeдeних aктивнoсти. Oнa сe мoжe кoристити и зa пoткрeпљивaњe сoциjaлнo пoжeљнoг пoнaшaњa. У избoру нaгрaдe рукoвoдимo сe жeљaмa сaмoг дeтeтa. Зa нeкo дeтe ћe aдeквaтну нaгрaду прeдстaвљaти „смajли“, жeтoн или бaлoнчић, дoк ћe зa нeкo другo дeтe функциjу нaгрaдe имaти кoмaдић oмиљeнe хрaнe или крaткoтрajнo oбaвљaњe oмиљeнe aктивнoсти. 5. Гoвoритe кoнкрeтнo и jaснo Гoвoритe jaснo. Нe кoриститe сувишнe рeчи. Умeстo дa кaжeтe: „Дaнaс je приличнo хлaднo. Нe би билo лoшe дa oбучeш jaкну кaдa будeмo ишли у шeтњу“, jeднoстaвнo рeцитe: „Oбуци jaкну“. Питajтe учeникa штa стe рeкли дa бистe прoвeрили дa ли вaс je рaзумeo. Нeмojтe кoристити идиoмe. Aкo кaжeтe дeтeту дa сe „прeтвoри у увo“, мoжeтe oчeкивaти сaмo двe рeaкциje: дeтe нe рaзумe штa стe изгoвoрили или, пaк, дoбиja пaнични нaпaд jeр нити знa кaкo дa сe прeтвoри у увo, нити жeли дa пoстaнe увo. Избeгaвajтe ирoниjу и сaркaзaм. Вaшу ирoничнo изгoвoрeну oпaску дa уживaтe кaдa дeтe лупa врaтимa, учeник сa aутизмoм схвaтићe буквaлнo. Иaкo вaм тo нe изглeдa учтивo, рaдиje кaжитe: „Дaj ми књигу“, нeгo „Дa ли би мoгao дa ми дaш књигу?“ Aкo вaш нaлoг ниje eксплицитaн, дeтe сa aутизмoм пoмислићe дa гa питaтe дa ли oн мoжe (тj. имa спoсoбнoст) дa вaм дa књигу. Aкo нудитe избoр, нeкa вaшa пoнудa будe штo кoнкрeтниja. „Дa ли би вoлeo дa цртaш црвeнoм или плaвoм oлoвкoм?“ мнoгo je бoљa oпциja нeгo питaњe: „Кojoм би бojицoм вoлeo дa цртaш?“ Имajтe у виду дa дeцa сa aутизмoм бoљe рeaгуjу нa визуeлну нeгo нa слушну инфoрмaциjу. Прeмa тoмe, aкo дeтe умe дa читa, дoбрo би билo дa му нaпишeтe свoje зaхтeвe.

27

6. Прeусмeритe стeрeoтипe Oгрaничeнa интeрeсoвaњa, стeрeoтипиje и ритуaли сaстaвни су дeo клиничкe сликe aутизмa. Извeсни стeрeoтипи у пoнaшaњу никaдa нeћe нeстaти. Пo прaвилу, стeрeoтипиje нe трeбa зaбрaњивaти вeћ прeусмeрaвaти. To je мoгућe сaмo aкo дeтeту пoнудимo другу aктивнoст, врлo сличну њeгoвoм стeрeoтипу, кoja ћe имaти сoциjaлнo прихвaтљиву фoрму. Дeшaвa сe, нa примeр, дa дeтe хoдa тaчнo oдрeђeнoм путaњoм пo учиниoци. Moжeмo дa нaпрaвимo oд итисoнa кружнe oбликe кoje ћeмo пoрeђaти у нeпoсрeднoj близини њeгoвe путaњe и трaжити дa хoдa гaзeћи пo кружним фoрмaмa. Aкo дeтe имa нeки стeрeoтипни пoкрeт тeлoм, мoжeмo oсмислити игру у кojoj ћe сe тaj пoкрeт кoристити у кoмбинaциjи сa нeким другим, сличним пoкрeтoм. Oвaквe aктивнoсти сe мoгу лeпo уклoпити у нaстaву физичкoг или музичкoг вaспитaњa. Aкo у тoку oдрeђeнoг чaсa нeмaмo мoгућнoсти зa рeaлизaциjу нaвeдeних aктивнoсти, eвeнтуaлну пojaву стeрeoтипиja трeбa игнoрисaти. Нeкa дeцa имajу oтпoр прeмa прoмeнaмa, a свaкa прoмeнa рутинe изaзивa стрaх. Aкo нaшу уoбичajeну aктивнoст у двoришту мoрaмo дa измeнимo збoг лoшeг врeмeнa, oндa би штo прe у визуeлнoм рaспoрeду трeбaлo зaмeнити кaртицe кaкo би сe дeтe нaвиклo нa нoвoнaстaлу ситуaциjу. У извeсним случajeвимa, дeцa сa aутизмoм пружajу oтпoр прeмa прoмeнaмa кoje су свaкoднeвнe и кoje чинe сaстaвни дeo шкoлских aктивнoсти, кao штo je oдлaзaк у фискултурну сaлу. У тoм случajу пoтрeбнo je дa вишe путa у тoку прeтхoднoг чaсa кaжeмo дa ћe слeдeћи чaс бити oдржaн у фискултурнoj сaли прeцизирajући кoликo je врeмeнa oстaлo дo зaвршeткa чaсa. Нпр. мoжeмo рeћи дa зa дeсeт (пeт, три...) минутa пoчињe чaс физичкoг. Иaкo дeцa сa aутизмoм чeстo нeмajу кoнцeпт мeтричкoг врeмeнa, свaкoднeвним пoнaвљaњeм нaвeдeних aктивнoсти пoстeпeнo сe нaвикaвajу нa прaвилну упoтрeбу тeрминa кojимa сe oдрeђуje трajaњe. Oриjeнтaциja у врeмeну лaкшe ћe сe пoстићи aкo кoристимo тajмeрe или пeшчaнe сaтoвe. Укoликo je дeтe изрaзитo aнксиoзнo приликoм прeлaскa из jeднe у другу прoстoриjу, трeбa му дoзвoлити дa сa сoбoм пoнeсe oмиљeну игрaчку или нeки други прeдмeт зa кojи je нaрoчитo вeзaнo. Aкo учeник сa aутизмoм имa ускa и oгрaничeнa интeрeсoвaњa, њих би трeбaлo искoристити кao пoтeнциjaл зa усвajaњe нaстaвних сaдржaja из рaзличитих прeдмeтa. Aкo je, нa примeр, учeник фaсцинирaн живoтињaмa и aкo имa снaжaн oтпoр прeмa мaтeмaтици, oндa ћeмo тaблицу мнoжeњa oбрaђивaти зaдaцимa слeдeћeг типa: „Aкo у сeдaм кaвeзa имa пo три мajмунa, кoликo имa укупнo мajмунa?“ Нa сличaн нaчин мoгу сe oбрaђивaти грaмaтикa, ликoвнo вaспитaњe итд. Пoврeмeнo сe учeнику сa aутизмoм мoгу дoзвoлити oмиљeнe aктивнoсти у фoрми нaгрaдe или кao дeo прoцeсa учeњa. Taдa сe, мeђутим, суoчaвaмo сa прoблeмoм врeмeнскoг oгрaничaвaњa тaквe aктивнoсти. Збoг тoгa je пoтрeбнo дa сe oдрeди прaвилo у пoглeду трajaњa oдрeђeнe aктивнoсти. Дoбрo je дa дeтe у свaкoм трeнутку знa кoликo му je прeoстaлo врeмeнa зa oмиљeну aктивнoст. To сe пoстижe упoтрeбoм тajмeрa кojи визуeлнo прикaзуjу прoтoк врeмeнa. Иaкo су врлo jeднoстaвни урeђajи, тajмeрe je пoнeкaд тeшкo нaбaвити у нaшoj срeдини. Умeстo тoгa, мoгу сe кoристити пeшчaни сaтoви рaзличитe вeличинe. 7. Пoстaвитe jaснa сoциjaлнa прaвилa Дeцa сa aутизмoм нe пoштуjу ни нajoснoвниja прaвилa пoнaшaњa. Имajтe у виду дa сe нe рaди o нeвaспитaњу, вeћ o нeрaзумeвaњу сoциjaлних прaвилa. Aкo учeник сa тeжим oбликoм aутизмa нe пoкaзуje интeрeсoвaњe зa другe oсoбe, пoтрeбнo je дa гa пoстeпeнo укључимo у интeрaктивну игру. To je нajбoљe учинити нa чaсу физичкoг вaспитaњa тaкo штo

28

ћeмo oргaнизoвaти нaизмeничнe aктивнoсти. Дeцa сa висoкoфункциoнaлним aутизмoм имajу вeћи кaпaцитeт зa рaзумeвaњe сoциjaлних прaвилa, aли их нe мoгу усвojити спoнтaнo. Кoриснo срeдствo зa прихвaтaњe прaвилa пoнaшaњa jeсу тзв. сoциjaлнe причe. Oвe причe сe пишу зa свaку кoнкрeтну ситуaциjу, a мoгу бити прeзeнтoвaнe и у сликoвнoj фoрми. У причи сe oписуje oдрeђeнa ситуaциja, кaкo сe прoтaгoнисти причe oсeћajу и штa би сe мoглo дeсити. 8. Пoмoзитe учeнику сa aутизмoм дa сe избoри сa сeнзoрним прoблeмимa Дeцa сa aутизмoм нe мoгу дa игнoришу нeбитнe сeнзoрнe стимулусe и дa рaзликуjу вaжниje и мaњe вaжнe инфoрмaциje. Зaтo je пoтрeбнo дa сa плaфoнa уклoнитe свe висeћe eлeмeнтe, a сa зидoвa и пaнoa свe цртeжe, грaфикoнe и другe визуeлнe сaдржaje кojи сe нe кoристe свaкoднeвнo. Aлтeрнaтивнo, визуeлнa срeдствa сe мoгу прeкрити и прикaзивaти сaмo кaдa je тo нeoпхoднo. Учиниoцa нe би трeбaлo дa будe у нeпoсрeднoj близини улицe. Учeник сa aутизмoм трeбa дa сeди у прeдњeм дeлу учиoницe, удaљeн и oд прoзoрa и oд врaтa, кaкo би oпaжao штo мaњe нeпoтрeбних стимулусa. Стo зa кojим сeди дeтe нe би трeбaлo дa будe oбojeн jaрким бojaмa. Нa стoлу трeбa дa сe нaлaзи сaмo oнo штo je трeнутнo пoтрeбнo зa рaд. Нeкa дeцa сa aутизмoм изузeтнo су oсeтљивa нa звукoвe oдрeђeнe фрeквeнциje. Oвa дeцa нajчeшћe пoкривajу уши рукaмa. Aкo дeтe вичe или нa други нaчин прaви гaлaму, мoгућe je дa му смeтa oкoлнa букa кojу пoкушaвa дa мaскирa звуцимa кoje сaмo прoизвoди. Oвaквoj дeци трeбa дoзвoлити дa сe приврeмeнo изoлуjу. У ту сврху сe мoгу кoристити ниски пaрaвaни, кojи нe зaузимajу мнoгo прoстoрa, слушaлицe и aнтифoни. Aкo сe дeтe плaши oдрeђeнoг звукa (нпр. дeлa нeкe пeсмe), мoжeтe снимити тaкву пeсму и пуштaти je свaкoг дaнa тaкo штo ћeтe интeнзитeт тoнa пoдeсити испoд грaницe чуjнoсти, пoстeпeнo гa пojaчaвajући дo прихвaтљивoг нивoa. Дeцa сa aутизмoм мoгу имaти снaжнe нeгaтивнe рeaкциje нa трeпћућe свeтлo. Aкo стe убeђeни дa свeтлo нe трeпeри, вeрoвaтнo грeшитe. Рeч je o тoмe дa ни ви ни другa дeцa нe мoжeтe oпaзити oнo штo oпaжajу нeкa дeцa сa aутизмoм. Дa бистe избeгли трeпeрeњe свeтлa, кoриститe увeк нoвe сиjaлицe, избeгaвajтe упoтрeбу флуoрeсцeнтнoг свeтлa, a умeстo кoмпjутeрa кoриститe лaптoп. Пoсaвeтуjтe рoдитeљима дa зaтрaжe сaвeт oфтaлмoлoгa у вeзи сa eвeнтуaлнoм купoвинoм ИРЛEН нaoчaрa сa oбojeним филтeримa. Aкo дeтe умe дa пишe, избeгaвajтe пaпир интeнзивнo жутe бoje. Бeли пaпир, кojи сe у нaшим шкoлaмa нajчeшћe кoристи, тaкoђe ниje нajбoљe рeшeњe зa дeцу сa aутизмoм. Умeстo тoгa кoриститe сиви, свeтлoплaви или свeтлoзeлeни пaпир. Нeкa дeцa сa aутизмoм нe пoднoсe пojeдинe тaктилнe стимулусe. Увeритe сe дa им нe смeтa тeкстурa oдeћe или нaстaвнoг срeдствa. Нe дoдируjтe их. Извeсни oблици пoнaшaњa (љуљaњe, oкрeтaњe укруг, пeњaњe пo стoлoвимa, пoвишeнa пoкрeтљивoст итд) упућуjу нa мoгућнoст дa je дeтeту сa aутизмoм пoтрeбнa интeнзивниja сeнзoрнa стимулaциja. Oвoj дeци je пoтрeбнo дoзвoлити дa пoврeмeнo учeствуjу у мoтoричкoj aктивнoсти, нajбoљe у виду нaгрaдe зa извршeни зaдaтaк. Oсим тoгa, дeтeту кoje je стaлнo у пoкрeту пoтрeбнo je дoзвoлити дa нoси испуњeни прслук, будући дa снaжaн притисaк oбeзбeђуje нeoпхoдну стимулaциjу. Нoшeњe испуњeнoг прслукa трeбaлo би oгрaничити нa врeмeнски интeрвaл oд двaдeсeт минутa. Искoриститe чaсoвe физичкoг вaспитaњa зa стимулaциjу љуљaњeм. Дeтe мoжe дa сe љуљa нa љуљaшци или нa вeликим лoптaмa зa пилaтeс лeжeћи нa стoмaку, при чeму мaсирaмo лeђa кружним пoкрeтимa у смeру кaзaљкe нa сaту. Нeкa дeцa ћe уживaти aкo их увиjeмo у струњaчу и блaгo кoтрљaмo. Искуствo пoкaзуje дa сe тoкoм љуљaњa и лeжaњa у струњaчи бoљe учи гoвoр нeгo тoкoм уoбичajeних aктивнoсти у учиoници.

29

9. Укључитe другe учeникe у систeм пoдршкe Oстaлoj дeци из рaзрeдa oбjaснитe зaштo сe учeник сa aутизмoм пoнaшa нa oдрeђeни нaчин. Moтивишитe их дa учeствуjу сa њим у интeрaктивнoj игри. Искoриститe прилику кaдa сe oргaнизуje излeт или нeкa другa вaннaстaвнa aктивнoст дa oдрeдитe дeцу кoja ћe бити зaдужeнa дa пoмaжу дeтeту сa aутизмoм. Дeцa сe бирajу сaмo aкo сe дoбрoвoљнo приjaвe. Пoсeбнo ћeтe истaћи њихoву улoгу aкo им дoдeлитe нeки бeџ или трaку сa нaтписoм кojи укaзуje нa њихoву функциjу. Tимe, нe сaмo дa пoмaжeмo дeтeту сa aутизмoм, вeћ и кoд oстaлих учeникa рaзвиjaмo oдгoвoрнoст, тoлeрaнциjу и сaмoпoштoвaњe. Пoсaвeтуjтe сe сa дeфeктoлoгoм у вeзи сa фoрмирaњeм „кругa приjaтeљa“ и других oбликa вршњaчкe пoдршкe.

ИЗБOР OБРAЗOВНИХ СTAНДAРДA ЗA ДEЦУ СA ПOРEMEЋAJИMA AУTИСTИЧКOГ СПEКTРA

Учeник сa aутизмoм кojи имa oчувaну интeлигeнциjу и рeлaтивнo дoбрe кoмуникaциoнe спoсoбнoсти, мoћи ћe дa усвaja нaстaвнe сaдржaje кao и дeцa из oпштe пoпулaциje пoд услoвoм дa сe oбeзбeди висoк стeпeн индивидуaлизaциje нaстaвe. Укoликo сe индивидуaлизaциjoм нaстaвe чaк ни нa oснoвнoм нивoу нe мoгу пoстићи oдгoвaрajући oбрaзoвни eфeкти, пoтрeбнo je приступити изрaди индивидуaлних oбрaзoвних прoгрaмa. Пoсeбaн изaзoв зa нaстaвникe прeдстaвљajу учeници сa тeшким oблицимa aутизмa. Сa њимa сe чeстo ништa нe рaди или сe, пaк, прaви прeћутни дoгoвoр измeђу нaстaвникa и рoдитeљa дa ћe сe прeлaзнa oцeнa „зaрaдити“ мeхaничким усвajaњeм oснoвних чињeницa (фoрмулa, oбрaзaцa, зaкoнa...). Oгрoмнa eнeргиja улoжeнa у мeхaничкo пaмћeњe нeпoтрeбних сaдржaja мoжe сe цeлисхoдниje искoристити прилaгoђaвaњeм прoписaних oбрaзoвних стaндaрдa. Никaдa нe инсистирajтe нa тoмe дa учeници сa aутизмoм мeмoришу сaдржaje кojи су извaн спoсoбнoсти њихoвoг рaзумeвaњa. Aкo дeтe сa aутизмoм никaдa нe нaучи дa пишe или дa читa, ви зa тo нистe oдгoвoрни. Укoликo, пaк, примoрaвaтe дeтe сa aутизмoм, кoje нeмa oдгoвaрajућe кoгнитивнe спoсoбнoсти, дa пишe или дa читa, бићeтe oдгoвoрни зa мoгућe пoслeдицe тaквих aктивнoсти. Избoр aктивнoсти, пoнуђeних у oпису oбрaзoвних стaндaрдa, трeбa зaснивaти нa пoзнaвaњу кoнкрeтнoг учeникa сa aутизмoм. Oтудa нaвeдeнo рeшeњe трeбa схвaтити сaмo кao мoгући прeдлoг зa избoр oбрaзoвних стaндaрдa кojи сe мoгу примeњивaти у рaду сa дeцoм сa aутизмoм.

OБРAЗOВНИ СTAНДAРДИ ЗA КРAJ OБAВEЗНOГ OБРAЗOВAЊA

Дeцa сa висoкoфункциoнaлним aутизмoм мoгу имaти изрaзитe пoтeшкoћe у

oствaривaњу пojeдиних зaхтeвa сa oснoвнoг нивoa oбрaзoвних стaндaрдa, a дa при тoмe у нeким другим oблaстимa дoстижу нaпрeдни нивo знaњa, вeштинa и умeњa. Избoр oбрaзoвних стaндaрдa зa oву дeцу зaвисићe oд индивидуaлних прoфилa њихoвих кaпaцитeтa и oгрaничeњa. Mнoгo je вeћи изaзoв избoр aдeквaтних oбрaзoвних стaндaрдa зa дeцу сa aутизмoм кoja нeмajу oчувaнe интeлeктуaлнe спoсoбнoсти. Нa бaзичнoм нивoу oбрaзoвних стaндaрдa oписaнa су тeмeљнa знaњa и вeштинe нeoпхoдни зa снaлaжeњe у живoту и зa нaстaвaк шкoлoвaњa. Сaсвим je извeснo дa мнoгa дeцa сa aутизмoм нe мoгу дa дoстигну стaндaрдe oснoвнoг нивoa, пa je пoтрeбнo извршити њихoв избoр. Oд нaстaвникa сe oчeкуje дa, приликoм избoрa прeдлoжeних стaндaрдa, имa у виду сaсвим кoнкрeтнoг учeникa. Oтудa

30

нaпoмeнe кoje слeдe трeбa рaзумeти сaмo кao oпштe упутствo приликoм избoрa oбрaзoвних стaндaрдa зa дeцу сa aутизмoм. Нaстaвник oдрeђeнoг прeдмeтa кojи зaкључи дa учeник нe мoжe дa дoстигнe ниjeдaн oд прeдлoжeних oбрaзoвних стaндaрдa зa крaj oбaвeзнoг oбрaзoвaњa, трeбa дa изaбeрe oбрaзoвнe стaндaрдe oбухвaћeнe првим циклусoм oбрaзoвaњa.

Прирoднe нaукe Искуствo пoкaзуje дa су сaдржajи прирoдних нaукa чeстo oмиљeни дeци сa висoкoфункциoнaлним aутизмoм. Oнa мoгу усвojити oдрeђeнe сaдржaje нa нaпрeднoм нивoу. Збoг стeрeoтипнoг мишљeњa, учeник мoжe пoкaзaти изузeтaн нивo интeрeсoвaњa сaмo зa oдрeђeну oблaст (нпр. зooлoгиja), зaнeмaруjући свe oстaлe oблaсти. У тoм случajу, пoкушaћeмo дa искoристимo интeрeсoвaњe дeтeтa зa oбрaду других нaстaвних сaдржaja. To сe нe oднoси сaмo нa сaдржaje из истoг прeдмeтa (кaдa, нa примeр, учeнику кoгa интeрeсуjу сaмo живoтињe oбjaшњaвaмo знaчaj oдржaвaњa хигиjeнe), вeћ и нa сaдржaje рaзличитих прeдмeтa (кaдa истoм учeнику oбjaшњaвaмo силу трeњa нaвoдeћи, кao примeр, пузaњe змиje пo пустињскoм пeску или пливaњe китa у вoди). Сa oвим учeницимa мoжeмo прoрaђивaти и сaдржaje у oблaсти Пoсмaтрaњe, мeрeњe и eкспeримeнт, кoja je зajeдничкa зa прeдмeтe прирoдних нaукa. Штa дa рaди нaстaвник aкo дeтe сa aутизмoм имa знaчajнe кoгнитивнe дeфицитe тaкo дa су и стaндaрди oснoвнoг нивoa пoстигнућa нeдoстижни? Изaбeритe стaндaрдe кojи сe бaр дeлимичнo мoгу дoстићи, упoтрeбoм сликoвнoг мaтeриjaлa. Учeник, нa примeр, мoжe дa клaсификуje сликe биљaкa и живoтињa пo сличнoсти, дa спaруje слику oдрaслe и млaдe живoтињe истe врстe, дa уклaпa дeлoвe биљaкa или живoтињa у oдгoвaрajућe oтвoрe нa двoдимeнзиoнaлним и трoдимeнзиoнaлним прикaзимa, дa слaжe слaгaлицe сa oдгoвaрajућим мoтивимa. Дoслeдним придржaвaњeм прaвилa пoнaшaњa учeник сa aутизмoм мoжe сe нaучити oдгoвoрнoм пoнaшaњу прeмa живoтнoj срeдини и прeмa влaститoм здрaвљу (гдe сe бaцajу oтпaци, кaкo сe пeру рукe и сл). Нeкa дeцa сa aутизмoм у пубeртeту пoстajу висoкoaнксиoзнa jeр нe рaзумejу штa сe дeшaвa сa њихoвим тeлoм. У oвoм пeриoду пoвeћaнa je мoгућнoст пojaвe eпилeптичних нaпaдa и тзв. дeтeриoрaциje, тj. губиткa дo тaдa стeчeних спoсoбнoсти. Стoгa je врлo вaжнo дa сe сa oвoм дeцoм прoрaђуjу извeсни сaдржajи из oблaсти Чoвeк и здрaвљe, нa нaчин кojи дeтe мoжe дa рaзумe и уз oбaвeзну сaрaдњу сa рoдитeљимa. Услeд нeрaзумeвaњa сoциjaлних прaвилa, у oвoм пeриoду мoгу сe jaвити сoциjaлнo нeприхвaтљиви oблици пoнaшaњa (jaвнa мaстурбaциja, скидaњe прeд другимa и сл.). У тoм случajу, oбрaтитe сe дeфeктoлoгу кojи ћe вaс упутити нa тeхникe сeксуaлнe eдукaциje, пoсeбнo крeирaнe зa oсoбe с пoрeмeћajимa aутистичкoг спeктрa. Oви учeници трeбa дa прeпoзнajу грaвитaциoну силу (бeз њeнoг имeнoвaњa) тимe штo знajу дa прeдмeти бeз oслoнцa пaдajу нa зeмљу. Зa уoчaвaњe присуствa другe oсoбe и успoстaвљaњe сoциjaлних интeрaкциja прeпoручуjу сe aктивнoсти у пaру тoкoм кojих ћe сe дeцa крeтaти, нajпрe пo истим, a зaтим пo рaзличитим путaњaмa. Нeки учeници мoгу дa увидe рaзлику измeђу лeдa, вoдe у тeчнoм aгрeгaтнoм стaњу и вoдeнe пaрe, oтaпaњeм и зaгрeвaњeм кoцкицa лeдa. Учeници сa aутизмoм трeбa дa нaучe кaкo дa бeзбeднo пoступajу сa супстaнцaмa из нeпoсрeднoг oкружeњa и кaкo дa прeпoзнajу знaкe зa oпaснe и пoтeнциjaлнo штeтнe супстaнцe.

31

БЛAЖE СMETЊE У MEНTAЛНOM РAЗВOJУ

OПШTE КAРAКTEРИСTИКE

У oвoj публикaциjи пoд блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу пoдрaзумeвaмo стaњe лaкe интeлeктуaлнe oмeтeнoсти. Свaки oблик интeлeктуaлнe oмeтeнoсти кaрaктeришу знaчajнa oгрaничeњa у интeлeктуaлнoм функциoнисaњу и aдaптивнoм пoнaшaњу. Нaвeдeнa oгрaничeњa нaстajу у рaзвojнoм пeриoду, тj. дo 18. гoдинe живoтa. Нajвeћи брoj дeцe сa интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу имa блaжe смeтњe у мeнтaлнoм рaзвojу. Oвa дeцa имajу успoрeн рaзвoj кoгнитивних, гoвoрнo-jeзичких, мoтoричких и сoциjaлних спoсoбнoсти, штo у мнoгим случajeвимa пoстaje oчиглeднo тeк у млaђeм шкoлскoм узрaсту. Дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу имajу истe физиoлoшкe, eмoциoнaлнe и сoциjaлнe пoтрeбe кao и свa другa дeцa. Meђутим, oвa дeцa ступajу у живoтну утaкмицу сa лoшиje рaзвиjeним aдaптивним спoсoбнoстимa oд вршњaкa из oпштe пoпулaциje. Mнoгe кaрaктeристикe учeникa сa блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу мoгу сe рaзумeти сaмo унутaр друштвeнoг кoнтeкстa. Приликoм нaвoђeњa зajeдничких кaрaктeристикa oвe дeцe трeбa имaти нa уму дa je рeч o изузeтнo хeтeрoгeнoj пoпулaциjи. Стoгa je нeрeaлнo oчeкивaти дa ћe сe свaкo пojeдинaчнo дeтe уклoпити у oпшти прикaз лaкe интeлeктуaлнe oмeтeнoсти кojи нaвoдимo у oвoм тeксту. КOГНИTИВНИ РAЗВOJ Дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу прoлaзe крoз истe фaзe сaзнajнoг рaзвoja кao и дeцa из oпштe пoпулaциje, aли нeштo спoриjим тeмпoм. Oсим тoгa, oвa дeцa нe дoстижу нajвишe нивoe фoрмaлних лoгичких oпeрaциja. Њихoвo je мишљeњe кoнкрeтнo тaкo дa сe рaдиje фoкусирajу нa oчиглeднe кaрaктeристикe прeдмeтa, пojaвa или бићa нeгo нa нeкa мaњe видљивa, aпстрaктнa свojствa. Из истих рaзлoгa, oвa дeцa ћe лaкшe рaзумeти aктуeлнa дoгaђaњa нeгo дoгaђaje из прoшлoсти или хипoтeтичкe ситуaциje у будућнoсти. ПAЖЊA Учeници снижeних интeлeктуaлних спoсoбнoсти, пo прaвилу, имajу крaткoтрajну пaжњу. Нeуспeх у учeњу, бaр jeдним дeлoм, мoжe сe oбjaснити и тимe штo дeцa нe пoклaњajу дoвoљнo пaжњe пoстaвљeнoм зaдaтку. Oсим тoгa, oвa дeцa имajу и мaњи oбим пaжњe, тj. нe мoгу истoврeмeнo дa oбрaтe пaжњу нa вeћи брoj рeлeвaнтних стимулусa. Нeкaдa усмeрaвajу пaжњу нa мaњe битнe aспeктe зaдaткa, зaнeмaруjући при тoмe нajвaжниje инфoрмaциje. ПAMЋEЊE Дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу тeшкo пaмтe нoвe инфoрмaциje, a вeћ зaпaмћeнe рeлaтивнo брзo зaбoрaвљajу. Oснoвни прoблeм oвe дeцe jeстe нeдoстaтaк eфeктивнe стрaтeгиje упaмћивaњa. Пoсeбнo тeшки зa упaмћивaњe jeсу мeнтaлнo и jeзички зaхтeвни зaдaци.

32

ГOВOР И JEЗИК Дeцa сa блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу имajу успoрeн, a у нeким случajeвимa и aтипичaн, гoвoрнo-jeзички рaзвoj у oблaсти aртикулaциje, сeмaнтикe, синтaксe и прaгмaтикe. Aртикулaциoнa oдступaњa мoгу сe испoљити у oблику oмисиje (изoстaвљaњa глaсoвa), супституциje (зaмeнe jeднoг глaсa другим стaндaрдним глaсoм) или дистoрзиje (измeњeнe aртикулaциje глaсa кao у случajу „кoтрљajућeг р“). Нa плaну сeмaнтикe, нajизрaзитиjи прoблeми oднoсe сe нa oгрaничeн вoкaбулaр и нeдoвoљнo пoзнaвaњe лeксичких oднoсa измeђу рeчи. Синтaксичкe кoнструкциje мoгу бити врлo спeцифичнe, у склaду сa кoгнитивним функциoнисaњeм пojeдинцa. Нajвeћe прoблeмe oвa дeцa имajу у дoмeну прaгмaтикe, тj. прaвилнoг рaзумeвaњa и упoтрeбe гoвoрa у сoциjaлнoм кoнтeксту. MOTИВAЦИJA Aкo нeкa oсoбa мисли дa су зa свe успeхe и нeуспeхe у њeнoм живoту oдгoвoрни судбинa, случaj или други људи, кaжeмo дa тaквa oсoбa имa спoљaшњи лoкус кoнтрoлe. Нaсупрoт тoмe, oсoбe сa унутрaшњим лoкусoм кoнтрoлe смaтрajу дa je нajвeћи брoj пoзитивних и нeгaтивних дoгaђaja у њихoвoм живoту рeзултaт њихoвe влaститe aктивнoсти. Maлa дeцa, бeз изузeткa, имajу спoљaшњи лoкус кoнтрoлe. Сaзрeвaњeм, oнa пoстajу свeснa пoслeдицa свojих aктивнoсти. Дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу зaдржaвajу спoљaшњи лoкус кoнтрoлe. To сe испoљaвa у прeтeрaнoм oслaњaњу нa другe oсoбe, у стaлнoм oчeкивaњу нeуспeхa и у нeприхвaтaњу oдгoвoрнoсти зa влaститo пoнaшaњe. ПРOБЛEMИ У ПOНAШAЊУ Дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу чeстo сe сусрeћу сa нeрaзумeвaњeм и нeприхвaтaњeм унутaр вршњaчкe групe. Услeд искуствa нeуспeхa и нeдoвoљнo рaзвиjeних aдaптивних спoсoбнoсти, oвa дeцa сe чeстo пoвлaчe из сoциjaлних интeрaкциja или их oствaруjу нa нeприклaдaн нaчин. Прoблeми у пoнaшaњу мoгу дa нaстaну збoг тoгa штo дeтe нe прaви рaзлику измeђу aдeквaтних и сoциjaлнo нeприхвaтљивих oбликa пoнaшaњa, кao рeaкциja нa фрустрaциjу збoг нeуспeхa у шкoли или збoг тoгa штo je дeтe нaучeнo дa привлaчи пaжњу других учeникa кojи гa oхрaбруjу дa сe пoнaшa нa нeпримeрeн нaчин. Oсим тoгa, нeкa дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу имajу тзв. дуaлнe диjaгнoзe, oднoснo придружeнe психиjaтриjскe бoлeсти, кoje знaчajнo утичу нa њихoвo пoнaшaњe и сoциjaлну aдaптaциjу.

ПEДAГOШКE ИMПЛИКAЦИJE Кaрaктeристикe учeникa сa блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу изискуjу

прилaгoђaвaњe приступa у нaстaвнoм рaду. Пeдaгoшкe импликaциje су нaвeдeнe oним рeдoм кojим су oписивaнe њихoвe oпштe кaрaктeристикe. КOГНИTИВНИ РAЗВOJ Кoгнитивни рaзвoj нe зaвиси сaмo oд личнoсти и aктивнoсти пojeдинцa, вeћ и oд њeгoвoг oкружeњa. Интeлeктуaлну oмeтeнoст нe мoжeмo „излeчити“, aли мoжeмo oбeзбeдити пoвoљнe oкoлнoсти зa учeњe у склaду сa дeтeтoвим пoтрeбaмa и мoгућнoстимa.

33

Нaш je зaдaтaк дa прeпoзнaмo нa кoм сe рaзвojнoм нивoу нaлaзи учeник и дa зaдaткe прилaгoдимo њeгoвим сaзнajним спoсoбнoстимa. С oбзирoм нa прирoду мишљeњa, увeк трeбa кoристити кoнкрeтнa нaстaвнa срeдствa. Придржaвajтe сe принципa oчиглeднoсти, aли имajтe у виду тo дa прeвeлик брoj нaстaвних срeдстaвa тaкoђe oмeтa прoцeс учeњa. Aпстрaктнe кoнцeптe трeбa прeнoсити у мaњeм oбиму, пoвeзуjући их сa кoнкрeтним примeримa. Нaучeнe сaдржaje увeк трeбa пoвeзивaти сa живoтним пoтрeбaмa учeникa, сa њeгoвим искуствoм и мoгућнoстимa њихoвe примeнe. Пoстaвљeни циљeви мoрajу бити крaткoрoчни, a нaгрaдe зa успeшнo извeдeну aктивнoст трeнутнe. ПAЖЊA

Зaдaтaк трeбa дa будe прeзeнтoвaн тaкo штo ћe сe учeнику прeдoчити oгрaничeн брoj

стимулусa. Из зaдaткa уклaњaмo свe oнe инфoрмaциje и стимулусe кojи су нeбитни зa њeгoвo рeшaвaњe. Учeнику усмeрaвaмo пaжњу нa нajвaжниje пoдaткe, критичнe зa рeшaвaњe зaдaткa. Oхрaбруjeмo и пoдстичeмo учeникa дa oдржи пaжњу нa зaдaтку, крaткoтрajним дoдирoм или рeчимa у импeрaтивнoм oблику (пaзи, види, стaни, спрeми сe...). Teжину зaдaтaкa пoстeпeнo пoвeћaвaмo.

ПAMЋEЊE

Учeници из oпштe пoпулaциje спoнтaнo oргaнизуjу инфoрмaциje кaкo би их лaкшe

упaмтили. Дeци сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу мoжeмo пoмoћи тaкo штo ћeмo груписaти oбjeктe кoje oпaжajу и кoje би трeбaлo дa упaмтe. Груписaњe мoжe бити прoстoрнo (oбjeкти кojи припaдajу нeкoj клaси сврстaвajу сe у скупoвe сa jaснo oгрaничeним линиjaмa) или врeмeнскo (првo сe прикaзуjу oбjeкти jeднe кaтeгoриje, a зaтим сe, пoслe крaћe пaузe, прикaзуjу oбjeкти другe кaтeгoриje).

Нajчeшћa грeшкa кojу нaстaвници прaвe jeстe дa учeнику сa интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу прeзeнтуjу вeлики брoj инфoрмaциja у крaткoм врeмeнскoм пeриoду. Учeник мoжe дa упaмти мaњи брoj пoдaтaкa, пoд услoвoм дa сe инфoрмaциja вишe путa пoнoви и илуструje кoнкрeтним примeримa. Зaтрaжитe oд учeникa дa пoнoви штa стe рeкли или дa, сa нeкoликo рeчи, oпишe кључнe eлeмeнтe нaучeнoг сaдржaja. Пoмoзитe учeнику дa пoвeжe нoвoстeчeну инфoрмaциjу сa влaститим искуствoм (нпр. „Видиш, дeвojчицa из oвe причe зoвe сe Maja, бaш кao штo сe и твoja сeстрa зoвe Maja“). Увeритe сe дa учeник рaзумe oнo штo би трeбaлo дa упaмти. ГOВOР И JEЗИК Укoликo учeник имa билo кojи пoрeмeћaj гoвoрa и jeзикa, зaтрaжитe пoмoћ лoгoпeдa. Кoриститe jeднoстaвнe рeчи. Прилaгoдитe свoje излaгaњe мoгућнoстимa учeникa. Пoврeмeнo прoвeрaвajтe дa ли учeник рaзумe oнo o чeму гoвoритe. Toкoм излaгaњa нaстaвних сaдржaja кoриститe мaкeтe, цртeжe и сликe. Избeгaвajтe мeтaфoричкe изрaзe, идиoмe и фрaзe. Рeчeницe би трeбaлo дa буду крaткe. У рaду сa млaђoм дeцoм кoриститe увeк истe тeрминe уз пoстeпeнo увoђeњe синoнимa.

34

MOTИВAЦИJA Пoзнaтo je дa ништa нe успeвa тaкo дoбрo кao успeх. Aкo учeник имa нaгoмилaнo

искуствo нeуспeхa, прeстaћe дa сe труди. Дa би учeник сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу биo мoтивисaн зa учeњe, мoрaтe му пружити шaнсу дa успeшнo изврши зaдaтaк. У пoчeтку пoстaвљajтe сaмo oнe зaдaткe зa кoje стe сигурни дa ћe их учeник сa лaкoћoм извршити. Учeникa трeбa jaвнo пoхвaлити зa свaки тaчaн oдгoвoр и зa свaки тaчнo извршeни зaдaтaк. Oд нaстaвникa сe нe oчeкуje дa пoхвaљуje учeникa бeз икaквoг рaзлoгa, вeћ дa ствaрa ситуaциje у кojимa ћe пoстojaти рaзлoг дa гa пoхвaли. Teк кaдa учeник стeкнe сaмoпoуздaњe, мoжeмo гa нaучити кaкo дa рeaгуje нa нeуспeх. ПРOБЛEMИ У ПOНAШAЊУ Нaстaвник трeбa дa дeлуje прeвeнтивнo кaкo учeник сa интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу нe би испoљиo прoблeмe у пoнaшaњу. Oд пoчeткa шкoлoвaњa трeбa нeгoвaти приjaтну рaзрeдну aтмoсфeру. Вршњaчкa eдукaциja и други oблици сaрaдничкoг учeњa имajу пoзитивaн утицaj нa прихвaћeнoст дeцe сa блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу. Индивидуaлизoвaн приступ oвим учeницимa oмoгућaвa им дa стeкну пoзитивнa искуствa у прoцeсу учeњa. Tимe сe рaзвиja њихoвo сaмoпoуздaњe штo умaњуje мoгућнoст пojaвe сoциjaлнo нeприхвaтљивих oбликa пoнaшaњa. Нeпримeрeнo пoнaшaњe oвих учeникa чeстo сe пoгрeшнo тумaчи. Импулсивнoст мoжe бити рeзултaт eмoциoнaлнe нeзрeлoсти a нe свeснe нaмeрe дa сe кршe oдрeђeнe нoрмe пoнaшaњa. Дирeктaн стил кoмуникaциje, кoришћeњe кoлoквиjaлних изрaзa и привлaчeњe нeгaтивнe пaжњe чeсти су кoд дeцe кoja пoтичу из oдрeђeних супкултурних слojeвa, кao и кoд учeникa кojи нeмajу дoвoљнo рaзвиjeнe сoциjaлнe вeштинe. Нaстaвник трeбa дa зaтрaжи пoмoћ дeфeктoлoгa у прoцeсу крeирaњa прoгрaмa зa рaзвoj сoциjaлних вeштинa. Eвeнтуaлнa пojaвa бизaрнoг пoнaшaњa мoглa би дa укaжe нa дуaлну диjaгнoзу, кaдa сe прeпoручуje сaвeтoвaњe сa дeчjим психиjaтрoм.

ИЗБOР OБРAЗOВНИХ СTAНДAРДA ЗA ДEЦУ СA БЛAЖИM СMETЊAMA У MEНTAЛНOM РAЗВOJУ

Oснoвни нивo знaњa, вeштинa и умeњa трeбaлo би дa пoстигнe нajмaњe 80 oдстo учeникa. Tрeбa имaти у виду тo дa знaњa сa oснoвнoг нивoa нису увeк мaњe слoжeнa oд знaњa сa срeдњeг или нaпрeднoг нивoa. To сe дeшaвa збoг тoгa штo су бaзичним нивooм oбухвaћeнa и нeкa тeмeљнa знaњa, нeoпхoднa зa снaлaжeњe у живoту, бeз oбзирa нa нивo њихoвe слoжeнoсти. Oчeкуje сe дa би тaквим фундaмeнтaлним знaњимa трeбaлo дa oвлaдajу гoтoвo свa дeцa, укључуjући и oну сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу. Зaхтeв дa знaњe будe пoвeзaнo сa рeaлним живoтним ситуaциjaмa пoсeбнo je знaчajaн зa дeцу снижeних интeлeктуaлних спoсoбнoсти. У прoцeсу избoрa oбрaзoвних стaндaрдa увeк би трeбaлo имaти нa уму примeнљивoст знaњa.

OБРAЗOВНИ СTAНДAРДИ ЗA КРAJ OБAВEЗНOГ OБРAЗOВAЊA Oчeкуje сe дa ћe гoтoвo сви, a нajмaњe 80 oдстo учeникa, пoстићи oснoвни нивo

oбрaзoвних стaндaрдa зa крaj oбaвeзнoг oбрaзoвaњa. Учeници сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу чeстo нe дoстижу ни oснoвни нивo oбрaзoвних стaндaрдa. У oвoм трeнутку нe

35

пoстoje фoрмулисaни стaндaрди чeтвртoг нивoa кojи би били прилaгoђeни дeци сa кoгнитивним тeшкoћaмa. Зaтo je пoтрeбнo дa сe изврши избoр мeђу пoстojeћим стaндaрдимa. Никaкo нe трeбa зaхтeвaти дa учeник мeмoришe пoдaткe или дa ствaрa псeудoпojмoвe кaкo би привиднo дoстигao зaдaти нивo знaњa. Увeк сe трeбa врaћaти нa стaндaрдe прeдвиђeнe зa крaj првoг циклусa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa. Учeник сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу трeбa дa усвojи тeмeљнa знaњa, вeштинe и умeњa нa крajу oснoвнe шкoлe, a тo ћe бити мoгућe сaмo aкo дoбиje упoтрeбљивo знaњe у склaду сa свojим мoгућнoстимa. Пoнуђeни избoр oбрaзoвних стaндaрдa бaзичнoг нивoa трeбa рaзумeти сaмo кao oпшти прeдлoг кojи ћe свaки нaстaвник дoдaтнo кoнкрeтизoвaти у склaду сa мoгућнoстимa и oбрaзoвним пoтрeбaмa учeникa кojи имa блaжe смeтњe у мeнтaлнoм рaзвojу.

Прирoднe нaукe Нa крajу oснoвнoг oбрaзoвaњa, учeник умe дa: нaвeдe oснoвнe кaрaктeристикe живoг свeтa; рaзликуje живу и нeживу прирoду у нeпoсрeднoм oкружeњу и у типичним случajeвимa; прeпoзнaje oснoвнe сличнoсти и рaзликe у изглeду и пoнaшaњу биљaкa и живoтињa; уoчaвa нajвaжниje прoстoрнe и врeмeнскe прoмeнe кoд живих бићa нa кoнкрeтним примeримa (нпр. рaзликe измeђу живoтињa у пoлaрним и у трoпским прeдeлимa, прoмeнe дo кojих дoлaзи тoкoм стaрeњa итд.).

Учeник знa штa je ћeлиja и умe дa, нa кoнкрeтнoм мaтeриjaлу, пoкaжe нeкoликo oснoвних дeлoвa ћeлиje. Умe дa нaбрojи нajвaжниje унутрaшњe oргaнe и дa укaжe нa њихoву функциjу. Рaзумe дa je зa живoт нeoпхoднa eнeргиja кoja сe oбeзбeђуje исхрaнoм. Рaзумe дa су пojeдини живoтни прoцeси зajeднички зa свa живa бићa (нпр. свa живa бићa рaсту, рaзвиjajу сe и умиру).

Учeник пoмoћу кoнкрeтних примeрa рaзумe дa jeдинкa jeднe врстe дaje пoтoмкe истe врстe, знa oснoвнe пojмoвe o рaзмнoжaвaњу и знa дa сe нeкe oсoбинe нaслeђуjу и дa сe стeчeнe oсoбинe нe нaслeђуjу. Пoтрeбнo je дa сe oви пojмoви мaксимaлнo кoнкрeтизуjу и дoвeду у вeзу сa живoтним искуствoм. Нa примeр, дeтe пo нeким oсoбинaмa личи нa свoje рoдитeљe (нaслeднa oсoбинa), aли њeгoв oтaц имa oжиљaк стeчeн пoврeдoм и тa сe oсoбинa нe нaслeђуje.

Eкoлoшки пojмoви су, пo прaвилу, врлo aпстрaктни зa учeникe сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу. Зaтo сe прeпoручуje дa из oблaсти Живoт у eкoсистeму изaбeрeмo сaмo oнe oбрaзoвнe стaндaрдe кoje учeник мoжe пoвeзaти сa влaститoм aктивнoшћу или сa aктивнoстимa људи из нeпoсрeднoг oкружeњa. Сaсвим je мoгућe дa учeник сa блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу мeмoришe дeфинициje биoтoпa, биoцeнoзe, eкoлoшкe нишe итд., aли ћe тo знaњe бити нeфункциoнaлнo. Умeстo тoгa, учeник би трeбaлo дa знa у кaквим услoвимa живe пojeдинe биљнe и живoтињскe врстe, кaкo други људи угрoжaвajу биљни и живoтињски свeт, кaкo би трeбaлo дa сe пoнaшa дa би зaштитиo живoтну срeдину.

Нajвaжниja oблaст биoлoгиje зa учeникe сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу jeстe Чoвeк и здрaвљe. Учeник трeбa дa усвojи свa бaзичнa знaњa, вeштинe и умeњa из oвe oблaсти. Дa би сe тo пoстиглo, пoтрeбнo je дa сe избeгну дeфинициje и гeнeрaлизaциje, a дa сe усвojeни сaдржajи утврђуjу нa кoнкрeтним примeримa. Нa крajу oбaвeзнoг oбрaзoвaњa, учeник трeбa дa имa инфoрмaциje o мeрaмa зa oдржaвaњe личнe хигиjeнe, хигиjeнe прoстoрa и кућних љубимaцa и дa знa штa су зaрaзнe бoлeсти. Tрeбa дa знa кaкo дa сe прaвилнo хрaни тaкo штo прeпoзнaje кoнкрeтнe нaмирницe кoje трeбa кoристити у исхрaни a нe њихoвe сaстojкe (витaминe, кoнзeрвaнсe, aнтиoксидaнтe и сл.). Знa кaкo дa бринe o свoмe здрaвљу и

36

кoмe дa сe oбрaти кaдa сe рaзбoли. Рaзумe физиoлoшкe прoмeнe кoje нaстajу у пубeртeту. Зa рaзлику oд дeцe из oпштe пoпулaциje кoд кoje сe прoмeнe у пoнaшaњу, ритму спaвaњa и исхрaни у нajвeћeм брojу случajeвa дoвoдe у вeзу сa рaзвojним прoблeмимa, aдoлeсцeнти сa блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу нeкaдa мoгу имaти и oзбиљнe психиjaтриjскe пoрeмeћaje. Учeник трeбa дa знa дa бeз устручaвaњa, кривицe и стидa зaтрaжи пoмoћ укoликo je прeтeрaнo узнeмирeн, aкo нe спaвa, aкo нe мoжe дa jeдe, aкo чуje глaсoвe или имa нeкe другe симптoмe психиjaтриjских пoрeмeћaja. Пoсeбнo вaжнe тeмe из oвe oблaсти oднoсe сe нa бoлeсти зaвиснoсти, сeксуaлнo пoнaшaњe и сeксуaлнo трaнсмисивнe бoлeсти. Имajтe у виду дa су, збoг нeдoвoљнo рaзвиjeних сoциjaлних вeштинa, oвa дeцa излoжeнa пoсeбнoм ризику oд рaзличитих oбликa злoупoтрeбe, a пoсeбнo сeксуaлнe злoупoтрeбe. Дeтe трeбa нaучити кaкo дa сe пoнaшa, aли и кaкo дa прaви рaзлику измeђу примeрeнoг и нeпримeрeнoг пoнaшaњa вршњaкa и oдрaслих oсoбa сa кojимa je у пoврeмeнoм или трajнoм кoнтaкту.

Из oблaсти физикe, нa крajу другoг циклусa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa, учeник умe дa прeпoзнa грaвитaциoну силу, силу трeњa и дa рaзумe принцип спojeних судoвa нa кoнкрeтним примeримa. Умe дa прeпoзнa врсту крeтaњa прeмa oблику путaњe и рaвнoмeрнo крeтaњe, тaкo штo сe нaучeни сaдржaj пoвeзуje сa aдeквaтним aктивнoстимa нa чaсoвимa физичкoг вaспитaњa. Вeћинa oвих учeникa мoћи ћe дa изрaчунa срeдњу брзину, прeђeни пут или прoтeклo врeмe aкo су им пoзнaтe другe двe вeличинe. Учeник умe дa читa мeрну скaлу нa jeднoстaвним примeримa, дa прeпoзнa мeрилa и инструмeнтe зa мeрeњe дужинe, мaсe, зaпрeминe, тeмпeрaтурe и врeмeнa и дa кoристи oснoвнe jeдиницe зa дужину, мaсу, зaпрeмину, тeмпeрaтуру и врeмe. Нeки oд oвих учeникa умejу дa прeпoзнajу jeдиницу зa брзину. Знa oснoвнa прaвилa мeрeњa, кoристeћи кућну вaгу зa мeрeњe, лeњир, крojaчки мeтaр и сл. и знa дa мeри дужину, мaсу, зaпрeмину, тeмпeрaтуру и врeмe. Учeник знa дa aгрeгaтнo стaњe тeлa зaвиси oд њeгoвe тeмпeрaтурe и умe дa прeпoзнa дa сe мeхaничким рaдoм мoжe мeњaти тeмпeрaтурa тeлa.

Иaкo су мнoги пojмoви из хeмиje тeшкo рaзумљиви дeци сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу, пojeдини нaстaвни сaдржajи из oвoг прeдмeтa вeoмa су битни зa њихoв свaкoднeвни живoт. Учeник нe мoрa дa прaви рaзлику измeђу eлeмeнaтa, jeдињeњa и смeшa, aли би трeбaлo дa знa у кojим сe живoтним ситуaциjaмa oни мoгу кoристити. Иaкo учeник, кoришћeњeм трoдимeнзиoнaлних мoдeлa, мoжe дa уoчи рaзлику измeђу мoлeкулa, aтoмa и joнa, нa oвaквoм типу знaњa нe трeбa мнoгo инсистирaти. Умeстo дa учи симбoлe хeмиjских eлeмeнaтa и хeмиjскe фoрмулe, учeник би трeбaлo дa прeпoзнaje симбoлe oпaснoсти, нajчeшћe дaтe у oблику пиктoгрaмa (знaк зa зaпaљиву, eксплoзивну, oтрoвну или нa други нaчин штeтну или oпaсну супстaнцу). Дeцу трeбa нaучити дa мeрe и зaгрeвajу супстaнцe нa бeзбeдaн нaчин, a прe свeгa oнe кoje сe кoристe зa припрeму хрaнe. Учeник трeбa дa знa рaзлику измeђу мeтaлa и нeмeтaлa и дa нaбрojи нajзнaчajниja jeдињeњa. Дeцу трeбa нaучити дa бeзбeднo пoступajу сa супстaнцaмa кoje сe кoристe у дoмaћинству, нa нajкoнкрeтниjeм нивoу, бeз нaвoђeњa oпштих прaвилa.

ХИПЕРКИНЕТИЧКИ СИНДРОМ (ХИПЕРАКТИВНОСТ)

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Хиперкинетички или хиперактивни синдром са поремећајем пажње (АДХД) најчешћи

је ментални поремећај код деце. Јавља се као последица неравнотеже између одређених хемијских супстанци у мозгу. Неравнотежа између ових супстанци може значајно да утиче

37

на понашање детета, расположење, размишљање и пажњу. Поред детета, последице осећа и породица, у којој се јавља значајно повећан ниво стреса, као и учестала депресија.

Хиперкинетички поремећај са поремећајем пажње присутан је код три до десет одсто школске деце, а три пута је чешћи код дечака него код девојчица. Јавља се у првим годинама живота, а дијагностикује се најчешће при поласку детета у школу.

Дете са овим проблемом у сталном је покрету, узнемирено је, са изразито краткотрајном пажњом. Не може да истраје у започетим активностима. Прекида још незавршену активност како би отпочело нову, па и њу напустило недовршену. Хиперактивно дете би све да види, да додирне, привуче. Све што чује – оно би да види, без икакве селекције или скале вредности која би неким садржајима дала предност а неке занемарила. И најмањи шум или догађај привлачи дететову пажњу и одвлачи га од задате активности. Дете са хиперактивним проблемом не успева да прати упутства и не сналази се у групи и групним правилима. Није свесно свог проблема и не може да објасни своје понашање. Хиперкинетички или хиперактивни поремећај карактеришу три основна симптома. 1) Хиперактивност. Дете је у сталном покрету, врпољи се, устаје и шета по одељењу, не може да седи када ситуација то од њега захтева, претерано трчи, пење се у ситуацијама у којима је то неодговарајуће, често има проблем да се тихо игра, претерано прича. 2) Импулсивност. Даје одговоре исхитрено и непромишљено и пре него што се доврши питање, има проблем да сачека да дође на ред, често прекида друге (упада у разговор или игру). 3) Поремећај пажње. Тешко одржава пажњу на задацима или у игри, не обраћа пажњу на детаље и често прави грешке у изради задатака (које нису производ незнања), често не може да следи ни директне инструкције и не успева да доврши задатке или своје обавезе, има тешкоће у самосталном организовању задатака и активности, често избегава да започне рад на задацима који изискују трајнији напор, губи ствари и школски прибор, заборавно је у дневним активностима, лако га ометају спољашњи стимулуси.

Уколико се симптоми не лече правовремено и на одговарајући начин, могу имати велики утицај на смањење квалитета живота детета и његове околине. Код детета са АДХД-ом најчешће се јавља лош успех у школи, који је често знатно испод нивоа његових интелектуалних могућности, осећање усамљености и недостатак самопоуздања, неуспех у дружењу са осталом децом, неуспех у покушајима да се укључи у додатне школске и ваннаставне активности. Преко 50 одсто деце са овим проблемом не може да прати редован наставни план и програм, па се укључују у додатне часове за савладавање школског градива. Такође, испитивања показују да 35 одсто деце напусти школу, а само пет одсто стекне факултетско образовање. Уколико деца нису обухваћена одговарајућим третманом, проблеми се настављају и у адолесценцији, као и у одраслом добу. НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ У ТУМАЧЕЊУ УЗРОКА ПРОБЛЕМА

Погрешно је веровање да су деца са АДХД-ом лења и незаинтересована. Проблеми ове деце директно утичу на смањење посвећености и истрајности у активностима, што је посебно уочљиво у изради школских и домаћих задатака. Деца са овим проблемом често не

38

могу да разумеју и запамте дате инструкције, не могу да изразе мисли на разумљив начин те да самостално усмере пажњу и одрже је на задатим активностима; имају озбиљнијих потешкоћа у писању и читању услед чега лако одустају и постају незаинтересована. Отуда је осмишљена и структурирана подршка одраслог неопходна.

Често се верује да је недостатак дисциплине у породичном окружењу главни „кривац“ за настанак овог поремећаја. Истраживања показују да су неадекватне васпитне мере заправо последица а не узрок овог поремећаја. Услед бројних проблема са којима се свакодневно сусрећу, родитељи ове деце често имају неадекватне и непримерене реакције. Усвајање ефикаснијег начина васпитања омогућиће разрешавање бројних проблема и отклањање многих тешкоћа деце са овим проблемом.

ПЕДАГОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА

Због проблема са пажњом, дете са АДХД-ом треба да седи близу наставника, са што мање предмета на радној површини стола, као и у видном пољу. Наставник је тада у могућности да лакше прати и усмерава рад детета.

Наставне активности и задаци морају бити разноврсни. Активности које изискују мировање треба смењивати активностима које изискују кретање. На прве знаке умора (када дете почиње да прекида рад, да се врпољи, прича и сл.), неопходно је променити активност, односно дати детету задужење које ће му задовољити потребу за кретањем.

Када се суочи са сложеним задацима (када треба да препише текст и одговори на питања или да изврши неку рачунску операцију), дете са АДХД-ом не успева да запамти упутства, не може да се сети редоследа радњи и тачног решења задатака. Због тога је важно давати краће задатке које дете може да обави у кратком временском року. Дуже и сложеније текстове и задатке треба делити на више мањих целина. У задацима треба смањити број захтева (да их не буде више од три).

Примереније је примењивати усмено испитивање, кратким питањима, што ређе у групи. Понекад деца са овим синдромом испољавају смањену координисаност у покретима, нарочито када су у питању сложене активности. Потешкоће се посебно јављају у писању и цртању, где деца са АДХД-ом имају проблем да организују различите покрете по утврђеном редоследу. Зато је потребно да наставник, у складу са могућностима конкретног детета, продужи време за израду задатака писаним путем.

Проблематично понашање биће ређе уколико дете може да предвиди активности, па је важно активности најављивати и држати се предвиђеног распореда.

Дете са АДХД-ом не би требало укључивати у активности које нису структурисане, добро организоване и које се врше без надзора одраслог. Такође, требало би избегавати такмичарске активности, као и активности у већим групама које се одвијају по сложенијим правилима. КОМУНИКАЦИЈА

Детету са овим проблемом неопходно је обраћати се јасним, кратким и недвосмисленим реченицама. Из упутстава и налога треба избацити све непотребне изразе. Веома је корисно тражити од детета да понови захтев како би се проверило разумевање. Дете може да запише упутства, али је при томе потребно проверити исправност записаног. Такође,

39

захтеви треба да буду прилагођени могућностима детета – не тражити од њега нешто за шта је унапред јасно да не може да реализује. На пример, тражење од ученика да седи и решава задатке двадесетак минута или да чека да наставник или родитељ заврши започети разговор са другим лицем, сигурно ће довести до непожељног понашања. Захтеве, упутства и објашњења требало би давати у ситуацијама у којима нема других стимулуса који би детету одвлачили пажњу. И правила која се постављају треба да буду јасна и једноставна, и пожељно је да буду видно истакнута. Уколико желимо да нас дете разуме и реализује захтев, треба избегавати формулације типа „ако–онда“. У постављању услова пожељна је формулација „када–онда“. Међутим, уколико детету том приликом задамо неколико захтева истовремено, врло је вероватно да неће моћи да их реализује (нпр. да препише текст са табле, уради задатке и сачека да наставник прегледа).

Ако дете почне на часу да се непримерено понаша, може се и невербалним ставом зауставити у неодговарајућој активности (стати поред њега, ставити му руку на раме, узети му свеску и погледати је и сл). Корисни су и унапред договорени сигнали за умиривање (пуцкање прстима, картице у боји или са сликама и сл). ПОХВАЛЕ, НАГРАДЕ И КАЗНЕ

Због своје импулсивности, дете са овим проблемом не размишља о ономе што ради у одређеном тренутку. Не може да предвиди последице својих поступака. Због тога доводи у опасност и себе и друге. Склоно је да поступа увек на исти начин иако је за сличне поступке раније било кажњавано. Дете нема намеру да лоше поступа – оно зна како би требало да се понаша у одговарајућој ситуацији, али без помоћи одраслог не може да спроведе одговарајућа правила понашања. Због тога је неопходан системски рад одраслог на развијању прво спољашње, а затим и унутрашње мотивације.

Ако се дете прихватљиво понаша, треба га наградити. Ако желимо да одустане од непримереног понашања, које није опасно ни по њега ни по друге, треба да игноришемо такво понашање. Уколико се дете понаша непримерено и доводи у опасност и себе и друге, казна је неопходна. При томе треба имати на уму да ће одрасли, с обзиром на дететова честа неодговарајућа понашања, прибегавати све чешћим и строжим казнама, које неће имати ефекта. Такође, претерано кажњавање ће довести до тога да дете пажњу усмерава на избегавање казне а не на пожељне облике понашања.

Под наградама се не подразумевају само слаткиши, играчке и слично. Награде су и пажња коју одрасли посвећује детету када се адекватно понаша, наклоност и уважавање које испољава, као и давање могућности детету да обавља за њега пријатне активности. Дете треба наградити чим се примерено понаша. У пракси је често обрнут случај. Наставник пажњу усмерава на дете са овим проблемом када жели да га опомене, подсети на задатак и усмери на задату активност. Како дете настави да ради започето, наставник пажњу усмерава на неког другог. И тако се проблем наставља.

Подстицаји треба да буду за дете значајни. Похвале не треба давати уопштено, као у примеру „браво“, „ово си одлично урадио/урадила“ и слично. Дете неће моћи да разуме на шта се похвала конкретно односи.

С обзиром на то да се дете са АДХД-ом лако засити сваког понављања, награде би требало често мењати. Дете треба хвалити и због уложеног труда, а не само због оствареног резултата.

40

Дете са овим проблемом често доживљава неуспехе и критике наставника и родитеља, па може да створи слику о себи као о неспособном и лошем детету. Уколико се проблему не приђе системски и правовремено, дете са АДХД-ом може да развије поремећаје у понашању.

Кoришћeнa литeрaтурa:

1. AAIDD (2011). Intellectual disability: Definition, classification, and system of support (11th ed.), AAIDD, Washington, DC.

2. Beirne-Smith, M., Ittenbach, R. F., Patton, J. R. (2002). Mental retardation (6th ed.), Merill Prentice Hall, Ohio.

3. Fernández, J. M. G., Cobacho, J. P., Adelantado, P. P. B. (2005). Discapacidad intelectual: Desarrollo, comunicación e intervención, CEPE, Madrid.

4. Глумбић, Н. (2010). Oдрaслe oсoбe сa aутизмoм, Унивeрзитeт у Бeoгрaду – ФAСПEР (ЦИДД), Бeoгрaд.

5. Graziano, A. M. (2002). Developmental disabilities: Introduction to a diverse field, Pearson Education Company, Boston.

6. Губeринa Aбрaмoвић, Д. (2008). Приручник зa рaд с учeницимa с пoсeбним пoтрeбaмa интeгрирaним у рaзрeдну нaстaву у oснoвнoj шкoли, Шкoлскa књигa, Зaгрeб.

7. Хaнa, Л. (2007). Пoдршкa у учeњу дeци сa пoтeшкoћaмa из спeктрa aутизмa: Прaктичaн вoдич зa рoдитeљe и oсoбљe у рeдoвним шкoлaмa и вртићимa, Рeпубличкo удружeњe зa пoмoћ oсoбaмa сa aутизмoм, Бeoгрaд.

8. Jaпунџa Mилисaвљeвић, M. (2008). Meтoдикa нaстaвe мaтeмaтикe зa дeцу oмeтeну у интeлeктуaлнoм рaзвojу, Унивeрзитeт у Бeoгрaду – ФAСПEР (ЦИДД), Бeoгрaд.

9. Mинистaрствo прoсвeтe и спoртa Рeпубликe Србиje (2006). Прaвилник o нaстaвнoм прoгрaму зa чeтврти рaзрeд oснoвнoг oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Прoсвeтни прeглeд, Бeoгрaд.

10. Mинистaрствo прoсвeтe и спoртa Рeпубликe Србиje, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa (2009). Oбaвeзни стaндaрди зa крaj oбaвeзнoг oбрaзoвaњa, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Бeoгрaд.

11. Mинистaрствo прoсвeтe и спoртa Рeпубликe Србиje, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa (2011). Oпшти стaндaрди пoстигнућa – Oбрaзoвни стaндaрди зa крaj првoг циклусa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa (мaтeмaтикa), Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Бeoгрaд.

12. Mинистaрствo прoсвeтe и спoртa Рeпубликe Србиje, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa (2011). Oпшти стaндaрди пoстигнућa – Oбрaзoвни стaндaрди зa крaj првoг циклусa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa (прирoдa и друштвo), Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Бeoгрaд.

13. Mинистaрствo прoсвeтe и спoртa Рeпубликe Србиje, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa (2011). Oпшти стaндaрди пoстигнућa – Oбрaзoвни стaндaрди зa крaj првoг циклусa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa (српски jeзик), Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Бeoгрaд.

14. Moor, J. (2002). Playing, laughing and learning with children on the autism spectrum: A practical resource of play ideas for parents and carers, Jessica Kingsley Publishers, London.

15. СЗO (1992). ИЦД-10 Клaсификaциja мeнтaлних пoрeмeћaja и пoрeмeћaja пoнaшaњa, ЗУНС, Бeoгрaд.

16. Федели, Д. (2007). Хиперактивно дете, Evro-Giunti, Београд. 17. Ковачевић, Ј. (2007). Дете са посебним потребама у редовној школи, Учитељски факултет,

Београд.

41

6. ПЛАНИРАЊЕ ЦИЉЕВА, ЗАДАТАКА И АКТИВНОСТИ Савремена концепција наставе треба да омогући ученику конструкцију знања, односно процес активне изградње употребљивих знања и умења. То подразумева властити напор ученика, његово мишљење и активност. У савременом наставном процесу акценат више није на преносу информација, већ на стварању услова и могућности ученицима за самосталну конструкцију знања. Нагласак би требало да буде на процесу учења, улози и активностима ученика и исходима тог процеса. Каквог ће квалитета бити исход наставе, зависи од квалитета организације наставе/учења. У њеном току морају бити ангажовани виши мисаони процеси, који омогућавају ученику да разуме и интерпретира чињенице, примени научено знање у свакодневним животним ситуацијама, изводи закључке и аргументовано их образлаже и слично. Најчешћа смерница о томе које мисаоне активности и на који начин се развијају у школи садржи Блумова таксономија у когнитивном домену. Бенџамин Блум са сарадницима креирао је таксономију циљева васпитања и образовања у три подручја: когнитивном (нове информације, мисаоне активности), афективном (осећања, склоности, интересовања, вредности) и психомоторном (физичке и перцептивне активности и вештине). Циљеве и исходе у когнитивном подручју разврстао је у шест основних категорија, које су хијерархијски уређене (према нивоу апстраховања), а то су: знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација. У доњој табели су дати нивои са примерима мишљења и типовима активности којима се ови различити мисаони процеси ангажују.

Компетенција Демонстрирана знања и вештине Активности којима се проверава оствареност исхода на датом нивоу

Знање опажа, именује информације; зна датуме, податке, места, зна главне идеје

дефиниши, наведи, опиши, идентификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј и сл.

Схватање разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке, упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке, предвиђа последице

резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, процени, дискутуј, прошири

Примена користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања

примени, демонстрирај, покажи, реши, испитај, преобликуј, класификуј, експериментиши, истражи

Анализа одређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентификује елементе

анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упореди, изабери

Синтеза користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања са другим областима; предвиђа закључке/закључује

замени, направи план, предвиди, формулиши, припреми, уопшти, поново напиши

42

Евалуација упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја; процењује вредност теорија и излагања; бира на основу рационалних аргумената; утврђује вредност података; препознаје субјективност

процени, одлучи, оцени, провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери, просуди, објасни, закључи, резимирај

Бројни аутори су разматрали и проверавали ваљаност хијерархијских структура Блумове таксономије у когнитивном подручју. Међу њима су и Андерсон и Кратвол, који су проширили таксономију комбинујући когнитивне процесе и димензије знања. Управо оваква таксономија може да олакша наставницима планирање наставе, односно прецизније формулисање циљева и операционализацију исхода. Ова ревидирана таксономија подразумева две димензије сазнавања:

знање – знање чињеница; знање појмова и структура појмова (концептуална знања); знање поступака и процедура (процедурална знања), и свест о сазнајним процесима, као и учење сазнајних процеса потребних за сазнавање других знања (метакогнитивна знања);

когнитивне процесе. Користећи ову таксономију у планирању наставе кроз планирање циљева наставне јединице, наставник ће много јасније усмеравати сазнајне процесе које жели да ангажује код ученика, као и врсте знања којима ученик треба да овлада у процесу учења. Такође, ова таксономија омогућава наставнику да проверава оствареност циљева и исхода, као и да планира и реализује праћење и оцењивање напредовања ученика. Много је лакше проверавати квалитет и прецизност осмишљених циљева наставних јединица у односу на ову таксономију. Као што је познато, сврха одређивања циљева часа јесте да се прецизно дефинише шта је то што ученик треба да научи на датом часу. Да би час био успешно реализован, неопходно је избећи замке планирања превеликог броја циљева за један наставни час, као и нејасно или прешироко формулисаних циљева. Ако је нејасно шта је циљ часа, немогуће је проценити да ли је он реализован. Такође, неће бити јасно који су очекивани исходи тог часа. Зато при планирању и реализацији часова треба имати на уму:

конкретно дефинисани циљеви часа;

усклађеност циљева и стандарда постигнућа ученика;

прецизно одређене активности ученика;

разноврсност активности ученика;

релевантност активности у односу на циљ;

број предвиђених активности за реализацију циља;

трајање активности;

остварљивост циљева за предвиђено времe активности. При планирању наставних часова, наставник се, поред осталог, руководи и следећим питањима:

Који је циљ/су циљеви часа? Који су очекивани ефекти/исходи?

На које начине ће се циљ/циљеви остварити?

Шта ученици раде на часу (које активности обављају)?

У којој мери су активности ученика разноврсне и сврсисходне у односу на предвиђени циљ и ефекте?

43

На које начине су уважена искуства ученика и ранија сазнања?

На које начине се остварује повезаност са претходно наученим градивом из датог предмета?

Шта може бити тешкоћа у реализацији припремљеног часа? Који се проблеми очекују?

На основу којих активности/показатеља ће наставник знати да је одређени час успео?

ЛОГИЧКО И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ Како би се ученици припремили да користе читав низ вештина и развију различите облике мишљења и понашања, како би могли да тумаче и повезују информације у смислене целине и идеје, које ће затим и практично примењивати, у настави морају бити заступљени и виши мисаони процеси. Логичко мишљење користи логичка правила закључивања приликом решавања проблема, а то су:

дефинисање појаве; уопштавање појаве извођење општег из појединачног (индукција и

класификација); закључивање о појединачном на основу општег (дедукција); поређење утврђивање једнакости, разлика или сличности; допуњавање целине (комплементарност); обртање процеса (реверзибилност); разлагање на делове у циљу уочавања њиховог односа и склапање целине од делова

(анализа и синтеза). Критичко мишљење има све карактеристике логичког мишљења, али укључује и преиспитивање, процењивање и просуђивање или вредновање у односу на одговарајући критеријум. Критичко мишљење je сложен мисаони процес, којим се:

активирају сви потенцијали јединке;

предмет проучавања сагледава са различитих аспеката;

промишља се, закључује, предвиђају се исходи неког догађаја и понашања;

има јасан циљ;

може бити креативан, јер се информације преобликују, осмишљавају се алтернативни поступци и сл.

Основа за развој критичког мишљења је развој способности децентрације сагледавање појаве са различитих аспеката (јавља се између 7. и 9. године и развија интензивно до 11. године). Процес критичког мишљења креће од неке идеје која се анализира, преиспитује, упоређује са другим сличним и супротним идејама; затим се заузима став о тој идеји или се формулише нова идеја. Неопходно је да се у наставном процесу, у оквиру свих наставних предмета, од ученика захтева:

да доносе закључке или процењују ваљаност и утемељеност изнетих закључака;

да на различитим примерима из свакодневног живота уочавају разлику између чињеница и субјективног тумачења чињеница;

да износе аргументе у прилог одређене тврдње или против ње;

44

да тумаче поруке, како оне експлицитно дате, тако и оне скривене између редова;

да препознају угао гледања из којег неко говори, да пореде и вреднују различита гледишта;

да самостално уочавају и формулишу проблеме;

да предлажу различита решења проблема.

ТЕХНИКЕ ПОДСТИЦАЊА МИШЉЕЊА У НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ

Наведени примери само су неки од погодних техника које подстичу различите нивое мишљења. Примери предложених техника погодни су за примену у свим предметима, у свим фазама наставног процеса, као и на различитим типовима часова. Омогућавају индивидуализован и диференциран приступ, прилагођен различитим могућностима деце.

Мозгалица Слободно асоцирање на неку тему, идеју, појам, са циљем да се добије што више могућих начина за размишљање о њој; све се записује, без селекције.

Коцкарење У односу на извучени број ученици извршавају тражени захтев. 1. Опиши 2. Упореди 3. Повежи 4. Рашчлани

5. Примени 6. За/против Графичко представљање (Венов дијаграм)

Разврставање сличности и разлика између две или више појаве, чиме је омогућено организовање података у категорије

Инсерт техника Наведени примери захтева уз читање текста омогућавају метакогнитивни приступ учењу, као и повезивање претходно наученог. Шта знам о тој теми? означи + Шта је ново што сам сазнао/-ла? заокружи Шта ме је изненадило и зашто? означи * Шта ми је било посебно занимљиво? означи ! Шта ми је нејасно? означи -

Читање са предвиђањем Погодно за развој логичког и критичког мишљења Метакогнитивном знању, о којем је било речи на претходним странама, не посвећује се довољна пажња у нашем образовном систему. Неопходно је у наставном процесу научити ученике да управљају сопственим учењем, како би могли да размишљају о сопственим изборима, процењују њихову успешност, постављају циљеве за своје учење, као и свој даљи развој. Ученик са развијеном метакогницијом познаје себе, односно има свест о сопственим јаким и слабим странама у учењу. Поред тога, ученици који уче метакогнитивно могу да анализирају захтеве како би размотрили различите могућности у њиховом извршењу и умеју да образложе зашто су се одлучили баш за тај начин рада. У наставном процесу наставник може одговарајућим активностима да усмерава ученике да објасне задатак својим речима, да разговара са ученицима о томе шта све треба учинити у припреми рада на задатку, у току рада, и после завршетка, да дискутује шта је то што ученици уче лако, а шта не, и међусобно размењују шта су о себи ново научили у току израде задатка.

45

Кроз наведене примере питања, ученицима је омогућено метакогнитивно учење. Питања се односе на припрему за читање одређене лекције, а могу се примењивати и при најави нове наставне теме, одређеног садржаја или појма. Пример метакогнитивних питања Прочитај наслов, па одговори на питања:

Шта мислиш шта је описано у тексту? Шта знаш о томе? Напиши/испричај. Шта би волео/-ла да сазнаш о томе? Напиши/испричај. Прочитај текст пажљиво.

ПИТАЊА, ЗАДАЦИ, НАЛОЗИ Задаци се могу груписати у:

задатке отвореног типа, као на пример: кратак одговор, допуњавање реченица одређеним речима, есеј, попуњавање табеле... и

задатке затвореног типа: спаривање, двочлани (алтернативни) избор, вишеструки избор, ређање по задатом критеријуму, исправљање понуђених одговора и сл.

Приликом формулисања задатака спаривања, пожељно је дати један појам или више објашњења који ће остати неповезани, али то обавезно треба напоменути у самом захтеву. Алтернативна питања могу се допунити захтевом да се, уколико је тврдња нетачна, напише тако да буде тачна, како би се избегао висок степен погађања. Основна правила при формулисању задатака:

задаци треба да буду граматички, правописно и стилски исправни;

избегавати упитне реченице не Како...?, већ Опиши... и Објасни...;

користити речи које су добро познате ученицима;

формулисати реченице (исказе) на нов начин, а не онако како су дати у уџбенику;

ако се не може избећи негација, потребно ју је подвући или зацрнити;

род и број у понуђеним одговорима у задацима са вишеструким избором треба да буду усаглашени са родом и бројем у основном исказу (Заокружи слово испред тачног одговора или Заокружи слова испред тачних одговора);

једним задатком се испитује један појам;

одговарање на једном задатку не сме да усмерава одговарање на другом нити да зависи од одговарања на друго питање;

не постављати ученицима задатке „замке”, у којима се мере интелектуалне способности, а не знање;

не формулисати задатке који су намењени трагању за оним што ученик не зна, односно што је недовољно обрађено;

избегавати тривијалне задатке;

поставити јасно упутство шта се од ученика тражи и како треба да одговори и дати му све елементе потребне за решавање задатка;

задатке уредити по сложености или по сличности.

46

Питања, налози и задаци могу да траже од ученика: проналажење сличности и разлика између података, феномена, појмова; проналажење хијерархијски надређених и хијерархијски подређених појмова за појам

који се учи; проналажење сопствених примера и илустрација за дати појам; класификовање неких појава; сумирање појединачних налаза и закључака; самостално вредновање неких чињеница (шта је важније а шта мање важно, шта је

тачније итд.); ређање у неки смислени редослед (на пример логички, хронолошки); налажење синонима, сличних речи и антонима за термине којима су означени појмови у лекцији; одређивање кључних речи у лекцији или главних идеја у прочитаном тексту уз

образлагање; самостално временско и просторно лоцирање неке појаве; навођење примера за практичну примену знања које се учи; успостављање просторних, временских и узрочних веза између конкретних појава,

чињеница и догађаја.

ОЦЕЊИВАЊЕ И ИЗВЕШТАВАЊЕ Разговор са ученицима једна је од основних активности наставника, који се јавља у континуитету, у свим фазама наставног процеса. Без обзира на то које је све поступке

наставник спроводио у процесу оцењивања посматрање, усмено и писмено испитивање,

тестирање, оцењивање ученичких радова, оцењивање домаћих задатака са ученицима је неопходно разговарати о: планираним исходима и очекиваним постигнућима; ефикасним начинима наставе и учења којима ће се остварити дефинисани циљеви и исходи;

критеријумима оцењивања; оствареним резултатима; начинима побољшања успеха и конкретним корацима. Оцењивање у наставном процесу може бити: наставниково оцењивање ученика; заједничко оцењивање наставника и ученика; међусобно оцењивање ученика без учешћа наставника; самооцењивање ученика. Што се процеса самооцењивања ученика тиче, у табели су дате само неке од тврдњи уз помоћ којих ученик може да прати и оцењује свој рад. Од изузетне је важности омогућити ученицима промишљање на ова и слична питања и на самим часовима, како би могли да развију метакогнитивне навике и оспособе се за самостално управљање процесом учења и напредовања. Пожељно је да наставник са учеником продискутује резултат самопроцене и заједно са учеником планира даље кораке у раду.

47

Тврдње Најчешће Повремено Ретко НикадМогу да објасним својим речима шта треба да урадим у задатку.

Одређујем циљ пре сваког учења. Знам шта учим лако, а шта тешко у новој лекцији.

Знам шта ми помаже при учењу тежег градива. Могу да поставим три питања у вези са лекцијом.

Пре учења нове лекције размишљам о наслову и присећам се шта већ знам о томе.

Могу да одредим кључне речи у новој лекцији. При учењу нове лекције могу да одговорим на питања: Шта? Где? Како? Зашто?

Користим различите изворе информација, самостално или уз помоћ одраслих.

Постављам питања одраслима када ми треба појашњење дела лекције или лекције у целини.

Ученицима је, без обзира на узраст, потребна подршка наставника у виду: указивања на оно што је успешно урађено у претходној фази рада; конкретног усмерења на оно што је још потребно да науче или ураде; сугестија о различитим начинима рада у наредној фази учења; подстрека када покажу напредак у учењу. У процесу праћења и вредновања напредовања ученика треба избегавати честе, а недовољно прецизне и јасне повратне информације, као на пример: Ниси се довољно потрудио/-ла... Следећи пут у усменом одговарању мораш да будеш сигурнији/сигурнија... Ниси довољно знао/-ла о... Оваква упутства треба конкретизовати и везати за одређени планирани циљ учења и исход или стандард постигнућа ученика, као и даље конкретне кораке које од ученика очекујемо. Ово је само један од могућих начина давања адекватне повратне информације ученику на његово, на пример, усмено одговарање: Показао/-ла си да правиш разлику између повољног и неповољног утицаја човека на природу (основни ниво). За следеће одговарање треба да научиш основне мере заштите живе и неживе природе (средњи ниво)... Управо у овом процесу размене наставник користи прилику да развије и ојача и метакогнитивне капацитете ученика, о чему је било речи у претходним поглављима. У том смислу, квалитетан и користан извештај о раду и напредовању ученика треба да: буде јасан и лако разумљив; опише ученикова постигнућа у односу на дефинисане исходе; јасно прикаже наредне кораке у учењу; укаже на развојне потребе ученика; садржи запажања наставника о позитивним личним особинама ученика; буде саопштен у правилним размацима и роковима са којима су сви упознати.

49

7. ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА

НАСТАВНА ТЕМА ОБРАДА ОСТАЛО УКУПНО

ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ

4 4 8

СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ 7 8 15

ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ 5 5 10

ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА 8 11 19

МАГНЕТСКО ПОЉЕ 4 2 6

ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ

5 3 8

ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ 2 – 2

Укупно 35 33 68

51

8. МЕСЕЧНИ ПЛАНОВИ РАДА (ОПЕРАТИВНИ)

МЕС

ЕЦ: С

ЕПТЕ

МБА

Р ПРЕ

ДМЕТ

: ФИЗИ

КА

РА

ЗРЕД

: ОСМИ

НАСТА

ВНА

ТЕ

МА

РЕ

Д.

БР.

НАСТА

ВНА

ЈЕДИНИЦА

ТИ

П ЧАСА

ОБЛ

ИК

РАДА

НАСТА

ВНА

МЕТ

ОДА

НАСТА

ВНА

СРЕ

ДСТВ

А

СТА

НДАРД

И

ПОСТИ

ГНУЋА

УЧЕ

НИКА


1.

Осцилаторно

кретањ

е обрада

фр

онтални,

индивидуални

, рад у пару

дијалошка

, текстуална

, илустрациона

, демо

нстрациона

уџбеник,

рачунар

, пројектор,

металне

навртке,

конац

, опруге

ФИ

: 1.2

.1; 1

.4.3

; 1.7

.1;

1.7.

2; 2

.1.1

; 2.1

.2; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.2

.2; 2

.2.3

; 2.4

.1;

2.6.

1; 2

.6.2

; 2.7

.2; 2

.7.3

; 3.

1.2;

3.2

.2; 3

.2.3

; 3.4

.1;

3.7.

1; 3

.7.2

2.

Одржањ

е механичке енергије

осцилатора

обрада

фр

онтални,



дијалошка



уџбеник,

рачунар

, пројектор

ФИ

: 1.1

.1; 1

.2.1

; 1.4

.3;

2.1.

3; 2

.1.4

; 2.2

.1; 2

.2.2

; 2.

2.3;

2.4

.3; 2

.5.1

; 2.5

.2;

2.5.

3; 2

.6.1

; 2.6

.2; 2

.6.3

; 2.

7.2;

3.2

.2; 3

.2.3

; 3.7

.2

3.

Осцилаторно

кретањ

е и одрж

ање

механичке енергије

осцилатора

утврђивање

фронтални,



дијалошка



, демо


уџбеник,

пројектор

, опружно

клатно,

математичко клатно

, сахатна стакла

, метроном,

стативи,

песак

, везана

клатна

ФИ

:1.1

.1; 1

.2.1

; 1.4

.3;

1.4.

5; 1

.7.1

; 1.7

.2; 2

.1.1

; 2.

1.2;

2.1

.4; 2

.2.1

; 2.2

.2;

2.2.

3; 2

.4.1

; 2.5

.1; 2

.5.2

; 2.

6.1;

2.6

.2; 2

.7.2

; 2.7

.3;

3.2.

2; 3

.2.3

; 3.5

.1

4.

Таласно кретањ

е обрада

фр

онтални,



дијалошка



, демо


уџбеник,

пројектор

, посуда

с водом,

гум

ено уж

е,

еластична опруга

, таласна

машина

ФИ

: 2.1

.1; 1

.2.1

; 1.2

.2;

2.2.

3; 3

.2.1

; 3.2

.2; 3

.2.3

; 3.

2.4;

1.4

.3; 2

.4.1

; 2.5

.1;

2.6.

1; 2

.6.2

; 2.6

.3; 1

.7.1

; 1.

7.2;

2.7

.3; 3

.7.2


5.

Таласно кретањ

е


фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


таласне

маш

ине,

посуде

с водом

, пинг-понг

лоптице.

пипете,

меко уж

е,

пластичне опруге

, жичани

рам,

сапуница,

кутија

металних

спајалица

ФИ

: 2.1

.1; 2

.1.2

; 2.1

.4;

3.1.

2; 3

.1.4

; 1.2

.1; 1

.2.2

; 1.

2.3;

2.2

.1; 2

.2.3

; 3.2

.2;

3.2.

3; 3

.2.4

; 1.4

.3; 1

.4.4

; 2.

4.1;

2.4

.3; 2

.5.1

; 2.6

.1;

2.6.

2; 1

.7.1

; 1.7

.2; 2

.7.2

; 2.

7.3;

3.7

.2

6.

Звук

обрада

фр

онтални,


дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


звучна

виљуш

ка, ф

рулица

, звучне

кутије

, магнети

ФИ

: 2.1

.5; 3

.1.4

; 1.2

.2;

2.2.

2; 2

.2.3

; 3.2

.2; 3

.2.4

; 3.

2.5;

1.4

.4; 2

.4.3

; 2.6

.3;

3.7.

2

7.

Звук


фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


посуда с водом,

пинг

понг лоптице,

жичани

рам,

сапуница,

стаклене и

пластичне чаше,

штапићи

за

уши,

канап

, вода,

сламчице

, ребрасте цеви

, картонски ваљак

, звучне

виљуш

ке

ФИ

: 1.2

.2; 1

.2.3

; 2.2

.2;

2.2.

3; 3

.2.1

; 3.2

.2; 3

.2.3

; 3.

2.4;

3.2

.5; 1

.4.3

; 1.4

.4;

2.4.

1; 2

.4.3

; 3.4

.1; 2

.6.1

; 1.

7.1;

1.7

.2; 2

.7.2

; 2.7

.3;

3.7.

1; 3

.7.2

8.

Мерењ

е периода

осциловања клатна

лаб.

веж

ба

фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


металне

навртке,

куглице

, конац

, мерне траке,

углом

ери,

стативи,

штоперице

(мобилни

)

ФИ

: 1.

2.1;

1.2

.2; 2

.2.3

; 3.

2.2;

3.2

.3; 3

.2.4

; 1.4

.1;

1.4.

2; 1

.4.3

; 1.4

.5; 1

.4.6

; 2.

4.2;

2.4

.4; 3

.4.3

; 2.6

.1;

2.6.

3;1.

7.1;

1.7

.2;

2.7.

1;

2.7.

3; 2

.7.3

; 3.7

.1; 3

.7.2

МЕС

ЕЦ: О

КТО

БАР

ПРЕ

ДМЕТ

: ФИЗИ

КА

РА

ЗРЕД

: ОСМИ

НАСТА

ВНА

ТЕ

МА

РЕ

Д.

БР.

НАСТА

ВНА

ЈЕДИНИЦА

ТИ

П ЧАСА

ОБЛ

ИК

РАДА

НАСТА

ВНА

МЕТ

ОДА

НАСТА

ВНА

СРЕ

ДСТВ

А

СТА

НДАРД

И

ПОСТИ

ГНУЋА

УЧЕ

НИКА

СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ

9.

Светлост и њено

простирање

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


лас

. показивачи,

бат.

лампе

или

лед

, посуде,

вода

, млеко

, тамјан,

шибице,

лампе

, свеће

ФИ

: 1.

2.1;

1.4

.4;

1.7.

1;

1.7.

2; 2

.2.2

; 2.2

.3; 2

.4.1

; 2.

4.3;

2.6

.3; 2

.7.3

; 3.2

.2;

3.2.

4; 3

.2.5

; 3.4

.1; 3

.7.2

10.

Одбијањ

е светлости.

Равна

огледала

обрада

фр

онтални,


,групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


лас

. показивачи,

бат.

лампе

или

светлеће

диоде,

свеће

, прозорска

стакла

, огледала,

тамј.,

шибице

ФИ

: 1.

4.2;

1.4

.3;1

.4.4

; 1.

4.5;

1.4

.6; 1

.7.1

; 1.7

.2;

2.4.

1; 2

.4.2

; 2.4

.3; 2

.4.4

; 2.

6.1;

2.6

.3; 2

.7.1

; 2.7

.2;

2.7.

3; 3

.2.5

; 3.2

.6; 3

.4.3

; 3.

7.1;

3.7

.2

11.

Простирањ

е светлости.

Одбијањ

е светлости од

равних

огледала


фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


ласер

. пок

, бат

. ламп

е, лед

, свеће

, проз.

стакла

, огледала,тамјан

, шибице,

гум

ена црева,

перископ

, мерни

инстр

. с

казаљком

ФИ

: 1.

2.1;

1.4

.1;

1.4.

2;

1.4.

3; 1

.7.1

; 1.7

.2; 2

.4.1

; 2.

4.2;

2.6

.1; 2

.7.2

; 2.7

.3;

3.2.

4; 3

.2.5

; 3.2

.6; 3

.7.2

12.

Одбијањ

е светлости на

сферним

огледалима

обрада

фр

онтални,


,групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

пројектор

, кутлаче,

украси за

јелке,

сферна

оглед

. ласерски

показ. светлеће

диоде

, ретров

. лим

енке

ФИ

: 2.7

.2; 3

.2.5

; 3.2

.6


13.

Одбијањ

е светлости на

сферним

огледалима


фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

пројектор

, кутлаче,

украси за

јелке,

сферна

оглед

. ласерски

показ. светлеће

диоде

, ретров

. лим

енке

ФИ

1.

71;

1.72

; 2.

71;

2.7.

2; 2

.73;

3.2

.5; 3

.2.6

; 3.

71; 3

.72

14.

Преламање

светлости.

Индекс

преламањ

а обрада

фр

онтални,


,групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

пројектор

, стаклене

посуде разних

облика

, вода,

светлеће

диоде,

уље,

млеко

, гел

куглице,

картице

, сијал

., епрувета

ФИ

1.2

.1;

1.2.

2; 1

.2.3

; 1.

4.3;

1.4

.4;

1.71

; 1.

72;

2.4.

1; 2

.4.3

; 2.6

1; 2

.6.3

; 2.

7.2;

2.7

3; 3

.2.4

; 3.2

.5;

3.2.

6; 3

.72

15.

Преламање

светлости.

Индекс

преламањ

а утврђивање

фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

пројектор

, стаклене

посуде разних

облика

, вода,

светлеће

диоде,

уље,

млеко

, гел

куглице,

картице

, сијал

. епрувета

ФИ

1.2

.1;

1.2.

2; 1

.2.3

; 1.

4.3;

1.4

.4;

1.71

; 1.

72;

2.4.

1; 2

.4.3

; 2.6

1; 2

.6.3

; 2.

7.2;

2.7

3; 3

.2.4

; 3.2

.5;

3.2.

6; 3

.7.2

.

16.

Преламање

светлости кроз

плочу,

призму и

сочива

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


стаклене

(водене)

плоче

, призме,

сочива

, кугле,

сферне

посуде

, чиоде

, сијалице,

беле

LED

ФИ

: 1.

4.3;

1.4

.6;1

.7.1

; 1.

7.2;

2.1

.5; 2

.7.2

; 2.7

.3;

3.2.

4; 3

.2.5

; 3.2

.6; 3

.7.1

; 3.

7.2.

17.

Ликови код сочива

обрада

фр

онтални,


, у пару

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


саб

. и рас

. сочива

мале жиж

не

даљине,

свеће

, беле

LED

, прибор

за цртањ

е

ФИ

: 1.

4.1;

1.4

.2;

1.4.

3;

1.4.

5; 1

.4.6

; 1.7

.1; 1

.7.2

; 2.

6.1;

2.6

.3; 2

.7.1

; 2.7

.2;

2.7.

3; 3

.2.5

; 3.2

.6; 3

.7.2

.

МЕС

ЕЦ: Н

ОВЕМ

БАР

ПРЕ

ДМЕТ

: ФИЗИ

КА

РА

ЗРЕД

: ОСМИ

НАСТА

ВНА

ТЕ

МА

РЕ

Д.

БР.

НАСТА

ВНА

ЈЕДИНИЦА

ТИ

П ЧАСА

ОБЛ

ИК

РАДА

НАСТА

ВНА

МЕТ

ОДА

НАСТА

ВНА

СРЕ

ДСТВ

А

СТА

НДАРД

И

ПОСТИ

ГНУЋА

УЧЕ

НИКА


18.

Преламање

светлости кроз

плочу,

призму и

сочива

. Ликови

настали у

прелом

љеној

светлости


фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


стаклене посуде

разних

облика,

вода,

светлеће

диоде

. призме,

чиоде,

сочива,

лењ

ири.

..

ФИ

: 1.

4.1;

1.4

.2;

1.4.

3;

1.4.

4; 1

.4.5

; 1.4

.6; 1

.71;

1.

72; 2

.4.1

; 2.4

.3; 2

.6.1

; 2.

6.3;

3.2

.5; 3

.2.6

; 3.4

.1;

3.7.

1; 3

.72.

19.

Оптички

инструменти

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка


илустрациона

, демо


уџбеник,рачунар,

пројектор,

лупе,

ми

кроскопи

, препарати

лука

, наочари

с +

и –

диоптријом

, сферни

судови

, вода,

маске

ФИ

: 1.

4.1;

1.4

.2;

1.4.

3;

1.4.

5; 1

.4.6

; 1.

71;

1.72

; 2.

4.1;

2.4

.3; 2

.6.1

; 3.2

.5;

3.2.

6; 3

.4.1

; 3.7

.1; 3

.72.

20.

Оптички

инструменти


фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


лупе,

ми

кроскопи

, микроскопски

препарати,

наочари

с +

и –


, светлеће диоде

чиоде,

лењ

ири

ФИ

2.

4.1;

2.4

.3;

2.6.

1;

3.2.

5; 3

.2.6

; 1.7

.1; 1

.7.2

; 2.

7.2;

3.7

2.

21.

Провера

Закона

одбијања светлости

помоћу

равних

огледала

лаб.

веж

ба

фронтални,


, групни

дијалошка



, лабораторијска

уџбеник,

пројектор

, равна

стакла

, равна

огледала,

лењири,

мерне

траке

, чиоде,

угломери,

штапићи

, свеће

ФИ

: 1.

4.1;

1.4

.2;

1.4.

3;

1.4.

5; 1

.4.6

; 1.7

.1; 1

.7.2

; 2.

4.1;

2.4

.3; 2

.4.4

; 2.6

.1;

2.6.

3; 3

.2.5

; 3.2

.6; 3

.4.3

; 3.

7.1;

3.7

.2


22.

Одређивањ

е жиж

не

даљине сабирног

сочива

лаб.

веж

ба

фронтални,


, групни

дијалошка




уџбеник,

пројектор

, лупе,

сабирна сочива

, свеће

, мерне траке,

диф

узни

заклони,

тамјан,

графоскоп.

..

ФИ

: 1.

4.1;

1.4

.2;

1.4.

3;

1.4.

5; 1

.4.6

; 1.7

.1; 1

.7.2

; 2.

4.1;

2.4

.3; 2

.4.4

; 2.6

.1;

2.6.

3; 3

.2.5

; 3.2

.6; 3

.4.3

; 3.

7.1;

3.7

.2.

23.

Светлосне

појаве

системати-

зација

фр

онтални,


дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


равна

и сферна

огледала

, оптичке

плоче

, лупе

разних увећањ

а,

расипна сочива

, микроскоп

, наочари

с +

и –


, светлеће диоде

у цевчицама

ФИ

: 1.4

.1;

1.4.

6; 1

.7.1

; 1.

7.2;

2.4

.1; 2

.4.2

; 2.4

.3;

2.6.

1; 2

.6.3

; 2.7

.2; 2

.7.3

; 3.

2.1;

3.2

.2; 3

.2.4

; 3.2

.5;

3.7.

1; 3

.7.2

.

ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ

24.

Наелектрисавање

тела

. Елементарно

наелектрисањ

е обрада

фр

онтални,


,групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачун

. пројектор

, ПВЦ

и алу

фолије и цеви

, пп

или

пе сламч.

пс кугл

, ПЕТ

боце,

пиринчане

пахуљице,

лед

, електроскопи

, гум

. рукавице

, папирне

марами

це пц кутије

за цд

дискове.

..

ФИ

: 1.

1.1;

1.1

.2;

1.4.

5;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.3

.1; 2

.4.1

; 2.

4.3;

2.5

.1; 2

.5.3

; 2.6

.1;

2.7.

2; 2

.7.3

; 3.1

.2; 3

.7.2

.

25.

Наелектрисавање

тела

. Елементарно

наелектрисањ

а утврђивање

фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачун


, ПВЦ

и алу

фолије и цеви

, пп

или

пе сламч.

пс кугл

, ПЕТ

боце,

пиринчане

пахуљице,

лед

, неонке,

електроскопи

, гум

ене

рукавице

, папирне

марами

це,..

.

ФИ

: 1.

1.1;

1.1

.2;

1.4.

5;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.3

.1; 2

.4.1

; 2.

4.3;

2.5

.1; 2

.5.3

; 2.6

.1;

2.7.

2; 2

.7.3

; 3.1

.2; 3

.7.2

.

МЕС

ЕЦ: Д

ЕЦЕМ

БАР

ПРЕ

ДМЕТ

: ФИЗИ

КА

РА

ЗРЕД

: ОСМИ

НАСТА

ВНА

ТЕ

МА

РЕ

Д.

БР.

НАСТА

ВНА

ЈЕДИНИЦА

ТИ

П ЧАСА

ОБЛ

ИК

РАДА

НАСТА

ВНА

МЕТ

ОДА

НАСТА

ВНА

СРЕ

ДСТВ

А

СТА

НДАРД

И

ПОСТИ

ГНУЋА

УЧЕ

НИКА


26.

Узајамн

о деловање

наелектрисаних

тела

. Кулонов

закон

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


сламч

ице,

папирне марами

це

(салвете

)

ФИ

: 1.

1.2;

1.2

.1;

1.4.

5;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.1

.3; 2

.1.4

; 2.

3.1;

2.4

.2; 2

.6.1

; 2.6

.2;

2.6.

3; 2

.7.2

; 2.7

.3; 3

.1.1

; 3.

1.2;

3.4

.1; 3

.7.1

; 3.7

.2.

27.

Узајамн

о деловање

наелектрисаних

тела

. Кулонов

закон


фронтални,


,групни

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

: 1.

1.2;

1.2

.1;

1.2.

2;

1.4.

5; 2

.1.3

; 2.2

.1; 2

.2.2

; 2.

3.1;

2.4

.1; 2

.4.2

; 2.4

.3;

2.4.

4; 2

.5.1

; 2.6

.1; 2

.6.2

; 2.

6.3;

2.7

.1; 2

.7.2

; 3.1

.1;

3.1.

2; 3

.4.1

; 3.7

.1; 3

.7.2

.

28.

Електрично

пољ

е и

његова својства

обрада

фр

онтални,


,групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачун


, свеж

е биљке

(плодови

) ПЕТ

дет

. ПВЦ

и стакл

. цеви

, петријеве посуде

, рајснегле,

фарба

папирне

марам,

стир.

куглице

ФИ

: 1.

1.2;

1.7

.2;

1.7.

3;

2.3.

1; 2

.4.1

; 2.4

.3; 2

.6.1

; 2.

7.2;

2.7

.3; 3

.4.1

; 3.7

.2.

29.


пољ

е и

његова својства


фронтални,


,групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачун


, ПЕТ

детектори

, ПВЦ

металне,

стаклене цеви

, петријеве посуде

, рајснегле,

фарба

металне

мр

еж. корпе

, електрофо

ри,

балони

, кићанке

, стиропорске куглице.

..

ФИ

: 1.

1.2;

1.7

.2;

1.7.

3;

2.3.

1; 2

.4.1

; 2.4

.3; 2

.6.1

; 2.

7.2;

2.7

.3; 3

.4.1

; 3.7

.2.


30.

Електрични

потенцијал

и

електрични

напон

. Рад силе

у

електричном пољу

обрада

фр

онтални,


,групни

дијалошко

-мо

нололошка



, демо


уџбеник,

рачунар


ПЕТ

детектори

, мед.

шприцеви,

електром

етар

, ПВЦ

цев

, папирне марами

це

ФИ

: 1.

1.2;

1.2

.1;

1.4.

5;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.1

.1; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.3

.1; 2

.4.1

; 2.5

.3;

2.6.

1; 2

.6.2

; 2.7

.2; 2

.7.3

; 3.

1.2;

3.4

.1; 3

.5.1

; 3.7

.2.

31.

Електрични

потенцијал

и

електрични

напон

. Рад силе

у

електричном пољу


фронтални,


,групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


електрометар,

ПЕТ

детектори

, неонке,

светлеће

диоде

, медицин

. шприцеви,

ПВЦ

цеви.

..

ФИ

: 1.

1.2;

1.2

.1;

1.4.

5;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.1

.1; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.3

.1; 2

.4.1

; 2.5

.3;

2.6.

1; 2

.6.2

; 2.7

.2; 2

.7.3

; 3.

1.2;

3.4

.1; 3

.5.1

; 3.7

.2.

32.

Електричне

појаве

у атмосфери

обрада

фр

онтални,


,у пару

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


модели за

ел.

пражњ

., пиезоелементи,

инф.

маш

ина,електроф

ор...

ФИ

: 1.

1.2;

1.2

.3;

1.4.

4;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.1

.4; 2

.1.5

; 2.

2.2;

2.3

.1; 2

.4.1

; 2.4

.3;

2.5.

2; 2

.6.1

; 2.6

.2; 2

.7.3

; 3.

1.4;

3.2

.5; 3

.4.1

; 3.7

.2.

33.


пољ

е понављ

ање

фронтални,


, групни

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

: 1.

1.2;

1.2.

1; 1

.5.1

; 2.

1.4;

2.2

.1; 2

.2.2

; 2.3

.1;

2.4.

1; 2

.4.3

; 2.5

.1; 2

.6.1

; 2.

6.2;

3.7

.2.

МЕС

ЕЦ: ЈАНУАР

ПРЕ

ДМЕТ

: ФИЗИ

КА

РА

ЗРЕД

:ОСМИ

НАСТА

ВНА

ТЕ

МА

РЕ

Д.

БР.

НАСТА

ВНА

ЈЕДИНИЦА

ТИ

П ЧАСА

ОБЛ

ИК

РАДА

НАСТА

ВНА

МЕТ

ОДА

НАСТА

ВНА

СРЕ

ДСТВ

А

СТА

НДАРД

И

ПОСТИ

ГНУЋА

УЧЕ

НИКА

ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА

34.

Настанак и врсте

електричне

струје

обрада

фр

онтални,

индивидуалн,

у пару

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

: 1.

1.2;

1.2

.3;

1.3.

1;

2.2.

1; 2

.2.2

; 2.3

.1; 2

.3.2

; 2.

5.1;

2.5

.3; 2

.6.1

; 2.6

.2;

3.2.

2; 3

.3.1

; 3.7

.2.

35.

Настанак и врсте


струје


фронтални,


групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


батерије,

сијалице

, неонке,

диоде

, ПВЦ

цеви,

мед

. шприцеви,

прекидачи.

..

ФИ

: 1.

1.2;

1.3

.1;

1.7.

1;

1.7.

2; 2

.1.4

; 2.2

.2; 2

.3.1

; 2.

3.2;

2.4

.1; 2

.4.3

; 2.6

.1;

2.7.

3; 3

.4.1

; 3.7

.2.

36.

Извори електричне

струје

обрада

фр

онтални,


у пару

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


батерије,

муз

. зујалице

, ЛЕД

, јабуке,

електроде од

цинка

и

бакра,

демонт.

батерије,

инфл

уентна

маш

ина.

..

ФИ

: 1.

1.2;

1.7

.1;

1.7.

2;

2.1.

4; 2

.2.2

; 2.3

.1; 2

.3.2

; 2.

4.1;

2.5

.1; 2

.5.2

; 2.5

.3;

2.6.

2; 2

.7.2

; 2.7

.3; 3

.1.2

; 3.

7.1;

3.7

.2.

37.

Извори електричне

струје


фронтални,


у пару

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


батерије,

пиезо

елементи

, инф

. маш

ина,

неонке

, светлеће диоде.

..

ФИ

1.1

.2;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.

1.4;

2.2

.2; 2

.3.1

; 2.3

.2;

2.4.

1; 2

.5.1

; 2.5

.2; 2

.5.3

; 2.

6.2;

2.7

.2; 2

.7.3

; 3.1

.2;

3.7.

1; 3

.7.2

.

38.

Мерењ

е електричне

струје

и

електричног напона

обрада

фр

онтални,


групни

дијалошка



, демо



уџбеник,

рачунар


амп

ерметри,

волтметри,

мултиметри,

ЛЕД

, зујалице,

батерије,

проводници

...

ФИ

1.1

.2;

1.3.

1; 1

.4.1

; 1.

4.5;

1.7

.1; 1

.7.2

; 2.3

.1;

2.3.

2; 2

.3.3

; 2.4

.1; 2

.4.3

; 2.

4.4;

2.7

.3; 3

.3.1

; 3.4

.2;

3.4.

3; 3

.7.1

;3.7

.2.

39.

Мерењ


струје

и



фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


,лабораторијска

уџбеник,

рачунар


амп

ерметри,

волтметри,


ЛЕД

, зујалице,

батерије,


...

ФИ

: 1.

1.2;

1.3

.1;

1.4.

1;

1.4.

5; 1

.7.1

; 1.7

.2; 2

.3.1

; 2.

3.2;

2.3

.3; 2

.4.1

; 2.4

.3;

2.4.

4; 2

.7.1

; 2.7

.2; 2

.7.3

; 3.

3.1;

3.4

.1; 3

.4.2

; 3.4

.3;

3.7.

1; 3

.7.2

.

МЕС

ЕЦ: Ф

ЕБРУ

АР

ПРЕ

ДМЕТ

: ФИЗИ

КА

РА

ЗРЕД

:ОСМИ

НАСТА

ВНА

ТЕ

МА

РЕ

Д.

БР.

НАСТА

ВНА

ЈЕДИНИЦА

ТИ

П ЧАСА

ОБЛ

ИК

РАДА

НАСТА

ВНА

МЕТ

ОДА

НАСТА

ВНА

СРЕ

ДСТВ

А

СТА

НДАРД

И

ПОСТИ

ГНУЋА

УЧЕ

НИКА


40.

Електрична

отпорност

проводника

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



, демо



уџбеник,

рачунар



батерије

(извори)

, сијалице,

граф

. срж

и разних

дебљина

и тврдоће,

проводници.

..

ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 1

.2.2

; 1.

3.1;

1.4

.1; 1

.4.5

; 1.7

.1;

1.7.

2; 2

.1.4

; 2.1

.5; 2

.2.1

; 2.

2.2;

2.3

.1; 2

.3.2

; 2.3

.5;

2.4.

1; 2

.4.4

; 2.5

.1; 2

.5.3

; 2.

5.4;

2.6

.1; 2

.6.2

; 2.6

.3;

2.7.

1; 2

.7.2

; 2.7

.3; 3

.1.2

; 3.

2.3;

3.3

.1; 3

.4.3

; 3.7

.1;

3.7.

2.

41.


отпорност



фронтални,


, групни

дијалошка



, демо



уџбеник,

рачунар



ми

кроамп

ерметар сијалице

, граф

. срж

, проводници на

летви,

проводници.

..

ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 1

.2.2

; 1.

3.1;

1.4

.1; 1

.4.5

; 1.7

.1;

1.7.

2; 2

.1.4

; 2.1

.5; 2

.2.1

; 2.

2.2;

2.3

.1; 2

.3.2

; 2.3

.5;

2.4.

1; 2

.4.4

; 2.5

.1; 2

.5.3

; 2.

5.4;

2.6

.1; 2

.6.2

; 2.6

.3;

2.7.

1; 2

.7.2

; 2.7

.3; 3

.1.2

; 3.

2.3;

3.

3.1;

3.

4.3;

3.

7.1;

3.7.

2.

42.

Омо

в закон за

део

струјног

кола

обрада

фр

онтални,


,групни

дијалошка



, демо



уџбеник,

рачунар


волтметри

, ми

лиамперм

етри

, отпорници,

батерије

(исправљ

ачи)

, проводници

...

ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 1

.2.2

; 1.

3.1;

1.4

.1; 1

.7.1

; 1.7

.2;

2.1.

4; 2

.3.1

; 2.3

.2; 2

.3.3

; 2.

3.4;

2.3

.5; 2

.4.4

; 2.4

.1;

2.6.

1; 2

.6.3

; 2.7

.2; 2

.7.3

; 3.

3.1;

3.4

.2; 3

.4.3

; 3.7

.1;

3.7.

2.

43.

Омо

в закон за

део

струјног

кола


фронтални,


,групни

дијалошка



, демо



уџбеник,

рачунар


батерије,

отпорници пром

енљиве

отпорно.

батерике

му

лтим

етри

, проводници,

отпор.

жице.

..

ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 1

.2.2

; 1.

3.1;

1.4

.1; 1

.7.1

; 1.7

.2;

2.1.

4; 2

.3.1

; 2.3

.2; 2

.3.3

; 2.

3.4;

2.3

.5; 2

.4.4

; 2.4

.1;

2.6.

1; 2

.6.3

; 2.7

.2; 2

.7.3

; 3.

3.1;

3.4

.2; 3

.4.3

; 3.7

.1;

3.7.

2.


44.

Рад и снага


струје.

Џул

-Ленцов закон

обрада

фр

онтални,


,групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


сијалице,

реш

о,

графитне

срж

и,

отпорници.

..

ФИ

1.1

.2;

1.2.

2; 1

.3.1

; 1.

7.1;

1.7

.2; 2

.1.4

; 2.2

.1;

2.3.

1; 2

.3.2

; 2.3

.3; 2

.3.4

; 2.

3.5;

2.3

.6; 2

.4.1

; 2.4

.2;

2.5.

3; 2

.5.4

; 2.6

.1; 2

.6.2

; 3.

3.1.

45.

Рад и снага


струје.

Џул

-Ленцов закон


фронтални,


,групни

дијалошка



, демо



уџбеник,

рачунар


сијалице,

отпорници,

батерије,

исправљачи,


ЛЕД

, пиезозујалице

, штоперица

,термо

метар,


...

ФИ

1.1

.2;

1.2.

2; 1

.3.1

; 1.

4.1;

1.4

.2; 1

.4.3

; 1.4

.5;

1.4.

6; 1

.7.1

; 1.7

.2; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.3

.1; 2

.3.2

; 2.3

.3;

2.3.

4; 2

.3.5

; 2.3

.6; 2

.4.4

; 2.

4.1;

2.4

.2; 2

.5.2

; 2.5

.3;

2.5.

4; 2

.6.1

; 2.6

.2; 2

.7.1

; 2.

7.2;

2.7

.3; 3

.3.1

; 3.4

.1;

3.4.

2; 3

.4.3

; 3.7

.1; 3

.7.2

.

46.

Везивањ

е отпорника.

Омо

в закон за

цело

коло

обрада

фр

онтални,


,групни

дијалошка



, демо



уџбеник,

рачунар


сијалице,

батерије

, (исправљачи)

, графитне

срж

и, отпорници

, му

лтим

етри

, проводници

...

ФИ

1.1

.2;

1.2.

2; 1

.3.1

; 1.

4.1;

1.4

.2; 1

.4.3

; 1.4

.5;

1.4.

6; 1

.7.1

; 1.7

.2; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.3

.1; 2

.3.2

; 2.3

.3;

2.3.

4; 2

.3.5

; 2.3

.6; 2

.4.4

; 2.

4.1;

2.4

.2; 2

.5.2

; 2.5

.3;

2.5.

4; 2

.6.1

; 2.6

.2; 2

.7.1

; 2.

7.2;

2.7

.3; 3

.3.1

; 3.4

.1;

3.4.

2; 3

.4.3

; 3.7

.1; 3

.7.2

.

47.

Везивањ

е отпорника.

Омо

в закон за

цело

коло


фронтални,


,групни

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

1.1

.2;

1.2.

2; 1

.3.1

; 1.

7.1;

1.7

.2; 2

.1.4

; 2.2

.1;

2.3.

1; 2

.3.2

; 2.3

.3; 2

.3.4

; 2.

3.5;

2.3

.6; 2

.4.1

; 2.4

.2;

2.5.

3; 2

.5.4

; 2.6

.1; 2

.6.2

; 3.

3.1.

МЕС

ЕЦ: М

АРТ

ПРЕ

ДМЕТ

: ФИЗИ

КА

РА

ЗРЕД

: ОСМИ

НАСТА

ВНА

ТЕ

МА

РЕ

Д.

БР.

НАСТА

ВНА

ЈЕДИНИЦА

ТИ

П ЧАСА

ОБЛ

ИК

РАДА

НАСТА

ВНА

МЕТ

ОДА

НАСТА

ВНА

СРЕ

ДСТВ

А

СТА

НДАРД

И

ПОСТИ

ГНУЋА

УЧЕ

НИКА


48.


струја

у течностима

и

гасовима

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


батерије

,спајалице

, дест.

вода

, со,

зујалице

, ЛЕД

, граф

. електроде

, пиезоупаљачи,

ПВЦ

фо

лије

...

ФИ

: 1.

1.2;

1.2

.2;

1.3.

1;

1.5.

2;1.

7.1;

1.7

.2;

2.1.

4;

2.3.

1; 2

.3.2

; 2.3

.4; 2

.3.5

; 2.

3.6;

2.4

.1; 2

.4.3

; 2.5

.1;

2.5.

2; 2

.5.4

; 2.7

.3; 3

.1.2

; 3.

1.4;

3.2

.2; 3

.4.1

; 3.7

.2.

49.

Зависност


струје у

проводнику

од


на

проводнику

лаб.

веж

ба

фронтални,


, групни

дијалошка



, демо



уџбеник,

пројектор

, му

лтим

етри

, ми

лиамперм

етри

, волтметри,

отпорници

, батерије

, проводници.

..

ФИ

: 1.

3.1;

1.4

.5;

1.7.

1;

1.7.

2; 2

.3.1

; 2.3

.2; 2

.3.3

; 2.

3.4;

3.3

.5; 2

.3.6

; 2.4

.1;

2.4.

3; 2

.4.4

; 2.6

.1; 2

.6.3

; 2.

7.1;

2.7

.2; 2

.7.3

; 3.3

.1;

3.4.

1; 3

.4.2

; 3.4

.3; 3

.7.1

; 3.

7.2.

50.

Одређивањ


отпорности


у

електричном колу

лаб.

веж

ба

фронтални,


, групни

дијалошка



, демо



уџбеник,

пројектор

, му

лтим

етри

, ми

лиамперм

етри


сијалице,

батерије


..

ФИ

: 1.

3.1;

1.4

.5;

1.7.

1;

1.7.

2; 2

.3.1

; 2.3

.2; 2

.3.3

; 2.

3.4;

3.3

.5; 2

.3.6

; 2.4

.1;

2.4.

3; 2

.4.4

; 2.6

.1; 2

.6.3

; 2.

7.1;

2.7

.2; 2

.7.3

; 3.3

.1;

3.4.

1; 3

.4.2

; 3.4

.3; 3

.7.1

; 3.

7.2.

51.

Мерењ


струје

и


у колу

с редном и

паралелном

везом

отпорника

лаб.

веж

ба

фронтални,


, групни

дијалошка



, демо



уџбеник,

пројектор

, му

лтим

етри

, ми

лиамперм

етри


отпорници

, батерије


..

ФИ

: 1.

3.1;

1.4

.5;

1.7.

1;

1.7.

2; 2

.3.1

; 2.3

.2; 2

.3.3

; 2.

3.4;

3.3

.5; 2

.3.6

; 2.4

.1;

2.4.

3; 2

.4.4

; 2.6

.1; 2

.6.3

; 2.

7.1;

2.7

.2; 2

.7.3

; 3.3

.1;

3.4.

1;3.

4.2;

3.4

.3;

3.7.

1;

3.7.

2.


52.


струја

системати-

зација

фр

онтални,


дијалошка


, демо


уџбеник,

пројектор

, му

лтим

етри

, ми

лиамперм

етри


отпорници

, сијалице

, батерије,


ФИ

: 1.

3.1;

1.4

.1;

1.4.

5;

2.3.

1; 2

.3.2

; 2.3

.3; 2

.3.4

; 2.

3.5;

2.3

.6; 2

.4.1

; 2.4

.2;

2.4.

3; 2

.6.1

; 2.6

.3; 2

.7.2

; 3.

2.1;

3.3

.1; 3

.4.1

; 3.4

.2;

3.4.

3; 3

.7.2

.

МАГНЕТСКО ПОЉЕ

53.

Магнетско

пољ

е сталних магнета.

Магнетско

пољ

е Земљ

е

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


магнети

разних

врста и облика

, гв.

опиљци

, комп

аси,

ексери.

.

ФИ

: 1.

1.2;

1.7

.1;

1.7.

2;

2.1.

3; 2

.1.4

; 2.6

.4; 2

.7.3

; 3.

1.1;

3.1.

2; 3

.7.2

.

54.

Магнетско

пољ

е сталних магнета.

Магнетско

пољ

е Земљ

е


фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


разни

магнети

, магнетске траке,

ком

паси

, ситни гвоз

. и челични

предмети

...

ФИ

: 1.

1.2;

1.7

.1;

1.7.

2;

2.1.

3; 2

.1.4

; 2.6

.4; 2

.7.3

; 3.

1.1;

3.1.

2; 3

.7.2

.

55.

Магнетско

пољ


струје

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


проводници,

калемо

ви, гв.

опиљци

, мали

комп

аси,

маг

. игле,

картони,

батерије,

електром

агнетексери

...

ФИ

: 1.

1.2;

1.3

.1;

1.3.

2;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.1

.3; 2

.1.4

; 2.

3.1;

2.3

.2; 2

.7.3

: 3.7

.2.

МЕС

ЕЦ: А

ПРИ

Л

ПРЕ

ДМЕТ

: ФИЗИ

КА

РА

ЗРЕД

: ОСМИ

НАСТА

ВНА

ТЕ

МА

РЕ

Д.

БР.

НАСТА

ВНА

ЈЕДИНИЦА

ТИ

П ЧАСА

ОБЛ

ИК

РАДА

НАСТА

ВНА

МЕТ

ОДА

НАСТА

ВНА

СРЕ

ДСТВ

А

СТА

НДАРД

И

ПОСТИ

ГНУЋА

УЧЕ

НИКА

МАГНЕТСКО ПОЉЕ

56.

Дејство

магнетског

поља на

струјни

проводник

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


правоугаони

рамови

, потковичасти

магнети,

феритни

или

Nd

магнети,

батерије,

модел

амперм

етра

...

ФИ

: 1.

1.2;

1.3

.1;

1.3.

2;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.1

.3; 2

.1.4

; 2.

3.1;

2.3

.2; 2

.7.3

; 3.1

.2;

3.3.

1; 3

.7.2

.

57.

Магнетско

пољ


струје.

Дејство

магнетског

поља на

струјни

проводник


фронтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


разни

магнети

и

проводн,

алу

-фолија,

батерије

, модели мо

тора

и

мерила

струје,

ком

паси

, Fe

опиљ

ци...

ФИ

: 1.

1.2;

1.3

.1;

1.3.

2;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.1

.3; 2

.1.4

; 2.

3.1;

2.3

.2; 2

.7.3

; 3.1

.2;

3.3.

1; 3

.7.2

.

58.

Допринос Николе

Тесле и Михајла

Пупина науци о

електром

агнетским

појавама

обрада

фр

онтални,


дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


модели мо

тора

и

генератора

, Теслин

трансформатор,

неонке,

фл

уо цеви,

ЛЕД

ФИ

: 1.

1.2;

1.3

.1;

1.3.

2;

1.7.

1; 1

.7.2

; 2.1

.3; 2

.1.4

; 2.

3.1;

2.3

.2; 2

.7.3

; 3.1

.2;

3.3.

1; 3

.7.2

.

ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ

ФИЗИКЕ

59.

Структура

атома

. Нуклеарне

силе

обрада

фр

онтални,


, у пару

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


пламеник,

со,

неонка

, парчићи

CD

диска.

..

ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 2

.1.2

; 2.

1.4;

2.2

.1; 2

.4.1

; 2.4

.3;

2.5.

1; 2

.5.4

; 2.6

.2; 3

.1.2

; 3.

2.5;

3.4

.1; 3

.7.2

.

60.

Структура

атома

. Нуклеарне

силе


фронтални,


, групни

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 1

.3.1

; 1.

3.2;

2.1

.2; 2

.1.4

; 2.2

.1;

2.4.

1; 2

.4.3

; 2.5

.1; 2

.5.4

; 2.

6.2;

3.1

.2; 3

.2.5

; 3.4

.1;

3.7.

2.


61.

Природна

радиоактивност

обрада

фр

онтални,


, у пару

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.5

.1; 2

.5.4

; 2.6

.2;

3.1.

2; 3

.7.2

.

62.

Веш

тачка


обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.5

.1; 2

.5.4

; 2.6

.2;

3.1.

2; 3

.7.2

.

63.

Природна и

вештачка



фронтални,


,групни

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.5

.1; 2

.5.4

; 2.6

.2;

3.1.

2; 3

.7.2

.

МЕС

ЕЦ: М

АЈ

ПРЕ

ДМЕТ

: ФИЗИ

КА

РА

ЗРЕД

:ОСМИ

НАСТА

ВНА

ТЕ

МА

РЕ

Д.

БР.

НАСТА

ВНА

ЈЕДИНИЦА

ТИ

П ЧАСА

ОБЛ

ИК

РАДА

НАСТА

ВНА

МЕТ

ОДА

НАСТА

ВНА

СРЕ

ДСТВ

А

СТА

НДАРД

И

ПОСТИ

ГНУЋА

УЧЕ

НИКА


64.

Примена

нуклеарне

енергије

и

радиоактивног

зрачењ

а

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.5

.1; 2

.5.4

; 2.6

.2;

3.1.

2; 3

.7.2

.

65.

Биолош

ко дејство


зрачењ

а. Заш

тита

од


зрачењ

а

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.5

.1; 2

.5.4

; 2.6

.2;

3.1.

2; 3

.7.2

.

66.

Примена

нуклеарне

енергије

и


зрачењ

а. Биолошко

дејство зрачењ

а и

заштита

од њега


фронтални,


, групни

дијалошка



уџбеник,

рачунар


ФИ

1.1

.2;

1.2.

1; 2

.1.4

; 2.

2.1;

2.5

.1; 2

.5.4

; 2.6

.2;

3.1.

2; 3

.7.2

.

ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ

67.

Физика и

савремени свет

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар


графо

скоп

, медицински

снимц

и...

Уме

да одабере,

повезује

и користи

релевантне

инфо

рмације из

разних

извора

68.

Физика и

савремени свет

обрада

фр

онтални,


, групни

дијалошка



, демо


уџбеник,

рачунар

, флу

и

ПВЦ

цеви,

дисплеји с теч.

кристал,

ЛЕД

, мултиметар,

ласерски

показивач

, ЦД

,

чоколада

из м

икроталасне

рерне.

..

Уме

да одабере,

повезује

и користи

релевантне

инфо

рмације из

разних

извора

71

9. ПИСАНЕ ДНЕВНЕ ПРИПРЕМЕ ПО НАСТАВНИМ ЈЕДИНИЦАМА

Редни број: 1.

Наставна јединица: Осцилаторно кретање

Тип часа: oбрада

Циљеви и задаци часа: – актуелизација знања о кретању тела изведеног из положаја стабилне равнотеже и

знања о одржању механичке енергије тела, – увођење појмова: осцилаторно кретање, осцилатор, осцилација, елонгација,

амплитуда, период осциловања и фреквенција осциловања, – експериментално испитивање зависности периода осциловања, односно фреквенције

осциловања, од својстава простих механичких осцилатора (математичког и опружног клатна),

– провера разумевања и примена знања о новим појмовима на примерима конкретних (познатих и непознатих) ситуација.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.2.1; 1.4.3; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.1; 2.1.2; 2.1.4; 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3; 2.4.1; 2.6.1; 2.6.2; 2.7.2; 2.7.3; 3.1.2; 3.2.2; 3.2.3; 3.4.1; 3.7.1; 3.7.2 Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона

Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у пару

Наставна средства: уџбеник (стране: 6, 7, 8, 9, 10, 12.), рачунар, пројектор, металне навртке, конци, опруге различитих еластичности.

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – проучавају илустрације и текст бокса Подсети се при чему уочавају и тумаче:

- значај трансформације енергије (кинетичка-потенцијална) тела; - значај утицаја силe трења и силе отпора средине на одржање механичке

енергије тела; – наводе примере понављајућих кретања тела из свог окружења,

Уводни

– посматрају демонстрације осцилаторног кретања математичког и опружног клатна, – прате излагање о садржају појмова: осцилаторно кретање, осцилатор, осцилација,

амплитуда, елонгација, непригушено и пригушено осциловање. У паровима:

– тумаче илустрације бокса Шта су осцилација, елонгација и амплитуда, – одговарају на 1, 2, 4. и 5. питањe бокса Провери да ли разумеш.

Фронтално и индивидуално: – прате излагање садржаја бокса Шта је период, а шта фреквенција осциловања, – анализирају илустрацију из тог бокса, изводе и симболички записују закључак о вези

периода осциловања и фреквенције. У паровима:

– изводе огледе с клатнима при чему: 1. истражују зависност периода и фреквенције осциловања математичког клатна од дужине и масе клатна, изводе закључке о тој вези и пореде их с Галилејевим за- кључцима,

2. истражују зависност периода и фреквенције осцилоања опружног клатна од масе клатна и еластичности опруге, изводе закључке о тој вези и пореде их с закљу- чцима Галилејевих савременика.

Главни

Фронтално и индивидуално:

– издвајају најважније појмове лекције, – рекапитулирају садржај најважнијих појмова по тезама бокса Важно је да знаш, – бележе обавезу да за домаћи рад одговоре на 3. и 6. питања бокса Провери да ли

разумеш и 1, 2. и 3. питање бокса Размисли и одговори.

Завршни

Литература:

У одговарајућу колону уцртајте знак √ процењујући степен присутности тврдње/показатеља. (1‒ присутно у најмањој мери)

Показатељи 1 2 3 4 Време на часу је ефикасно искоришћено. Атмосфера за рад је подстицајна. Делови часа су повезани и структурирани. Наставник усмерава интеракцију међу ученицима тако да је она у функцији учења (користи питања, идеје, коментаре ученика за рад на часу).

Наставник проверава да ли су постигнути циљеви часа. Наставник врши оцењивање у складу са Правилником о оцењивању ученика.

Наставник прилагођава захтеве могућностима ученика. Наставник похваљује напредак ученика. Ученици добијају потпуну и разумљиву повратну информацију о свом раду.

Наставник учи ученике како да процењују свој напредак. Наставник даје ученицима могућност да постављају питања, дискутују и коментаришу у вези са предметом учења на часу.

Дисциплина на часу је успостављена и одржавана на прихватљив начин и у складу са договореним правилима.

Постојећа наставна средства су функционално искоришћена. Наставник учи ученике различитим техникама учења на часу. Ученици стичу знања на часу. Наставник даје упутства и објашњења која су јасна ученицима. Наставник користи наставне методе које су ефикасне у односу на циљ часа.

Наставник поступно поставља све сложенија питања/задатке/захтеве. Наставник учи ученике како да користе различите начине/приступе за решавање задатака/проблема.

Наставник учи ученике како да ново градиво повежу са претходно наученим.

Наставник учи ученике како да повежу наставне садржаје са примерима из свакодневног живота.

Наставник учи ученике како да у процесу учења повезују садржаје из различитих области.

Наставник учи ученике да постављају себи циљеве у учењу. Захтеви наставника прилагођени су могућностима ученика. Темпо рада прилагођен је различитим потребама ученика. Наставни материјал је прилагођен индивидуалним карактеристикама ученика.

Наставник примењује специфичне задатке/активности/материјале на основу ИОП-а за ученике којима је потребна додатна подршка у образовању.

Ученици су заинтересовани за рад на часу. Ученици активно учествују у раду на часу. Ученици процењују тачност одговора/решења. Ученици умеју да образложе како су дошли до решења.

Коментар наставника:

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Одржање механичке енергије осцилатора

Тип часа: oбрада

Циљеви и задаци часа: – саопштавање, образлагање и дискутовање домаћег рада, – актуелизација знања о силама које делују на математичко клатно и учинцима тих

сила, – актуелизација знања о садржини Закона о одржању механичке енергије и условима

под којим закон важи, – графичко приказивање зависности висине, гравитационе потенцијалне енергије,

кинетичке енергије и укупне механичке енергије клатна од положаја (елонгације) клатна при његовом непригушеном осциловању,

– провера разумевања и примена знања о одржању механичке енергије клатна.

Стандарди постигнућа: ФИ:1.1.1; 1.2.1; 1.4.3; 2.1.3; 2.1.4; 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3; 2.4.3; 2.5.1; 2.5.2; 2.5.3; 2.6.1; 2.6.2; 2.6.3; 2.7.2; 3.2.2; 3.2.3; 3.7.2

Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 13, 14, 15, 16, 17.) рачунар, пројектор

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – презентују и образлажу домаћи рад, – проучавају илустрације бокса Већ знаш и именују силе које делују на клатно док: 1. мирује у равнотежном положају; 2. мирује у амплитудном положају; 3. се креће између равнотежног и амплитудног положаја; – тумаче утицај јачине компонената силе теже на промену вредности брзине клатна.

Уводни

У паровима:

– проучавају текст и, примењујући знање о облицима механичке енергије и Закону одржања механичке енергије, тумаче илустрације бокса Колику механичку енергију има клатно. Тумаче како од елонгације клатна зависе његова:

1. висина, 2. потенцијална енергија, 3. брзина, 4. кинетичка енергија, 5. механичка енергија, – наводе услове под којим илустроване зависности важе.

Главни


– одговарају и образлажу одговоре на 1, 2. и 3. питање бокса Провери да ли разумеш, – тумаче смисао појмова пригушено и неперигушено осциловање, – бележе обавезу да за домаћи рад: 1. одговоре на 4. питање бокса Провери да ли разумеши и 2. питање бокса За радознале. 2. изведу оглед из 4. питања бокса За радознале (добровољци).

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица:

Осцилаторно кретање и одржање механичке

енергије осцилатора

Тип часа:


Циљеви и задаци часа:

– саопштавање, образлагање и дискутовање домаћег рада,

– утврђивање садржаја основних појмова који описују осцилаторно кретање,

– разматрање утицаја силе земљине теже на кретање математичког клатна и утицаја силе еластичности на кретање опружног клатна,

– разматрање утицаја силе трења и сила отпора на кретање механичког осцилатора,

– примена знања о осцилаторном кретању и одржању механичке енергије осцилатора.

Стандарди постигнућа: ФИ:1.1.1; 1.2.1; 1.4.3; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.1; 2.1.2; 2.1.4; 2.2.1; 2.2.2; 2.2.3; 2.4.1; 2.5.1; 2.5.2; 2.6.1; 2.6.2; 2.7.2; 2.7.3; 3.2.2; 3.2.3; 3.5.1

Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 5–17.) рачунар, пројектор, опружно клатно, математичко клатно, сахатна стакла, посудице с песком, хартија, метроном, конац, стативи, везана клатна

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално:

– презентују, демонстрирају и образлажу домаћи рад при чему су обавезни да:

1. покажу, илуструју и дефинишу најважније појмове осцилаторног кретања,

2. наведу облике механичке енергије којима располажу математичко и

опружно клатно у различитим положајима током осциловања,

- идентификују узроке пригушеног осциловања обе врсте осцилатора.

Уводни


– проучавају и решавају 4, 5, 6. и 7. задатак бокса Размисли и одговори са 11. странице и задатке 1. и 3. бокса За радознале са 16. и 17. странице,

– изводе огледе по узору на огледе илустроване тим задацима,

– предлажу нове огледе којима се могу показати исти или слични ефекти,

– презентују, демонстрирају и образлажу свој рад,

– рекапитулирају значај Закона одржања механичке енергије код осцилаторног кретања,

– тумаче смисао појмова пригушено и непригушено осциловање.

Главни


– учествују у петоминутној провери знања о осцилаторном кретању,

– оцењују показано знање и свој допринос часу.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Таласно кретање

Тип часа: обрада

Циљеви и задаци часа: – упознавање с појмом таласно кретање и успостављање везе с појмом осцилаторно

кретање, – упознавање врста механичких таласа и њихових карактеристика (таласног фронта,

правца простирања, правца осциловања), – проучавање механичких таласа на ужету, тј. на опрузи, уз увођење појмова: таласна

дужина, период таласа, фреквенција таласа и брзина таласа, – успостављање везе појмова: таласна дужина, фреквенција таласа и брзина таласа, – графичко приказивање таласа, – идентификација стања осциловања појединих честица и повезивање тог стања с

аплитудом таласа и таласном дужином, – провера разумевања и примена знања о таласима.

Стандарди постигнућа: ФИ: 2.1.1; 1.2.1; 1.2.2; 2.2.3; 3.2.1; 3.2.2; 3.2.3; 3.2.4; 1.4.3; 2.4.1; 2.5.1; 2.6.1; 2.6.2; 2.6.3; 1.7.1; 1.7.2; 2.7.3; 3.7.2 Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 18, 19, 20, 21, 22.) рачунар, пројектор, посуда с водом, дуже меко уже, дужа еластична опруга (од пластике).

ТОК ЧАСА Ученици фронтално и индивидуално:

– проучавају илустрације бокса Познато ти је и слику 1.24 бокса Облици таласних фронтова,

– учествују у расправи какво кретање врши лист, односно било који делић воде, за време док се „водени“ таласи шире,

– описују облике гребена таласа са слика, износе претпоставке о томе како су такви облици изазвани и тестирају претпоставке у току демонстрације водених таласа,

Уводни

– прате излагање о томе шта је таласни фронт и посматрајући слику 1.25 (1) претпостављају облик фонта за таласе настале у унутрашњости неког медијума,

– посматрају демонстарацију трансверзалног таласа на ужету и трансверзалног и лонгитудиналног таласа на опрузи и дискутују разлике међу транс. и лонг. таласом,

– посматрају пројекцију слике 1.31 и откривају које честице на њој имају исто (једнако) стање осциловања,

– идентификују амплитуду таласа и таласну дужину таласа, – откривају везу периода осциловања честице с периодом таласа и везу периода,

таласне дужине и брзине простирања таласа. – предлажу матаматички модел веза физичких величина , T, c,. – наводе услов под којим илустроване зависности важе, – показују (на слици 1.32) све важне елементе лонгитудиналног и трансверзалног

таласа.

Главни

У паровима: – проучавају урађени пример задатка са 22. стране и договарају се око оних питања која

су им остала нејасна, односно око питања која треба гласно поставити, – бележе обавезу да за домаћи рад направе „машину“ са слике 1.30 (или сличну

„машину“) и да осмисле њену модификацију на којој би се таласи спорије кретали.

Завршни

Напомена (1): у издању уџбеника из 2013. године на овој слици треба терминима хипоцентар и епицентар међусобно заменити места.
















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Таласно кретање

Тип часа: утврђивање

Циљеви и задаци часа: – утврђивање садржине и смисла појмова: таласно кретање, механички талас,

лонгитудинални и трансверзални механички талас, таласна дужина, период таласа, фреквенција таласа и брзина таласа,

– утврђивање разлике и једнакости у стањима осциловања појединих честица, механичког таласа и везе тих стања с величином амплитуде таласа, односно с таласном дужином,

– примена утврђеног знања о таласима на конкретним примерима.

Стандарди постигнућа: ФИ: 2.1.1; 2.1.2; 2.1.4; 3.1.2; 3.1.4; 1.2.1; 1.2.2; 1.2.3; 2.2.1; 2.2.3; 3.2.2; 3.2.3; 3.2.4; 1.4.3; 1.4.4; 2.4.1; 2.4.3; 2.5.1; 2.6.1; 2.6.2; 1.7.1; 1.7.2; 2.7.2; 2.7.3; 3.7.2


Облици рада: фронтални, индивидуални, групни

Наставна средства: уџбеник (стране: 18–24.) рачунар, пројектор, таласне машине, посуде с водом, пингпонг лоптице или плутани чепови, пипете, дуже меко уже, еластичне (пластичне) опруге, жичани рам, сапуница, кутија металних спајалица.


– проучавају текст боксова Важни појмови и Важно је да знаш са 24. стране уз обавезу да траже разјашњење оних исказа који су им и даље неразумљиви,

– разјашњавају експлицитно исказане нејасноће у садржајима важних појмова.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања, решавају проблеме и изводе огледе дате у боксовима Провери да ли разумеш (20. страна), Размисли, уради и одговори (23. страна) и Задаци за вежбање (23. страна):

1. група: 1. и 2. питање бокса Провери да ли разумеш, 1. питање бокса Размисли, уради и одговори.

2. група: 3. и 4. питање бокса Провери да ли разумеш, 2. питање бокса Размисли, уради и одговори.

3. група: 5. питање бокса Провери да ли разумеш, 3. питање бокса Размисли, уради и одговори, 2. задатак бокса Задаци за вежбање,

4. група: 6. питање бокса Провери да ли разумеш, 4. питање бокса Размисли, уради и одговори, 1. задатак бокса Задаци за вежбање.

5. група: 7. питање бокса Провери да ли разумеш и питање о модификацији таласне машине из домећег рада, 3. задатак бокса Задаци за вежбање.

– презентују, образлажу и бране рад и резултат рада групе. Фронтално и индивидуално:

– вреднују рад група и појединаца,

Главни

– рекапитулирају садржај важних појмова, – бележе обавезу да за домаћи рад ураде 4. задатак бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Звук


Циљеви и задаци часа: – провера домаћег рада, – упознавање с појмом звука и успостављање везе с појмовима осцилаторно и таласно

кретање, – упознавање врста звучних таласа (тон и шум) и њихових карактеристика које су

последице присуства таласа с једном или више фреквенција, – упознавање основних карактеристика звука: брзине, висине, јачине и боје, – проучавање механизама за појачање звука, – провера разумевања и примена знања о звуку.

Стандарди постигнућа: ФИ: 2.1.5; 3.1.4; 1.2.2; 2.2.2; 2.2.3; 3.2.2; 3.2.4; 3.2.5; 1.4.4; 2.4.3; 2.6.3; 3.7.2 Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона

Облици рада: фронтални, индивидуални

Наставна средства: уџбеник (стране: 25, 26, 28, 29.) рачунар, пројектор, звучне виљушке, фрулице, звучне кутије, магнети.

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – презентују и образлажу домаћи рад, – изводе огледе (или се подсећају огледа) у којима звук настаје осциловањем лењира, – износе претпоставке и доносе закључке о томе шта се догађа у околини лењира који

осцилује, односно шта би могао бити звук, – набрајају разне врсте познатих звучних извора,

Уводни

– упоређују звукове звучне виљушке и човечијег гласа, износе претпоставке и изводе закључке о томе како такви звукови настају и по чему се међусобно разликују,

– проучавају таблицу брзине звука у различитим срединама, износе претпоставке и изводе закључке од чега зависи брзина звука,

– прате излагање о основним особинама звука: висини, јачини и боји, – тумаче и пореде спектре звукова са слике 1.45 на 29. страни, – посматрају демонстрационе огледе о појачању звука звучне виљушке и o звучној

резонанацији међу виљушкама, – износе претпоставке о вредности фреквенције принудне силе којом треба деловати на

љуљашку да би јој се амплитуда повећавала, – слушају причу (или гледају видео) о рушењу моста у Такоми, односно осциловању

моста у Волгограду.

Главни

– Рекапитулирају садржај лекције по кључним појмовима, односно по тезама из бокса

Важно је да знаш, – бележе обавезу да за домаћи рад:

1. направе свиралу са слике 1.44а и испитају утицај дужине ваздушног стуба на висину звука,

2. ураде задатак 1. бокса Задаци за вежбање. 3. испитају настанак и својства звука помоћу цеви за климатизацију из бокса За

радознале (задатак је само за добровољце-радозналце)

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Звук


Циљеви и задаци часа: – утврђивање садржаја појмова: звучни талас, звучни извор, тон, шум, брзина звука,

резонатор, звучна резонанција, – експериментална и рачунска подршка утврђивању основних својстава звука, – примена знања о звуку на конкретним примерима, – кооперативно проверавање разумевања основних знања о звуку.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.2.2; 1.2.3; 2.2.2; 2.2.3; 3.2.1; 3.2.2; 3.2.3; 3.2.4; 3.2.5; 1.4.3;1.4.4; 2.4.1; 2.4.3; 3.4.1; 2.6.1; 1.7.1; 1.7.2; 2.7.2; 2.7.3; 3.7.1; 3.7.2 Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 25–31.) рачунар, пројектор, посуде с водом, пингпонг лоптице, жичани рамови, сапуница, стаклене и пластичне чаше, канап, вода, штапићи за уши, сламчице, ребрасте цеви, картонски ваљци, звучне виљушке.

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – проучавају текст боксова Важни појмови и Важно је да знаш са 31.стране. уз

обавезу да траже разјашњење оних исказа који су им и даље неразумљиви, – разјашњавају експлицитно исказане нејасноће у садржајима важних појмова.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања, решавају проблеме и изводе огледе из боксова Провери да ли разумеш (27.страна), Размисли, уради и одговори (30. страна) и Задаци за вежбање (31. страна). Подела активности по групама:

1. група: 1. питање бокса Провери да ли разумеш, 1. питање бокса Размисли,

уради и одговори и 3. задатак бокса Задаци за вежбање. 2. група: 3. питање бокса Провери да ли разумеш, 2. питање бокса Размисли,

уради и одговори и 4. задатак бокса Задаци за вежбање. 3. група: 4. питање бокса Провери да ли разумеш, 6. и 7. питање бокса

Размисли, уради и одговори, 1. задатак бокса Задаци за вежбање. 4. група: 4. и 5. питања бокса Размисли, уради и одговори, 2. задатак бокса

Задаци за вежбање. 5. група: 1. задатак домаћег рада, 3. и 8. питање бокса Размисли, уради и

одговори.

– свака група, по сопственом избору, презентује образлаже и брани један од проблема који је решавала.

Главни

Фронтално и индивидуално: – вреднују рад група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад:

1. изврше припрему за извођење лабораторијке вежбе 1, 2. ураде оне задатке бокса Задаци за вежбање који на часу нису презентовани.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Одређивање периода осциловања клатна

Тип часа: лабораторијска

вежба

Циљеви и задаци часа: – проверавање припремљености за лабораторијску вежбу, – мерење периода математичког клатна, – испитивање зависности периода математичког клатна од дужине клатна, – извођење експеримената по задатом упутству и задатим прибором, – табеларно сређивање мерних података и њихова обрада, – оцена врсте зависности периода клатна од дужине клатна.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.2.1; 1.2.2; 2.2.3; 3.2.2; 3.2.3; 3.2.4; 1.4.1; 1.4.2; 1.4.3; 1.4.5; 1.4.6; 2.4.2; 2.4.4; 3.4.3; 2.6.1; 2.6.3; 1.7.1; 1.7.2; 2.7.1; 2.7.3; 2.7.3; 3.7.1; 3.7.2

Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, лабораторијска

Облици рада: фронтални, групни, индивидуални

Наставна средства: уџбеник (стране: 32, 33.) пројектор, металне навртке, конац, мерне траке, куглице, угломери, стативи, штоперице (мобилни).


– тестом (из бокса Провери своју припремљеност за вежбу) проверавају припремљеност за вежбу,

– траже објашњења, односно дају их, за нетачне одговоре на тесту, – траже објашњења, односно дају их, за нејасноће из бокса Упутство за реализацију

задатка 1, – бележе основне задатке вежбе.

Уводни

Групно: – изводе експеримент по упутству бокса Упутство за реализацију задатка 1, уз помоћ

прибора наведеног у боксу Потребан прибор, – попуњавају Таблицу 1 мерним подацима и израчунатим вредностима за период

клатна и апсолутну грешку његовог мерења, – оцењују, уз нашу помоћ, врсту зависности периода клатна од дужине клатна, – предлажу мере за експериментално потврђивање оцене врсте зависности, – предлажу мере за побољшање изведбе експеримента истом методом, односно

предлажу нову методу, – презентују резултате рада.

Главни


– дискутују и оцењују рад група, – изводе закључак о врсти зависности периода математичког клатна од дужине клатна, – означавају обавезу да за домаћи рад утврде знање о најважнијим физичким величи-

нама из области Осцилаторно и таласно кретање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Светлост и њено простирање


Циљеви и задаци часа: – упознавање с појмом геометријска оптика и проблемима којима се она бави, – прво упознавање с природом светлости, – упознавање с врстама извора светлости и механизмом виђења, – увођење појмова: светлосни зрак, светлосни сноп, праволинијско простирање

светлости, – сагледавање последица праволинијског простирања светлости, – провера разумевања и примена знања о својствима и простирању светлости.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.2.1;1.4.4; 1.7.1; 1.7.2; 2.2.2; 2.2.3; 2.4.1; 2.4.3; 2.6.3; 2.7.3; 3.2.2; 3.2.4; 3.2.5; 3.4.1; 3.7.2 Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 36, 37, 38, 39.) рачунар, пројектор, ласерски показивачи, батеријске лампе или светлеће диоде, стаклене посуде с водом, млеко, штапићи тамјана, шибице, стоне лампе, свеће, гумена црева.

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – образлажу илустрације 1.42б и 2.1 и откривају узрок због којег изворе звука, у

огледима с илустрација, виде, чак и тада кад не чују њихов звук, – прате наше кратко излагање о:

а) огледима и закључцима Херца, б) спектру ЕМ таласа са слике 2.2 (2) и о основним својствима светлости као ЕМ таласа, в) механизму виђења, г) изворима светлости.

Уводни

Групно:

– изводе оглед с светлосним сноповима ласерског показивача (или светлеће диоде убачене у непровидну цевчицу) са слика 2.5 и, уз нашу помоћ, упознају појам светлосног зрака и начин његовог приказивања,

– изводе огледе с свећом и сијалицом с слике 2.6, подсећају се појмова сенке и полусенке и доводе их у везу с праволинијским простирањем светлости,

– проучавају илустрације помрачења Сунца и Месеца, – предлажу своје огледе и примере у прилог потврде о праволинијском простирању

светлости, – презентују резултате групног рада и образлажу закључке.

Главни

Фронтално и индивидуално: – издвајају најважније појмове лекције, – рекапитулирају садржај лекције по кључним појмовима, односно по тезама из бокса

Важно је да знаш, – одговарају на 3.и 5. питање бокса Размисли, уради и одговори, – бележе обавезу да за домаћи рад одговоре на преостала три питања истог бокса.

Завршни

Напомена (2): на слици 2.2 у уџбенику издатом 2013. године, спектар видљиве светлости грешком је приказан обрнуто. Уместо с леве стране да почне црвеном бојом, он почиње љубичастом.
















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Одбијање светлости. Равна огледала


Циљеви и задаци часа: – презентација и провера домаћег рада, – упознавање с појмовима дифузно и огледалско одбијање светлости, – експериментално добијање закона огледалског одбијања светлости, – проучавање својстава ликова код равних огледала, – проучавање конструкције ликова код равних огледала, – провера разумевања и примена знања о законима одбијања и својствима ликова код

равних огледала. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.4.2; 1.4.3;1.4.4; 1.4.5; 1.4.6; 1.7.1; 1.7.2; 2.4.1; 2.4.2; 2.4.3; 2.4.4; 2.6.1; 2.6.3; 2.7.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.2.5; 3.2.6; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2 Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 40–44.) рачунар, пројектор, ласерски показивачи, батеријске лампе или светлеће диоде, свеће, прозорска стакла, огледала, штапићи тамјана, шибице.

ТОК ЧАСА

Ученици индивидуално и фронтално: – образлажу одговоре на 1, 2. и 4. питање бокса Размисли, уради и одговори са 38.

странице уџбеника; – на илустрацијама бокса Већ знаш уочавају разлику у понашању светлости при паду

на храпаве и углачане површине; – прате излагање и демонстрацију о одбијању светлости од углачаних и храпавих

површина и о појму равно огледало.

Уводни

Групно:

– изводе оглед с светлосним снопом ласерског показивача (или светлеће диоде убачене у непровидну цевчицу) са слике 2.14, и, уз нашу помоћ, а и слике 2.15, формулишу закључке у облицима који се могу прихватити као формулације закона одбијања светлости,

– презентују резултате групног рада и образлажу закључке, – изводе огледе са свећом и прозорским стаклом са слике 2.20 и 2.21 и, уз нашу помоћ,

изводе закључке о својствима ликова код равних огледала. Фронтално и индивидуално:

– конструишу, по узору на конструкцију коју радимо на табли, лик предмета у равном огледалу и уверавају се да лик добијен конструкцијом има она својства која су већ открили експериментално;

Главни

– рекапитулирају садржај лекције по кључним појмовима, односно по тезама из бокса

Важно је да знаш, – одговарају на 6. питање бокса Провери да ли разумеш и 2. питање бокса Размисли,

уради, одговори.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Простирање светлости. Одбијање светлости од равних огледала


Циљеви и задаци часа: – утврђивање и примена знања о природи светлости, праволинијском простирању

светлости и последицама таквих особина светлости, – утврђивање и примена знања о појмовима: светлосни зрак, упадни светлосни зрак,

одбојни светлосни зрак, упадни угао, одбојни угао, – утврђивање и примена знања о законима одбијања светлости, – утврђивање и примена знања о дифузном и огледалском одбијању светлости, – утврђивање и примена знања о својствима ликова код равних огледала.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.2.1; 1.4.1; 1.4.2; 1.4.3; 1.7.1; 1.7.2; 2.4.1; 2.4.2; 2.6.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.2.4; 3.2.5; 3.2.6; 3.7.2 Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 39, 41, 42, 44, 45, 46.) рачунар, пројектор, ласерски показивачи, батеријске лампе (светлеће диоде), гумена црева, перископ, свеће, прозорска стакла, огледала, штапићи тамјана, шибице, мерни инструмент с казаљком и огледалом.

ТОК ЧАСА

Ученици индивидуално и фронтално: – рекапитулирају садржај важних појмова из боксова Важно је да знаш са 39. и 46.

странице; – тумаче, уз нашу помоћ, задатак из бокса Пример са 41. странице.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања, решавају проблеме и изводе огледе из боксова Провери да ли разумеш (42.страна), Размисли, уради, одговори (39. и 44. страна) и Задаци за вежбање (46. страна). Подела активности по групама:

1. група: 5. питање бокса Провери да ли разумеш, 1. питање бокса Размисли, уради, одговори и 1.А. задатак бокса Задаци за вежбање.

2. група: 4. питање бокса Провери да ли разумеш, оглед уз 3. питање бокса Размисли, уради, одговори и 1.Б. задатак бокса Задаци за вежбање.

3. група: 3. питање бокса Провери да ли разумеш, оглед уз 4. питање бокса Размисли, уради, одговори са 45. странице,

4. група: 2. питања бокса Провери да ли разумеш, оглед уз 5. питање бокса Размисли, уради, одговори и онај са слике 2.9а на страни 39,

5. група: 1. питање бокса Провери да ли разумеш, оглед са слике 2.9б,в на 39. страници, 6. и 7. питање бокса Размисли, уради, одговори.

(Свака група, по нашем избору, презентује један од проблема који је решавала, образлаже га и брани.)

Главни

Фронтално:

– оцењују учешће и допринос група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад ураде 2. и 3. задатак из бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Одбијање светлости на сферним огледалима


Циљеви и задаци часа: – презентација и провера домаћег рада, – упознавање с појмовима испупчено и удубљено огледало, – упознавање с појмом сферно огледало, с елементима сферног огледала и

карактеристичним зрацима код сферног огледала, – конструисање ликова код сферних огледала, – закључивање о својствима ликова код сферних огледала, – провера разумевања и примена знања о одбијању светлости, – неговање тимског рада на задатом проблему.

Стандарди постигнућа: ФИ: 2.7.2; 3.2.5; 3.2.6 Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 47–51.) рачунар, пројектор, кутлаче, украси за јелке, сферна огледала, ласерски показивачи или светлеће диоде у цевчицама, ретровизори, лименке с полираним дном.

ТОК ЧАСА Ученици индивидуално и фронтално:

– образлажу решења домаћих задатака и наводе проблеме које су имали при решавању истих.

– На илустрацијама бокса Већ знаш (или на реалним кривим огледалима) уочавају разлику у понашању светлости при одбијању од удубљених и испупчених огледалских површина,

– прате излагање и демонстрације о сферним огледалима, о важним елементима сферних огледала и о карактеристичним зрацима код сферних огледала.

Уводни

Групно, по узору на илустрације и упутства из уџбеника: – конструишу лик предмета код удубљеног огледала за случај кад се предмет налази на

растојању већем од две жижне даљине и описују својства добијеног лика (1. група); – конструишу лик предмета код удубљеног огледала за случај кад се предмет налази на

растојању већем од једне а мањем од две жижне даљине и описују својства добијеног лика (2. група);

– конструишу лик предмета код удубљеног огледала за случај кад се предмет налази на растојању мањем од жижне даљине и описују својства добијеног лика (3. група);

– конструишу лик предмета код испупченог огледала за произвољно одабрану удаљеност предмета од огледала и описују својства добијеног лика (4. група);

– презентују резултате групног рада и дискутују значај положаја и врсте фокуса код сферних огледала.

Главни


– рекапитулирају садржај лекције по кључним појмовима, односно по тезама из бокса Важно је да знаш,

– одговарају на 1. питање бокса Размисли и одговори, – оцењују учешће и допринос група и појединаца.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Одбијање светлости на сферним огледалима


Циљеви и задаци часа: – утврђивање и примена знања о сферним испупченим и сферним удубљеним

огледалима – утврђивање и примена знања о важности жиже сферних огледала и њеног утицаја на

формирање ликова, – утврђивање и примена знања о својствима ликова код сферних огледала и употреби

огледала у складу с тим својствима, – критичко преиспитивање познатих садржаја.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.71; 1.72; 2.71; 2.7.2; 2.73; 3.2.5; 3.2.6; 3.71; 3.72



Наставна средства: уџбеник (стране: 47–52.) рачунар, пројектор, ласерски показивачи, светлеће диоде у цевчицама, сферна огледала, лименке, ретровизори, божићни украси, штапићи тамјана, шибице.

ТОК ЧАСА

Ученици индивидуално и фронтално рекапитулирају:

– садржај важних појмова из боксова Важно је да знаш са 52. странице; – знање о положају предмета у односу на удубљено огледало у случајевима за које су

ликови предмета: реални, имагинарни, умањени, увећани; – знање о положајима предмета у односу на испупчено огледало за које су ликови

предмета умањени, односно имагинарни.

Уводни

Групно: – одговарају на питања, решавају проблеме и изводе огледе из бокса Размисли и

одговори (50, 51 и 52. страна). Подела активности по групама: 1. група: 6. питање, 2. група: 3. питање, 3. група: 4. питање, 4. група: 5. питање, 5. група: 7. питање.

– свака група има обавезу да још (покуша да) конструише лик предмета смештеног између два удубљена огледала из огледа са слике 2.45.

Главни

Фронтално:

– презентују рад група, – презентују конструкцију лика предмета са слике 2.45, – дискутују и оцењују презентовано.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Преламање светлости. Индекс преламања


Циљеви и задаци часа: – упознавање садржине појмова: преламање светлости, преломни зрак, преломни угао,

закони преламања, индекс преламања, тотална (унутрашња ) рефлексија, – упознавање узрока појавама преламања и тоталне рефлексије светлости на граничним

површинама двеју средина, – упознавање последица (начина манифестација) појава преламања и тоталне

рефлексије светлости, – упознавање с могућим својствима ликова насталих преламањем светлости , – неговање (самосталног и тимског) експерименталног рада и рада са текстом.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.2.1; 1.2.2; 1.2.3; 1.4.3; 1.4.4; 1.7.1; 1.7.2; 2.4.1; 2.4.3; 2.61; 2.6.3; 2.7.2; 2.7.3; 3.2.4; 3.2.5; 3.2.6; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 53–56.) рачунар, пројектор, стаклене посуде разних облика, вода, светлеће диоде у цевчицама (батеријске лампе), уље, млеко, гел куглице, пластифициране картице, сијалице, епрувете.

ТОК ЧАСА

Ученици групно: – изводе огледе по узору на оне са илустрација бокса Већ знаш и упознавају се с

појмом преламање светлости.

Уводни

Индивидуално и фронтално:

– прате излагање (и демонстрације) о Законима преламања светлости и о индексу преламања,

– раде задатак из бокса Пример, – дискутују о табличним вредностима индекса преламања за разне средине и на основу

њих оцењују вредности брзина светлости у тим срединама. Групно:

– изводе огледе по узору на оне са слике 2.53 и 2.54 и проучавају садржај бокса Тотална рефлексија.


– прате излагање о тоталној унутрашњој рефлексији, – конструишу упадни, први преломни, одбојни и други преломни зрак при тоталној

рефлексији светлости на епрувети из огледа са слике 2.54.б.

Главни

– издвајају најважније појмове лекције, – рекапитулирају садржај лекције по кључним појмовима, односно по тезама бокса

Важно је да знаш, – бележе обавезу да (за домаћи) одговоре на прва 4 питања бокса Провери да ли

разумеш.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Преламање светлости. Индекс преламања


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – утврђивање и примена знања о преламању светлости, – утврђивање и примена знања о индексу преламања светлости, – утврђивање и примена знања о тоталној рефлексији, – неговање кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних проблема.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.2.1; 1.2.2; 1.2.3; 1.4.3; 1.4.4; 1.7.1; 1.7.2; 2.4.1; 2.4.3; 2.61; 2.6.3; 2.7.2; 2.7.3; 3.2.4; 3.2.5; 3.2.6; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 53–58.) рачунар, пројектор, стаклене посуде разних облика, вода, светлеће диоде у цевчицама (батеријске лампе), уље, млеко, гел куглице, пластифициране картице, новчићи, сијалице, епрувете...

ТОК ЧАСА Ученици индивидуално и фронтално рекапитулирају:

– садржаје важних појмова из бокса Важно је да знаш са 58. странице; – садржаје одговора на питања из домаћег задатка.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања, решавају проблеме и изводе огледе из боксова: Провери да ли разумеш (56. Страна), Размисли, уради и одговори (57. страна) и Задаци за вежбање (57, 58. страна). Подела активности по групама могла би бити:

1. група: 8. питање бокса Провери да ли разумеш, 1. задатак бокса Задаци за

вежбање; 2. група: 7. питање бокса Провери да ли разумеш, 2. задатак бокса Задаци за

вежбање; 3. група: 5. питање бокса Провери да ли разумеш, 4. задатак бокса Задаци за

вежбање; 4. група: 1. питање бокса Размисли, уради и објасни, 3. задатак бокса Задаци

за вежбање; 5. група: 3. питање бокса Размисли, уради и објасни, 5. задатак бокса Задаци

за вежбање;

Главни

Фронтално:

– презентују рад група, – оцењују рад група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад ураде: 6. питање бокса Провери да ли разумеш, 2.

питање бокса Размисли, уради и објасни и 6. задатак бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Преламање светлости кроз плочу, призму и сочива


Циљеви и задаци часа: – упознавање садржине појмова: планпаралелна плоча, оптичка призма, оптички

спектар, сферно сочиво, сабирно сочиво, расипно сочиво, оптичка моћ сочива, диоптрија;

– сагледавање последица преламања светлости на граничним површинама плоче, призме и сочива са ваздухом и упознавање својстава ликова добијених преламањем светлости на плочи и призми;

– сагледавање значаја оптичких елемената који преламају светлост, – неговање (самосталног и тимског) експерименталног рада и рада са текстом.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.4.3; 1.4.6;1.7.1; 1.7.2; 2.1.5; 2.7.2; 2.7.3; 3.2.4; 3.2.5; 3.2.6; 3.7.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 59–64.) рачунар, пројектор, стаклене (или водене) плоче, призме, сочива, кугле или сферне посуде, чиоде, сијалице, беле LED.


– презентују, образлажу и оцењују домаћи рад; – понављају законе преламања светлости.

Уводни

Групно:

– изводе огледе по узору на оне са илустрација бокса Већ знаш и описују пут светлости кроз употребљена провидна тела;

– примењују постојеће знање о преламању светлости да конструишу пут светлосних зрака од предмета, кроз провидно тело (плоча, призма) до ока посматрача;

– експериментишу с плочама разних дебљина и призмама различитих преломних углова како би уочили од чега зависи померање лика у односу на положај предмета;

– одговарају на 1. питање бокса Провери да ли разумеш и 5. питање бокса Размисли и одговори.


– прате излагање (и демонстрације) о сферним сочивима и оптичкој моћи сочива; – трагају за одговором на 1. питање бокса Рзмисли и одговори (страна 63); – предлажу неуобичајену примену оптичке призме, плоче и сочива.

Главни


Важно је да знаш, – бележе обавезу да (за домаћи) одговоре на 6. питање бокса Размисли и одговори (61.

страна) и 6. питање бокса Размисли и одговори (64. страна).

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Ликови код сочива


Циљеви и задаци часа: – уочавање битних разлика у својствима ликова код сабирних и расипних сочива; – упознавање с врстама карактеристичних зракова код сферних сочива; – конструисање ликова код сферних сочива; – одређивање својстава ликова код сферних сочива у функцији удаљености предмета од

сочива; – препознавање врсте сочива по изгледу лика предмета добијеног сочивом; – неговање (самосталног и тимског) рада са текстом.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.4.1; 1.4.2; 1.4.3;1.4.5; 1.4.6; 1.7.1; 1.7.2; 2.6.1; 2.6.3; 2.7.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.2.5; 3.2.6; 3.7.2.


Облици рада: фронтални, индивидуални, у пару

Наставна средства: уџбеник (стране: 65–70.) рачунар, пројектор, сабирна и расипна сочива мале жижне даљине, свеће, беле LED, прибор за цртање

ТОК ЧАСА


– презентују, образлажу и оцењују домаћи рад; – понављају основна знања о сферним сочивима.

Уводни


– изводе огледе по узору на оне са илустрација бокса Већ знаш, – проучавају и упоређују карактеристичне зраке код сабирних и расипних сочива, – половина парова користи карактеристичне зраке сабирних сочива да конструише

ликове за положаје предмета означене у уџбенику са А), Б) и В), а друга половина ради то исто за расипна сочива,

– описују својства ликова за обе врсте сочива из случајева А), Б) и В) и упоређују ликове сабирног и расипног сочива за те исте положаје.

Индивидуално и фронтално: – прате излагање о увећању сочива, – анализирају задатак из Примера са стране 69.

Главни


Важно је да знаш, – бележе обавезу да за домаћи рад одговаре на 1. и 4. питање бокса Размисли,

одговори, провери.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Преламање светлости кроз плочу, призму и сочива.

Ликови настали у преломљеној светлости


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – утврђивање и примена знања о карактеристичним зрацима код сочива, – утврђивање и примена знања о преламању светлости на плочи, призми и сферним

сочивима, – поређење ликова насталих преламањем светлости на плочи, призми и сочивима, – израда рачунских задатака заснованих на појмовима оптичка јачина и увећање сочива,– неговање кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних проблема.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.4.1; 1.4.2; 1.4.3; 1.4.5; 1.4.6; 1.7.1; 1.7.2; 2.4.1; 2.4.3; 2.6.1; 2.6.3; 3.2.5; 3.2.6; 3.4.1; 3.7.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 59–70.) рачунар, пројектор, стаклене посуде разних облика, вода, светлеће диоде у цевчицама, призме, чиоде, сочива, лењири

ТОК ЧАСА

Ученици индивидуално и фронтално:

– презентују и дискутују домаћи рад, – рекапитулирају садржај важних појмова из боксова Важно је да знаш са 64. и 70.

странице.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања, решавају проблеме и изводе огледе из боксова: Размисли и одговори (61. и 63. страница), Размисли, уради, провери (67. страница) и Задаци за вежбање (69. страница). Подела активности по групама могла би бити:

1. група: 1. питање бокса Размисли и одговори (61. страна), 6. задатак бокса

Задаци за вежбање, 6.питање бокса Размисли, одговори, провери; 2. група: 2. питање бокса Размисли и одговори (61. страна), 5. задатак бокса

Задаци за вежбање, 3. питање бокса Размисли, одговори, провери; 3. група: 4. и 7. питање бокса Размисли и одговори (61. страна), 4. задатак

бокса Задаци за вежбање, 5. питање бокса Размисли, одговори, провери; 4. група: 9. питање бокса Размисли и одговори (61. страна), 3. задатак бокса

Задаци за вежбање, 2. питање бокса Размисли, одговори, провери; 5. група: 2. и 4. питање бокса Размисли и одговори (63. страна), 1. и 2. задатак

бокса Задаци за вежбање;

Главни

Фронтално: – презентују по један решени проблем из сваке групе (наш избор), – оцењују квалитет рада појединих група и појединаца.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Оптички инструменти


Циљеви и задаци часа: – упознавање оптичких инструмената: лупа, микроскоп, наочари, – конструисање ликова код лупе и микроскопа, – упознавање увећања лупе и микроскопа, – упознавање мана очног сочива и обучавање за прављење разлика између наочара за

кориговање далековидости и кратковидости, – провера разумевања и примена знања о оптичким инструментима, – неговање тимског рада на задатом проблему.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.4.1; 1.4.2; 1.4.3; 1.4.5; 1.4.6; 1.71; 1.7.2; 2.4.1; 2.4.3; 2.6.1; 3.2.5; 3.2.6; 3.4.1; 3.7.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 71–75.) рачунар, пројектор, лупе, микроскопи, препарат лука, наочари с позитивном и негативном диоптријом, сферна посуда с водом, маска људског лика


– набрајају примере примене сабирних и расипних сочива (оне с којима имају нека искуства),

– коментаришу вредности увећања лупа, односно микроскопа, – коментаришу диоптрије својих наочара и сочива, – проучавају илустрације из бокса Познато ти је.

Уводни

Групно (све групе на истим задацима, по узору на илустрације и упутства из уџбеника, а уз нашу помоћ):

– посматрају одговарајуће предмете кроз лупу и микроскоп, – конструишу ликове предмета код лупе и микроскопа и одређују увећање тих

инструмената, – посматрају маске на којима су наочари с позитивном и с негативном диоптријом.


– прате излагање о манама ока и детектују ко у разреду има какве наочари, – презентују резултате групног и индивидуалног рада и дискутују значај проучаваних

оптичких инструмената за људе.

Главни

– издвајају најважније појмове, – рекапитулирају садржај лекције по кључним појмовима, односно по тезама из бокса

Важно је да знаш, – одговарају на 2. питање бокса Размисли и одговори, – оцењују учешће и допринос група и појединаца.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Оптички инструменти


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – утврђивање и примена знања о карактеристичним зрацима код сочива, – утврђивање и примена знања о преламању светлости на комбинацији два сочива, – разликовање ликова насталих преламањем светлости на наочарима са позитивном и

негативном диоптријом, – израда рачунских задатака заснованих на појмовима увећање сочива, лупе,

микроскопа, – неговање кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних проблема.

Стандарди постигнућа: ФИ: 2.4.1; 2.4.3; 2.6.1; 3.2.5; 3.2.6; 1.7.1; 1.7.2; 2.7.2; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 70–75.) рачунар, пројектор, лупе разних увећања, микроскопи, микроскопски препарати, наочари с + и – диоптријом, светлеће диоде у цевчицама, чиоде, лењири...

ТОК ЧАСА


– презентују, образлажу и дискутују домаћи рад, – рекапитулирају садржај важних појмова из боксова Важно је да знаш, – конструишу и описују лик код лупе, – идентификују, именују и описују функцију најважнијих оптичких делова микроскопа, – конструишу и описују лик предмета код микроскопа.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања, решавају проблеме и изводе огледе из боксова: Размисли и одговори (73. страница) и Задаци за вежбање (75. страница). Подела активности по групама могла би бити:

1. група: 1. и 8. питање бокса Размисли и одговори; 2. група: 3. и 7. питање бокса Размисли и одговори; 3. група: 4. питање бокса Размисли и одговори и 1. задатак бокса Задаци за

вежбање; 4. група: 5. питање бокса Размисли и одговори и 2. задатак бокса Задаци за

вежбање; 5. група: 6. питање бокса Размисли и одговори (63. страна), 4. задатак бокса

Задаци за вежбање.

Главни

Фронтално:

– презентују по један решени проблем из сваке групе, – оцењују квалитет рада појединих група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад ураде 3. задатак бокса Задаци за вежбање и изврше

припремање за рад на лабораторијској вежби провера закона одбијања светлости.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Провера закона одбијања светлости помоћу равног

огледала


вежба

Циљеви и задаци часа: – проверавање припремљености за лабораторијску вежбу, – експериментална провера закона одбијања светлости на равној и глаткој површини

(стакла или огледала), – извођење експеримената по задатом упутству и задатим прибором, – извођење експеримента по самосталном одабиру прибора и самостално осмишљеном

упутству, – табеларно сређивање мерних података и њихова обрада, – оцена проверености закона одбијања светлости.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.4.1; 1.4.2; 1.4.3; 1.4.5; 1.4.6; 1.7.1; 1.7.2; 2.4.1; 2.4.3; 2.4.4; 2.6.1; 2.6.3; 3.2.5; 3.2.6; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2 Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, лабораторијска


Наставна средства: уџбеник (од 76. до 78. странице) пројектор, равна стакла, равна огледала, лењири, мерне траке, чиоде, угломери, штапићи, свеће

ТОК ЧАСА



– траже објашњења, односно дају их, за нетачне одговоре на тесту, – траже објашњења, односно дају их, за нејасноће из бокса Упутство за рад, – бележе основне задатке вежбе, – доносе одлуку којим прибором ће, и како, реализовати задатке вежбе.

Уводни

Групно:

– изводе експеримент или по упутству бокса Упутство за рад, уз помоћ прибора наведеног у боксу Потребан прибор, или по сопственом упутству уз самостално одабран прибор,

– попуњавају Таблицу 1 мерним подацима и израчунатим вредностима разлике упадних и одбојних углова,

– оцењују, уз нашу помоћ, грешку мерења, – предлажу мере за побољшање изведбе експеримента, – предлажу другачија средства и методе за проверу закона одбијања светлости, – презентују резултате рада.

Главни


– дискутују и оцењују рад група, – изводе закључак о томе да ли су проверили оба закона одбијања светлости, – означавају обавезу да се за домаћи рад припреме за извођење лабораторијске вежбе

Одређивање жижне даљине сабирног сочива.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Одређивање жижне даљине сабирног сочива


вежба

Циљеви и задаци часа: – проверавање припремљености за лабораторијску вежбу, – извођење експеримената задатим прибором по задатом упутству, – мерење даљине лика свеће код лупе и жижне даљине сочива графоскопа, – табеларно сређивање мерних података и њихова обрада, – оцена жижне даљине лупе и Френеловог сочива, – неговање тимског експерименталног рада.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.4.1; 1.4.2; 1.4.3; 1.4.5; 1.4.6; 1.7.1; 1.7.2; 2.4.1; 2.4.3; 2.4.4; 2.6.1; 2.6.3; 3.2.5; 3.2.6; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2.

Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, лабораторијска


Наставна средства: уџбеник (од 79. до 81. стране) пројектор, лупе или сабирна сочива мале жижне даљине, свеће, мерне траке, дифузни заклони, штапићи тамјана, графоскоп

ТОК ЧАСА


– тестом, из бокса Провери своју припремљеност за вежбу, проверавају припремљеност за вежбу,

– траже објашњења, односно дају их, за нетачне одговоре на тесту, – траже објашњења, односно дају их, за нејасноће из бокса Поступак у раду за

реализацију задатка 1 и 2, – бележе основне задатке вежбе.

Уводни

Групно:

– изводе експеримент по упутству бокса Упутство за реализацију задатка 1 и 2, уз помоћ прибора наведеног у боксу Потребан прибор,

– попуњавају Таблице 1 и 2 мерним подацима, вредностима жижних даљина и грешкама мерења,

– оцењују жижне даљине лупе и Френеловог сочива, – предлажу мере за побољшање изведбе експеримента истом методом, односно

предлажу нову методу, – презентују резултате рада.

Главни


– дискутују и оцењују рад група, – означавају обавезу да за домаћи рад понове градиво области Светлосне појаве.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Светлосне појаве

Тип часа: систематизација

Циљеви и задаци часа: – систематизација знања о:

природи и својствима светлости, одбијању светлости на глатким и храпавим, равним и сферним, граничним површинама и знања о практичној примени последица закона одбијања, преламању светлости на равним и сферним граничним површинама и знања о практичној примени последица закона преламања, својствима ликова насталих преламањем светлости на сочивима са позитивном и негативном диоптријом,

– израда појмовне мапе тематске целине.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.4.1; 1.4.6; 1.7.1; 1.7.2; 2.4.1; 2.4.2; 2.4.3; 2.6.1; 2.6.3; 2.7.2; 2.7.3; 3.2.1; 3.2.2; 3.2.4; 3.2.5; 3.7.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 35–82.) рачунар, пројектор, равна и сферна огледала, оптичке плоче, лупе разних увећања, расипна сочива, микроскоп, наочари с + и – диоптријом, светлеће диоде у цевчицама...

ТОК ЧАСА


– рекапитулирају основна знања о таласној природи светлости, најважнијим својствима светлости и механизму виђења,

– одговарају на 3. питање бокса Размисли, уради и одговори са 38. странице и 7. питање бокса Размисли и одговори са 62. странице.

Уводни

– издвајају и компарирају најважнија знања о: а) одбијању светлости на глатким и храпавим граничним површинама укључујући и примере примене, б) одбијању светлости на равним и сферним граничним површинама и о примерима примене таквих површина, в) својствима ликова добијених удубљеним и испупченим сферним огледалима, г) преламању светлости на равним граничним површинама и о примерима примене провидних тела с равним граничним површинама, д) преламању светлости на сферним граничним површинама и о примерима примене провидних тела с сферним граничним површинама, ђ) начинима одређивања жижних даљина удубљених огледала и сабирних сочива.

Главни

– израђују појмовну мапу о светлости и светлосним појавама, – оцењују учешће и знање појединаца.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Наелектрисавање тела. Елементарно наелектрисање


Циљеви и задаци часа: – освежавање старих знања о наелектрисавању тела и мотивисање за рад над садржајем

нове тематске целине, – проширивање и прецизирање садржаја и смисла појмова: наелектрисавање,

наелектрисање, електричне силе, електроскоп, проводници, изолатори, – упознавање с новим појмовима: анистатици и Закон о одржању наелектрисања, – упознавање с различитим начинима детекције наелектрисаних тела и знакова

наелектрисања на наелектрисаним телима, – повезивање знања о наелектрисаним телима с постојећим знањима из хемије, – неговање истраживачког и тимског рада на задатом проблему.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.1; 1.1.2; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.3.1; 2.4.1; 2.4.3; 2.5.1; 2.5.3; 2.6.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.1.2; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 83–89.) рачунар, пројектор, сламчице, ПВЦ и АЛУ фолије и цеви, ПП или ПЕ сламчице, ПС куглице, ПЕТ боце, пиринчане пахуљице, ЛЕД, електроскопи, гумене рукавице, папирне марамице(салвете), ПЦ кутије за дискове...

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и групно:

– освежавају знања о начину (има) наелектрисавања тела и о унутрашњој честичној структури тела,

– изводе огледе описане у боксу Подсети се, – тумаче илустрацију структуре атома из истог бокса, – постављају хипотезе о томе: а) шта се догађа у телима при непосредном контакту и б) по чему се наелектрисавање проводника разликује од наелектрисавања изолатора.

Уводни

Фронтално прате излагање о:

– померању електрона и раздвајању од остатака атома, односно од тела у целини, – гомилању електрона на једном, односно о мањку на другом телу, – својствима проводника, изолатора и функцији антистатика, – износу, мерној јединици и значају елементарног наелектрисања.

Групно: – изводе оглед и решавају проблем из бокса Пример 1 – изводе оглед и решавају 1. проблем из бокса За радознале.

Главни


– издвајају кључне појмове лекције и рекапитулирају садржај лекције по кључним појмовима, односно по тезама из бокса Важно је да знаш,

– бележе обавезу да за домаћи рад ураде: 1. питање бокса Провери да ли разумеш, 6. питање бокса Размисли и одговори и 1. задатак бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Наелектрисавање тела. Елементарно наелектрисање


Циљеви и задаци часа: – презентација домаћег рада, – утврђивање и проширивање појмова: наелектрисавање, наелектрисање, електроскоп,

електричне силе, елементарно наелектрисање, проводници, изолатори, антистатици, – примена Закона о одржању наелектрисања, – утврђивање начина детекције и одређивања врсте наелектрисања на наелектрисаним

телима, – повезивање новог знања са постојећим знањима из хемије, – неговање истраживачког и тимског рада на задатом проблему.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.1; 1.1.2; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.3.1; 2.4.1; 2.4.3; 2.5.1; 2.5.3; 2.6.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.1.2; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 83–89.) рачунар, пројектор, сламчице, ПВЦ и АЛУ фолије и цеви, ПП или ПП сламчице, ПС куглице, ПЕТ детектори, пиринчане пахуљице, ЛЕД, неонке, електроскопи, гумене рукавице, папирне марамице(салвете), ПЦ кутије за дискове...

ТОК ЧАСА


– понављају и тумаче садржај важних појмова из бокса Важно је да знаш, – презентују, образлажу и дискутују домаћи рад.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања, решавају проблеме и изводе огледе из боксова: Провери да ли разумеш, Размисли и одговори, Задаци за вежбање и За радознале. Подела активности по групама могла би бити:

1. група: 2. питање бокса Провери да ли разумеш; 1. питање бокса Размисли и одговори; 3. задатак бокса Задаци за вежбање;

2. група: 3. и 4. питање бокса Провери да ли разумеш; 4. питање бокса Размисли и одговори;

3. група: 5. питање бокса Провери да ли разумеш; 2. питање бокса Размисли и одговори и 4. задатак бокса Задаци за вежбање;

4. група: 6. питање бокса Провери да ли разумеш; 5. питање бокса Размисли и одговори и 5. задатак бокса Задаци за вежбање;

5. група: 7. питање бокса Провери да ли разумеш; 6. питање бокса Размисли и одговори; 6. задатак бокса Задаци за вежбање.

Сви радозналци, осим рада с својом групом, решавају и проблем 2. бокса За радознале.

Главни

Фронтално:

– презентују по један решени проблем из сваке групе, – оцењују квалитет рада појединих група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад ураде 2. и 7. задатак бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Узајамно деловање наелектрисаних тела. Кулонов закон


Циљеви и задаци часа: – освежавање старих знања о својствима електричних сила и закону акције и реакције, – оцена утицаја вредности наелектрисања и раздаљине међу наелектрисаним телима на

јачину одбојне електричне силе, – упознавање с конструкцијом и принципом рада Кулонове ваге, – упознавање с вербалним и математичким обликом Кулоновог закона и условима под

којима он важи, – примена Кулоновог закона на оцену јачина електричних сила у атому водоника и

хелијума, – неговање истраживачког и тимског рада на задатом проблему.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.3; 2.1.4; 2.3.1; 2.4.2; 2.6.1; 2.6.2; 2.6.3; 2.7.2; 2.7.3; 3.1.1; 3.1.2; 3.4.1; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 92–95.) рачунар, пројектор, сламчице, папирне марамице (салвете)

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и групно: – освежавају знања о:

а) начину (има) наелектрисавања тела и унутрашњој честичној структури тела, б) правцу и смеру електричних сила међу језгром атома и електрона,

– постављају хипотезе о утицају вредности наелектрисања и раздаљине међу наелектрисаним телима на јачину електричне силе,

– изводе оглед и допуњују текст закључака огледа из бокса Подсети се.

Уводни


– саставу и принципима функционисања Кулонове ваге, – Кулоновом закону, – смислу и вредностима електричне константе и – појму тачкасто тело.

Групно: – решавају проблем из бокса Пример 1.

Главни



– одговарају на 1. и 2. питање из бокса Размисли и одговори, – бележе обавезу да за домаћи рад одговоре на 3. питање бокса Размисли и одговори и

ураде 4. задатак бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Узајамно деловање наелектрисаних тела. Кулонов закон


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – утврђивање и примена знања о својствима електричне силе, – утврђивање и примена знања о Кулоновој ваги и Кулоновом закону, – израда рачунских задатака заснованих на појмовима: јачина електричне силе, Кулонов

закон, Кулонова вага, наелектрисање, тачкаста и сферна тела, структура атома, – корелација с знањима из наставе хемије, – неговање кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних проблема.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 1.2.2; 1.4.5; 2.1.3; 2.2.1; 2.2.2; 2.3.1; 2.4.1; 2.4.2; 2.4.3; 2.4.4; 2.5.1; 2.6.1; 2.6.2; 2.6.3; 2.7.1; 2.7.2; 3.1.1; 3.1.2; 3.4.1; 3.7.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 94, 95.) рачунар, пројектор

ТОК ЧАСА


– понављају и тумаче садржај важних појмова из бокса Важно је да знаш.

Уводни

Групно: – одговарају на питања и решавају проблеме из боксова Размисли и одговори и

Задаци за вежбање. Подела активности по групама могла би бити: 1. група: 4. питање бокса Размисли и одговори; 5. задатак бокса Задаци за

вежбање; 2. група: 1. и 2. питање бокса Размисли и одговори; 3. задатак бокса Задаци за

вежбање; 3. група: 2. и 3. задатак бокса Задаци за вежбање; 4. група: 6. питање бокса Размисли и одговори и 1. задатак бокса Задаци за

вежбање; 5. група: 5. питање бокса Размисли и одговори; 6. задатак бокса Задаци за

вежбање.

Све групе одговарају још на додатно питање: Због чега, под дејством Кулонове силе, електрон у атому водоника не пада на језгро?

Главни

Фронтално:

– презентује по један решени проблем сваке групе и дају групно објашњење додатног питања,

– оцењују квалитет рада појединих група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад осмисле (и припреме) средства за извођење огледа

по узору на оне из бокса Већ знаш са 96. странице.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Електрично поље и његова својства


Циљеви и задаци часа: – освежавање знања о својствима електричне интеракције, – упознавање садржаја појмова: јачина електричног поља, линије сила електричног

поља, хомогено и нехомогено електрично поље, електростатичка индукција, електрична поларизација,

– визуелизација линија електричног поља, – уочавање разлике у понашању проводника и изолатора у електричном пољу, – примена новог знања у једноставним ситуацијама, – неговање истраживачког и тимског рада на задатом проблему.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.7.2; 1.7.3; 2.3.1; 2.4.1; 2.4.3; 2.6.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.4.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 96–100.) рачунар, пројектор, свеже биљке или плодови, ПЕТ детектори, ПВЦ цеви, акрилне или стаклене цеви, петријеве посуде, рајснегле, фарба за јаја, папирне марамице(салвете), стиропорске куглице...

ТОК ЧАСА

Ученици групно:

– изводе огледе налик огледима из бокса Већ знаш и освежавају знања о електричној интеракцији:

а) између два наелектрисана тела, б) између наелектрисаног и ненаелектрисаног тела, в) између наелектрисаних тела раздвојених неком непроводном средином.

Уводни


– дејству силе на тачкасто наелектрисано тело, – јачини електричног поља и његовој вези са силом, односно с наелектрисаним телом

око којег се испитују својства електричног поља, – понашању проводника и изолатора у електричном пољу.

Групно:

– проучавају проблем из бокса Пример 1, – изводе огледе и проучавају текст бокса Како ћеш „видети“ и цртати електрично

поље, – презентују резултате и закључке свог рада.

Главни



– бележе обавезу да за домаћи рад одговоре на 3. и 5. питање бокса Провери да ли разумеш са 100. странице и ураде 6. задатак бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Електрично поље и његова својства


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – утврђивање и примена знања о својствима електричног поља, – утврђивање и примена знања о дејству електричног поља на проводнике и изолаторе, – извођење огледа који поткрепљују знање о својствима електричног поља, – израда рачунских задатака заснованих на појмовима: јачина електричног поља, јачина

електричне силе, наелектрисање, Кулонов закон, – неговање кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних теоријских и

практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 1.2.2; 1.4.5; 2.1.3; 2.2.1; 2.2.2; ; 2.3.1; 2.4.1; 2.4.2; 2.4.3; 2.4.4; 2.5.1; 2.6.1; 2.6.2; 2.6.3; 2.7.1; 2.7.2; 3.1.1; 3.1.2; 3.4.1; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: од 96. до 103.) рачунар, пројектор, свеже биљке или плодови, ПЕТ детектори, ПВЦ цеви, стаклене и металне цеви, петријеве посуде, рајснегле, фарба за јаја, металне мрежасте корпице, импровизовани електрофори, балони, папирне марамице (салвете), ПЕ кићанке,стиропорске куглице...


– понављају, илуструју и тумаче садржај важних појмова из бокса Важно је да знаш.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања и решавају проблеме из боксова Провери да ли разумеш (са 98. странице), Провери да ли разумеш (са100. странице) и Задаци за вежбање. Подела активности по групама:

1. група: 6. питање бокса Провери да ли разумеш (98.); 4. питање бокса Провери да ли разумеш (100.); 4. задатак бокса Задаци за вежбање;


3. група: 1. и 2. питање бокса Провери да ли разумеш (98.); 1. питање бокса Провери да ли разумеш (100.); 5. задатак бокса Задаци за вежбање;


5. група: 5. и 7. питање бокса Провери да ли разумеш (98.); 1. и 2. задатак бокса Задаци за вежбање;

– одговарају (све групе) на додатно питање: који електрони учествују у појави

електростатичке индукције, а који у појави поларизације.

Главни

Фронтално:

– презентује по један решени проблем сваке групе и дају групно објашњење додатног питања,

– оцењују квалитет рада појединих група и појединаца.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Електрични потенцијал и електрични напон

Рад силе у електричном пољу


Циљеви и задаци часа: – освежавање знања о електричној потенцијалној енергији и њеној вези са радом

електричне силе, – уочавање и истицање сличности и разлика међу гравитационом и електричном

потенцијалном енергијом, – увођење појмова: електрични потенцијал и електрични напон, – успостављање везе између јачине електричног поља и електричног напона, – проверавање разумевања новог градива и – примена новог знања за тумачење једноставних огледа.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.1; 2.1.4; 2.2.1; 2.3.1; 2.4.1; 2.5.3; 2.6.1; 2.6.2; 2.7.2; 2.7.3; 3.1.2; 3.4.1; 3.5.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 103–108.), рачунар, пројектор, ПЕТ детектори, медицински шприцеви, електрометари, ПВЦ цеви, папирне марамице(салвете)...

ТОК ЧАСА


– раде на тексту и илустрацијама бокса Већ знаш, – тумаче закључке из тог бокса о томе кад се наелектрисаним телима повећава, а кад

смањује потенцијална електрична енергија, – истичу разлику и сличности са повећањем и смањењем гравитационе потенцијалне

енргије.

Уводни

Фронтално:

– прате излагање о: а) знаку електричне потенцијалне енергије, б) електричном потенцијалу, в) електричном напону, г) вези рада и напона и вези јачине хомогеног поља и напона, – разјашњавају нејасноће у изложеном садржају, – одговарају на 1, 2, 3. и 4. питање бокса Провери да ли разумеш.

Групно:

– проучавају и изводе 1. оглед бокса Огледима провери своје знање, – тумаче резултат огледа и одговарају на питање постављено уз оглед.

Главни



– бележе обавезу да за домаћи рад одговоре на 5, 6. и 7. питање бокса Провери да ли разумеш.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Електрични потенцијал и електрични напон

Рад силе у електричном пољу


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – утврђивање и примена знања о својствима електричног поља, – утврђивање и примена знања о електричној потенцијалној енергији, електричном

потенцијалу и електричном напону, – извођење огледа који поткрепљују знање о енергијским карактеристикама поља, – израда рачунских задатака заснованих на појмовима: рад и јачина електричног поља,

електрични потенцијал и напон, – неговање одговорног кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних

теоријских и практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 1.2.2; 1.4.5; 2.1.3; 2.2.1; 2.2.2; ; 2.3.1; 2.4.1; 2.4.2; 2.4.3; 2.4.4; 2.5.1; 2.6.1; 2.6.2; 2.6.3; 2.7.1; 2.7.2; 3.1.1; 3.1.2; 3.4.1; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: од 96. до 103.) рачунар, пројектор, електрометар, ПЕТ детектори, неонке, светлеће диоде, медицински шприцеви, ПВЦ цеви...


– понављају, илуструју и тумаче садржај важних појмова из бокса Важно је да знаш, – презентују и допуњују домаћи рад.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања и решавају проблеме из боксова Размисли и одговори, Огледима провери своје знање и Задаци за вежбање. Подела активности по групама:

1. група: 2. питање бокса Размисли и одговори; 2. оглед бокса Огледима провери своје знање, 4. задатак бокса Задаци за вежбање;

2. група: 3. питање бокса Размисли и одговори; 3. оглед бокса Огледима провери своје знање; 3. задатак бокса Задаци за вежбање;


4. група: 1. питање бокса Размисли и одговори; 3. оглед бокса Огледима провери своје знање, 2. задатак бокса Задаци за вежбање;


– презентује по један решени проблем из сваке групе (по нашем избору).

Главни

Фронтално:

– оцењују квалитет рада појединих група и појединаца, – бележе да за домаћи рад: а) од картона и алу фолије направе меделе по узору на оне са илустрација на страни 111,

б) изведу огледе из бокса Већ знаш са странице 110.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Електричне појаве у атмосфери


Циљеви и задаци часа: – освежавање знања о начинима наелектрисавања тела, понашању проводника и

изолатора у електричном пољу, електричној потенцијалној енергији и њеној вези са радом електричне силе,

– извођење мотивационих огледа са моделима из домаћег рада, – постављање хипотеза о механизмима појаве варнице у огледима са моделима и оним

из бокса Већ знаш, – рад на тексту, – проверавање разумевања новог градива на објашњење огледа, – тестирање постављених хипотеза применом старог и новог знања о електричним

појавама, – оспособљавање за кооперативни истраживачки рад.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.3; 1.4.4; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.1.5; 2.2.2; 2.3.1; 2.4.1; 2.4.3; 2.5.2; 2.6.1; 2.6.2; 2.7.3; 3.1.4; 3.2.5; 3.4.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 110–113.) рачунар, пројектор, модели за електрично пражњење у ваздуху, пиезоелектрични елементи, електростатичка машина, електрофор...


– понављају и утврђују најважнија знања о: а) наелектрисавању тела, б) разлици међу проводницима и изолаторима, в) врстама слободних носилаца наелектрисања, г) електричној потенцијалној енергији и њеној трансформацији у друге облике енергије.

Уводни


– изводе огледе из бокса Увери се огледима, – постављају хипотезе о механизму варничења, – раде над текстом бокса Где и како се у атмосфери стварају јака електрична поља, – тестирају хипотезе знањем новог градива, – тестирају хипотезе резултатима огледа из домаћег рада, – тестирају хипотезе по (нашем) демонстрирању варничког пражњења инфлуентном

машином или електрофором, – издвајају најважније појмове лекције и прецизирају им садржај.

Главни

Фронтално и индивидуално: – рекапитулирају садржај лекције по кључним појмовима, односно по тезама из бокса

Важно је да знаш, – одговарају на 1. питање бокса Провери да ли разумеш (на листићу за писмену

проверу), – бележе обавезу да за домаћи рад одговоре на четири, по својој вољи одабрана, питања

бокса Провери да ли разумеш и да се припреме за час понављања целине Електрично поље.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Електрично поље

Тип часа: понављање

Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – понављање основних знања из тематске целине Електрично поље, – примена знања о механизмима наелектрисавања тела, о дискретности и одржању

наелектрисања, о својствима електричних сила и електричног поља и понашању проводних и непроводних тела и честица у електричном пољу,

– израда рачунских задатака заснованих на појмовима: наелектрисање тела, закон одржања наелектрисања, електрична сила, рад и јачина електричног поља, електрични потенцијал и напон,

– неговање одговорног кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних теоријских проблема.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2;1.2.1; 1.5.1; 2.1.4; 2.2.1; 2.2.2; 2.3.1; 2.4.1; 2.4.3; 2.5.1; 2.6.1; 2.6.2; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: од 83. до 114.) рачунар, пројектор


– понављају, илуструју и тумаче садржај важних појмова из бокса Важно је да знаш, – презентују и допуњују домаћи рад, – траже објашњења на нејасноће уочене приликом припреме за понављање градива.

Уводни

Групно:

– одговарају на она питања и решавају оне проблеме који нису презентовани на часовима утврђивања знања, а важни су индикатори разумевања електричних појава и величина. Све групе раде на истим задацима, нпр:

а) 6. и 7. задатак са 91. странице, б) 7. питање са 99. странице, в) 5. и 6. питање са 106. странице, г) 6. питање са 108. и 2. задатак са 109. странице, д) 7. и 8. питање са 113. странице,

– образлажу и дискутују решење сваког наведеног проблема, – оцењују квалитет рада појединих група и појединаца.

Главни


– одговарају (сви, писмено) на питање: Због чега се, при електричном пражњењу, ваздух понаша као проводник?

– бележе обавезу да одговор на исто питање припреме и за следећи час као и да проуче садржај бокса Већ знаш на 116. страници.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Настанак и врсте електричне струје


Циљеви и задаци часа: – освежавање знања о битним својствима проводника, електричној потенцијалној

енергији и њеној вези са радом сила (електричних и неелектричних), – увођење појмова: електрична струја, смер електричне струје, једносмерна струја,

наизменична струја, просто коло електричне струје, извор електричне струје, електрични потрошач и електрични прекидач,

– разликовање услова потребних за настанак краткотрајне, односно дуготрајне (по вољи корисника) електричне струје,

– разликовање брзине кретања слободних носилаца наелектрисања од брзине успостављање електричне струје, тј. од брзине простирања електричног поља,

– рад на тексту и оспособљавање за рад на тексту, – проверавање разумевања новог градива.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.3; 1.3.1; 2.2.1; 2.2.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.5.1; 2.5.3; 2.6.1; 2.6.2; 3.2.2; 3.3.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 116–121.), рачунар, пројектор

ТОК ЧАСА


– тумаче илустрације из бокса Већ знаш при чему инсистирамо да детектују шта мора да се налази у проводнику С, ваздуху између облака и Земље и неону између електрода да би се јавила електрична струја,

– презентују и дискутују одговоре из домаћег рада (они ученици чији је одговор из домаћег различит од одговора који су дали на писменој провери).

Уводни

У паровима: – проучавају садржај боксова Шта је електрична струја, Пример 1, и Који смер има

електрична струја, – износе нејасноће на које су наишли у садржају боксова и дају своја објашњења, – формулишу вербалне исказе о електричној струји и њеном смеру, – одговарају на 1. и 6. питање бокса Провери да ли разумеш (118 страна), – предлажу поступак којим би се продужило трајање електричне струје.


– прате наше излагање садржаја бокса Како ћеш изазвати трајнију електричну струју,

– набрајају изворе електричне струје и потрошаче које познају, – пореде и тумаче разлику у раду сила у извору и потрошачу,

Главни


Важно је да знаш, – одговарају на 3, 4. и 5. питање бокса Провери да ли разумеш (120 страна), – бележе обавезу да за домаћи рад проуче садржај бокса Како ћеш направити, а како

схематски приказати просто електрично коло и реше 1. задатак бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Настанак и врсте електричне струје


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – утврђивање и примена знања о настанку и врстама електричне струје, – утврђивање и примена знања о простом електричном колу и његовом схематском

представљању, – извођење огледа који поткрепљују знање о електричној струји и струјном колу, – израда рачунских задатака заснованих на појмовима: електрична струја,

наелектрисање, извори једносмерне електричне струје, потрошач, – оспособљавање за одговорни кооперативни и самостални рад на решавању

једноставних теоријских и практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.3.1; 1.7.1;1.7.2; 2.1.4; 2.2.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.4.1;2.4.3; 2.6.1; 2.7.3; 3.4.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: од 116. до 123.) рачунар, пројектор, батерије,сијалице, неонке, светлеће диоде, ПВЦ цеви, медицински шприцеви, прекидачи...

ТОК ЧАСА


– презентују, разјашњавају и допуњују домаћи рад, – понављају, илуструју и тумаче садржај важних појмова из бокса Важно је да знаш.

Уводни

Групно:

– формирају просто електрично коло, са сијалицом, батеријом и прекидачем, односно са сијалицом, батеријом, без прекидача,

– изводе огледе, одговарају на питања и решавају проблеме из боксова Провери да ли разумеш са 118. и 120. странице, Размисли и одговори и Задаци за вежбање. Подела активности по групама:

1. група: 3, 4. и 5. питање бокса Провери да ли разумеш (118. страница); 2. група: 1. и 2. питање бокса Провери да ли разумеш (120. страница) и 4.

задатак бокса Задаци за вежбање; 3. група: 6. и 7. питање бокса Провери да ли разумеш (120 страница) и 3.

задатак бокса Задаци за вежбање; 4. група: 1, 2. и 3. питање бокса Размисли и одговори и 2. задатак бокса Задаци

за вежбање; 5. група: 4, 5. и 6. питање бокса Размисли и одговори и 1. задатак бокса Задаци



Главни

Фронтално:

– оцењују квалитет рада група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад ураде 5. задатак бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Извори електричне струје


Циљеви и задаци часа: – освежавање знања о битним својствима проводника, електричној потенцијалној

енергији и њеној вези са радом сила (електричних и неелектричних), – актуелизација знања о карактеристикама извора једносмерне и наизменичне ЕМС, – проучавање једноставних хемијских извора једносмерне ЕМС: примарних и

секундарних, – увођење појмова: анода, катода електромоторна сила, спољашње и унутрашње

електрично коло, – упознавање функције инфлуентне машине, – проверавање разумевања новог градива.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.2.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.4.1; 2.5.1; 2.5.2; 2.5.3; 2.6.2; 2.7.2; 2.7.3; 3.1.2; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 124-129.) рачунар, пројектор, батерије, музичке зујалице, ЛЕД, јабуке, електроде од цинка и бакра, демонтиране батерије, инфлуентна машина...

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – посматрајући неколико примарних и секундарних извора једносмерне ЕМС,

ишчитавају са њих најважније (електричне) карактеристике, наводе одговарајуће податке који се односе на утичнице наизменичне струје у кабинету,

– читају текст бокса Познато ти је.

Уводни


– изводе огледе из бокса Направи хемијски извор једносмерне струје, – износе хипотезе о томе: а) шта се догађа у „јабучном“ елементу када се у њега зарију електроде које нису међусобно спојене металним проводницима, б) шта се догађа у колу начињеном од „јабучног“ елемента, металних проводника и потрошача.

Фронтално и индивидуално: – прате наше излагање о примарним и секундарним изворима једносмерне електричне

струје, – учествују у дефинисању ЕМС извора и извођењу закључака о томе како примарни

елементи функционишу и како се међусобно повезују да би им се ЕМС повећала, – прате објашњење и демонстрацију рада инфлуентне машине и предлажу начине

детекције њених полова,

Главни


Важно је да знаш, – одговарају на 2. питање бокса Провери да ли разумеш и 4. питање бокса Размисли и

одговори, – бележе (сви) обавезу да за домаћи рад, по сопственом избору, одговоре још на три

питања из тих боксова, а радознали (добровољци) да проуче садржај бокса За радознале и припреме га, практично и теоријски, за презентирање разреду.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Извори електричне струје


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – утврђивање и примена знања о функционисању и својствима извора ЕМС, – утврђивање и примена знања о електричној потенцијалној енергији, електричном

потенцијалу, електричном напону и електромоторној сили, – тумачење хемијских и електричних процеса у изворима једносмерне ЕМС, – неговање одговорног кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних

теоријских и практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.2.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.4.1; 2.5.1; 2.5.2; 2.5.3; 2.6.2; 2.7.2; 2.7.3; 3.1.2; 3.7.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: од 124. до 129.) рачунар, пројектор, батерије, пиезоелементи (обе врсте), инфлуентна машина, неонке, светлеће диоде...


– понављају, илуструју и тумаче садржај важних појмова из бокса Важно је да знаш, – тумаче хемијске и електричне процесе илустроване на сликама 4.16 и 4.19, – презентују, дискутују и допуњују домаћи рад, – траже разјашњења нејасноћа уочених при савладавању лекције.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања и решавају проблеме из боксова Провери да ли разумеш, Размисли и одговори и За радознале. Подела активности по групама:

1. група: 8. питање бокса Провери да ли разумеш, 3. питање бокса Размисли и одговори; оглед са пиезоупаљачем;

2. група: 7. и 5. питање бокса Провери да ли разумеш, 6. питање бокса Размисли и одговори;

3. група: 3. питање бокса Провери да ли разумеш, 5. питање бокса Размисли и одговори; оглед с пиезоелементом из музичке честитке;

4. група: 1. и 2. питање бокса Размисли и одговори; оглед с паралелном везом батерија;

5. група: 1, 3. и 4. питање бокса Провери да ли разумеш, оглед с серијском везом батерија;


Главни

Фронтално:

– оцењују резултате и квалитет рада појединих група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад ураде три непрезентована задатака по сопственом

избору.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Мерење електричне струје и електричног напона


Циљеви и задаци часа: – освежавање знања о електричној струји, електричном напону и простом колу

електричне струје, – извођење мотивационих огледа са: различитим „воћним“ батеријама и једнаким

потрошачима, односно с једнаким батеријама а различитим потрошачима, – упознавање карактеристика аналогних мерила електричне струје и напона, – упознавање начина везивања мерила струје и напона у простим колима једносмерне

струје, – упознавање карактеристика и начина везивања дигиталног мултиметра у функцији

амперметра и волтметра у колима једносмерне струје, – оспособљавање за мерење једносмерне електричне струје и напона.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.3.1; 1.4.1; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.4.1; 2.4.3; 2.4.4; 2.7.3; 3.3.1; 3.4.2; 3.4.3; 3.7.1;3.7.2.

Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона, лабораторијска


Наставна средства: уџбеник (стране: 130–133.) рачунар, пројектор, амперметри, волтметри, мултиметри, ЛЕД, муз. зујалице, батерије (или извори једносмерне ЕМС), сијалице, модели извора, проводника, потрошача, мерила и проводника...

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – понављају и утврђују најважнија знања о: а) електричној струји и електричном напону, б) простом колу струје и његовом схематском представљању, в) смеру струје у простом колу, г) вези више извора ЕМС у једном колу.

Уводни

Групно:

– изводе огледе из бокса Познато ти је, – проучавају конкретан аналогни амперметар (милиамперметар) и користећи текст

бокса Како ћеш сазнати вредност електричне струје мере струју у колу воћне батерије и диоде,

– проучавају конкретан аналогни волтметар и користећи текст бокса Како ћеш мерити електрични напон мере напон на крајевима диоде везане за воћну батерију, и међу електродама оптерећене и неоптерећене воћне батерије,

– упознају конкретни мултиметар и, користећи текст бокса Шта су дигитални мултиметри, мере струју у колу батерије и сијалице, као и напон на крајевима оптерећене и неоптерећене батерије,

Главни

– извештавају о резултатима свог рада, – одговарају на 1. питање бокса Размисли, одговори и провери, и 1. и 2. питање бокса

Размисли, провери и одговори, – бележе обавезу да за домаћи рад одговоре на четири, по вољи одабрана, питања из

наведена два бокса.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Мерење електричне струје и електричног напона


Циљеви и задаци часа: – утврђивање знања о мерилима за електричну струју и електрични напон, – практиковање припремања и повезивања мерила за струју и напон у проста струјна

кола, – практиковање мерења електричне струје и напона, – упознавање с могућношћу да волтметром измере слабе струје, тј. да волтметар

користе као галванометар, – примена знања о мерењу и мерилима на једноставне конкретне ситуације, – повезивање новог знања са постојећим знањима из метрологије, – неговање истраживачког и тимског рада на задатом проблему.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.3.1; 1.4.1; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.4.1; 2.4.3; 2.4.4; 2.7.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.3.1; 3.4.1; 3.4.2; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона, лабораторијска


Наставна средства: уџбеник (стране: 130–134.), рачунар, пројектор, амперметри, волтметри, мултиметри, воћне батерије, батерије, сијалице, ЛЕД, балони, епрувете, прекидачи...

ТОК ЧАСА

Ученици индивидуално и фронтално: – понављају и тумаче садржај важних појмова из бокса Важно је да знаш, – понављају и тумаче садржај најважнијих метролошких појмова, – идентификују конкретна мерила, батерије, потрошаче и прекидаче.

Уводни

Групно:

– формирају просто електрично коло и у њега прикључују добијено, а припремљено мерило,

– цртају схему формираног кола, – анализирају скалу мерила, класу тачности мерила, и одређују вредност најмањег

подеока скале, – врше једнократно мерење одговарајуће електричне величине и приказују је с

припадајућом максималном грешком (и преко подеока и преко класе тачности мерила),

– одговарају на преостала 4 питања из боксова: Размисли, одговори и провери и Размисли, провери и одговори,

– презентују, тумаче, дискутују резултате рада, – рекапитулирају садржај најважнијих појмова везаних за мерење електричне струје и

електричног напона.

Главни


– оцењују квалитет рада група и појединаца, – на наставном листићу, на коме су графички прикази скале једног амперметра и једног

волтметра, очитавају вредности електричне струје, напона и припадајућу грешку мерила,

– бележе обавезу да за домаћи рад проуче садржај боксова: Већ знаш и Шта је електрична отпорност са 135. странице уџбеника и да издвоје питања за чије одговоре им је потребна помоћ.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Електрична отпорност проводника


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – примена знања о електричној струји у проводницима и врстама кретања тела под

дејством сила, – мерење електричне отпорности мултиметром, – испитивање зависности електричне отпорности мине од врсте мине, дужине мине и

површине њеног попречног пресека, – математичко и вербално формулисање истражене зависности, – увођење појма отпорник и симбола за његово схематско приказивање, – примена новог знања на редефинисање појмова проводник и изолатор, – примена новог знања у једноставним конкретним ситуацијама.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 1.2.2; 1.3.1; 1.4.1; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.1.5; 2.2.1; 2.2.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.5; 2.4.1; 2.4.4; 2.5.1; 2.5.3; 2.5.4; 2.6.1; 2.6.2; 2.6.3; 2.7.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.1.2; 3.2.3; 3.3.1; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона, лабораторијска


Наставна средства: уџбеник (стране: 135–139.), рачунар, пројектор, мултиметри, батерије (или извори), сијалице, графичке сржи разних дебљина и тврдоће, проводници...

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – презентују и дискутују садржај боксова Већ знаш и Шта је електрична отпорност, – постављају припремљена питања о нејасноћама у садржају и с нама трагају за

одговорима, – расправљају о томе да ли је могуће да сви електрони у проводнику имају брзине као

на слици 4.43б.

Уводни

Групно (на истим задацима):

– мере (мултиметром) отпорност графичке сржи, – изводе оглед из бокса Испитајте од чега зависи електрична отпорност

проводника, – упоређују закључке огледа са закључцима Ома, – формулишу (математички и вербално) зависност електричне отпорности од

специфичне отпорности, дужине и површине пресека проводника. – проучавају задатак из бокса Пример, – извештавају о резултатима рада. Фронтално и индивидуално: – дискутују о томе шта таблица вредности специфичних отпора још саопштава, – редефинишу појмове проводник и изолатор, – цртају симболе графичког приказа за проводнике-отпорнике, – одговарају на 2. и 3. питање бокса Размисли, провери и одговори,

Главни

– издвајају најважније појмове лекције и рекапитулирају њихов садржај, – бележе (сви) обавезу да за домаћи рад одговоре на 4. и 6. питање бокса Размисли,

провери и одговори, а ученик добровољац да изведе оглед из 7. питања истог бокса.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Електрична отпорност проводника


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – утврђивање знања о електричној отпорности проводника, – примена знања (кроз огледе) о електричној отпорности проводника, – израда рачунских задатака заснованих на зависности електричне отпорности

проводника од врсте, дужине и површине пресека проводника, – провера запажања о утицају температуре на електричну отпорност проводника, – неговање кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних проблема.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 1.2.2; 1.3.1; 1.4.1; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.1.5; 2.2.1; 2.2.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.5; 2.4.1; 2.4.4; 2.5.1; 2.5.3; 2.5.4; 2.6.1; 2.6.2; 2.6.3; 2.7.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.1.2; 3.2.3; 3.3.1; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 135–140.) рачунар, пројектор, мултиметри, микороамперметар, сијалице, оловке разних дужина, проводници на мерној летви, проводници, графитне сржи...


– презентују и дискутују домаћи рад, – рекапитулирају садржај важних појмова из бокса Важно је да знаш.

Уводни

Групно:

– одговарају на питања, решавају проблеме и изводе огледе из боксова: Размисли, провери и одговори и Задаци за вежбање. Подела активности по групама могла би бити: – група: 1. питање и њему припадајући оглед из бокса Размисли, провери и

одговори, 2. задатак бокса Задаци за вежбање; – група: 5. питање и њему припадајући оглед бокса Размисли, провери и

одговори, 1. задатак бокса Задаци за вежбање; – група: 7. питање и припадајући оглед бокса Размисли, провери и одговори

модификовани тако да се мери отпорност загрејаних проводника, 3. задатак бокса Задаци за вежбање;

– група: 4. и 5. задатак и њему припадајући оглед бокса Задаци за вежбање; – група: 4. и 5. задатак и припадајући оглед бокса Задаци за вежбање;

– презентују, дискутују и оцењују резултате рада.

Главни


– писмено одговарају на питање с листића: Како температура проводника утиче на његову електричну отпорност?

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Омов закон за део струјног кола


Циљеви и задаци часа: – актуелизација знања о постојању зависности електричне струје у проводнику од

напона на крајевима проводника и електричне отпорности проводника, – упознавање с Омовом формулацијом зaвисности I=f(U,R), – експериментално извођење зависности I=f(U,R), – вербализовање и тумачење зависности I=f(U,R), – сагледавање значаја зависности I=f(U,R), – неговање научног метода истраживања, – неговање (самосталног и тимског) експерименталног рада и рада са текстом.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 1.2.2; 1.3.1; 1.4.1; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.3.4; 2.3.5; 2.4.4; 2.4.1; 2.6.1; 2.6.3; 2.7.2; 2.7.3; 3.3.1; 3.4.2; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 141–144.), рачунар, пројектор, волтметри, милиамперметри, отпорници, батерије (или исправљачи), проводници...


– описују и тумаче илустрације бокса Већ знаш, односно описују и тумаче огледе које су изводили с графичким сржима, сијалицама и изворима једносмерне ЕМС,

– формулишу закључак о утицају електричне отпорности проводника (потрошача) и напона на његовим крајевима на електричну струју у проводнику (потрошачу).

– упознају се с Омовим закључком о зависности I=f(U,R) и експерименталним проблемима с којима се у раду сусретао.

Уводни

Групно:

– формирају једноставно струјно коло с отпорником познате отпорности и мерилима за напон и струју са слике 4.54,

– врше мерења струје и напона, – формирају таблицу података и цртају зависност струје од напона, – поступак понављају са отпорником другачије отпорности, – изводе закључак, вербализују га, математички моделирају и пореде с Омовим

закључком, – презентују и дискутују резултате рада, – анализирају задатак из бокса Пример 2.

Главни


– трагају за одговором на 4. и 5. питање бокса Размисли и одговори, – издвајају најважније појмове лекције, – рекапитулирају садржај лекције по кључним појмовима, односно по тезама бокса

Важно је да знаш, – бележе обавезу да (за домаћи) одговоре на 1. питање бокса Размисли и одговори и 1.

задатак бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Омов закон за део струјног кола


Циљеви и задаци часа: – утврђивање разлике између електричног напона и ЕМС, – провера разумевања Омовог закона за део струјног кола, – утврђивање Омовог закона за део струјног кола, – дискусија о врстама потрошача за које важи Омов закон за део струјног кола, – разумевање функције потенциометарске везе, – примена Омовог закона за део струјног кола на решавању једноставних проблема, – неговање одговорног кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних

теоријских и практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 1.2.2; 1.3.1; 1.4.1; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.3.4; 2.3.5; 2.4.4; 2.4.1; 2.6.1; 2.6.3; 2.7.2; 2.7.3; 3.3.1; 3.4.2; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: од 141. до 145.), рачунар, пројектор, отпорници променљиве отпорности, батерије (или исправљачи), мултиметри, проводници, отпорне жице...


– понављају, илуструју и тумаче Омов закон за део струјног кола, – тумаче електричне процесе у проводнику-потрошачу-отпорнику, – праве разлику између електричног напона и ЕМС, – разјашњавају нејасноће уочене при савладавању лекције и изради домаћег рада.

Уводни

Групно: – одговарају на питања и решавају проблеме из боксова Размисли и одговори и

Задаци за вежбање. Подела активности по групама: – група: 3. питање бокса Размисли и одговори; 4. задатак бокса Задаци за

вежбање; – група: 6. питање и оглед бокса Размисли и одговори; 3. задатак бокса Задаци

за вежбање; – група: 7. питање и оглед бокса Размисли и одговори; 2. задатак бокса Задаци

за вежбање; – група: 1. бокса Размисли и одговори; 6. задатак бокса Задаци за вежбање; – група: 4. и 5. питање бокса Провери да ли разумеш; 5. задатак бокса Задаци



Главни

Фронтално: – оцењују резултате и квалитет рада група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад проуче садржај бокса Већ знаш са 146. странице и

ураде 7. задатак бокса Задаци за вежбање (145. страница).

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Рад и снага електричне струје

Џул-Ленцов закон


Циљеви и задаци часа: – актуелизација знања о простирању, успостављању и раду електричног поља у

спољашњем делу струјног кола, – тумачење због чега позитиван рад електричне силе (поља) над слободним носиоцима

наелектрисања у проводнику-потрошачу не доводи до повећања њихове кинетичке енергије,

– израчунавање рада електричне силе (тј. струје) и одређивање његовог знака, – израчунавање снаге електричне силе (тј. струје) у потрошачу и упознавање с њеним

јединицама мере, – примена знања о раду и снази струје за одређивање цене потрошене електричне

енергије, – примена новог знања и Омовог закона за део струјног кола на формулисање Џул-

Ленцо-вог закона, – оспособљавање за самостално и кооперативно учење стручног текста.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.2; 1.3.1; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.2.1; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.3.4; 2.3.5; 2.3.6; 2.4.1; 2.4.2; 2.5.3; 2.5.4; 2.6.1; 2.6.2; 3.3.1. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 146–151.) рачунар, пројектор, неколико електричних потрошача с назначеном номиналном снагом (сијалице, решо, отпорници)...


– описују и тумаче илустрације бокса Већ знаш, односно описују и тумаче процесе који се одигравају у струјном колу по укључењу прекидача,

– израчунавају рад електричне силе (поља) на путу носилаца наелектрисања између два краја потрошача,

Уводни

– прате излагање и образлагање садржаја појма рад електричне струје, – одговарају на 5. питање бокса Провери да ли разумеш. Групно: – раде на задатку из бокса Пример 1, – раде на садржају боксова Шта је снага електричне струје и Пример 2, – разгледају електричне потрошаче и пореде њихове номиналне снаге, – одређују количину ослобођене топлоте на омском потрошачу и пореде је с оном из

Џул-Ленцовог закона, – дискутују савладаван садржај.

Главни



Важно је да знаш, – бележе обавезу да (за домаћи) проуче садржај бокса Како можеш верификовати

Џул-Ленцов закон и реше 1. и 8. задатак бокса Задаци за вежбање.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Рад и снага електричне струје

Џул-Ленцов закон


Циљеви и задаци часа: – утврђивање садржаја појмова: рад и снага електричне струје, – утврђивање Џул-Ленцовог закона, – провера разумевања појмова: рад и снага струје и Џул-Ленцов закон, – рачунска и експериментална примена знања о раду и снази струје, Омовом и Џул-

Ленцовом закону, – неговање и оспособљавање за одговорни кооперативни и самостални рад на

решавању једноставних теоријских и практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.2; 1.3.1; 1.4.1; 1.4.2; 1.4.3; 1.4.5; 1.4.6; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.2.1; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.3.4; 2.3.5; 2.3.6; 2.4.4; 2.4.1; 2.4.2; 2.5.2; 2.5.3; 2.5.4; 2.6.1; 2.6.2; 2.7.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.3.1; 3.4.1; 3.4.2; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона, лабораторијска


Наставна средства: уџбеник (стране: од 145. до 151.) рачунар, пројектор, сијалице, отпорници, батерије (или исправљачи), мултиметри, ЛЕД, пиезозујалице, штоперица,термометар, проводници...

ТОК ЧАСА

Ученици индивидуално и фронтално: – тумаче процесе у проводнику-потрошачу-отпорнику којима се остварује

трансформација електричне енергије у унутрашњу, – понављају и тумаче садржај појмова: рад и снага електричне струје, Џул-Ленцов

закон, – описују оглед којим се може верификовати Џул-Ленцов закон, – траже разјашњења нејасноћа уочених при савладавању лекције и изради домаћег

рада.

Уводни

Групно: – одговарају на питања, изводе огледе и решавају проблеме из боксова Провери да ли

разумеш и Задаци за вежбање. Подела активности по групама могла би бити: – група: 3. и 5. питање (и оглед описан у 5. питању) бокса Провери да ли

разумеш, – група: 4. и 6. питање ( и оглед уз 6. питање) бокса Провери да ли разумеш, – група: 7. питање бокса Провери да ли разумеш и провера Џул-Ленцовог

закона огледом илустрованим на слици 4.62, – задатак бокса Задаци за вежбање и одређивање номиналних вредности снаге

за три батеријске сијалице, – 11. задатак бокса Задаци за вежбање и одређивање номиналних вредности

струје за три собне сијалице;


Главни

Фронтално: – оцењују резултате и квалитет рада група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад проуче садржај бокса Већ знаш са 152. странице и,

по слободном избору, ураде два задатка бокса Задаци за вежбање (150. страница).

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________



Везивање отпорника. Омов закон за цело коло

Тип часа:

обрада

Циљеви и задаци часа: – презентација и оцењивање израде рачунских задатака из домаћег рада, – упознавање и тумачење аналогије аутопут-проводник, – квалитативни огледи и оријентационо закључивање о утицају врсте везе отпорника на

електричну струју у њима, – анализа резултата квантитативних огледа и егзактно извођење еквивалентне

отпорности за серијску и паралелну везу отпорника, – примена знања о вези отпорника на извођење Омовог закона за цело коло, – провера разумевања новог знања на једноставним примерима, – оспособљавање за аналитичко учење.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.2; 1.3.1; 1.4.1; 1.4.2; 1.4.3; 1.4.5; 1.4.6; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.2.1; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.3.4; 2.3.5; 2.3.6; 2.4.4; 2.4.1; 2.4.2; 2.5.2; 2.5.3; 2.5.4; 2.6.1; 2.6.2; 2.7.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.3.1; 3.4.1; 3.4.2; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона, лабораторијска


Наставна средства: уџбеник (стране: 152–156.) рачунар, пројектор, батерије (исправљачи), сијалице, графичке сржи, отпорници, мултиметри, проводници ...

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – презентују и оцењују израду 9. и 13. задатка из домаћег рада, – описују и, по аналогији, тумаче илустрације бокса Већ знаш.

Уводни

Групно:

– изводе (квалитативно) огледе бокса Увери се огледима (1. група), – изводе (квантитативно) огледе и релацију за еквивалентну отпорност из бокса Како

ћеш одредити укупну електричну отпорност редно везаних отпорника (2. и 3. група),

– изводе (квантитативно) огледе и релацију за еквивалентну отпорност из бокса Како ћеш одредити укупну електричну отпорност паралелно везаних отпорника (4. и 5. група),

– презентују и дискутују резултате огледа и заједнички доносе закључке о еквивалентној отпорности,

– све групе, на основу нашег кратког увода о унутрашњој отпорности извора и начину њеног приказивања на схемама кола, примењују знање о вези отпорника за налажење струје у целом колу,

– дискутују решење за струју у целом колу и пореде га са оним у боксу О чему говори Омов закон за цело коло.

Главни

Индивидуално и фронтално: – анализирају задатке из Примера 1 и 2 и цртају њима припадајуће схеме кола, – рекапитулирају садржај лекције по кључним појмовима, односно по тезама бокса

Важно је да знаш, – бележе обавезу да (за домаћи) одговоре на 1. питање бокса Провери да ли разумеш и

3. питање бокса Размисли и одговори.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Везивање отпорника. Омов закон за цело коло


Циљеви и задаци часа: – утврђивање садржаја појмова: редна и паралелна веза отпорника, укупна

(еквивалентна) отпорност везе, унутрашња отпорност извора, укупна (еквивалентна) отпорност кола,

– утврђивање Омовог закона за цело струјно коло, – провера разумевања и примена знања о везама отпорника (потрошача) и последицама

њихове редне и паралелне везе, – рачунска примена знања о везама отпорника и Омовом закону за цело струјно коло, – неговање и оспособљавање за одговорни кооперативни и самостални рад на

решавању једноставних теоријских проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.2; 1.3.1; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.2.1; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.3.4; 2.3.5; 2.3.6; 2.4.1; 2.4.2; 2.5.3; 2.5.4; 2.6.1; 2.6.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: од 152. до 158.), рачунар, пројектор

ТОК ЧАСА

Ученици индивидуално и фронтално: – тумаче процесе у отпорнику при којима се остварује трансформација електричне

енергије у унутрашњу, – образлажу разлоге за повећање отпорности кола при редној, односно смањењу

отпорност при паралелној, вези отпорника, – понављају начине којима се може испитати еквивалентна отпорност везе отпорника, – тумаче Омов закон за цело коло, – траже разјашњења нејасноћа уочених при савладавању лекције и изради домаћег

рада, – презентују, дискутују и оцењују домаћи рад.

Уводни

Групно: – одговарају на питања, решавају проблеме и задатке из боксова Провери да ли

разумеш, Размисли и одговори и Задаци за вежбање. Подела активности по групама:

– група: 1. и 2. питање бокса Размисли и одговори; 7. питање бокса Задаци за вежбање,

– група: 7. и 6. питање бокса Провери да ли разумеш; 6. задатак бокса Задаци за вежбање,

– група: 2. и 3. питање бокса Провери да ли разумеш; 5. задатак бокса Задаци за вежбање,

– група: 4. и 5. питање бакса Провери да ли разумеш; 3. задатак бокса Задаци за вежбање,

– група: 4. питање бокса Размисли и одговори; 1. и 4. задатак бокса Задаци за вежбање,

– презентују по један решени проблем из сваке групе (по нашем избору).

Главни

Фронтално: – оцењују презентације група и појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад проуче садржај боксова Већ знаш о струји у

течностима (159. страница) и Већ знаш о струји у гасовима (161. страница) и, по слободном избору, ураде два задатка из бокса Задаци за вежбање (157. страница).

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Електрична струја у течностима и гасовима


Циљеви и задаци часа: – систематизација знања о неопходним условима за постојање електричне струје у

чврстим супстанцијама, – верификација знања о условима за постојање електричне струје у течностима и

гасовима, – прецизирање садржаја појмова: електролит, електролитичка дисоцијација, катјони,

анјони, електролиза, горивна ћелија, – испитивање проводности исте течности с различитом концентрацијом електролита, – упознавање утицаја струје на људски организам, – упознавање с манифестацијама струје у ваздуху и разређененим гасовима, – примена пропратних ефеката електричне струје у течностима и гасовима, – оспособљавање за самостално и кооперативно учење путем огледа и стручног текста.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.2; 1.3.1; 1.5.2;1.7.1; 1.7.2; 2.1.4; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.4; 2.3.5; 2.3.6; 2.4.1; 2.4.3; 2.5.1; 2.5.2; 2.5.4; 2.7.3; 3.1.2; 3.1.4; 3.2.2; 3.4.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 159–161.) рачунар, пројектор, батерије (исправљачи), спајалице, дестилована вода, со, музичке зујалице, ЛЕД, графитне електроде, пиезоупаљачи, ПВЦ фолије, тињалице, сијалице, флуо-цеви, проводници...

ТОК ЧАСА


– описују и тумаче услове потребне за успостављање струје у чврстим проводницима, – описују и тумаче садржај боксова Већ знаш о струји у течностима и Већ знаш о

струји у гасовима, – истичу сличности и разлике у условима за успостављање струје у чврстим са онима

при успостављању струје у течним и гасовитим супстанцијама.

Уводни

Групно: – проучавају садржај и изводе огледе из боксова Групним радом се уверите (са 159,

односно 161. странице), – презентују, образлажу и дискутују запажања и закључке.


– подсећају се процеса електролизе и његове практичне примене, – уочавају да су промене настале електролизом услов рада горивних ћелија, – прате тумачење процеса у гасним и флуоресцентним цевима, – дискутују нејасноће у савладаваном садржају,

Главни


Важно је да знаш, – бележе обавезу да (за домаћи) ураде 6. задатак бокса Размисли, провери и одговори

и да се припреме за извођење лабораторијске вежбе Зависност електричне струје у проводнику од електричног напона на проводнику.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Зависност електричне струје у проводнику од

електричног напона на проводнику


вежба

Циљеви и задаци часа: – проверавање припремљености за лабораторијску вежбу, – експериментална провера зависности електричне струје у отпорнику од електричног

напона на крајевима отпорника, – употреба мерила за електричну струју и напон, – извођење експеримената по задатом упутству и задатим прибором, – табеларно и графичко сређивање мерних података и њихова обрада, – вербално и математичко обликовање зависности електричне струје у отпорнику од

електричног напона на крајевима отпорника, – оспособљавање за примену метода експерименталног истраживања.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.3.1; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.3.4; 3.3.5; 2.3.6; 2.4.1; 2.4.3; 2.4.4; 2.6.1; 2.6.3; 2.7.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.3.1; 3.4.1;3.4.2; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, лабораторијска


Наставна средства: уџбеник (од 164. до 166. странице) пројектор, батерије, милиамперметар, волтметар, отпорници отпорности 100 Ω, прекидачи, проводници....

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – тестом (из бокса Провери своју припремљеност за вежбу) проверавају

припремљеност за вежбу, – траже објашњења, односно дају их, за нетачне одговоре на тесту, – траже објашњења, односно дају их, за нејасноће из бокса Упутство за рад, – бележе основне задатке вежбе.

Уводни

Групно:

– изводе експеримент по упутству бокса Упутство за рад, уз помоћ прибора наведеног у боксу Потребан прибор,

– цртају схему реализованог електричног кола, – попуњавају Таблице мерним подацима и грешкама мерила, – графички приказују мерне податке и цртају зависност струје у отпорнику од напона

на крајевима једног, односно два – паралелно везана, отпорника, – вербализују и математички формализују (и записују) добијену зависност, – предлажу мере за побољшање изведбе експеримента, – предлажу другачија средства и методе за проверу добијене зависности, – презентују резултате рада.

Главни


– дискутују и оцењују рад група, – изводе закључак о томе да ли су добили „истиниту“ зависност струје од напона на

отпорнику, тј. да ли су контролисали све услове неопходне за снимање зависности, – означавају обавезу да се за домаћи рад припреме за извођење лабораторијске вежбе

Одређивање електричне отпорности у електричном колу.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Одређивање електричне отпорности проводника у

електричном колу


вежба

Циљеви и задаци часа: – проверавање припремљености за лабораторијску вежбу, – експериментално одређивање електричне отпорности влакна собне и батеријске

сијалице методом мерења електричног напона и електричне струје, – мерење електричне отпорности влакна батеријске и собне сијалице мултиметром, – извођење експеримената по задатом упутству и задатим прибором, – табеларно сређивање мерних података и њихова обрада, – оцена ваљаности одређивања електричне отпорности методом амперметар-волтметар,

односно методом омметра (мултиметра), – практиковање рада с мерилима за електричну струју, напон и отпорност, – оспособљавање за самосталан кооперативан рад и примену научног метода.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.3.1; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.3.4; 3.3.5; 2.3.6; 2.4.1; 2.4.3; 2.4.4; 2.6.1; 2.6.3; 2.7.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.3.1; 3.4.1;3.4.2; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, лабораторијска


Наставна средства: уџбеник (од 167. до 169. странице) пројектор, батеријске и собне сијалице задате снаге, батерије (исправљачи), мултиметри, милиамперметри, волтметри, омметри, прекидачи, проводници...

ТОК ЧАСА



– траже објашњења, односно дају их, за нетачне одговоре на тесту, – траже објашњења, односно дају их, за нејасноће из бокса Упутство за рад, – бележе основне задатке вежбе, – доносе одлуку којим мерилима ће, и како, реализовати задатке вежбе.

Уводни

Групно:

– изводе експеримент или по упутству бокса Упутство за рад, уз помоћ прибора наведеног у боксу Потребан прибор, или по сопственом упутству уз самостално одабран прибор,

– попуњавају Таблицу мерним подацима, израчунатим вредностима електричне отпорности и грешкама свих употребљених мерила,

– оцењују, уз нашу помоћ, грешку посредно измерене отпорности, – пореде вредности директно и посредно измерене отпорности за сваку сијалицу, – предлажу мере за побољшање изведбе експеримента, – презентују резултате рада.

Главни


– дискутују и оцењују рад група, – изводе закључак о ефикасности и поузданости оба начина одређивања електричне

отпорности, – бележе обавезу да се за домаћи рад припреме за извођење лабораторијске вежбе

Мерење електричне струје и електричног напона у колу са редном и паралелном везом отпорника.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Мерење електричне струје и електричног напона у колу

са редном и паралелном везом отпорника


вежба

Циљеви и задаци часа: – проверавање припремљености за лабораторијску вежбу, – мерење струје и напона у колу са редном везом отпорника, – мерење струје и напона у колу са паралелном везом отпорника, – извођење експеримената по задатом упутству и задатим прибором, – табеларно сређивање мерних података и њихова обрада, – уочавање законитости међу мерним подацима за струју код редне, односно паралелне,

везе отпорника, – уочавање законитости међу мерним подацима за напон код редне, односно паралелне,

везе отпорника, – практиковање рада с мерилима за струју и напон, – неговање самосталног кооперативног експерименталног рада.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.3.1; 1.4.5; 1.7.1; 1.7.2; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.3.4; 3.3.5; 2.3.6; 2.4.1; 2.4.3; 2.4.4; 2.6.1; 2.6.3; 2.7.1; 2.7.2; 2.7.3; 3.3.1; 3.4.1; 3.4.2; 3.4.3; 3.7.1; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, лабораторијска


Наставна средства: уџбеник (од 169. до 171. странице), пројектор, мултиметри, милиамперметри, волтметри, отпорници, батерије (исправљачи), изоловани жичани проводници...



– траже објашњења, односно дају их, за нетачне одговоре на тесту, – траже објашњења, односно дају их, за нејасноће из бокса Упутство за рад, – бележе основне задатке вежбе.

Уводни

Групно:

– изводе експеримент по упутству бокса Упутство за рад, уз помоћ прибора наведеног у боксу Потребан прибор,

– попуњавају Таблицу мерним подацима за струју и напон, – оцењују грешке мерења, – цртају схеме кола са милиамперметрима, односно волтметрима, – упоређују вредности струје у сваком отпорнику, односно напона на крајевима сваког

отпорника, за обе врсте везе отпорника, – предлажу мере за побољшање изведбе експеримента, – презентују резултате рада.

Главни


– дискутују и оцењују рад група, – изводе закључак о томе колике су струје у отпорницима и колики су напони на

отпорницима у случају редне, односно паралелне везе отпорника, – означавају обавезу да за домаћи рад понове најважније делове градива тематске

целине Електрична струја.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Електрична струја

Тип часа: систематизација

Циљеви и задаци часа: – систематизација знања о:

настанку, врстама и својствима електричне струје, изворима (врстама и својствима) једносмерне ЕМС, мерилима (врстама и везивању) једносмерне струје, потрошачима једносмерне струје (врстама, својствима и начину повезивања), простим колима једносмерне струје (структури, схематском приказу и законитостима које у њима важе), раду и снази једносмерне струје у потрошачима, практичној примени једносмерне струје,

– израда појмовне мапе тематске целине. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.3.1; 1.4.1; 1.4.5; 2.3.1; 2.3.2; 2.3.3; 2.3.4; 2.3.5; 2.3.6; 2.4.1; 2.4.2; 2.4.3; 2.6.1; 2.6.3; 2.7.2; 3.2.1; 3.3.1; 3.4.1; 3.4.2; 3.4.3; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 115–172.), рачунар, пројектор, батерије, отпорници, грејачи, сијалице, амперметри, волтметри, мултиметри...


– посматрају (и цртају) просто коло једносмерне струје, именују сваки његов елеменат и наводе његову функцију у колу,

– именују мерила за струју и напон, наводе начин њиховог везивања у коло, допуњују њиховим симболима схему кола,

Уводни

– тумаче процесе у галванском извору пре и после његовог прикључења у коло и

дефинишу електромоторну силу и унутрашњу отпорност извора, – тумаче процесе у проводницима (бакарним и проводницима-потрошачима) пре и

после повезивања у коло, – дефинишу струју, отпорност и напон на проводнику, односно рад и снагу струје и

ослобођену топлоту на проводнику, – именују јединице мере најважнијих електричних величина, – тумаче разлику између бакарних (жичаних) проводника и проводника-потрошача, – тумаче законитост међу струјом, напоном и отпорношћу било ког омског потрошача, – разматрају укупну отпорност дела кола за који је везан волтметар, односно укупну

отпорност целог кола, – успостављају везу ЕМС са укупном отпорношћу кола, – рекапитулирају најважније појмове по тезама бокса Најважније у овом поглављу.

Главни

– цртају појмовну мапу поглавља, – оцењују учешће и знање појединаца, – бележе обавезу да за домаћи рад проуче бокс Подсети се на 174. страници.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Магнетско поље сталних магнета

Магнетско поље Земље


Циљеви и задаци часа: – систематизација старог знања о магнетима, – упознавање садржаја појма магнетска инфлуенција, – тумачење механизма магнетске инфлуенције, – графичко приказивање магнетског поља магнета облика шипке и потковице, – уочавање сличности и разлике с графичким приказом електричног поља, – проширивање и продубљивање знања о магнетском пољу Земље, – провера и примена знања о магнетском пољу магнета и Земље, – оспособљавање за самостално и кооперативно учење путем огледа и стручног текста.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.3; 2.1.4; 2.6.4; 2.7.3; 3.1.1;3.1.2; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 174–179.), рачунар, пројектор, магнети различитих врста и облика, гвоздени опиљци, мали компаси, метални новац, ексери, спајалице...

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – описују и тумаче илустрације из бокса Подсети се.

Уводни

Групно: – проучавају садржај, и изводе огледе, из боксова Шта још треба да знаш о

магнетском пољу магнета и Шта још треба да знаш о магнетском пољу Земље, – одговарају на 1. питање бокса Провери да ли разумеш, – изводе оглед из 1. питања бокса Размисли и одговори, – презентују, образлажу и дискутују нове чињенице, запажања и закључке.


– подсећају се својстава линија сила електричног поља и пореде их с својствима линија сила магнетског поља магнета,

– праве разлику између хомогеног и нехомогеног магнетског поља,

Главни

– издвајају најважније појмове лекције, – рекапитулирају садржај по кључним појмовима, односно по тезама бокса Важно је да

знаш, – бележе обавезу да (за домаћи рад) одговоре на 2. питање бокса Провери да ли

разумеш и 2. бокса Размисли и одговори.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Магнетско поље магнета. Магнетско поље Земље


Циљеви и задаци часа: – презентација и дискусија домаћег рада, – утврђивање и примена знања о врстама магнета и магнетском пољу магнета, – утврђивање и примена знања о магнетском пољу Земље, – извођење огледа који поткрепљују знање о својствима магнетских сила и магнетских

поља, – неговање одговорног кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних

теоријских и практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.3; 2.1.4; 2.6.4; 2.7.3; 3.1.1; 3.1.2; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: од 174. до 179.), рачунар, пројектор, разни магнети, магнетске траке, хард диск, компаси, ситни гвоздени и челични предмети...

ТОК ЧАСА



Уводни

Групно:

– одговарају на питања и решавају проблеме из боксова Провери да ли разумеш и Размисли и одговори,

– анализирају дејство магнетских сила и равнотежу тела (магнетске игле, опиљака гвожђа, металних монета) под дејством магнетских сила, силе трења и гравитацоионе силе,

– анализирају понашање магнетске игле у близини магнетских полова Земље, – испитују утицај загревања на неодимијумске магнете (нпр. оног из хард диска).

Подела активности по групама: – група: 3. питање бокса Провери да ли разумеш; 2. питање бокса Размисли и

одговори; понашање магнетске игле и њена равнотежа под дејством магнетских сила,

– група: 4. и 8. питање бокса Провери да ли разумеш; равнотежа горњег магнета са слике 5.2б,

– група: 5. питање бокса Провери да ли разумеш; 3. питање бокса Размисли и одговори; понашање магнетске игле у близини полова Земље,

– група: 6. и 9. питање бокса Провери да ли разумеш; равнотежа једног од новчића из огледа са слике 5.7,

– група: 7. и 2. питање бокса Провери да ли разумеш; оглед о утицају загревања на магнет из хард диска (или неки други чија је Киријева температура ниска).


Главни

Фронтално:

– оцењују знање и квалитет рада појединаца и група.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Магнетско поље електричне струје


Циљеви и задаци часа: – упознавање с постојањем магнетског поља око проводника са струјом, – проучавање својстава магнетског поља праволинијског струјног проводника, – проучавање својстава магнетског поља струјног навојка и струјног намотаја, – упознавање с функцијом гвозденог језгра у струјном намотају, – упознавање формалних правила за одређивање смера магнетских линија сила поља у

околини струјних проводника, – провера разумевања новог градива, – оспособљавање за самостално и кооперативно учење путем огледа и стручног текста.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.3.1; 1.3.2; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.3; 2.1.4; 2.3.1; 2.3.2; 2.7.3: 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 180–184.), рачунар, пројектор, струјни проводници различитих облика, гвоздени опиљци, мали компаси или мале магнетске игле, картони, батерије, електромагнет, ексери ...

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – описују и тумаче илустрације из бокса Већ знаш.

Уводни

Групно (све групе с истим задацима): – проучавају садржај и изводе огледе из боксова Сазнај о магнетском пољу

електричне струје и Како изгледа магнетско поље струјног навојка, – одговарају на 1. питање бокса Провери да ли разумеш, – одговарају на 1. питања бокса Размисли и одговори, – презентују, образлажу и дискутују нове чињенице, запажања и закључке, – вербализују основна правила за одређивање смера магнетских линија поља

праволинијског струјног проводника и струјног навојка.

Главни



знаш, – бележе обавезу да (за домаћи) одговоре на 2. и 3. питање бокса Провери да ли

разумеш и 2. бокса Размисли и одговори.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________



Дејство магнетског поља на струјни проводник

Тип часа:

обрада

Циљеви и задаци часа: – увођење појма електромагнетске (Амперове) силе, – испитивање својстава електромагнетске силе, – увођење појма електромотор, – манипулација простим електромотором јеносмерне струје, – сагледавање дејства електромагнетске силе на показивач мерила за струју, – провера разумевања новог градива, – оспособљавање за самостално и кооперативно учење стручног текста.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.3.1; 1.3.2; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.3; 2.1.4; 2.3.1; 2.3.2; 2.7.3: 3.1.2; 3.3.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 185–187.) рачунар, пројектор, проводници правоугаонoг облика, потковичасти магнети, феритни или Nd магнети, батерије, демонстрациони галванометар или модел амперметра ...

ТОК ЧАСА


– презентују, образлажу и оцењују домаћи рад, – описују и тумаче илустрације из бокса Већ знаш.

Уводни

Групно (све групе на истим задацима): – проучавају садржај и изводе огледе из боксова Сазнај како магнетско поље делује

на струјни проводник (навојак, намотај), – разгледају модел електромотора и амперметра, – трагају за одговорима на 1, 2. и 6. питања бокса Размисли и одговори, – презентују, образлажу и дискутују нове чињенице, запажања и закључке, – вербализују правило за одређивање смера електромагнетске Амперове силе.

Главни



знаш, – бележе обавезу да сви (за домаћи) одговоре на 3, 4. и 5. питање бокса Размисли и

одговори, а да појединци (добровољци) припреме (за недељу дана) постер презентацију с занимљивим материјалом о раду Николе Тесле и Михајла Пупина.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Магнетско поље електричне струје. Дејство магнетског

поља на струјни проводник


Циљеви и задаци часа: – утврђивање знања о постојању магнетског поља електричне струје, – варирање Ерстедовог огледа, – графичко приказивање магнетског поља струјних проводника једноставног облика, – графичко приказивање магнетског поља млазеве наелектрисаних честица, – тумачење графичког приказа магнетског поља струје (јачина поља, хомогеност поља), – утврђивање знања о појављивању и својствима електромагнетске силе, – утврђивање знања о примени дејства електромагнетске силе на струјне проводнике и

млазеве наелектрисаних честица, – неговање одговорног кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних

теоријских и практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.3; 2.1.4; 2.6.4; 2.7.3; 3.1.1; 3.1.2; 3.3.1;3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: од 180. до 187.) рачунар, пројектор, разни магнети, магнетске траке, алуфолија, батерије, модели мотора и мерила струје, компаси, Fe опиљци...

ТОК ЧАСА

Ученици индивидуално и фронтално: – понављају, илуструју и тумаче садржај важних појмова из бокса Важно је да знаш.

Уводни

Групно:

– изводе одговарајуће (по оцени групе) огледе, одговарају на питања и решавају проблеме из боксова Провери да ли разумеш (181. страница); и Размисли и одговори (183. и 187. страница) при чему је нужно да посебно истакну:

а) зависност јачине поља од вредности и смера струје, од броја навојака у намотају и врсте средине унутар намотаја, б) зависност јачине и смера електромагнетске силе од јачине и смера поља и вредности и смера струје. Подела активности по групама:

– група: Ерстедов оглед уз примену правила десне руке; 4. и 5. питање бокса Провери да ли разумеш (181. страница),

– група: Ерстедов оглед уз примену смера магнетских линија сила; 1, 2. и 6. питање бокса Провери да ли разумеш,

– група: Магнетско поље калема и електромагнета; 3. и 4. бокса Размисли и одговори (183. страница);

– група: Дејство хомогеног магнетског поља на праволинијски струјни проводник и на млаз електрона у ваздуху; 4. и 5. питање бокса Размисли и одговори (187. страница),

– група: Дејство хомогеног магнетског поља на струјни намотај и на млаз позитивних јона у ваздуху; 6. питање бокса Размисли и одговори (187. стр.),

– презентује оглед уз по један решени проблем (по нашем избору).

Главни

Фронтално:

– оцењују знање и квалитет рада појединаца и група.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Допринос Николе Тесле и Михајла Пупина науци о

електромагнетским појавама


Циљеви и задаци часа: – стицање првих знања о јединству електричног и магнетског поља, – стицање првих знања о електромагнетској индукцији, – сагледавање доприноса Николе Тесле производњи, преносу и употреби енергије

наизменичних струја и бежичном преносу електромагнетских сигнала, – сагледавање доприноса Михајла Пупина квалитетном жичаном преносу

електромагнетских сигнала, – оспособљавање за налажење и избор информација од интереса, – оспособљавање за самостално и кооперативно учење стручног текста.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.3.1; 1.3.2; 1.7.1; 1.7.2; 2.1.3; 2.1.4; 2.3.1; 2.3.2; 2.7.3: 3.1.2; 3.3.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 185–187.) рачунар, пројектор, модели мотора и генератора, Теслин трансформатор, неонске и флуоресцентне цеви, ЛЕД...

ТОК ЧАСА


– дискутују о вези електричне струје (електричног поља) и магнетског поља, – тумаче принцип рада мотора једносмерне струје и мерила електричне струје,

Уводни

– прате излагање о електромагнетској индукцији, – прате припремљену презентацију о раду Николе Тесле о наизменичним струјама

(трофазној; високофреквентној), – дискутују презентацију и образлагање, пореде их са садржајем бокса Теслин

допринос електротехници, – прате припремљену презентацију о раду Пупина на „пупинизацији“, – дискутују презентацију и пореде је са садржајем бокса Пупинов допринос

електротехници, – прате демонстрацију рада Теслиног трансформатора и, уз нашу помоћ, тумаче ефекте

високо енергијског електромагнетског поља високе фреквенције (јонизацију ваздуха и разређених гасова и пражњење у ваздуху и разређеним гасовима),

Главни

– допуњавају презентовано и демонстрирано занимљивим детаљима из живота и рада

Тесле и Пупина, – исказују смисао најважнијим стручним појмовима везаним за допринос Тесле и

Пупина развоју и примени науке о електромагнетским појавама, – бележе обавезу да за домаћи рад проуче садржај бокса Већ знаш са 194. странице.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Структура атома. Нуклеарне силе


Циљеви и задаци часа: – систематизација старих знања о структури атома, – примена постојећег знања о структури атома из хемије, – допуна знања о својствима честица које чине атом, – оцена јачине Кулонових сила у атому, – упознавање водоникових изотопа, – посматрање линијског спектра (натријума, неона) и сагледавање значаја проучавања

линијских спектара за знање о структури атома, – стицање првих знања о нуклеарним силама и њиховим најважнијим својствима, – оспособљавање за самостално и кооперативно учење и преиспитивање стручног

текста. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 2.1.2; 2.1.4; 2.2.1; 2.4.1; 2.4.3; 2.5.1; 2.5.4; 2.6.2; 3.1.2; 3.2.5; 3.4.1;3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 194–197.) рачунар, пројектор, бунзенов пламеник, со, неонка, парчићи провидног CD диска...

ТОК ЧАСА


– тумаче и дискутују податке које садржи илустрација 6.1 из бокса Већ знаш, – описују најважнија својства електрона, протона, неутрона, језгра, електронског

омотача, – праве разлику међу изотопима водоника, – износе претпоставке о томе како се зна да су електрони у електронском омотачу

распоређани по нивоима,

Уводни

– прате излагање о томе како настаје светлост,

У паровима: – оцењују јачину Кулонове силе међу језгром и електроном у атому водоника, – посматрају спектре натријума и неона, – проучавају садржај бокса Сазнај и ово, – тумаче настанак и значај линијских спектара, – прате излагање о нуклеарним силама, – проучавају садржај бокса Нуклеарне силе, – дискутују садржај о нуклеарним силама, – одговарају на 4. и 6. питање бокса Провери да ли знаш и разумеш, – презентују, образлажу, дискутују и оцењују излагања одабраних парова.

Главни


– издвајају најважније појмове лекције, – рекапитулирају знање о најважнијим појмовима (по тезама бокса Важно је да знаш) – бележе обавезу да за домаћи рад изразе масу електрона, протона и неутрона помоћу

атомске јединице масе.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________



Структура атома. Нуклеарне силе

Тип часа:


Циљеви и задаци часа: – утврђивање знања о:

структури атома, својствима честица које чине атом, врстама, смеру и јачини сила којима честице у саставу атома међусобно делују, врстама атома истог хемијског елемента, сличности и разлици међу њима,

– провера разумевања знања о структури атома, – неговање одговорног кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних

теоријских и практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 1.3.1; 1.3.2; 2.1.2; 2.1.4; 2.2.1; 2.4.1; 2.4.3; 2.5.1; 2.5.4; 2.6.2; 3.1.2; 3.2.5; 3.4.1; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: од 194. до 197.) рачунар, пројектор, периодни систем

ТОК ЧАСА



Уводни

Групно:

– одговарају на питања из домаћег рада, на питања о дејству Кулонових сила у атому и на питања из бокса Провери да ли разумеш. Подела активности по групама: – група: изражавање масе електрона у атомским јединицама масе; 5. питање бокса

Провери да ли разумеш; питање „Да ли кретањем електрона по кружној путањи у атому настаје магнетско поље?“

– група: изражавање масе протона у атомским јединицама масе; 2. питање бокса Провери да ли разумеш,

– група: изражавање масе неутрона у атомским јединицама масе; оцена енергије слободног електрона у односу на електрон у омотачу; питање 6. бокса Провери да ли разумеш,

– група: навођење својстава нуклеарних сила; 4. и 5. питање бокса Провери да ли разумеш,

– група: навођење својстава Кулонових сила у атому; одређивање правца и смера убрзања електрона под дејством Кулонове силе; питање „Зашто електрон из омотача не падне на језгро?“; 8. питање бокса Провери да ли разумеш.

– презентују и образлажу решења одабраних проблема (по нашем избору).

Главни

Фронтално:

– оцењују знање и квалитет рада појединаца и група, – бележе обавезу да за домаћи рад проуче садржај боксова Познато ти је и Сазнај о

открићу радиоактивности са 198. странице уџбеника.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Природна радиоактивност


Циљеви и задаци часа: – увођење појма радиактивност и природна радиоактивност, – упознавање с открићем радиакривности, – упознавање врсте и својстава радиоактивног зрачрења, – сагледавање разлике у емисији зрачења из електронског омотача и спонтаној емисији

зрачења из језгра, – сагледавање последица емисије радиоактивног зрачења, – примена знања о електричном и магнетском пољу у новим ситуацијама, – информисање о закону радиоактивног распада, – провера разумевања новог градива, – оспособљавање за самостално и кооперативно учење стручног текста.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 2.1.4; 2.2.1; 2.5.1; 2.5.4; 2.6.2; 3.1.2; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона



ТОК ЧАСА

Ученици фронтално и индивидуално: – образлажу апсорпцију и емисију електромагнетско зрачење (светлост), – наводе примере који илуструју побуђивање атома, односно примере који илуструју

емисију електромагнетског зрачења при деексцитацији атома, – описују и тумаче илустрације из бокса Већ знаш,

Уводни

– прате излагање о открићу радиоактивности, врстама радиоактивног зрачења и општим својствима радиоактивног зрачења,

– упоређују садржај и смисао излагања с оним што су сами сазнали и закључили при проучавању код куће; разјашњавају уочене нејасноће.

У паровима

– проучавају и анализирају илустрације из бокса Природа радиоактивног зрачења, – упоређују садржај тог бокса са својим претпоставкама и закључцима и са садржајем

оног што су сазнали у излагању, – проучавају садржај бокса Распад језгра је случајан догађај, – одговарају на питања 6. и 7. бокса Провери да ли разумеш и 1. питање бокса

Размисли и одговори – презентују, образлажу и дискутују нове чињенице, запажања, одговоре и закључке.

Главни



знаш, – бележе обавезу да сви (за домаћи) одговоре на 4. и 5. питање бокса Провери да ли

разумеш, а да за следећи час групе припреме постер презентацију лекције Вештачка радиоактивност (свака група по један бокс садржаја лекције).

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________



Вештачка радиоактивност

Тип часа:

обрада

Циљеви и задаци часа: – увођење појмова: вештачка радиоактивност, радионуклеиди, нуклеарне реакције,

фисија, фисиони фрагменти, ланчана реакција, фузија, – упознавање с симболичким фомализмом записивања нуклеарних реакција, – уочавање одржавања наелектрисања, енергије и броја нуклеона током нуклеарних

реакција, – разматрање облика у којима се испољава енергија реактаната и продуката

нуклеарних реакција, – провера разумевања новог градива, – оспособљавање за одговорно самостално кооперативно учење стручног текста, – оспособљавање за одговорну интерпретацију и преношење информација.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 2.1.4; 2.2.1; 2.5.1; 2.5.4; 2.6.2; 3.1.2; 3.7.2.



Наставна средства: уџбеник (стране: 202–205.) рачунар, пројектор

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално, индивидуално и групно:

– презентују, образлажу и оцењују домаћи рад, – описују и тумаче илустрацију и садржај бокса Већ знаш (1. група)

Уводни

– 2. група: презентује садржај бокса Вештачке нуклеарне трансформације; покреће и усмерава дискусију о садржају презентације; иницира учешће 5. групе на постављању и решавању питања 1. и 2. из бокса Провери да ли разумеш,

– 3. група: презентује садржај бокса Шта је нуклеарна фисија; покреће и усмерава

дискусију о садржају своје презентације; иницира учешће 5. групе на постављању и решавању питања 4. и 5. бокса Провери да ли разумеш,

– 4. група: презентује садржај бокса Шта је нуклеарна фузија; покреће и усмерава

дискусију о садржају презентације; иницира учешће 5. групе на постављању и решавању питања 9. и 10. из бокса Провери да ли разумеш.

Главни


– оцењују допринос појединаца и група, – издвајају најважније појмове лекције, – рекапитулирају садржај по кључним појмовима, односно по тезама бокса Важно је да

знаш.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Природна и вештачка радиоактивност



емисији зрачења из електронског омотача, спонтаној и вештачкој емисији зрачења из језгра, својствима радиоактивног зрачења, закону радиоактивног распада, најважнијим нуклеарним трансформацијама, најважнијим законима одржања који важе у нуклеарним реакцијама,

– провера разумевања садржаја о радиоактивности, – неговање одговорног кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних

теоријских и практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 2.1.4; 2.2.1; 2.5.1; 2.5.4; 2.6.2; 3.1.2; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: од 198. до 205.), рачунар, пројектор, периодни систем

ТОК ЧАСА


– понављају, илуструју и тумаче садржај важних појмова из боксова Важно је да знаш са 201. и 205. странице уџбеника.

Уводни

Групно: – одговарају на питања из боксова Провери да ли разумеш (200. страница), Размисли

и одговори (201. страница) и Провери да ли знаш и разумеш (204. страница). Подела активности по групама:

– група: 1. питање бокса Провери да ли разумеш; 12. питање бокса Размисли и одговори; 7. питање бокса Провери да ли знаш и разумеш,

– група: 2. питање бокса Провери да ли разумеш; 2.а питање бокса Размисли и одговори; 3. питање бокса Провери да ли знаш и разумеш,

– група: 3. питање бокса Провери да ли разумеш; 2.б питање бокса Размисли и одговори; 11. питање бокса Провери да ли знаш и разумеш,

– група: 8. питање бокса Провери да ли разумеш; 3. питање бокса Размисли и одговори; 8. питање бокса Провери да ли знаш и разумеш,

– група: 4. питање бокса Провери да ли разумеш; 3. и 6. питање бокса Провери да ли знаш и разумеш,

– презентују и образлажу решења одабраних проблема (по нашем избору).

Главни

Фронтално:

– оцењују знање и квалитет рада појединаца и група, – бележе који део садржаја лекције Примена нуклеарне енергије и радиоактивног

зрачења, са 206. странице, за домаћи рад треба да припреме за презентацију.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Примена нуклеарне енергије и радиоактивног зрачења


Циљеви и задаци часа: – утврђивање процеса трансформације енергије у нуклеарним и хемијским реакцијама, – оцена вредности енергије нуклеарних и хемијских реакција, – информисање ученика о примени нуклеарне енргије у радиоизотопским

генераторима, нуклеарним централама (реакторима) и атомским бомбама, – информисање ученика о разноврсној примени зрачења радиоизотопских маркера

(испитивање стања и структуре склопова и органа, временско датирање фосилних узорака),

– провера разумевања новог градива, – оспособљавање за одговорно самостално кооперативно учење стручног текста, – оспособљавање за одговорну интерпретацију и преношење информација.





ТОК ЧАСА


– описују трансформације енергије у реакцијама фузије и фисије, – тумаче податке из Таблице 1 бокса Познато ти је (1. група),

Уводни

– презентују део садржаја бокса Примена нуклеарне енергије који се односи на

радиоизотопске генераторе (2. група), – презентују део садржаја бокса Примена нуклеарне енергије који се односи на

нуклеарне реакторе (3. група), – покрећу и усмеравају дискусију о садржају својих презентација и усмеравају потрагу

за одговорима на 6. питање бокса Провери да ли разумеш (2. и 3. група), – презентују део садржаја бокса Примена радиоактивног зрачења који се односи на

радио маркере (4. група), – презентује део садржаја бокса Примена радиоактивног зрачења који се односи на

временско датирање (5. група), – покрећу и усмеравају дискусију о презентованом садржају и иницирају потрагу за

одговором на 8. питање бокса Размисли, распитај се и одговори (4. и 5. група).

Главни


– оцењују допринос појединаца и група, – рекапитулирају садржај по кључним појмовима, односно по тезама бокса Важно је да

знаш, – бележе који део садржаја лекције Биолошко дејство радиоактивног зрачења,

Заштита од радиоактивног зрачења треба (за домаћи рад) да припреме за презентацију.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________



Биолошко дејство радиоактивног зрачења

Заштита од радиоактивног зрачења

Тип часа:

обрада

Циљеви и задаци часа: – освежавање знања о својствима радиоактивног зрачења, – освежавање знања о процесу јонизације изазваном радиоактивним зрачењем, – информисање о биолошком дејству малих и великих доза радиоактивног зрачења на

живе организме, – информисање о знацима опасности од радиоактивног зрачења, – информисање о начинима заштите од радиоактивног зрачења, – провера разумевања новог градива, – оспособљавање за одговорно самостално кооперативно учење стручног текста, – оспособљавање за одговорну интерпретацију и преношење информација.





ТОК ЧАСА


– описују врсте и својства радиоактивног зрачења, – тумаче јонизацију са илустрација из бокса Већ знаш (3. група),

Уводни

– презентују садржај бокса Биолошко дејство радиоактивног зрачења (2. група), – покрећу и усмеравају дискусију о садржају презентације и усмеравају потрагу за

одговорима на 1. и 2. питање бокса Провери да ли разумеш (4. и 2. група), – презентују садржај бокса Заштита од радиоактивног зрачења (5. група), – покрећу и усмеравају дискусију о презентованом садржају и иницирају потрагу за

одговором на 8. и 9. питање бокса Провери да ли разумеш (5. и 1. група).

Фронтално и индивидуално: – оцењују допринос појединаца и група,

Главни

– рекапитулирају садржај по кључним појмовима, односно по тезама бокса Важно је да знаш,

– предлажу годишње закључне оцене, – бележе обавезу да за домаћи рад одговоре на по три питања из последњих двеју

лекција и припреме се за понављање поглавља Елементи атомске и нуклеарне физике.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Примена нуклеарне енергије и радиоактивног зрачења Биолошко дејство радиоактивног зрачења и заштита од

радиоактивног зрачења



структури атома и језгра, својствима радиоактивног зрачења, корисној и штетној примени нуклеарне енергије и радиоактивног зрачења, корисном и штетном утицају радиоактивног зрачења на неживу и живу материју, начинима заштите од радиоактивног зрачења, врстама атома истог хемијског елемента, сличности и разлици међу њима,

– закључивање оцена, – провера разумевања знања о енергији, биолошком дејству зрачења из језгра и заштити

од зрачења, – неговање одговорног кооперативног и самосталног рада на решавању једноставних

теоријских и практичних проблема. Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 2.1.4; 2.2.1; 2.5.1; 2.5.4; 2.6.2; 3.1.2; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: од 206. до 214.) рачунар, пројектор, периодни систем ТОК ЧАСА


– понављају, илуструју и тумаче садржај важних појмова из боксова Важно је да знаш са 210. и 214. странице уџбеника,

– презентују и оцењују домаћи рад.

Уводни

Групно: – одговарају на питања из боксова Провери да ли знаш и разумеш (207. страница),

Размисли, распитај се и одговори (209. страница) и Провери да ли разумеш (214. страница). Подела активности по групама:

– група: 3. питање (бокс са 207. странице); 5. питање (бокс са 209. странице); 7. питање (бокс са 214. странице),

– група: 4. питање (бокс са 207. странице); 4. питање (бокс са 209. странице); 6. питање (214. страница),




– презентују и образлажу решења одабраних (по нашем избору) проблема.

Главни

Фронтално:

– оцењују знање и квалитет рада појединаца и група, – информишу се о закључној оцени, – бележе своје обавезе (домаћи рад) из теме Физика и савремени свет за следећа два

часа.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Физика и савремени свет

(Утицај физике на развој природних наука и медицине)


Циљеви и задаци часа: – сагледавање утицаја физике (кроз примере) на развој хемије, биологије и медицине, – повезивање знања из физике са знањима из хемије, биологије и свакодневним

знањима о дијагностичким методама у медицини, – оспособљавање за одговорно самостално кооперативно тумачење стручних текстова, – оспособљавање за налажење релевантних информација, – закључивање оцена.




Наставна средства: уџбеник (стране: 217–219.), рачунар, рендгенски снимци, ултразвучни и МР снимци, контактна сочива, френелово сочиво, оптичко влакно, пројектор

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално, индивидуално:

– рекапитулирају знања о структури атома и молекула, о атомским и молекулским везама.

Уводни

Групно:

– презентују и тумаче садржај и илустрације о фурелену (или другом материјалу по свом избору) (1. група),

– презентују садржаје о открићу структуре молекула ДНК и примени радиоактивног

зрачења изотопа угљеника за оцену старости фосилних остатака; наводе (за њих занимљиве примере открића који су резултат примене оваквих метода (2. група),

– презентују и демонстрирају садржаје о примени рендгенских и гама зрака у

медицинској дијагностици и наводе примере (варијатете) ове примене (3. група), – презентују и демонстрирају садржаје о примени ултразвука и радиоталаса у

медицини и наводе примере (варијатете) ове примене (4. група), – презентују и демонстрирају садржаје о примени видљивог дела спектра електро-

магнетских таласа у дијагностичке и терапијске сврхе (5. група)

Главни


– оцењују допринос појединаца и група, – праве примедбе на закључне оцене.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________


Наставна јединица: Физика и савремени свет

(Утицај физике на развој технике и технологије)


Циљеви и задаци часа: – сагледавање утицаја физике на развој појединих грана технике и технологије, – повезивање знања из физике са знањима из Техничког образовања, – повезивања знања из физике с искуствима у коришћењу и примени уређаја савремене

технологије, – оспособљавање за налажење и коришћење релевантних информација, – закључно разматрање садржаја физике изучаваних у основној школи.

Стандарди постигнућа: ФИ: 1.1.2; 1.2.1; 2.1.4; 2.2.1; 2.5.1; 2.5.4; 2.6.2; 3.1.2; 3.7.2. Наставне методе: дијалошка, текстуална, илустрациона, демонстрациона


Наставна средства: уџбеник (стране: 219–220.) рачунар, флу-цеви, ПВЦ цеви, дисплеји с течним кристалом, ЛЕД, мултиметар, ЦД, ласерски показивач, табла чоколаде из микроталасне рерне, проводници и друга средства по избору ученика...

ТОК ЧАСА

Ученици фронтално, индивидуално:

– рекапитулирају сазнања и наводе примере доприноса физике на развој природних наука и медицине,

– сагледавају значај апарата и уређаја којим се користимо у: а) природним наукама и медицини, б) свкодневним активностима.

Уводни

Групно: – презентују, тумаче и демонстрирају садржај о екранима телевизора и компјутера (или

неком другом технолошком производу по свом избору) (1. група),

– презентују, тумаче и демонстрирају рад оптичких сензора (2. група),

– презентују, тумаче и демонстрирају рад сензора притиска (пиезоелемента) (3. група), – презентују, тумаче и демонстрирају садржај о примени микроталаса у кухињи (4.

група), – презентују, тумаче и демонстрирају примену ласерске светлости при преносу и

читању информација (5. група).

Главни

Фронтално:

– прате наш пресек најважнијих тема из физике којима су се бавили у основној школи и наше образложење дубине и ширине с којима је то изведено,

– прате нашу најаву о томе шта ће и како проучавати из физике у првом разреду средње школе.

Завршни

















________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

209

10. ЛИТЕРАТУРА:

1. Блумова ревидирана таксономија (Bloom’s Revised Taxonomy), преузето 2014. са сајта: http://www.coe.sdsu.edu/eet/Articles/bloomrev/index.htm

2. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2009). Водич за добар уџбеник, Општи стандарди квалитета уџбеника, Завод за уџбенике, Београд.

3. Материјал са семинара Читањем и писањем до критичког мишљења, Центар за интерактивну педагогију.

4. Павловић Бабић, Д., Гламочак, С., Оцењивање ученика, Приручник за семинар, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд.

5. Подстицање развоја метакогнитивних вештина код ученика, преузето 2014. са сајтова: http://www.slideshare.net/laurentiusadhyatmoko/developing-metacognitiveskills#

6. http://www.mx1.educationforthinking.org/sites/default/files/page-image/1-02MetacognitiveDevelopment.pdf

7. http://www.learner.org/courses/learningclassroom/support/09_metacog.pdf

8. Савовић, Б., Бјекић, Д., Најдановић Томић, Ј., Гламочак. С., (2007). Примена тестова знања у основној и средњој школи, Београд.

9. Хавелка, Н., Хебиб, Е., Бауцал, А., (2003). Оцењивање за развој ученика, Министарство просвете и спорта, Центар за евалуацију, Београд.

1. fizika 8. razred - eduka.rs i prirucnici/8 razred/fizika... · 2 Нада Станчић...

Documents