1

Ilja Stogoff

1 000 000 evra ili hiljadu druga no 2003. godine

S ruskog prevela Natalija Nenezi

Mono i Manjana 2011.

Posveeno 1250. godinjici Peterburga

KRATAK SADRAJ

Glava prva,........................................................................................ 9 od koje je sve i poelo i gde se govori o ubijenom profesoru koji

je zajedno s prijateljima traio blago. Glava druga, ................................................................................... 19 Pria o tome kako je ljudima svojstveno da ine grozne

postupke, kao i o tajnama biznisa sa aurmama u Sankt Peterburgu.

Glava trea, ..................................................................................... 27 koja daje prvu natuknicu za otkrivanje ubistva. U njoj se govori

o oveku koji se nervira zato to je sa svoja etiri prijatelja itav ivot proveo u Mohovoj ulici a njegovu kuu niko nije registrovao.

Glava etvrta .................................................................................. 39 Pria o tome kako posle injenja groznih postupaka sledi kazna. Glava peta ....................................................................................... 48 Pria o velikoj bici izazvanoj meanjem viih sila pod vostvom

generala Vinje. Glava esta, ..................................................................................... 59 u kojoj se govori o oveku koji nije znao ime da se zabavi u

slobodno vreme. Ovaj ovek razmilja o tome kako je nekad imao prijatelje, itavu etvoricu vernih prijatelja, a sada ak nema s kim ni da popria i misli da je za to sam kriv.

Glava sedma ............................................................................ 71 Pria o tome da je ljubav najvanija na svetu.

Glava osma ............................................................................. 77 Novinski lanak o tome kako ak i iz ljubavi moe da se iscedi

mnogo raznih gadosti. Glava deveta, ............................................................................. 84 koja pria o oveku kome je jedan od etvorice vernih prijatelja

poginuo. Sad taj ovek pokuava da shvati ta je to njegov prijatelj radio pre smrti.

Glava deseta ................................................................................ 101 Pria o tome kako se moe ispostaviti da sve oko nas nije ono

to jeste. Glava jedanaesta ........................................................................ 110 Jo jedna pria o tome kako ljubav uopte ne znai da oni koji

vole ine samo dobra dela. Glava dvanaesta ......................................................................... 119 Izvestan ovek koji se bavio skupljanjem materijala po

Petrogradskoj strani strada zaglavljen u liftu. Glava trinaesta ........................................................................... 131 I poslednja pria o tome kako su ljudi sposobni da unakaze

najuzvienija oseanja na svetu. Glava etrnaesta, zakljuna ...................................................... 139 Sve dolazi na svoje mesto. Ovde se najzad objanjava ko je od

etvoro osumnjienih ubio profesora Leforga.

9

Glava prva

BLAGO TEMPLARA

10

Znai, vi smatrate da ta blaga zaista postoje? Da. Smatram. I zakopana su negde ovde, u blizini? Zato zakopana? Nije sve tako primitivno. Ali zaista ih treba

traiti ovde. Sasvim blizu. Kad je pozvao redakciju, pria mi je ak delovala zabavno.

Univerzitetski profesor. Strunjak za otmeni XVIII vek. Obeao je da e mi ispriati mnogo toga novog o svom poslu.

Pored celog mog zbrkanog linog ivota, venih neprilika kod kue, odsustva ne samo predvidljive budunosti ve ak i suvisle sadanjosti pored svega toga pisanje reportaa ponekad postaje nepodnoljivo.

Manijak pojeo raskomadano telo rtve. Eksplozija raznela bankarevu utrobu po povrini dve ulice. Ubica za uspomenu odsecao jezike svojim rtvama. Za promenu: Za dve nedelje enjiva brineta zarazila sifilisom etiri hiljade sugraana.

Dojadilo je. A ovde prijatne dvorske dame, prefinjeno kotrljanje r... Bez

razmiljanja sam pristao da se vidim sa ikicom. Tim pre to je ponudio da se sastanemo u Letnjem vrtu. Sto godina nisam bio tamo.

Uinilo mi se da e u laganom razgovoru s pametnim sagovornikom moja rastrzana dua pronai smirenje. A umesto toga, sedeo sam i sluao kako, ispostavilo se, profesor u slobodno vreme s prijateljima trai blago.

11

Od ajne kuice Letnjeg vrta do same Fontanke sputao se otvoreni kafe. Bili smo jedini posetioci.

Profesor je pitao konobaricu koje vrste aja imaju. Konobarica je bila od onih koje jedan moj prijatelj naziva simpatina kao ipkane gaice. Nije bilo nikakvog drugog aja osim liptona u kesicama.

Seli smo za sto. Profesor je iz depia na prsluku izvadio crnu Danhilovu lulu. Bez urbe ju je napunio, zatim je nekoliko puta povukao dim i tek nakon toga progovorio.

Profesor se zvao Petar Ilji Leforg. Visok i debeo, imao je prosede brkove, skupu konu torbu i skupe engleske cipele. Profesor je i sam izgledao nekako prilino skupo. Mnogo skuplje nego itav Letnji vrt.

Priao je, a ja sam utke sluao. Bilo je zanimljivo sluati ga. Osim toga, nisam imao kud da urim. Odavno ve nikuda.

Ljudi uju re blago i odmahnu rukom. Kao, to nije kod nas. To je negde u tropskim morima ili starim zamkovima. Niko ne veruje da blaga mogu da se nalaze ovde. U mom i vaem gradu. A teta. Evo, recimo, da li vi esto etate Letnjom batom?

Ne. Ne esto. Uopte ne dolazim. Nikad. Razumno. Zato biste dolazili ovamo? Pa niste vi turista.

Imam prijatelja koji po ugovoru predaje na Sorboni. Uzgred, i mu njegove erke takoe uestvuje... u onome u emu i vama predlaem da uestvujete. Taj prijatelj me uverava da se devedeset pet odsto Pariana nikad nije popelo na Ajfelov toranj. Eto i mi. Ne cenimo ono to imamo. A osvrnite se oko sebe!

Poteno sam se osvrnuo. Pusti stolovi. Konobarica uspavana kao maor. Pored spomenika Krilovu na violini gudi usamljeni muziar.

Da li zanemariti lepe manire i traiti od konobarice votku? itava ruska istorija poslednjih vekova stvarana je ovde. U

preniku od kilometra oko stola za kojim sedimo. Eno, iza one aleje bila je kuica u kojoj j e umrla carica Ana Joanovna. A blie

12

Mojki nalazila se kuica gde su obavljani rituali prve masonske loe u Rusiji.

Izvio sam vrat i pogledao gde je tano carica umrla i gde su obavljani rituali. Sada su tamo trala deca. Razbacivala su po aleji opalo lie koje su istai pre toga pola dana skupljali na gomile.

Glava mi je pucala. Da li od onog prethodne noi ili je takvo bilo vreme.

Ove jeseni... glupe jeseni, od ijeg poetka na zemlju nije pala jo ni kap kie, nije me naputao oseaj da sam zalutao. Iao sam i iao, pogreno skrenuo i ispostavilo se da sam u orsokaku. Otad se i vrtim ukrug, nailazei samo na vrsto zakucane table s natpisom nema izlaza.

Mnogo pijem. U tome i jeste problem. Nedeljama me nema kod kue, a kad se najzad pojavim, odmah poelim da odem. Svejedno kuda.

Evo, recimo, sino. Jue nisam nameravao nikuda da idem. Tim pre nisam nameravao da se napijem. Znao sam da me danas eka razgovor s profesorom. Uvee sam predao tekue materijale, zakljuao kancelariju i, kao, krenuo kui... a ipak sam se naao u Frediju Krugeru.

Posle toga je ve bilo kasno da idem kui. Prijatelji su mi se dotad ve izgubili. Umesto njih, pored mene je bila nepoznata devojka, kojoj sam neprekidno neto aputao... i hteo da je poljubim... samo da ne ode... samo da ne ostanem sam u ovoj noi.

Seam se da sam priao s barmenom: Koju votku imate? Smirnoff. Smirn-Off? Moe! Dajte dva deci! Samo, kad me ona obori,

odmah mi sipajte votke Smirn-On. Vai? Zatim je dolo do nekakvog prekida. Onda sam otvorio oi i

otkrio da leim zagrljen s onom (ili ve sa sledeom?) devojkom. Dodirujem je svojom golom koom. Svetlo je svuda ukljueno.

13

Ne dopadaju mi se takve situacije. U njima se oseam nelagodno. Progunavi, odluio sam da tiho zbriem. Da uzmem taksi i odem kui da se naspavam. Obukao sam se, izaao napolje i umalo nisam umro od zaprepaenja.

Unaokolo je bila uma. Crna i uspavana. Moda je u njoj bilo medveda. Nad umom je visio mesec, ogroman kao sombrero.

Recimo da sam mogao da se naem daleko od kue. Ali ovoliko daleko?

Vratio sam se i probudio devojku. Gde se nalazimo? mrmljao sam. Devojku je mrzelo da se budi. Ne otvarajui oi, rekla je da smo u njenoj vikendici. Onda se svalila na jastuk i dodala da sam jue itavim putem do kuice u umi vikao kako moramo da pecamo ribe u reici i da se radujemo suncu koje se raa...

Oho-ho. ...Ili evo ovo jezerce pred ulazom. Po kojem plivaju labudovi.

Pre dvesta godina iz celog Peterburga ovamo su dolazile zaljubljene devojke.

Zato? Da se udave. Reklo bi se jezerce ko jezerce, ali smatralo se

da je, kad se zaroni, iz njega vie nemogue izvui se. A znate li ta je najzanimljivije?

ta? Devojke su se davile ovde, u jezercetu, a njihova tela su posle

nalazili na neoekivanim mestima. Ponekad mnogo kilometara od Letnjeg vrta. Re je o tome da se ispod ovih aleja po kojima smo nas dvojica etali nalaze pukotine Zemljine kore. Pri emu su tako duboke da njihovo dno ne moe napipati nijedan sonar. Fontanka, Mojka to i nisu reke. Tanije, nisu sasvim reke. To su pukotine. Anomalije na licu Zemlje.

Je li? Devojke su vezivale kamen oko vrata, bacale se u jezerce,

neto bi ih uvuklo u podzemne jame i kraj. Povratka vie nije

14

bilo. Letnji vrt se samo naziva vrtom. To je u stvari uma. Jedina uma koja je ostala iz vremena kad na ovim mestima jo nije bilo nijednog Rusa.

Kako zanimljivo! Ja nisam geolog. Ne razumem se u to. Ali strunjaci su mi

govorili da sa dna zemljanih pukotina i dalje dopiru nekakva isparenja. ivotinje to oseaju. Uzgred, s prolea upravo ovamo iz svih susednih reka i jezera dolazi da se mresti snetac. On dopliva do izvora Mojke i ugine. A u jesen upravo odavde poleu na jug ptice selice. I to je zagonetka: zato ba odavde? Ili, doite u Letnji vrt negde u julu. Videete da su sve staze zasute mrtvim puevima. Puevi se dovuku ovamo iz celog grada i jednostavno uginu.

Petar Ilji je izvadio ibice iz depa sakoa, zapalio jednu, punuo kroz lulu i pogledao me.

Mi inae ne znamo nita o mestu u kojem ivimo. Imam jednog poznanika, kolekcionara. Skuplja stara dokumenta. U njegovoj kolekciji postoji vrlo zanimljiv izvetaj. Napravili su ga lanovi nekakve komisije koja je pre stotinak godina nadgledala izgradnju Jelisejeve prodavnice. Kad su neimari poeli da kopaju zemlju za temelje, gotovo odmah su otkrili kameni podzemni tunel. Odakle je on vodio ne zna se. Tunel je bio zatrpan s obe strane. Mada, bilo im je dovoljno to to mogu da ga vide. Prve koji su se u njega spustili morali su odatle da iznose.

Je li? Po svemu sudei, neimari su naleteli na ostatke podzemnih

prostorija za muenje iz osamnaestog veka. Ostaci rtava bili su zazidani u zidove. Nisu obavili dodatno istraivanje. Tunel su prosto zatrpali.

Daa... Ili drugi sluaj. Podrumi Mermernog dvorca. Do danas se ne

zna tano kuda oni vode i koliko su dugaki. U svoje vreme presvetli knez Potemkin poeo je da pokazuje interesovanje prema

15

Francuskinji koja je bila dvorska dama carice Jekaterine. Pria nije bila vredna piljiva boba, ali se carica rasrdila. Pozvala je grofa Palena i zamolila ga da joj skloni Francuskinju s oiju, da je vie ne vidi. Znate li ta je grof uradio?

ta? Naredio je da trudnu devojku ivu zazidaju u podzemne

odaje Mermernog dvorca. Trudnu? Da. Ne tako davno otkriveno je mesto gde je zazidana. Ljudi

koji su prouavali le otkrili su da je Francuskinja bila trudna. Je li to deo vaeg naunog rada? Ne. Vie hobi. Ljudi koji se bave traenjem blaga dobro

plaaju usluge strunjaka arhivara. Neko nalazi tragove prema mestu gde se moe nalaziti neka dragocenost. Neko drugi dolazi i iskopava tu dragocenost iz zemlje. Arhivar dobija deset odsto. To nije lo biznis.

Kako zanimljivo! A koliko iznosi deset odsto od lea trudne Francuskinje?

Le Francuskinje i nije ba neko ne znam kako skupo otkrie. Koja se otkria smatraju zaista skupim? Na primer tenkovi. Tenkovi? Pa da. Za vreme poslednjeg svetskog rata mnogo puta se

deavalo da se nekakav tigar ili F-16 kretao po snegu. A sneg je napadao preko leda na movari. I tenk bi trenutno propadao desetak metara u treset. Ljudi koji podiu takve maine iz movara oko sela Pargolova priaju da mumificirani tenkista i dalje stee u rukama dogled niana. U tresetu se nita ne raspada. Sve je itavo. ak i cigarete u depovima tenkista. Izvue tenk, natoi benzin i vozi.

Kuda? Kud eli.

16

Utopio sam cigaretu u pepeljari. Profesor je gledao mene, a ja sam gledao ank iza lea konobarice. Odlino sam je video.

Neko vreme smo utali. Zatim je profesor podigao obrve. ta kaete? O emu? O svemu to sam vam ispriao. Traiti informacije o tome

gde se tano mogu nai dragocenosti, to je jedno. Da sami postanete vlasnik tih dragocenosti sasvim drugo. Ponekad ovek prosto nee da deli. Ponekad je re o prevelikoj sumi.

Veoj od vrednosti skoro novog tenka? Veoj od vrednosti skoro novog tenka. Hiljade hiljada evra. Outao sam. Prosto mi se nije prialo. Dobro. Objasniu svoju misao. Predlaem vam da uestvujete

u jednoj akciji... Ukratko, re je o blagu vitekog ordena templara. uli ste za njega?

Neto sam uo. Ne seam se tano ta. Profesor je proeprkao po svojoj skupoj torbi i stavio na mali

sivi sto preda mnom veliku sivu knjigu. Ovo izdanje mi je odavno dolo do ruku. Memoari dvorske

dame njenog carskog velianstva, carice Jelizavete Petrovne. tampano u Lajpcigu 1754. godine. Vidite li gde je obeleeno? Na ovom mestu govori se o prenoenju lea barona Minhauzena u drugi grob.

Onog barona? Upravo tog. Ali to nije najvanije. ak ni ja nisam odmah

shvatio o emu je ovde re. Tanije, shvatio sam, ali... Uglavnom, proitajte. U ovoj knjizi nalazi se vie novca nego u amerikom Fort Noksu.

Ako je knjiga i bila nabijena ludakim parama, one nisu odavale svoje ludilo ni jednom jedinom reju. Profesor me je paljivo posmatrao. S hrastova i topola Letnjeg vrta opadali su poslednji jesenji listii.

17

Sedeo je leima okrenut Fontanki i poluprofilom prema dvorcu Petra Prvog. Iza njegovih lea po reci su tamo-amo plovili turistiki brodii. Turisti su jo pre mesec dana digli ruke od Severne Venecije i premestili se u toplije krajeve. Brodia i amaca nije bilo mnogo.

Jedan amac je, usporivi, poeo naglo da pristaje uz obalu. Skoro iza naih lea. Nisam video ta se deava u kabini, a paluba amca je bila pusta.

Slaete li se? Sa im? Da proitate ovaj dokument. Da razmotrite uslove. Da

uestvujete u naim potragama. Slaem se. Zato da ne? A ko jo osim vas zna za te potrage? Skoro niko. Svega etiri oveka. Svi oni su moji davnanji

prijatelji. Provereni ljudi. Takoe istoriari? Ne. estiti ljudi. Mi se svi meusobno poznajemo sto godina,

praktino od detinjstva. Jedan kompanjon ivi ba ovde, preko puta Letnjeg vrta. Moe se rei u geografskom centru Peterburga. Drugi radi kao novinar...

Novinar? Teko da ga poznajete. On radi u tako malim novinama da

ak nisu mogli da mu daju ni sopstveni kompjuter. Iz kabine brodia na palubu je izaao mukarac. Na sebi je

imao iroku kinu kabanicu ija mu je kapuljaa pokrivala skoro itavo lice. Iao je vrsto se drei za ogradu. Kao da je prvi put koraao po palubi dok se brodi ljulja.

Ih, i to mi je reni pirat. Je l on to namerava ovde da peca? Kao da ima pecaljku u ruci... ili ne?

Pratei moj pogled, profesor se zavalio u stolici i okrenuo se. Jednom rukom je pridravao skupi ram svojih naoara. ovek na brodiu je ire razmakao noge i uspravio se koliko je visok.

Metalni delovi pecaljke jo jednom su mu blesnuli u rukama.

18

I tada sam shvatio. Lezi! Profesor je i dalje drao prste na ramu naoara. ekajte... pa to je... upravo smo o njemu... Lezi! Pokuao sam da se bacim na njega preko stola, ali zakasnio

sam. oljice su se muklo skotrljale na zemlju, ali jo muklije su odjeknula oba pucnja. Kao da je neko dva puta pljesnuo dlanom o dlan

Ostavivi za sobom traku bele pene, brodi je odjurio u pravcu Velike Neve. A u mojim rukama se profesor Petar Ilji Leforg teko spustio na zemlju. Potpuno mrtav.

Oko rupica na njegovoj skupoj koulji irile su se dve tamne mrlje.

Zatvorio sam knjigu i izaao iz vagona. Stigli smo na stanicu Gostini dvor i mainovoa je objavio da voz dalje ne ide, a meni dalje nije ni trebalo.

Pokretne stepenice bile su gotovo puste. Na putu do kue svratio sam u prodavnicu i kupio pakovanje peljmena sam sami. Dan je bio zavren. U njemu nije ostala ni kap zanimljivog... ni kap smisla. Moda samo da se proita jo jedna glava glupog krimia.

Prethodnog dana odvezao sam kola u neki servis koji se bavi popravkama limarije. Stvar je u tome to je moja ena, koja je samo na pola sata ostala bez mog nadzora, uspela da razvali cela leva, vozaeva, vrata.

Vrata je trebalo zameniti, ofarbati i saekati da se boja osui. Majstori su obeali da e sve brzo zavriti, ali ipak ne bre od nekoliko dana.

Bez kola mi je bilo loe. Morao sam da se vozim metroom i itam ovakve romane.

19

Glava druga

CRNO SRCE, BELA KAMILA

20

Tvrdi se, kako priaju ljudi (ali Alah zna bolje!), da je mladi as Sakalib imao crno srce.

A posle toga: vaistinu, prie o starima postale su pouke za potomke, da bi video ovek kakvi su se dogaaji zbili drugima i pouio se na njima uzdravajui se od greha.

As Sakalib je studirao u Lenjingradu, ali je na raspuste odlazio u rodne erge. Ljudi iz njegovog plemena i ak iz drugih naselja okupljali su se kako bi mu priredili pir.

ega sve nije bilo za stolom! I kuskus, i soni mak-ljube, i patlidani s grakom, i sirijska salata, i namak para, i ogromni tanjiri puni hrskave peene piletine. Ali mladi as Sakalib, koji je imao crno srce, vie od svega voleo je kamilje meso, od kojeg je njegova mama pravila pogaice.

Pirovi su trajali dugo, a kad bi dolo vreme da se mladi as Sakalib vrati u Lenjingrad, sedao bi u voz i mahao svojima.

Stipendija as Sakaliba bila je mizerna. Sviale su mu se lenjingradske devojke, ali on njima nije, i kad ih je pozivao na pivo, one su ga odbijale i govorile mu da ide sam.

As Sakalib nije mogao da pije pivo sam, bez devojaka: nije imao novca. A osim toga, u Lenjingradu nisu prodavali kamilje meso i njemu je ono mnogo nedostajalo.

Tako je bilo tri godine. Za to vreme su ak uspeli da preimenuju Lenjingrad u Peterburg. A kada je as Sakalib poloio ispite posle tree godine i vratio se u rodne erge, srce mu se

21

kidalo od tuge, jer vie nije mogao da se obuzdava toliko mu se jelo kamilje meso.

Kao i obino, pir posle njegovog povratka nije trajao dan, ak ni nedelju. Susedi i roaci doneli su mu darove, a as Sakalib je darovao njih. Ukratko, sve se zavrilo onako kako je samo i moglo da se zavri: kad je doao do kase na eleznikoj stanici, jadni student je shvatio da nema dovoljno novca da otputuje natrag u Piter.

Kad je njegov brat Sejf ad Daula video da je mladi bled i da ne moe da se smiri, upitao ga je:

ta ti je, brate moj? As Sakalib nije hteo da odgovori i da prizna ta ga mui, ali je

morao. Ispriao je svom bratu o muci, a ovaj je rekao: Brate moj! Putovati vozom je, naravno, bolje, ali kad si ve

spiskao sav novac na svakakve gluposti, ja u ti pomoi. U svom stadu imam belu kamilu kojoj nema ravne u svim okolnim ergama i koja se zove eheb, to znai n koja nosi zvezdu na elu. Dau ti je, ali zakuni se, brate, da e, im stigne do svog studentskog doma, pustiti kamilu kui, ni na sekundu je nee zadrati.

Dobro, brate, obeavam. I jo neto. Kad stignete tamo i kad bude video da je dom

ve blizu, mora da skoi sa bele kamile samo na desnu stranu, ni u kom sluaju na levu. Kune li se, brate moj?

As Sakalib se zakleo, te njegov brat, blagorodni Sejf ad Daula, naredi da se dovede najdragocenija od svih njegovih kamila, ona koja nosi zvezdu na elu.

Teko je bilo na srcu blagorodnog mladia, ali ta je drugo mogao drugaije njegov brat as Sakalib, koji je imao crno srce, ne bi mogao da nastavi kolovanje, a na to je odlazilo mnogo novca. Braa se zagrlie i as Sakalib skoi na kamilu i krenu u Peterburg.

22

Priaju dalje da je do studentskog doma mladi crnog srca stigao u ponedeljak, nakon to je prolo dvadeset noi od poetka meseca rabija.

Kad su se pribliili ulazu, dragocena kamila je poela da vue noge i da se trese dajui as Sakalibu na znanje da je vreme da silazi. Ali lukavi mladi ju je samo stezao sve jae. Kamila je pokuala da se oslobodi, ali uzalud.

Na kraju je student tako jako zategao povodac da ivotinja nije mogla da die i uguila se, skapala.

As Sakalib i njegove kolege s fakulteta koje su se tu okupile uvukoe trup bele kamile u svoju sobu na drugom spratu studentskog doma. Sone grbe odmah pojedoe sami, a ostatak mesa isekoe na krike i otvorie prvi aurma bar u gradu. Tako je udaren temelj biznisu sa aurmama u Piteru.

Belo krzno kamile vetar je razneo po celom gradu i od tada, kad nastupi mesec rabi a Peterburg pone da tone u belo paperje, ljudi klimaju glavama i govore: ,,As Sakalib je stigao na svojoj kamili.

Blagorodni Sejf ad Daula sa zebnjom je iekivao povratak svoje omiljene ivotinje. Vreme je prolazilo, a on je i dalje ponavljao:

Kunem se, udno je to moj brat as Sakalib jo ne puta kamilu!

Ali kada su as Sakalib i njegovi drugovi zapalili vatru i poeli da slue gostima svoju aurmu, ukusni miris stigao je do erge njegovog brata. lanovi plemena shvatili su da je student zaboravio na svoju zakletvu.

Sejf ad Daula je pocrneo u licu, legao na svoju postelju prekrivenu krznima leoparda i srna i spremio se da umre. Pla i uzdasi pronesoe se nad pustinjom.

lanovi plemena skupie se da odlue ta da se radi. Reeno je da se etrdeset ena iz prijateljskih plemena uputi u Piter i uini sve to treba da se radi u takvim sluajevima.

23

Karte su kupili samo za ene, da as Sakalib i njegova aurma mafija nita ne posumnjaju. Meu izaslanicama su bile ene tankog struka i ene s oima oivienima tuem, i one kojima oi lie na jezera (desno Isik Kul, a levo na Bajkal), ak i one koje znaju kako da se mukarac zaludi, ali ne zadugo, ve samo tako da posle opet moe da misli onom glavom koju nosi na ramenima.

Ve kad su stajale na peronu, jedna ena upita: Po kakvim znacima moemo prepoznati as Sakaliba? Odgovoreno joj je: Lako ga je prepoznati. As Sakalib ima krive zube, savijene

jedne iza drugih. ene su krenule i stigle do Moskovske eleznike stanice u

Peterburgu. Priae ibn amim, po reima Jazirda ben Saude, kojem su preneli znajui ljudi, da enama ne bee teko nai aurma bar koji su otvorili drugovi as Sakaliba, jer je slava o njemu grmela na obe obale Neve toliko su ukusno jelo od mesa bele kamile tamo sluili.

Uvee, kad se smrailo, u baru su zapalili veliku vatru i stalni posetioci su poeli da zauzimaju stolove. Pod u baru bio je zastrt tepisima.

S jedne strane od ulaza sedeli su ljubitelji aurme, a s druge tamnoputi studenti koji su u baru as Sakaliba imali popust na itav asortiman, osim alkohola.

ene su takoe dole u bar i poruile svaka po jednu aurmu, ali jo nisu znale ko je tu as Sakalib. Da bi to saznale, poele su da zabavljaju domaine na razne naine: ljudi e poeti da se smeju, a onda e im se videti zubi.

ene su davale sve od sebe. Plesale su, igrale se i govorile mukarcima:

Vi tako dobro mrete... ne nosite depnu maramicu? Mukarci su se smejali: Hi-hi-hi! ene su jo govorile:

24

Ej ti! Ne ide igra? Nas ba briga! Mukarci su se opet smejali: Hi-hi-hi! Mnogi posetioci pokazivali su zube, ali njihovi zubi su bili

ravni i tako beli, kao da su ih prali kolgejtom. Jo dok su ene putovale u vozu, smislile su veselu pesmicu. I

sada su je zapevale, a same se pri tom kreveljile, podizale suknje i zabavno vrtele golim zadnjicama.

Najzad as Sakalib, mladi crnog srca, ne izdra i takoe se glasno nasmeja. I ene odmah shvatie da je to onaj kojeg trae: as Sakalib je imao krive zube i u tim zubima ostali su zaglavljeni komadii mesa dragocene bele kamile ije je ime znailo da joj na elu sija zvezda.

Odatle i potie jedna izreka. Kad neko vidi da se drugi ovek ne smeje na dobro, on e obavezno rei: k se smejao i as Sakalib.

im su ene koje su stigle iz rodnih ergi as Sakaliba ugledale meu njegovim zubima komadie mesa, poele su da mole da se svetla prigue i da govore kako, navodno, nema potrebe da se pravi buka, kasno je, komije e pozvati pandure i zatvorie lokal, a ovde je tako dobra atmosfera. Zapravo su nameravale da ponu sa svojim bajanjima, ali tako da niko ne uje.

Mladi crnog srca je neto posumnjao. Zato je, ispivi svoje pivo, razbio au i krhotine stakla stavio na kapke. Kad su plamen u pei za aurmu ugasili i kad je u baru zavladao polumrak, svima se inilo da to sijaju beonjae as Sakaliba, to je znailo da on ne spava.

ene su poele da bajaju i sipale su klonidin u pivo svim prisutnima. Uskoro je itava aurma mafija utonula u dubok san. ene su nameravale da otmu mladia crnog srca, ali nisu mogle da ostvare svoj plan sve dok im se inilo da as Sakalib ne spava.

25

Bajale su sve jae, a on i dalje nije sklapao oi. Najzad je jedna, najmlaa, odluila da prie blie i prevara as Sakaliba bee otkrivena.

Tada su ene stale u dva reda od vrata aurma bara do same Moskovske eleznike stanice. Dve ene su paljivo umotale as Sakaliba u tepih iz Buhare i predale ga dalje. Jedna od tih ena zvala se Fatima Hrabra, a ime druge zauvek je utonulo u mrak, jer ga se ak ni upueni ne seaju, pa ak ni imena njenih roditelja. Tako su ga, prenosei ga iz ruke u ruku, donele do vagona, a tamo predale kao prtljag.

Ljudi iz najudaljenijih ergi okupili su se na stanici da doekaju voz iz Peterburga. ene su na rukama iznele iz vagona tepih sa usnulim as Sakalibom i odnele ga u jedinu lokalnu kafeteriju.

Smestile su ga za ank tamo gde je as Sakalib navikao da sedi u svom piterskom aurma baru. Samo, njegov bar je bio velik, moderno ureen i s finskim sanitarijama, a ovde, u ergi, kafeterija je bila stara i ofucana.

Kad su blagorodnom Sejfu ad Dauli saoptili da je as Sakalib isporuen, on ree svojim saplemenicima:

Ujutro u doi u kafeteriju, a vi svi glasno viite: Dolazi tvoj brat! Dolazi tvoj brat! No mu je naotren! Neka as Sakalib pomisli da je u svom gradu, a da sam ja doao u njegov bar.

Ljudi su na to govorili: Lukavo smiljeno! Kako e se iznenaditi podmukli as Sakalib! I jo su govorili: Vaistinu! Ko jo ne voli brzu vonju? Slava neka je ivom, Neumiruem! I nastupi jutro i potpuno se

razdani. U Piteru zimi ne biva tako svetlo, ali mladi crnog srca nita ne primeti.

Zauo je povike i poeo da se budi. Od klonidina mu je pucala tintara. Videvi na vratima brata s noem, pokuao je da ustane i ree:

Selam tebi, dragi brate!

26

Selam i tebi, smradu! Poderao si moju kamilu? Kako si dospeo ovamo? Kunem se bradom, ovo je

neverovatno! Ne, kako si ti dospeo ovamo? As Sakalib se podie sa stolice, protrlja oi i osvrnu se. Ceo

njegov bar, na koji je potroio gomilu love, promenio se i ofucao. Gledao je as brata, as ank, a onda sve shvatio i spustio glavu.

Ljudi iz susednih ergi koji su se skupili da bi videli kakva e biti osveta za belu kamilu po imenu eheb upali su u kafeteriju, zgrabili as Sakaliba, oborili ga na prljavi pod, izvukli ga napolje, pustili studentu krv i od njegovog mesa napekli aurmu.

Upueni priaju da je aurma od mesa natopljenog klonidinom bila gorka i ostavljala odvratan ukus u ustima.

A pouka itave ove prie je sledea: ako ste nali potkovicu za sreu, znai da je neko drugi nedavno otegao papke.

27

Glava trea

LIMANOVA KUA

28

Nekad sam nosio runi sat. Onda sam prestao. Ve se i ne seam zato. Nije da se pokvario ili loe radio. Jednostavno sam prestao i to je sve.

Samo po sebi to nije loe. Nezgodno je samo buditi se. Otvara oi, razaznaje ivice nametaja i sivi jorgan i ne zna treba li da skae i juri ili moe da se okrene na drugu stranu, zatvori oi i nastavi da se valja.

Sofa na kojoj je bila provedena no bila je oho-ho! Ogromna i skupa. Ta sofa kotala me je zbirke pria i male knjievne nagrade. Na takvoj sofi mogao si provesti ivot. Na takvoj sofi nije bilo sramota ak ni umreti. Verovatno u jednog dana i umreti leei na njoj.

Ispostavilo se da u kupatilu nema paste za zube. Ne ba, neto malo paste sam jo iscedio, ali eni vie skoro da nije ostalo. U kuhinji su na podu uredno leale moje dve arape.

Jeste li primetili koliko neobino izgledaju nai stanovi pola sata pre no to se svi probude, ukljue muziku i televizor i progovore svi uglas?

Otvorio sam aluzine neposlunim prstima. Iza prozora se ukazao svet. Izgledao je tako da ovek poeli da ponovo zatvori aluzine.

Umesto zdravo ena je rekla da nemamo hleba. Zevnula je. Poeala je glavu dugim noktima. Nagnuvi konzervu s kafom, sastrugala je kaiicom po njenom dnu.

Kolika je temperatura?

29

Ne znam. Pogledaj termometar. Iznad glave ti je. Boe, kako sam tup dok ne popijem kafu! Hleba zaista nije bilo, ali smo uspeli da dorukujemo. Kao i

obino, izjutra smo bili podbuli, sanjivi, utljivi i razdraljivi. Dan je istinski poinjao neto kasnije. Dopiemo kafu. Popuiti prvu cigaretu. I tek tad...

Kafu sam pio iz svoje olje. lz omiljene olje koju nikome ne dozvoljavam da dira. Ona je tako... bela... s natpisom I love coffee sa strane. Tanije, ne pie love ve je nacrtano veliko crveno srce, samo kompjuter na kojem kucam ove redove ne ume da crta takva srca.

Jueranji dan je bio toliko baksuzan, pa ak i kad se zavrio i kad sam legao da spavam, neko je zvao telefonom, a ja sam skoio, u mraku nisam video stolicu, naleteo sam na nju, tresnuo na pod i udario elo.

A najglavnije je da sam tog dana prosuo kafu na svoj paso. Ne mnogo, ali u nezgodnom trenutku. Prosuo sam ba iz one bele olje. I to sam zalio najpotrebniju stranicu onu sa adresom. Mastilo se razlilo i stranica je potamnela, bilo je nemogue razabrati ta na njoj pie.

ena je insistirala da odmor provedemo u Finskoj. Njoj je uskoro trebalo da pone godinji i elela je u Finsku. A moj paso je zaliven... tako da bih svejedno morao da odem u pasoko odeljenje.

Jue sam giedala emisiju o zvezdama. Holivudskim glumcima i modernim pevaima. Svi oni kupuju one aromatine miriljave tapie. Da u kui mirie sandalovina. Zna?

Aha. A da i mi ponemo da kupujemo te tapie? Moe. Oni ubijaju kuhinjske mirise. I kad nam dou gosti,

iznenadie ih taj miris.

30

Koji gosti? Ko nama dolazi? Pa, nekad e neko doi. Ko? Ne znam. Pozovi svog urednika. Stan u kojem ivim sa enom veliki je, trosoban, s vrlo

dugakim hodnikom. Ali je kuhinja u njemu prilino tesna. Pored stola, poreta i ormaria, u kuhinju smo uspeli da uguramo samo Boovu ve-mainu.

ta e raditi s pasoem? Ne znam. ta se obino radi? Otii u u pasoku slubu.

Objasniu im situaciju. Neka ga zamene. Ne misli da e biti problema? Kakvih problema? Nisam prodavao heroin. Nisam

pokuavao ilegalno da preem kinesku granicu. Samo sam sluajno prosuo kafu na paso.

ena je, mrtei se od dima, popuila cigaretu. Dosuo sam sebi jo kafe. Pogledao sam njene gole noge koje su virile ispod stola. enine noge zavravale su se malim palcima.

Kad ide u pasoko odeljenje? Ne znam. Hoe da odem danas? Ti si odrastao momak. Sam odlui. Znao sam da je htela da odem tog dana. Naravno, znao sam da

mogu i da ne odem... samo u tom sluaju treba biti spreman na sve one rei koje u uti za veerom... i sutra ujutro... sluau ih sve dok ne odem.

Zato sam se promuvao po stanu, onda navukao jaknu, uzeo cigarete i krenuo u pasoko odeljenje da objanjavam situaciju s pasoem.

31

Ispred pasokog altera bio je red. To je bilo prirodno. Jo je prirodnije bilo to to niko nije hteo da stoji u tom redu od poetka do kraja.

Kao i obino, neko je dovukao sa sobom etnografske primerke staraca i sada je traio da ga propuste preko reda. Starci su tresli glavama i nisu shvatali ta se deava.

Ljudi iz reda nisu eleli nikog da propuste. Dok nisam doao na red, stalno sam se nadao da e se sve zavriti tuom. Ali nije se zavrilo niim.

Ispred mene su dvojica tinejdera priala o prethodnoj noi. Dima se napio i iao kui u polusvesnom stanju. A ispred

njegove zgrae pored kolovoza obino stoji prostitutka. Zna? Znam. Runa kao moja starost. I stalno je musava. Dimu boli uvo. On je pijan. Kae joj: Ajmo, mala, treba o

neemu da popriamo. A ona? Ona je sve shvatila i rekla mu: r unapred. Dima nije

imao novca. Imao je stari finski novi od jedne marke. Zato je zaurlao: r u dupe! Je l ti to nema poverenja u mene? Platiu na osnovu rezultata, a da ti ne bi sumnjala, dau ti novi od jedne marke

A ona? Ona se dvoumila, ali ne zadugo. Napolju je bilo hladno, a

ovaj joj je obeao da e platiti. Ukratko, pola je s njim. A on? Zato i priam. Ispostavilo se da je Dima cicija. Kad se sve

zavrilo, ne samo da nije platio ve je ak udario devojku pesnicom u oko i uzeo joj metalni novi od jedne finske marke. Moe li da zamisli?

Kaakvaaa ciiciija... Ti i ja bismo bar novi ostavili. Jelda? Tada je doao red na tinejdere, a odmah posle njih na mene.

alter za pasoe je imao reetke i bio je vrlo nezgodno sputen.

32

Gurnuo sam kroz njega svoj umrljani paso. Pomalo je podseao na starinski rukopis. Slubenica ga je prelistala. Liila je na arapoliona... tanije, na ampolionovu enu, koja je odluila da se dotera na muevljevom stolu.

Ne razumem: vaa adresa? Mohova, dvadeset sedam kroz dvadeset devet. Tu pie. Mislite da se moe proitati ta ovde pie? Devojka je kuckala po tastaturi. Uvek sam se udio kako

devojke poput ove uspevaju da neto otkucaju na tastaturi a da ne slome nokte?

Jo jednom: koja je adresa? Mohova, dvadeset sedam kroz dvadeset devet. Taj broj kue ne postoji. U Mohovoj ima broj dvadeset sedam.

I broj dvadeset devet. A s crticom nema? Ne. Znate, dvadeset sedam je na uglu s Pestelovom. Posle toga

ide dvadeset devet. A izmeu njih je moja zgrada, s crticom, dvadeset sedam kroz dvadeset devet. Pogledajte dobro.

Devojka se zagledala u mene, a onda je pogledala monitor i rekla:

Mladiu, ta kua ne postoji u bazi. Setite se: koji je broj? Zove se jo i limanova kua. Na njoj je mermerna ploa. I ta ja treba da unesem u kompjuter? Mermernu plou? Pa ta da radim? Da odete i kako treba pogledate broj na zgradi u kojoj ivite. Izaao sam na ulicu i zakleo se da vie nikad u ivotu neu

popustiti eninom nagovaranju.

Jutro je bilo tiho, jesenje, prozrano. Zapalio sam cigaretu, stajao neko vreme i krenuo prema Mohovoj.

33

Kao to sam i rekao slubenici, zgrada broj dvadeset sedam bila je na uglu s Pestelovom. Pored nje je stajao truli kiosk Sport-loto i rasla je topola. Dalje niz ulicu bila je zgrada broj dvadeset devet. Lepa, obloena ploicama, s nekoliko malih balkona.

Izmeu njih, poput odbeglog robijaa izmeu straara, stisla se zgrada 27/29. Zapalio sam jo jednu cigaretu i poeo da traim tablicu s adresom.

Zgrada u kojoj ivim malo je uvuena, a pred njom se nalazi mala bata. To je jedini vrt u celoj Mohovoj ulici i zato je do uiju nabijen pseim govnima i plastinim aama.

Betonsko slone-tobogan. Slonova surla se od vremena raspala na nekoliko sivih komada. Par drvenih klupa. Niko nikad nije sedeo na seditu tih klupa, svi su sedali iskljuivo na naslon, a na sedite su stavljali prljave noge.

Eto na kakvom mestu ivim. Proverio sam sve zidove, sve okove. Nisam naao nita osim

stare mermerne ploe. Na ploi nije bilo adrese. Na njoj je pisalo: Kua Henriha limana, trgovca. Zapoeta 27. marta 1871. godine, osvetana 14. februara 1879. godine.

Ispod mermerne ploe bila je iskrivljena metalna tabla. O njen oak lokalni pijanci otvarali su pivo. Na njoj je pisalo:

Amos bene Para malum! Homer. Iliada. Cantina XIX

Moda zgrada s crticom zaista ne postoji, ja sam neto pobrkao... ali koji je onda broj kue u kojoj ivim? S jedne strane 27, s druge 29. A ova... s baticom? ...do avola!

Odustao sam i krenuo na posao.

Na poslu sam odluio da pozovem oca.

34

Kako si? Sve je u redu. Hvala. Ba sve? ta je, recimo, dobro? Poznanika je boleo zub, a sada su ga izvadili. Vie ne boli, to

je dobro. Da. To je zaista dobro. I jo? Jo sam na kanalu Kultura gledao emisiju o Oskaru Vajldu. I

to je dobro. Je li? A uvee u gledati emisiju o glumcu Kazakovu. Vrlo

zanimljiva emisija. Je li? Hoe li ti gledati? Zna da nemam televizor. Znam. Zato proputa ono najzanimljivije u ivotu. Sea li se broja kue u kojoj ivim? Ne, naravno. Ti ivi u njoj. Ranije si i ti iveo tu. To je bilo davno. Mi je nikad nismo zvali drugaije nego

limanova kua. Razumem. ta e ti? Pokuavam u pasokom da dobijem obrazac devet. Kad si

se useljavao u zgradu, imao si valjda neka dokumenta... reenje... ta ve treba...

Neto sam imao. Gde si ih stavio? Seam se, kad sam prvi put iao da gledam na budui stan,

agent za nekretnine je rekao: odmah ete ga prepoznati. Iznad te kue uvek stoji oblak. ak i kad je sunan dan.

Prislonio sam slualicu na uho, dovukao se do stola, uzeo cigarete, zapalio i vratio se na stolicu.

Ko je uopte taj liman?

35

Ne zna ko je liman? A ti zna? Svaki pristojan ovek zna ko je liman! Moda ja nisam ba pristojan? I moda je to tvoja krivica? ta

misli? Ko bi mogao da pomisli! Moj sin ne zna ko je liman! Pravi si

divljak! A jo se drui s profesorima! U stvari ne. Nisam divlji, ja sam kuni. Kao bioskop. A s

profesorima se ne druim ve nedelju dana. Valjda zna ta se desilo.

Kakvi su ti planovi za vikend? Za ovaj nikakvi. Hteo sam da odem sa enom u Finsku. Ali

ovog vikenda neemo uspeti. Uopte ne znam kad emo moi. Ne mogu da zamenim paso.

E, odlino. Pomozi mi u subotu da pomerim orman. Hoe? Dogovorili smo se u koliko sati u doi u subotu i ja spustih

slualicu. Napolju je bio isti onaj svet koji sam video ujutru. Sad je

delovao prihvatljivije.

Uvee sam saekao enu ispred metroa. To nam je neto poput porodine tradicije. Ve osam godina zaredom skoro svako vee je ekam ispred metroa.

Ako ne znate Mohova je ulica odakle se za deset-petnaest minuta peke moe stii do etiri... ak do pet stanica metroa. Vrlo zgodno. Ako u Peterburgu postoji geometrijski centar, onda ja ivim u njemu.

Rodio sam se ovde, u centru, ovde sam stekao drugove iz detinjstva, proiveo u Mohovoj ceo ivot. Prijatelji su odrasli, odselili se u ureena predgraa, stekli automobile, ene-kuke, stanove s mnogo soba, a ja i dalje ivim ovde.

36

Mada, nisu se svi razili i stekli sve to. Od etvorice mojih najbliih prijatelja, kola imaju samo dvojica. Pri tom jednom od njih ona vie nikad i ni za ta nee biti potrebna.

Iz svoje ulice peke sam stigao do Gostinog dvora. Obino sam enu ekao pored izlaza iz metroa na kanal Gribojedova, odakle bismo skrenuli ka osvetljenoj crkvi Hristovog vaskrsenja.

Danas smo neko vreme hodali utke. Jesen je inae bila vrlo topla. Ali ne uvee. Duvao je tako jak vetar da je izbijao cigarete zajedno sa zubima. Iza promrzlih oblaka virila je ria njuka meseca mujaka. ena je navukla rukavice.

Uhvati me ispod ruke. Hladno mi je. Uhvatio sam je ispod ruke. ta si radio na poslu? Smislio sam brzalicu. Hoe li da uje? Jei ima uticu.

Ponovi. Pusti me! A-a! Ne moe da ponovi! ena se smrzava, a ti... Jesam li ti rekla da si apsolutno

nevaspitan tip? Je li? A meni se inilo da nisam lo momak. Sasvim pristojan. Ti? Pristojan? Aha. Samo ne znam ko je liman? Zna li ti? liman je jedan predrevolucionarni prevarant. Nakrao je

negde staro zlato i predstavljao ga kao zlato Troje. Uzgred, odlian nain za pranje para! Odakle vam toliko

zlata? Otkrio sam Troju! Da, nije loe. Trebalo je da registruje svoju kuu u pasokoj slubi. Sada ja

imam glavobolju. Taj liman je u stvari bio inenjer. Uestvovao je u nekakvom

isuivanju nekog plitkog potoka. Ali ne u gradu, nego u okolini. Negde pre Kolpina.

Je li ga isuio?

37

Nemam pojma. Sluaj, smrzla sam se. Mnogo je hladno. Aha. Ponekad su nam put prelazili psi lutalice. Jeste li primetili

koliko lutalica u poslednje vreme skita ulicama? Psi nisu ni pokuavali da nas pokidaju na froncle. Moda su nas smatrali svojim dvononim prijateljima.

Pored Mihajlovskog zamka pretrali smo na crveno svetlo na Sadovu. Zamak je bio pust, mraan. U njemu su se pritajili duhovi. Ovde je sigurno svuda bilo duhova. U Mihajlovskom zamku, u kojem su ubili Pavla Prvog, pored crkve Hristovog vaskrsenja, gde su digli u vazduh Pavlovog unuka, neto dalje niz Fontanku, na mestu gde su homoseksualci overili metkom glavu Grigoriju Raspuinu i gde se danas nalazi odvratan, skup kafi.

Mesto gde ja ivim prepuno je duhova. A nisam ih video samo zato to se s mog mobilnog telefona uje vesela melodija iz filma Isterivai duhova.

Zna, negde sam itao da u Letnjem vrtu postoji jedno drvo... trepljasta topola.

ta to znai? Ne zna? Treplje su neka stvorenja koja prodiru sve do ega

mogu da dosegnu. Odnosno, s jedne strane ona je biljka, ali dere kao ivotinja.

I ta s tim? Ukratko, ta topola se hrani pticama selicama. One sedaju na

granu i hop! Od ptice ostalo samo perje! Pri tom se ona po izgledu ne razlikuje od obinih topola. Zato jo ne mogu da je nau i poseku.

ena me je pogledala ispod oka i upitala da li je mogue da sam ponovo poeo da piem roman. Rei ponovo pisati roman izgovarala je s takvim izrazom na licu kao da je mislila iskopavati odvratne sline iz nosa.

38

Doli smo do Mohove, proli kroz baticu, skrenuli ispod lune kapije i nali se u naem unutranjem dvoritu. U isto vreme smo podigli glave i pogledali prozore.

Zna, hladno je, ali... ipak mi je drago to smo proetali. utao sam. ena je spustila pogled s prozora na mene.

Huknuo sam. Koliko prozora ima u naoj spavaoj sobi? U naoj? Jedan. A u dnevnoj? Dva. Osim toga imamo po jedan prozor u maloj sobi i predsoblju, I

jedan u kuhinji, je li tako? Tako je. Koliko je to ukupno? Je li to pitanje? Da. Pitanje. Ukupno je... samo malo... est. Je li tako? Samo je pokazala glavom prema zgradi. Tamo je bilo sedam

prozora. udno da to nikad ranije nisam primetio. I ta? Pa vidi. Prozora ima sedam. Da, sedam. Odakle taj prozor vika? Nemam pojma. Ja ga nisam probijao. I ta ti misli o tome? Hladno je. Idemo kui? Liftom smo se popeli do stana, otkljuao sam vrata svojim

kljuem, skinuli smo kapute i poao sam u sobu da se presvuem, a ena u kuhinju da vidi ta imamo za veeru.

Vee je proteklo kao i obino.

39

Glava etvrta

POSLEDNJI SKINHED

40

Probudio se jer mu se uinilo da zavija pas. Ne otvarajui oi, leao je u krevetu i sluao zavijanje u

sopstvenoj glavi. Onda je ustao i umio se. Pas je i dalje zavijao. Raspoloenje je bilo nikakvo. Nije se popravilo ni kad se setio: danas je poslednji dan raznoenja, od sutra poinje da radi u kancelariji.

Na posao je doao na vreme, u jedanaest. Sipao je sebi kafu, rekao telefonistkinjama Zdravo! i uzeo hrpu priznanica. Nita neobino, sve kao i jue, i prekjue... kao i svaki dan za poslednjih pola godine.

Denis je radio u poti. Tanije, u slubi dostave poslovne korespondencije. Verovatno znate: Dve treine Zemlje pokrivaju okeani, a ostatak prostora naa mrea dostave. Pozovite, i za nekoliko sati vae pismo e biti kod primaoca!

Odradio je ovde dogovorenih pola godine i odlazio na bolje mesto. Sad e po gradu juriti neko drugi. On, Denis, od sutra prelazi na mnogo bolje plaen posao u glavni ofis, a danas mu je preostalo da preda rejon sledeem nesreniku.

Nesrenik je ve ekao. Dvadesetogodinji bubuljiavac obrijane glave. Crna koulja, zavrnute farmerke, teke cipele. Umilan osmeh. Ne-sre-nik.

Denis. Ljoha, jesi li nekad radio na hitnim isporukama? Ne. Pre ovog uopte nigde nisam ni radio.

41

Objasniu ti. Najvanije je da ne drobi previe. Ujutru pokupi potu, do ruka je raznese. Posle ruka uzima drugu turu i sad je ve celu raznosi. Razume? Radno vreme ne postoji. Kad zavri posao etaj. Ako ne zavri, jurcae dok sve ne raznese. Razume?

Rekli su mi. Znam to. Nema nieg komplikovanog. Ponekad ak dobije i baki.

Danas idem s tobom da ti sve pokaem. Od sutra ide sam. Dobro. Shvatio sam. Ima li pitanja? Zasad nema. Bie ih. Kad se pojave pitaj. Sutra nee imati koga. Dobro. utali su. Denis je malim gutljajima ispijao svoju kafu. Momak

je mrtei elo razmiljao ta bi mogao da pita iskusnog kolegu. Onda je rekao:

Je l kod vas uvek ovako lupa? Lupa? Da. Kao da su bubnjevi. Negde daleko. Ne ujem nikakve bubnjeve. Psi zavijaju. A bubnjeve ne

ujem. Tano u jedanaest i deset natovarili su u slubeni moskvi prvu

vreu korespondencije i izali iz kancelarije. Za volan je seo Denis. Prosto zato to su prethodno ovo bila samo njegova kola i on je najbolje znao okolne rejone.

Do podneva je od velikog daka ostalo smo nekoliko malih paketa. Denisu se dopadalo kako on to sve precizno radi. Guve na raskrsnicama izbegavao je vozei kroz prolaze izmeu zgrada, stepenitem se uspinjao bre nego liftom, s klijentima je bio predusretljiv i ljubazan, a polugu menjaa pomerao je kao da je odluio da na dnu moskvia iskopa rupu.

Njegov kolega ga je ushieno gledao. Kako ste spretni!

42

Da. Ja sam spretan. A ti si smotan. Sporo kapira! Nauiu. Ipak mi je ovo prvi dan. Zautali su. Denis je gledao samo u put, a teke cipele i

mladievu elavu glavu izbegavao je da pogleda. Ali onda je ipak pitao:

A zato ti je glava obrijana? Jesi li od onih? Od kojih? Ne pravi se lud. Od onih sam. Imate neto protiv? Mene boli uvo. Jesi li mnogo crnaca ubio? Ne. Samo jednog. Gde je sledea isporuka? Sluajte, je l vi stvarno ne ujete bubnjeve? Ja ne ujem odgovor: gde je sledea isporuka? Odvezli su veliki paket u agenciju za nekretnine sa staklenim

vratima, gde ih radnik obezbeenja u sakou nije pustio dalje od praga, ve je sam potpisao potvrdu o preuzimanju. Dostavili su i tri privatna pisma sa stranim markama i krenuli natrag u kancelariju da neto pojedu i pokupe popodnevnu turu pote.

Denis je usput nauio momka da, ako mu klijenti budu davali baki, bolje da potroi pare na okoladu za devojke koje razvrstavaju potu.

Moe i da ne kupuje. Samo u tom sluaju budi spreman da sam razvrstava potu i do kasno u no tri s jednog kraja grada na drugi.

Dobro. Imau to u vidu. A zato ste pitali za crnce? Denis je leao na dakovima s vrednosnim poiljkama i puio. Momak se smestio na kutiju pored njega.

Ni zbog ega. Nemojte misliti da ja... Boli me uvo i za crnce i za skinhedse. I za sve me boli uvo,

razume? Ali ja sam zaista ubio jednog.

43

Idi u miliciju. Napii prijavu protiv samog sebe. Jeste li nekad nekog ubili? Denis je paljivo ugasio cigaretu i otiao da je baci u metalnu

kantu. Kad sam imao petnaest, ubio sam psa. Pas se ne rauna. Zato? Ti ne voli crnce. Ja ne volim pse. Jednog sam ubio.

Kad zavijaju kao danas, ubio bih jo nekoliko.

Ovaj visoki nosati diber nita nije razumeo. Kako TO moe da se poredi sa psom? Bolje da... nek najzad odradi poslednji dan i neka brie u svoj ofis. Lake je raditi sam.

To se desilo pred sam kraj toplog maja. U parku pored Admiraliteta. Cvetao je jorgovan, mirisalo je dolazee leto i okolo su etale gomile onih koji su eleli da uivaju u znamenitim peterburkim belim noima.

Nije se dobro seao otkud se tada pojavila ideja da odu u taj park. On je s drutvom iz svog betonskog geta retko izlazio u centar. Ovog puta su se svi zajedno ukrcali u vagon metroa i pili jako vino iz flae. Vino je bilo jeftino i ukusno, a vagon prazan.

Nije mislio da e crnac umreti. Mislio je da e sve biti kao i obino... udarae ga po licu, a on e tuno jeati... pa to nije zaozbiljno! ...Ali crni ovek je umro te bele noi... Od tada je esto sanjao tu scenu i vie nije mogao da razabere ta se zaista desilo, a ta je on s vremenom izmislio.

Ili su alejom, a crnci su im dolazili u susret. Takvoj srei momci nisu mogli da se nadaju: troje crnih i ruska devojka s naoarima i izbaenim zubima. Crnci su ugledali njihove obrijane glave i poeli da usporavaju... skoro su sasvim prestali da hodaju... uostalom, nisu imali kud da skrenu.

44

Prvi je iao Saa Kralj. Ne usporavajui, ne govorei ni rei, udari prvog crnca po nosu i ovaj pade. Odmah pade. Ostala dvojica poee da bee. Stigli su ih kod samog bunja... oborili... Onaj to je posle umro stisnuo je lice uz samu zemlju i aputao: sam stranac... Ne smete... Ja sam stranac...

Imao je ogromne usne ija je boja podseala na glavi smrznutog oveka... dugo i polako mrdao je ta ogromna usta.

Onda je devojka s naoarima najzad viknula, prodorno zaciala, i momci su digli ruke od crnaca i otrali prema Bronzanom jahau, jer su svi znali: panduri vole da reaguju upravo na ovaj krik, a niko nije hteo da kvari nastupajui dan boravkom u eliji.

I on je tiho pobegao zajedno s ostalima, i po inerciji se i dalje smekao. Jo nije znao da e crnac umreti. Nije znao da e ubudue sanjati celu tu no... preesto sanjati.

Do pet po podne posao je bio zavren. elavi bubuljiavac izvukao je iz praznog daka koverat (paket

dokumenata... a moda i asopis) i proitao adresu: Kunstkamera. Rukovodiocu odeljenja KTA, Remizovu. Kunstkamera je na Vasiljevskom ostrvu. Hoemo li preko Dvorskog mosta? Ne. Tamo je guva. Ui se dok sam s tobom. Idemo preko

Troickog. Celim putem Ljoha je posmatrao veliki koverat, a onda rekao: Zanimljivo, ta je to KTA? Stvarno te zanima? Ma ne. Pitao sam tek onako. Denis je smotao volan i zaustavio se pored samog ulaza u

muzej. Odnee?

45

Dobro. Ne zaboravi da ti potpiu potvrdu o preuzimanju. Dobro. Ljoha je uao u muzej, provirio kroz alter kasa, osmehnuo

se i rekao da je doneo potu. Kome? Remizovu. Samo malo... ovaj... neki KTA. Gde je to? KTA je Kolekcija tropske Afrike. Idite desno kroz celo

prizemlje i videete stepenite. Ili pitajte nekog. Hvala. Brzim koracima savladao je odeljenje Eskima, odeljenje

Indijanaca, proao pored stakla s povijenim samurajima i spustio se niz stepenice. Na vratima je pisalo: Kolekcija tropske Afrike. Pokucao je. Unutra je bilo tiho.

Paljivo je odkrinuo vrata, uao unutra i pokuao da nazre neto u polumraku.

U sledeem trenutku najzad shvati ta mu je to u stvari itav dan lupalo u uima.

Crveno sunce je najzad celo zamaklo iza horizonta. Sada se iznad savane uzdizao samo ogromni bledi mesec. Ratnici su i dalje plesali.

Znoj na njihovim crnim leima liio je na bisere na starim narukvicama naroda Svazi. Dim od vatre puzao je po brdacima. Tamtamovi su udarali svoj ritam.

Kad je uao, ratnici su okrenuli prema njemu lica ukraena ratnikim bojama. Shvatio je da nema svrhe beati. Hteo je da pokrije lice, ali prednje noge su mu onemoale od straha i Ljoha je samo odmahnuo tekom glavom koju su krasili ogromni rogovi.

Ingvenjama! Ingvenjama!

46

Ratnici su podizali crvenu prainu stopalima, uzdizali titove od tavljene bivolje koe, bacali uvis koplja.

Ingvenjama! O da! Doao je! Ingvenjama! On je ovde! Krug ratnika koji su plesali se raspao. Napred je istupio slavni

Sobhuza, Bivol Tajanstveni, Pretea Planina, Sobhuza Veliki! O kako sijaju njegove beonjae!

Od tutnjave tamtamova zapuile su mu se ui. Savana se podizala sve do oblaka. Promicala su crna lica ratnika oslikana svetim bojama. Zemlja je drhtala, kao to biva samo s prolea, kad mujaci slonova podignutih surli kreu u potragu za produetkom vrste.

O, Ingvenjama! Ljoha se udarao repom po okrvavljenim bokovima, savijao vrat

i urlao. Sa usana mu je u slapovima curila pena. Ratnici s koama leoparda oko bedara plesali su oko njega, nisu mu doputali da ode, da se pomea sa ostatkom stada, da se sakrije od njihovih nemilosrdnih udaraca.

Sobhuza je zamahnuo kopljem. Poslednje to je Ljohi promaklo pred oima bila je beonjaa meseevog oka u crnoj orbiti neba. A onda je zvuk tamtama poeo da se udaljava.

Hitna i milicija stigle su gotovo istovremeno. Muzej su zatvorili, enama su dali da udahnu malo amonijaka. Milicijski narednik je stegnuo ruku lekarima hitne pomoi i zamolio ih da saekaju. Sad e sve napisati i moi e da pokupe telo.

Lekari su puili u hodniku kamenih podova i ofarbanih zidova. Denis im se pridruio. Narednik je diktirao pomoniku zapisnik uviaja.

47

Telo mukarca. Po izgledu oko dvadeset godina. Po miljenju lekara, smrt je nastupila pre oko sat i po. Kao posledica nesrenog sluaja. Jesi li napisao? Dobro... Otrica koplja... ovaaaj... s makete koja predstavlja Zulu ratnika pod punim naoruanjem ula je nastradalom u elo, a izala iz zadnjice... u smislu iz debele oblasti lea... Jesi li napisao? U trenutku uviaja telo je i dalje bilo nasaeno na koplje i visilo naglavake. Izraz lica nastradalog ne moe se opisati. Jesi li napisao?

Svedoci ene zaposlene u muzeju potpisale su zapisnik. Milicioner je klimnuo lekarima: Nosite. Denis je priao naredniku.

Strano, jelda? Ne priaj. Prvi put vidim ovako neto. Jeste li otkrili kako se to desilo? A ta ima da se otkriva? Sapleo se. Zveknuo. Pravo na otricu

koplja. Razumem. Istraga e verovatno biti zakljuena? Ma kakva istraga? Sve je ionako jasno. utke su gledali kako lekari odvoze sklupano telo Ljohe

skinheda. Narednik je posegnuo za cigaretama. Daa. Prvi put vidim ovako neto. Kakav je ovo zvuk? ujete? Gde? Kao da zavijaju psi. Ne znam. ekaj... Ne. Ne ujem. Narednie, mogu li da idem? Imam jo mnogo poiljki. Naravno. Idite. Sve najbolje. Denis je izaao iz zgrade Kunstkamere, otkljuao kola i seo za

volan. Verovatno e mu sutra poslati novu zamenu. Morae da objanjava sve iz poetka. A dananje poiljke odnee sam. Bez ikakvih zamenika.

Izvukao je iz daka poslednji koverat i proitao adresu: Sankt Peterburg, Klub odgajivaa slubenih pasa.

48

Glava peta

VELIKI OBRAUN BRAE PORHATIH, ILI PANDUR

PELINOVOLKOV

49

Kad naleti jesenjeg vetra skidaju poslednje lie s drvea i pun mesec gleda s nebesa kao debela njuka geje koju je prebio klijent, uvek se prisetim jednog istog dogaaja.

Ruine su odavno zarasle u trsku i pepeo su sprale kie, a ja se seam onoga to se ovde desilo i kao da me samo no deli od minulih dogaaja.

Tuan je za smrtnike bog vremena, i ako bismo znali kojom stazom od nas odlazi danas zauvek postajui jue, ko ne bi skoio i poeo da podie rampe samo da bi zadrao tren koji prolazi?

Avaj! Kako su tune takve misli...

Bilo ih je dvojica roaka, brae od strica. Jedan se zvao Beli, a drugi Ludi Kum. Nije vano to je Beli u stvari bio crnokos, a Ludog Kuma su poeli da zovu Ludi Kum kad je bio tako mali da jo nije bio nikakav kum.

Bilo ih je dvojica, bili su braa od strica i uvek su ih zvali samo tako.

ta se desilo s njihovim roditeljima ta je pria suvie tuna da bi ovde bila ispriana. Suze mi liju niz obraze pri samom seanju na nju i ne mogu da ih zaustavim. Vano je to da deaci nisu rasli kod kue, ve u tambovskom sirotitu broj 18.

50

O, kako su udni hirovi sudbine! Oba deaka uila su u koli veoma loe, matematika im nije ila, ali ih je pri tom u ivotu zanimalo samo da nau sreni broj.

Po itave dane stajali su pored ograde sirotita, iza koje je bio autoput, i gledali tablice automobila koji su prolazili.

Beli je vikao: Aha! Evo kola s brojem sedam sedamdeset sedam SOM.

Srean broj! Ludi Kum se samo podsmehnuo: Kako moe biti srean broj pored kojeg stoje slova SOM? Onda ih je vaspitaica pozvala na ruak: Deaci! Ve je tri i petnaest! Vreme je! Beli je mahao rukama: Petnaest sati i petnaest minuta! Srean broj! Ludi Kum je krivio usne: ta je sreno u vremenu kad je etnja zavrena i treba da se

pije onaj glupi orbuljak? Ponekad su vaspitai vodili razred u bioskop. Deca bi stala u

parove, dola do stanice i ulazila u autobus. Druga deca gledala su kroz prozor i agorila, a Beli i Ludi Kum trali su da kupe karte i udno itali da li je karta srena ili ne.

Ako sluajno ne znate, na autobuskim kartama napisan je estocifreni redni broj. Srenom se smatra karta na kojoj je zbir prve tri cifre jednak zbiru druge tri. Na primer, 276087: dva plus est plus sedam jednako je petnaest i osam plus sedam takoe je petnaest, razumete?

Posle vonje autobusom razred je stizao u bioskop i svi su gledali film, ali roake nije bilo briga za film. Oni bi seli u zadnji red, vadili novanice i igrali moe.

Sutina te igre je sledea. Beli bi govorio prvu cifru broja sa svoje novanice, a Ludi Kum sa svoje. ija je cifra bila vea taj je udarao protivniku mou. Onda uporeujete sledee cifre... i tako

51

dok ne doete do kraja broja na novanici. Vrlo jednostavna pravila.

Tako je proletelo njihovo detinjstvo, kao to opadaju latice s divlje vinje. Do trenutka kad su deacima poele da se pojavljuju prve dlaice na licu, dobili su diplomu o srednjem obrazovanju i s nogom u dupe isterani su iz sirotita broj 18.

Beli je rekao: U ovom gradu malo je srenih brojeva. Za dugih jesenjih noi

razmiljao sam o tome ta da se radi dalje i evo kakav je moj plan. Koliko sutra odlazim u Piter da svojim rukama napravim sebi srean tiket.

Ludi Kum je pljunuo bratu pod noge i odgovorio: Sastanaka nasamo, a ni sastanaka uopte, vie nee biti!

Putuj, samo imaj na umu: i ja nameravam u kulturnu prestonicu nae domovine i ne daj ti boe da mi se nae pod nogama.

Rastavi se tamo, u svom Tambovu, roaci su se posle toga videli samo dva puta. O! Bolje da tih sastanaka nikad nije bilo!

Brai nije trebalo mnogo vremena da postanu najjai kriminalci Peterburga.

Beli je okupio svoju ekipu istomiljenika, a Ludi Kum svoju, i pitanje zato ga zovu Ludi Kum vie niko nije postavljao. Kako drugaije zvati oveka koji je pravi kriminalni kum i pri tom mu je ekipa kompletirana najokorelijim gadovima u gradu?

Kao pesma majske ptice, Kao cvet visibabe, Prekrasne parice, to same U dep klana se sipaju.

52

Braa se jedan drugome nisu meala u posao. Ali, razume se, bili su obaveteni o tome ta se deava kod onog drugog. Obojica su se pitala: Ko e prvi izvui srean broj on ili ja? On... ili ipak ja?

Braa su udarila reket klubovima, kockarnicama, restoranima, benzinskim pumpama, supermarketima, kioscima pored metroa i svemu to treba da plaa porez kriminalcima. Kontrolisali su ceo grad i sad su samo oslukivali ta e uraditi protivnik. ta e jo on smisliti?

Odmah posle krize 1998. Beli je dobro razmislio i uzeo pod kontrolu radionice Vijetnamaca koji su pravili petarde. Svakog meseca stareinama vijetnamskih zajednica dolazili su njegovi momci i ljudi na ijim su rukama ostala najvie po tri prsta brojali su momcima utvrenu koliinu novanica.

Kad je saznao za to, Ludi Kum je udario reket munjevitim puaicama, koje su stizale da opslue vozae zaglavljene u gradskoj guvi uklapajui se tano u jednu promenu boje na semaforu.

Tada je Beli izjavio da novac ne smrdi te su poele da mu plaaju i bakice koje su naplaivale ulaz u toalete.

Aha! rekao je Ludi Kum i naredio da se nasilno oduzima pepeo iz gradskog krematorijuma: sad su taj pepeo, navodno kao ubrivo, prodavali vlasnicima vikendica.

ta sad! Ljudi Belog stavili su ape na bandi skakaonice iz gradskih zabavnih parkova: sad se nije plaalo samo za ulazak na skakaonicu, ve i za silazak s nje, a ko bi odbijao, dobio bi pravo da se poslui bandijem jo nekoliko puta zaredom...

Njegov brat od strica nije se dao zbuniti i naredio je da se zatvorski bloudoberi, narodski naziv pederi, dovedu u zgradu nad kojom su dizajneri okaili tablu Gej klub. Novac dobijen od posetilaca kluba sada je takoe iao u zajedniku kasu.

Odgovarajui na izazov, prodavci koje je kontrolisao Beli otvorili su pored Zoolokog muzeja kiosk i kafi. U kiosku su se

53

prodavali demperi od vune mamuta, a u kafiu je specijalitet bila marinirana anakonda.

Tako bi trajalo do u beskraj da najblii saborac Belog, ovek koga su zvali Kria, nije svom patronu dao Zloslutni Savet.

Ko je on, taj Kria, odakle je rodom i kako je dolo do toga da Beli uvek slua upravo njegove savete odgovore na ta pitanja neemo saznati. A i da li je vano, kad se ubrzo nakon toga cela ta pria zavrila kao to nestaje aj sa dna olje onih koji dugo posmatraju promicanje oblaka?

Veliki voa Beli nije mogao da se skrasi. Nije mogao da smisli na ta bi jo mogao da udari porez, kako jo da pretekne svog brata od strica, Ludog Kuma?

I ba u takvom jednom trenutku Kria mu ree: Velianstveni! Zato deliti ako moe da se uzme sve? Ovaj

grad je premali za dvojicu gazda! ta ima na umu? Uzmi bratovljevu polovinu i neka se takmienje zavri! Uzmi,

i presahnue tvoje suze i istopie se teina u utrobi, kao to isparava rosa i nestaju oblaci iznad planina!

Beli je pomislio: kakve, do avola, planine u Peterburgu?, ali sve u svemu savet mu se dopao. Ludom Kumu su poslati pregovarai. Bilo je nareeno da se prenese:

Snage klanova ne troe se na normalni biznis, nego na gluposti. Vreme je da to prestane! Neka se Beli lino sastane s Ludim Kumom i dogovori se o tome pod kojim uslovima e jedan od njih dobiti sve!

54

Mnogo je godina prolo otkad su se roaci videli poslednji put jo u rodnom mestu, u dalekom i tihom gradu Tambovu. Avaj, ne bee radostan taj njihov nov susret.

Ludi Kum ree: Ugojio si se, brate! A ti si oelavio: godine nemaju milosti ni prema kome! Sad lii na junaka iz Zvezdanih ratova. Na dedaja? Ne. Na Dabu. Braa su zautala. Obojica su znala zato je zakazan ovaj

sastanak, ali budui verni buido kodeksu, nijedan nije urio da prvi progovori.

ta emo da radimo? Kako emo podeliti grad? Jasno kako. Kao u detinjstvu. Neka sve rei srean broj. ta emo igrati? Moda da stanemo na raskrsnicu i ekamo

ko e prvi na kolima koja prolaze ugledati duple cifre? Kako si pametan! Misli da mi nije javljeno da si jo pre

godinu i po dana privatizovao gradsku saobraajnu policiju i sad po svome deli brojeve registarskih tablica? Hajde bolje da uzmemo po jednu novanicu i da igramo u grad, kao to smo u naem rodnom Tambovu igrali u moe?

Evo tebi ipak! Dobro mi je poznato da si upravo ti danas glavni akcionar fabrike Gosznak, koja tampa nae banknote. Ne bih eleo da vidim novanicu koju e po tvojoj narudbini za mene napraviti tvoji strunjaci!

Au, njesra. ta da radimo? Moda da sednemo u autobus, kupimo kartu i odigramo srean broj, a? Koliko ja znam, gradske autobuse dosad nismo kupili ni ti ni ja.

Kad si se ti, roae, poslednji put vozio autobusom? U autobusima Peterburga ve godinama se ne prodaju karte. Sad u njima rade kondukteri i nema nikakvih karata.

To je nemogue! ega se igraju dananji deaci?! povika Beli i posia ljude da provere je li to tano.

55

Ispostavilo se da je sve upravo onako kako je rekao Ludi Kum. Posle toga Beli je zatraio tri dana za razmiljanje i otiao. Mnogo je asova proveo zatvorivi se s Kriom i po isteku tih sati izlaz bee pronaen.

Tune su spaljene ruine prodavnice Kontinent, nou su naroito tune. I dalje stoje nesreene, a iza mojih prozora sada je jesen i ute hrizanteme spustile su glave ka zemlji. A onda, onog toplog dana, kad se odigrao Veliki obraun, Kontinent je bio itav i blistao je ukraen nizovima lepe robe; napolju je bilo prolee i potoii su se slivali niz trotoare... sada samo suze cure niz moje obraze.

Avaj! Koliko u jo uzdisati za prolim? Koliko tugovati zbog nepovratno zavrenog?

Prvi su do prodavnice stigli ljudi Ludog Kuma. Naredili su direktoru da zatvori radnju, a kupce urno isterali na ulicu. Verni kao psi na lancu, ljudi Ludog Kuma zatvorili su ulaze i izlaze. Njihova su lica bila nepomina, a iz pogleda im je sevao plamen.

Ljudi Belog stigli su neto kasnije. Uli su u prodavnicu, osmotrili da li je sve u redu i preko radio-veze preneli patronu: okej. Moe se ui.

Sunce je plesalo na povrini barica, ali nimalo proleno ne bee raspoloenje onih koji su se skupili na odeljenju voa i povra prodavnice Kontinent. Svi su znali da od pukog sluaja zavisi u ije e ruke prei napola podeljen grad. Hoe li Beli biti njegov jedini gospodar? Hoe li ga Ludi Kum preuzeti bez ostatka?

Kad su braa stala jedan naspram drugog, ponovljena su im pravila dvoboja:

Obojica ste odrasli u sirotitu broj 18. Osamnaest godina je prolo otkad ste zavrili kolu i otili iz Tambova. Osamnaest podzemnih javnih kua kontrolie onaj od vas koji se zove Beli.

56

Osamnaest tona heroina prodao je u proteklom periodu Ludi Kum. Je li to tano?

Braa odgovorie: Vaistinu je tako! Danas vam predstoji da konano reite stvar. Jedan od vas e

izai iz odeljenja voa i povra kao gospodar Peterburga, a drugi moe da se obesi. Sutina dvoboja je sledea. Svako od vas e uzeti po jednu bananu. Obe banane bie izmerene na elektronskoj vagi koja sama tampa nalepnicu s cenom. Onaj za iju bananu vaga izbaci cenu koja sadri broj 18 smatrae se pobednikom. Slaete se?

Braa rekoe: Okidoki! Bananu je prvi birao Beli. Prosto je priao gajbici, odlomio prvu

koja mu je bila pod rukom i bacio je na vagu. Svi su se sledili. Kria, koji je stajao najblie vagi, pretei se

namrtio. Vaga je zasvetlela... onda jo jednom, i izbacila krajnju cenu banane: sedam rubalja i osamnaest kopejki.

Neverovatno odahnula je banda. Iz prvog pokuaja ovaj srenik je izvukao potreban broj. Teko e biti njegovom bratu da pobedi u ovoj opkladi.

Onda je kutiji s bananama priao Ludi Kum. Bez razmiljanja je uzeo jedan plod i utke ga stavio na vagu.

Koliko ima? Devet devedeset. Beli pljesnu rukama: Pobedio sam, i vaistinu je neverovatno! U ceni moje banane

ima broj 18, a u ceni tvoje nema! Ludi Kum se osmehnuo samo jednom usnom. Gornjom. Alo, gnjido! Koga loi? Moja banana kota devet rubalja

devedeset kopejki. Devet plus devet je osamnaest. A zbir cifara tvoje cene jeste svega esnaest, jer je sedam plus jedan plus osam jednako upravo esnaest. Tako da sam pobedio !

57

Iznad odeljenja voa i povra u praznoj prodavnici nadvila se zloslutna tiina. Ratnici s jedne i druge strane samo su se utke gledali.

I tada je Kria ispod mike izvadio pitolj, ispalio metak u elo najbliem protivniku i zaurlao:

Nas ovde smatraju idiotima! Bez gneva i strasti, bori se, Beli! I odjeknue pucnji. I prosu se na pod kefir petmolino, kao i

rasol iz tegli s bugarskim mariniranim paradajzom. I behu pretvoreni u blato ravioli.

Krvarei, poslednji bandit Peterburga saini ovakvu tanku:

O, zar meni sad predstoji, oveku hrabrom i odvanom, Umirati ispruen Nemono Sred razbacanog voa i povra?

Tako su izginule obe ekipe. Niko nije izaao iz Kontinenta iv ni ljudi Belog ni ljudi Ludog Kuma. Samo je zloslutni Kria napustio bojno polje a da ga nije okrnjio nijedan metak.

I zadovoljna bee Kriina njuka! Kakva njuka, divna Kriina njuka!

Tako se zavrava tuna povest o minulom, koju sam nazvao Veliki obraun brae Porhatih ili Pandur Pelinovolkov.

O, mili itaoe koji se saginje nad mojim belekama! Moda e pitati: ko je taj pandur ije je prezime stavljeno u naslov? Odgovoriu: to i jeste Kria, jer u stvari on nije bio kriminalac, ve ubaeni provokator iz policijske specijalne slube ija je misija bila da oisti grad od kriminala.

58

Kapetan Pelinovolkov izvrio je misiju. Rukovodilac GUVD general Vinja dao mu je za to ak i orden. Kriminala u Peterburgu od tada nema... ali oko ruina i dalje nesreene prodavnice Kontinent iri se tiha tuga.

Tako da, umesto zakljuka, dozvolite da proitam petostiije koje sam sastavio noas, u asu kad se ne moe zaspati, jer je suvie lep mesec koji sija kroz gotovo prozirne oblake:

Kuca je lajala Na iku frajera. A meni preostaje Da zavijam kao pas ija je kuica spaljena do tla.

59

Glava esta

ABAT

60

U mojim kolima je vrlo star radio-prijemnik. Toliko je star da se ne zna kako se uopte naao u njima ona su prilino nova.

Da bi se uhvatio radio-talas, na ovom prijemniku se ne pritiskaju dugmii, nego se okree dugme za podeavanje. Mada, da znate, to mi se ak dopada. Kad pritiska tastere, uvek zna ta moe da oekuje. A kad okree dugme, moe da naleti na neto neoekivano.

Na primer, pre nekoliko dana uhvatio sam na prijemniku talase televizije. Odnosno, sluao sam televizijski program preko radija. Slike nije bilo, ali je bilo zvuka (ak i zvuka reklama).

itavim putem do kue sluao sam emisiju o oveku koji je skupljao filmske snimke ljudskih smrti.

Glas spikera govorio je da je od nastanka kinematografa trenutak smrti na filmskoj traci zabeleen samo nekoliko puta. Neto se deava s ureajima u tim trenucima: skae kamera, dolazi do kvarova na traci, bleti sunce... a moda stvar nije u aparaturi, nego u operateru.

Da skratim, svega nekoliko puta uspeli su da snime sam trenutak smrti. I evo, naao se kolekcionar koji je odluio da skupi te kadrove u svoju kolekciju.

Otkupio je originale vojne filmske hronike. ,,U na-pad!, urlao je komandir pridiui se iznad rova i dobio dumdum metak u grlo.

Dopisivao se s policijskim ustanovama zemalja u kojima se pogubljenja zloinaca snimaju za izvetaj i dobio dozvolu da iskopira scene giljotine, veanja i smrti na elektrinoj stolici.

61

On je za ogromne pare otkupio od snimatelja amatera kasete i bobine na koje su snimili samoubice koje se bacaju kroz prozor, vozae koji se razbijaju u kolima i sve u tom smislu.

Vozio sam se veernjim neosvetljenim ulicama, a u zvunicima iza mojih lea pucala su razbijena ljudska tela i kripao spljoteni metal. Dobra emisija... a jo bolje to sam je samo sluao, a ne i gledao.

Kolekcija nije donela dobro svom vlasniku. On je po itave dane sedeo u pustoj i mranoj prostoriji i gledao tue smrti. Da li je mogao da ne proba da snimi sopstvenu?

Za filmsko snimanje veka spremao se temeljno. Razumljivo: ponavljanja nee biti. Kolekcionar je popriao s lekarima, iznajmio ceo filmski studio u trenutku iks...

Stigao sam do kue, iskljuio motor, sklonio radio u kasetu, iskljuio farove, zakljuao kola, ukljuio alarm i krenuo kui na veeru.

Ali to je bilo jo u sredu, a sad je bio petak uvee i na televiziji se davao politiki krimi.

Sutina radnje je sledea. Zamislite, govorili su iz televizora, da e se sutra ujutru predsednik Putin ubiti. Probudie se, pogledae kroz prozor, shvatie da mu je ivot promaen i ubiti se.

Gde e nai pitolj scenario je preutao. Zemlja e ostati bez predsednika.

Pre prethodnih izbora svi su stigli da se pripreme za promenu vlasti. Ovog puta nisu uspeli.

Monici ovog sveta razmiljali su ko bi mogao da postane predsednik. Ko je danas dovoljno bogat i popularan da zauzme to mesto? Ispostavilo se da realnih pretendenata ima svega nekoliko. Pri tom su svi oni muslimani. Nemusliman je samo jedan. U sutini nije lo momak. Jedini minus grbav je.

62

Film je prikazivao svakodnevicu imidmejkera. Teka svakodnevica ljudi koji prave predsednike. Svi shvataju da e sledei predsednik Rusije postati bradati musliman. Vahabit. Mrani tamnoputi ikica. I samo jedna junaka agencija pokuava da napravi udo i uini da umesto vahabita narod izabere grbavog.

Zaposleni u agenciji rade dvadeset pet sati na dan, a svet oko njih ludi. U modnim asopisima reklamiraju se novi modeli fereda, najvii dravni slubenici pred kamerom dokazuju da nisu nita gori od ostalih... da su obrezani jo u detinjstvu. A ovi ljudi, kuckajui po tastaturama kompjutera, guraju grbavca za predsednika.

ena je pitala da li da mi skuva aj. ta ima veze: mogli bismo da leimo u krevetu, gledamo film, pijemo aj i jedemo ukusne sendvie ta ja mislim?

Odbio sam. Prosto ne volim aj. Glumac koji je igrao mogueg predsednika podseao me je na

nekog, ali nisam mogao da se setim na koga. Setio sam se tek nakon dosta muke.

Re je o tome da imam prijatelja koji ivi u odvratnoj novoj zgradi. Nije lo momak: na prolom objektu moja i njegova ekipa radile su zajedno. Jednom sam se neto dugo zadrao u gostima kod prijatelja i on je krenuo da me isprati. Izali smo na stepenite i naleteli na prijateljevog komiju.

Komija je poeo da nas moljaka da mu damo pare. Krupni blentavi mukarac se smekao, pruao ruku da se upoznamo i molio da mu pozajmim novanicu. Stezao mi je ruku i neprestano ponavljao svoje ime i udno ime po ocu, sve dok mu na kraju nisam dao pare za alkohol.

E, na tog komiju je liio televizijski predsednik zemlje. udno, i dalje se seam tog davnog odlaska u goste. Okrenuo sam se na stomak. Siguran znak da u uskoro zaspati.

Ranije, kad sam imao sedamnaest, nikad nisam spavao na stomaku. Samo na leima, s rukama iza glave.

63

enu tad jo nisam ni poznavao. Zabavljao sam se s tamnokosom visokom devojkom. Kako je to davno bilo... Ta devojka je govorila da mnogo lepo spavam. Da tako spavaju junaci iz serija za mlade. Miiavi debili obrijanih pazuha.

Tada mi se dopadalo da to sluam, a sada spavam kao zverica u jazbini. Sakrivam lice u tanki jastuk i sklupavam se pod jorganom u pozi embriona. Tada sam imao prijatelje... etvoricu vernih prijatelja... nameravao sam da se druim s njima celog ivota... A ta se desilo?

Na ekranu je sve ulo u odluujuu fazu. Zatvorio sam oi. Bilo mi je krivo to sad tako runo spavam... to se sve tako brzo promenilo... eto, od etvorice prijatelja iva su samo dvojica... pri emu je jedan koji je poginuo bio... ali da li vredi sada razmiljati o tome? Trenutak kasnije, ne odgledavi film, zaspao sam.

Najneprijatniji dan u sedmici je subota. U petak jo ivi u proloj nedelji. U nedelju shvata da je vikend zavren i da uskoro ponovo ide na posao... a u subotu nema ta da radi.

Ovog vikenda valjao sam se po krevetu do ruka. ak sam i popuio jednu cigaretu ne ustajui i ne umivajui se. Onda sam ipak ustao, navukao pantalone i krenuo u toalet. U mom stanu na vratima toaleta nema reze. Mnogo puta sam hteo da zarafim na vrata kukicu, ali ena se samo glupirala i pitala: Zato?

To joj je iz detinjstva, koje je provela u Parizu. Roditelji moje ene po ugovoru rade u Francuskoj. U njihovoj evropskoj kui nisu se zakljuavala vrata toaleta i kupatila.

U kuhinji je na stolu leao grozd banana. Mirisale su na uvozni lek ferverks. ena je sedela za stolom i ekala da provri voda u ajniku. Pogledao sam na sat koji mi je landarao na zglobu ruke i ukljuio radio.

64

ena je jo bila u kunoj haljini i nenaminkana. U isto vreme posegnuli smo za kutijom cigareta.

Ve sam uspela da slomim nokat. Nemoj se nervirati. Kupiemo nov. Neko vreme smo sedeli u tiini, a onda je zazvonio telefon.

Telefon koji imamo u stanu je onaj... znate? ...njegova slualica niim nije privrena za aparat. Svaki put dugo traim gde sam je, do avola, ostavio posle prethodnog razgovora. Dobro je bar to nam je stan mali, dvosoban, hodnika praktino nema, slualica se brzo nae.

ena voli da razgovara telefonom. A ja ne volim. Ona bez problema dva i po sata eta kroz stan drei slualicu ramenom, a ja poinjem da ludim ve posle sedam minuta razgovora.

Neprijatan sam prema sagovorniku, besnim... ne mogu dugo da razgovaram. Ne znam zato. Verovatno je u pitanju fiziologija.

S kim ti to? Evo s njom. Pokazala je glavom prema ekranu televizora. Tamo je gradski

gubernator, natakavi narandasti lem, stajao na graevinskoj skeli na Petropavlovskoj tvravi.

S kim s njom? S Ljudom. enom ovog tipa. Tip to je gubernator? Aha. Razmiljao sam. Moja ena je razgovarala preko telefona sa

gubernatorovom enom. Tu misao moja glava nije mogla da svari. Oprosti, draga, ali ja ne razumem. O emu si ti priala sa

enom naeg sadanjeg gubernatora? Zanima te o emu smo razgovarale? Ne. Mene udi sama injenica. Zato ste priale? A zato da ne popriamo? Ona mi je kolska drugarica.

65

Ponovo sam razmislio. Ako je kolska drugarica, onda u redu... mnogo je jasnije. Samo, gubernatorova ena nije liila na kolsku drugaricu moje ene.

Ona ne lii na tvoju kolsku drugaricu. Sluaj, ta hoe od mene? ini ti se da sam dosadan, je li? Da. Jednostavno ne razumem. Ona je odrasla ena. Ti si mlada

devojka. Kako ste mogle da idete u isti razred? Nismo ile u isti razred. Ile smo u istu kolu. A onda mi je

ona ponekad nabacivala posao. Da pie inauguracioni govor gubernatoru? Da prevodim tehniku dokumentaciju. Je li? S kog jezika? Zna li kako su se oni obogatili? Niko ne zna. udno, u celom

gradu niko ne zna kako se obogatila porodica naeg gubernatora. A ja znam!

Je l? Obogatili su se tako to su isuili jednu pritoku Neve. I na tome su se obogatili? A zato ti nikad ranije nisi rekla da

poznaje gubernatorovu enu? Treba da te izvetavam o svim svojim prijateljicama? Ne. O svima ne mora. Ali ovaj momak je na funkciji ve dva

mandata zaredom. Preko sedam godina. A ti nijednom nisi rekla da poznaje njegovu enu.

ena je ustala i otila iz kuhinje u sobu. Kad nema ta da odgovori, ona samo izae, pa ispada da smo se posvaali i da sam za to kriv ja.

Posle jutarnje kafe poeo sam da razmiljam ta bih danas mogao da radim. Kada te ivot plai... kada je nemogue od

66

njegovog pogleda meduze pobei na posao, najoptimalnije reenje jeste da pone da sreuje ono to odavno eli da dovede u red.

S jedne strane, to je vaan posao. S druge svima je jasno da je ovek prosto reio da ubije nekoliko sati za koje se ispostavilo da su suvini u njegovom ivotu.

Nije bilo mnogo varijanti. Mogao sam da sredim pisai sto, a mogao sam i policu s knjigama.

Sto je bio zatrpan papirima i kompakt-diskovima. Ja ih ne sluam na CD plejeru, nego na kompjuteru. Pored kompjutera, na mom stolu nalazi se jedna plastina polica za diskove. Polica za knjige ugurana je naspram radnog stola. Policu je odavno trebalo srediti. Upasti u nju, kao u pobunjeniku koloniju, i dovesti je u red.

Nekad mi se svialo da obavljam revizije u njoj. Da traim knjige za koje sam odavno zaboravio da postoje i da itam po nekoliko stranica iz svake. Da leim na podu, listam knjige, oseam se sreno.

Tada sam imao dvadeset i inilo mi se da odrasliji neu biti. Tad mi novac nije bio vaan i ni za ta ne bih poverovao da u zbog para poeti da radim ono to radim sada.

Danas imam trideset dve i ve je nemogue poverovati da sam nekad bio dvadesetogodinjak. Jednom u moda napuniti i pedeset. Plaim se tog trenutka.

Seo sam u fotelju i poeo da razgledam policu. Na donjoj polici, skoro na stolu, nalaze se najvee, debele

knjige: renici, prirunici, enciklopedije u skupom povezu i atlasi. Na polici iznad je ono to sam nekad voleo ali verovatno nikad vie u

ivotu neu proitati. Ofucana Pria o Tristanu, Izoldi i stranom kralju Marku. Knjiga Hristoljubova Dogaaji koji su prethodili ubistvu imperatora Pavla. Popularna istorija arheologije. Ilustrovani prevod Mahabharate, izdat u ekoj pod nazivom Velika bitka potomaka Bharate. Jungovi komentari na Bardo Todol, odnosno Tibetansku knjigu mrtvih...

67

Iznad njih je poinjala proza. Ove police imaju karijesni osmeh. Vrlo esto knjige odavde odlaze zauvek.

Preko dvadeset romana Filipa Dika. Bilo je dana kad je romana bilo vie... moda ak trideset pet. Njih su objavili razni izdavai, u raznim edicijama i razliitim povezima.

Pored njih isto tako hiroviti Edogava Rampo: etiri zbirke pria. Broirani povezi se raspadaju ao mi je da ih izbacim, a u solidnom povezu ovog momka nikad nisu izdavali.

Na gornjim policama vlada totalni nesklad. arena banda koja se neznano kako dri zajedno: Rejmond Keno, Piter Benli, Radjard Kipling, Amos Tutuola, Erik Sigal, En Rajs, Suvestr i Alen, Vilijam Piter Bleti... Drago mi je to su neke od tih knjiica s autogramima.

Imam jo i policu... posebnu poliicu na kojoj... ak sam priao blie... eh, udo, a ne polica... ali o njoj neto kasnije.

Nemojte misliti da pravim biblioteku. Ja prosto itam knjige, a kad ih se skupi mnogo, biram najskuplje od njih i prodajem ih.

Najbolji otkup knjiga u gradu (a i otkup kradene robe) nalazi se u onoj kui u kojoj je do 1917. godine ivela porodica spahija Alilujevih, iju je kerku poseivao mladi kavkaski kavaljer, bradat kao etka za obuu, Josif, koga su zvali Koba.

Velika prostorija Antikvara ormanima je pregraena na uske odeljke. Ormani imaju staklena vrata. Ako elite da pogledate knjigu, mlada prodavaica e vam kljuiem otvoriti orman i, ne osvrui se, vratiti se natrag. Moete da razgledate. Moete, ako hoete, i neto da ukradete.

Jednom sam u ovoj prodavnici video izdanje koje me je zaprepastilo, staro naizgled ak i preko dvesta godina. Knjigu koja je govorila o ekshumaciji lea haltatskog plemia barona Minhauzena.

U sanduku nosatog laova, pored njegovog raspadnutog tela, ispostavlja se, nalazila se skupa ikona, koja zapravo nije bila ikona, ve ifrovani plan neeg to nisam stigao da proitam, zato to mi

68

je bilo nezgodno da dugo listam tako skupo izdanje, a novac za kupovinu preskupe knjige nisam imao ni onda kao to nemam ni sada, zato to takve knjige ponekad kotaju vie od malog stana u kojem ivim.

A pred prodavnicom se smrzavaju preprodavci. itava gomila mukaraca iji je omiljeni prozaik ovek koji na pivskim etiketama pie Napravljeno od najboljih sorti jema.

Ti momci e vam ponuditi mnogo vie novca nego prodavci u Antikvaru. Ali ako je knjiga koju elite da prodate istinski vredna, onda e vam ti dragi ljudi razbiti glavu metalnom ipkom i uzeti je dabe.

U stvari, ne postoji nita zanimljivije od prodavanja svojih starih knjiga antikvarnicama.

Ustao sam iz fotelje, otiao u kuhinju, popuio jo jednu cigaretu i odluio da danas neu sreivati orman s knjigama.

Uvee smo opet leali ispred televizora. ena je itala. Na programu je bio nauno-popularni film o starinama Lenjingradske oblasti. O izumrlim narodima koji su naseljavali nae krajeve pre dolaska Rusa.

Novinari su pronali zanimljivog ikicu. Radio je kao voza minibusa i jednom je zajedno s kolima i svim putnicima upao u Nevu. Ali ne u samom gradu, ve negde u oblasti, nedaleko od Kolpina.

Recite nam, Semjone Ljvoviu, ta ste videli kad su se kola nala pod vodom?

Semjonu Ljvoviu je podrhtavala adamova jabuica dok je priao kako je pod vodom ugledao kamene statue paganskih bogova, ruine neega to se ne moe opisati, a najvanije mnotvo rasutih zlatnih novia.

Gde se to tano nalazi, Semjone Ljvoviu?

69

Voza je potpuno pocrveneo, igrao se bubuljicama i odgovorio da je bila no, a on je prethodno popio... istina, ne mnogo... zato je i izgubio kontrolu nad vozilom... a iz nevske vode odvezli su ga u bolnicu, tako da ne moe tano da pokae mesto.

Razmiljao sam o tome kako se navodno smatra da je prestino iveti u centru Peterburga. Ja ivim u samom centru i mogu da vam priam o minusima takvog ivota. Na primer, u centru nemate kuda da odete u etnju.

Da je muvate po keju? Da plaate u kafiu tri puta vie nego to to zaista vredi samo zato to je u centru skupo iznajmljivanje prostora?

Od poetka ivota zaradio sam i potroio hiljade evra. Zato? Novac dolazi i odlazi. I odlazi, i odlazi, i odlazi... Nema kud da

se ode. Veeri provodim pred televizorom. Strani turisti plaaju strane pare da se nau u kraju u kojem ja ivim celog ivota. A mene to skoro nita ne kota, ali ja svejedno nikad ne idem u etnju po svom divnom kraju.

Okrenuo sam se ka eni: Zato mi nikada ne etamo? Hoe da ide u etnju? A ti nee? Ovog trenutka? Zato? Moe sutra. Idemo u kafi. Zna li koliko u naem kraju kota odlazak u kafi? Znam. Ali sad imamo novca. A odlazak u Finsku? Namerava li ti da tedi novac za

putovanje? eni se bliio godinji odmor. Ona se ozbiljno spremala za put

u Finsku. Kupila je prirunik. Kopala po internetu, koji skoro da ne ume da koristi, i itala o znamenitostima Helsinkija. Trideset puta je pitala kad nameravam da zaradim novac za putovanje.

Leali smo utei. Onda sam dao eni daljinski, okrenuo se na stomak i zaspao.

70

Te noi nisam sanjao ni jedan jedini san.

71

Glava sedma

THE LOVE

72

Ona je radila u peterburkom metrou. Prodavala je etone na ulazu. A on je radio kao kondukter u trolejbusu. On je bio gluvonem, a ona nije imala desnu nogu. I na celom svetu nije bilo ljubavi vee od njihove.

Ujutru je metroom odlazio u svoju trolejbusku garau. Budio se rano, kad je napolju jo bio mrak. Pio je aj, jeo sendvie i dugo gledao u tamne prozore.

Njegov svet je uvek bio tih i spokojan. Popivi aj, stavljao je olju u sudoperu, i nikad nije uo kako zvecka kaiica ostavljena u njoj.

Odlazio je u predsoblje, unuo i vezivao pertle. Onda bi se uspravio i provlaio ruke kroz rukave na jakni. Napolju je palio prvu jutarnju cigaretu. Do metroa je iao peke.

ak i u rano jutro pred kasom za karte u metrou bio je red. Stao bi na kraj reda, malim koracima se kretao napred, ekao dok doe do niskog altera s reetkama i vadio novanicu iz depa.

Dajui novac kasirki, koju nikad nije video, irio je prste pokazujui da su mu potrebna dva etona. Jedan da stigne na posao. Drugi da se vrati kui.

Nikad nije govorio dva, iako je mogao. Nije mu se svialo kad ljudi obraaju panju na njegov govor: grleni zvuci koji izleu iz usta gluvonemog.

73

ekala je taj trenutak. Jutrom su joj se usne razvlaile u osmeh. Danas e se u njenoj pukarnici ponovo pojaviti novanica i dva dugaka lepa prsta rairena u znaku Victory.

Prodavati etone za ulazak u metro psei je posao. Verovatno e ga jednog dana poveriti automatima, ali zasad to jo nisu uradili. Tokom radnog dana pomera samo jednu ruku: uzeti novac, dati etone i kusur, uzeti novac, dati etone i kusur, uzeti novac, dati etone i kusur...

Ostatak tela je slobodan. Moe da klati nogama, da pravi face i kopa po nosu svim prstima slobodne ruke istovremeno. To je i zamaralo kasirke u metrou. Nisu znale kuda e s tolikom slobodom i nakon to bi odradile nekoliko meseci, beale su poslodavcima koji su im smislili posao i za druge organe.

Nije imala kud da bei. Da klati nogama na radnom mestu nije htela, zato to je imala samo jednu nogu. Njoj je ovaj posao odgovarao.

Njen ivot je proticao u tesnoj prostoriji, gde je sedela na stolici s izlizanim platnenim seditem, licem okrenuta zafarbanom prozoretu. Nedavno se na ulici osvrnula oko sebe i primetila da je u svetu, ispostavilo se, ve jesen, drvee je poutelo i kroz kronju tre crna rebra granja.

Leto je prolo. Ona ga ak nije ni primetila. I jedino ega uspeva da se seti jesu ruke koje joj kroz prozore guraju novanice.

Njegove ruke bile su najlepe od svih. Dvesta pedeset etiri radna dana godinje mogla je da gleda njegove ruke. Sto jedanaest dana vikenda (slobodnih) provodila je kod kue i samo ekala da pone nova radna nedelja.

Namerno je odabrala jutarnju smenu. Od otvaranja metroa do dva po podne. Druge devojke nisu htele da rade u to nenormalno vreme, a ona je dolazila u kasu ranije, slagala ispred sebe etone i sitninu i ekala. Oko sedam ujutro pojavie se njegovi prsti i time e se dan zavriti.

74

U dva po podne stavljala je ispred reetke tablu IZVINITE, ZATVORENO JE i zajedno sa stolicom se pomerala od zida. Pred alterom su psovali oni koji su skoro doli na red ali nisu uspeli da kupe etone. Iza nje su, prislonjene na orman, stajale njene take.

Pre nego to bi izala iz slubenih prostorija stavljala je u ui slualice plejera. Nije elela da slua siktanje iza sebe. teta to nisu izmislili plejer za oi, da bi, dok koraa, gledala film ili spotove i da ne vidi s kakvim je njukama gledaju ljudi oko nje.

Od vrata na kojima je pisalo SLUBENE PROSTORIJE. NE ULAZITI do trolejbuske stanice nije bilo daleko. Ali trebalo je jednom se spustiti stepenicama i dva puta se popeti. Sa takama je to bilo avolski nezgodno.

Zato je posle imala samo tri stanice na rogatoj maini, poslednje stepenice isp