08 zdravstveno vaspitanje 2

of 33 /33

Author: zbulovan

Post on 13-Dec-2014

166 views

Category:

Documents


4 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Zdravstveno vaspitanje 2

TRANSCRIPT

Zdravstveno vaspitaweradna sveska uz uybenik Svet oko nas za drugi razred osnovne {kole

RASTEM Ovako ja izgledam 3 Ovo sam ja 4 Moja porodica 5 Kada ja budem roditeq... 6 Dragi roditeqi 7 MOJE TELO Moje telo 8-9 Moji zubi 10 Zdravi zubi 11 Put hrane 12 MOJE ZDRAVQE Zdrav `ivot 13 U opasnosti sam 14 [ta {kodi zdravqu 15 Upozorewe 16 ^ISTO]A JE POLA ZDRAVQA Li~na higijena 17 Molimo vas skupite otpatke 18 Moj dogovor sa prirodom 19 Igrica 20-21 MOJ KUVAR Moja omiqena hrana 22 Spisak za kupovinu 23 Zdrav doru~ak 24 Va{ predlog za zdrav obrok 25 [email protected] I RASTEM Zamor 26 Mala anketa 27 Ura, ura, fiskultura! 28-29 [kolski raspust 30 Ve`be u klupi 31

VODI^zadatak

crtamo i bojimo

pi{emo

razgovaramo

doma}i zadatak

re{avamo

istra`ujemo

smisli i napi{i

O

RAS

VAKO JA IZGLEDAM

TEM

Nacrtaj sebe ili zalepi svoju fotografiju.

Opi{i sebe kako izgleda{.

3

EM T S RA

OVO SAM JA

Dopuni slede}e re~enice. Otkrij drugima ne{to o sebi, kako bi te boqe upoznali i razumeli.

Moj hobi je Moj omiqeni sport je Kada porastem, `elim da budem Omiqeni predmet u {koli mi je zato {to Potrebna mi je pomo} kada radim doma}i iz zato {to Mogu da pomognem nekome kada se radi doma}i iz zato {to Mislim da je moja dobra osobina Mislim da je moja lo{a osobina

4

M

RAS

OJA PORODICA

TEM

Porodicu ~ine roditeqi, wihova deca i bliski srodnici koji sa wima `ive. Za porodicu je va`no da se svi dobro sla`u i da poma`u jedni drugima.

Pogledaj slike i ispri~aj kako se sla`u ~lanovi ove porodice.

Kada zajedno radimo, br`e obavimo svaki posao.

Kada smo zajedno, dobro se zabavqam.

Zajedno se radujemo svakom uspehu.

Brat me u~i da igram ko{arku.

Napi{i kako ~lanovi tvoje porodice poma`u jedni drugima.

5

EM T S RA

KADA JA BUDEM RODITEQ...Veoma je va`no da ~lanovi porodice brinu jedni o drugima.

Ispri~aj za{to je va`no da roditeqi brinu o svojoj deci. Kako tvoji roditeqi brinu o tebi? Kako ti brine{ o svojim roditeqima?

Zamisli kako }e to izgledati kada ti bude{ roditeq i dopuni navedene re~enice.

... sa svojim detetom }u uvek

... svom detetu nikada ne}u re}i

... svoje dete nikada ne}u grditi zbog

... svoje dete }u uvek pohvaliti kada

Ukoliko ima{ problema u porodici zbog kojih ti je te{ko, mo`e{ da se obrati{ {kolskom psihologu za savet i pomo}.

6

D

RAS

RAGI RODITEQI

TEM

Sigurno smatrate da su neka interesovawa va~eg deteta posebno zanimqiva i va`na. Molim vas da ih ovde opi{ete kako bi smo o wima mogli da razgovaramo na ~asu. Hvala

potpis u~iteqa

potpis roditeqa

Opi{ite sposobnosti, interesovawa i dosada{wa dostignu}a svog deteta nagrade, diplome i sl. Imajte na umu to da }e se ono {to napi{ete ~itati pred svim u~enicima.

7

MO

EL T E J

O

M OJE TELOPuls je broj otkucaja srca u minuti. Uz pomo} u~iteqice poku{aj da izmeri{ svoj puls.

^ovekovo telo je poput slo`ene ma{ine. Ko`a prekriva na{e telo, {titi ga od povreda i u~estvuje u odr`avawu temperature. Ispod ko`e se nalaze mi{i}i. Mi{i}i pokre}u kosti i poma`u nam da hodamo, tr~imo, ska~emo, nosimo teret i pravimo mnoge komplikovane pokrete. Mozak putem nerava kontroli{e kako radi na{e telo.

Objasni kako ~ovek mo`e da razvije svoje mi{i}e.

Krvotok Plu}a su va`na za disawe. Srce je veliki i sna`an mi{i} koji pumpa krv kroz krvotok.

Ispri~aj kako reaguje tvoja ko`a kada ti je hladno. [ta se de{ava kada ti je vru}ina? Unutra{wi organi Ko`a je organ jednog od pet ~ovekovih ~ula ~ula dodira. Napi{i koja ~ula jo{ postoje.

8

MOJKosti su posebno povezane i ~ine skelet.

E TE

LO

Pogledaj sliku i objasni kako ~ovek pravi pokret.

Napi{i {ta je sve va`no da radi{ da bi tvoje telo bilo zdravo.

9

MO

EL T E J

O

MOJI ZUBIStalni zubi sekuti} sekuti} o~wak pretkutwak pretkutwak kutwak kutwak kutwak Kada rastu od 6 do 9 godina od 7 do 10 godina od 9 do 14 godina od 9 do 13 godina od 11 do 14 godina od 6 do 8 godina od 10 do 14 godina od 16 do 30 godina

Mle~ni zubi po~iwu da rastu jo{ kod bebe od nekoliko meseci i poma`u da vilica raste i pravilno se razvija za stalne zube. Oko {este godine zubi po~iwu da se mewaju, ispadaju i na wihovo mesto izrastaju stalni zubi. Odrastao ~ovek ima 32 zuba. Zubna bolest zove se karijes. Ona nastaje kada se od ostataka hrane na povr{ini zuba stvori tanak lepqiv sloj koji nagriza zub. Mle~ni i stalni zubi mogu da se pokvare i zato je potrebno da redovno vodi{ ra~una o wihovoj higijeni i da pose}uje{ zubara.

Zube peri mekanom ~etkicom i de~jom pastom za zube sa fluorom.

10

MOJ

Z

DRAVI ZUBI

E TE

LO

Veoma je va`no da zubi budu zdravi. Oni su nam potrebni da bismo `vakali hranu, pravilno govorili i imali lep osmeh. Zato se potrudi da redovno pere{ zube, pije{ dovoqno mleka i jede{ vi{e sve`eg vo}a i povr}a. Jedi {to mawe slatki{a i grickalica.

Sve`e vo}e i povr}e su zdrava hrana za tvoje zube.

Slatki{i sadr`e {e}er koji {teti zubima i izaziva karijes.

Mleko i mle~ni proizvodi poma`u da tvoji zubi budu zdravi i jaki.

Kru`i} ispred ta~ne re~enice oboj zelenom bojom, a ispred neta~ne crvenom bojom. Mle~ni zubi mogu da se pokvare. Dovoqno je prati zube jednom nedeqno. Kod zubara treba i}i na kontrolu i kada su zubi zdravi. Va`no je da ~etkica za zube bude mekana. Kod zubara se ide samo kada zub zaboli. Odrastao ~ovek ima 32 zuba.

11

MO

L E T JE

O

P UT HRANEKada jedemo, hrana se prera|uje i iz we se izdvajaju hranqivi sastojci. Taj postupak zove se varewe. Varewe zapo~iwe u ustima gde zubi sitne i mequ hranu i ona ide daqe u `eludac. U `elucu se uz pomo} `eluda~nih sokova hrana toliko usitni da postaje te~na. Tada iz `eluca odlazi u creva iz kojih organizam preuzima hranqive sastojke. Delovi hrane koji nisu svareni i iskori{}eni izbacuju se iz organizma. Voda poma`e u varewu hrane i odr`ava temperaturu tela.

Objasni za{to je potrebno piti vi{e vode leti.

Vo}e, povr}e i namirnice koje sadr`e `itarice olak{avaju varewe. Zbog toga je dobro da jede{ supe i ~orbe kao i hleb i peciva od crnog bra{na.

Razmisli i napi{i koje namirnice pripadaju grupi `itarica.

Ozna~i strelicama kuda hrana prolazi kroz ~ovekovo telo.12

ZDRAV @IVOTRazmisli i objasni za{to ono {to je prikazano na slikama nije dobro za zdravqe.

MOJ ZDR E AVQ E

Bole me le|a i ne vidim {ta pi{e.

U sobi je stra{no zagu{qivo.

Pla{im se zubara.

Volim da slu{am glasnu muziku.

Napi{i kako bi posavetovao decu sa slika.13

E MOJ QE AV R D Z

U OPASNOSTI SAMPostoje razli~ite slu`be koje pru`aju pomo} qudima koji su povre|eni, bolesni ili su u nekoj opasnosti. To su policija, vatrogasna slu`ba i hitna pomo}. Kada nam je potrebna pomo}, treba ih pozvati, a ovo su brojevi telefona tih slu`bi. Policija Vatrogasci Hitna pomo}

92

93Moj drug je popio mamine lekove.

94Pored {kole stalno sre}em nepoznatog ~oveka koji mi se obra}a.

Pogledaj slike i ispri~aj da li se i tebi dogodilo ne{to sli~no. U kvadrati}e ispod slike upi{i broj telefona slu`be koju bi pozvao u toj situaciji. Vra}am se iz {kole i vidim da iz susedne ku}e izbija dim.

Kada se obra}a{ za pomo}, va`no je: da ka`e{ svoje ime; da navede{ adresu sa koje zove{ i ukratko objasni{ {ta se doga|a; da ne prekine{ vezu dok ti ne ka`u da pomo} sti`e.14

[ TA [KODI ZDRAVQUNikotin iz cigareta i alkoholna pi}a {tetno uti~u na zdravqe ~oveka. Kada pu{a~ udahne duvanski dim, nikotin ulazi u telo kroz i

MOJ ZDR E AVQ E

putuje kroz grlo do

.

Kada pu{a~ izdahne, iz plu}a iza|e deo duvanskog dima, a preostali deo ulazi u krvotok i putuje do srca.

pumpa krv u koju je u{ao nikotin sve do

. Zbog nikotina u krvi

po~iwe ubrzano da

kuca, a

je te{ko da pravilno di{u. Kad se

navike na nikotin, stvara se zavisnost, pa je

pu{a~ima te{ko da se odviknu od

.

koja sadr`e alkohol {tetna su po zdraqe. ^estim uzimawem pi}a mozak se navikne na alkohol

i stvara se zavisnost. Alkohol deluje veoma {tetno na de~ji

.

Ispri~aj kako se ose}a{ kada sedi{ u zadimqenoj prostoriji. Da li je neko u tvojoj porodici pu{a~? Kako bi mu objasnio za{to je duvan {tetan po zdravqe.15

E MOJ QE AV R D Z

UPOZOREWESmisli i napi{i re~enice kojima }e{ upozoriti da su ovi proizvodi {tetni za zdravqe ~oveka.

CIGARETE

ALKOHOL

16

LI^NA HIGIJENAU~ini}emo mnogo za svoje zdravqe ako na pravi na~in budemo vodili ra~una o li~noj higijeni. Pro~itaj slede}e re~enice o li~noj higijeni i dopuni ih re~ima koje nedostaju. Slike ispod re~enica mogu ti pomo}i u nala`ewu pravih re{ewa. treba prati toplom vodom i sapunom. Ne treba grickati Posle kupawa treba obu}i ~ist Osmeh je lep ako su zato {to ispod wih mo`e da se skupi prqav{tina. i ~istu zdravi i ~isti. se peru ki{a pada i trava raste . Za lep i uredan izgled je va`no da Prqavu ode}u treba odlo`iti u bude ~ista i o~e{qana. za ve{. i pastom; pokretima .

^IS T JE P O]A ZDR OLA AVQ A

17

A ] O T ^IS OLA JE P AVQA ZDR

MOLIMO VAS, SKUPITE OTPATKE!

^ist vazduh, ~ista voda i nezaga|ena priroda neophodni su za zdrav `ivot. zato je va`no da svako od nas na neki na~in u~estvuje u za{titi prirode. Plasti~ne boce i drugi otpad od plastike sporo se razla`e i zbog toga veoma dugo zaga|uje zamqi{te i vodu. Ovakve otpatke uvek treba bacati u kantu.

18

Koje vrste otpadaka su izletnici ostavili za sobom? Ispri~aj koji otpaci sa slike mogu brzo da se raspadnu. Ko je sve ugro`en na ovoj slici?

OJ DOGOVOR M SA PRIRODOMSmisli i napi{i na koji na~in ti mo`e{ da doprinese{ o~uvawu prirode.

^IS T JE P O]A ZDR OLA AVQ A

OBE]AVAM

potpis u~enika

19

]A O T ^IS OLA JE P AVQA ZDR

P OPNI SE UZ [ARGAREPUPoqe 1 Ne preska~e{ doru~ak. Bravo! Popni se uz {argarepu na poqe 40 Poqe 14 Provodi{ dovoqno vremena napoqu. Popni se uz {argarepu na poqe 36 Poqe 38 Redovno pere{ zube i ima{ lep osmeh. Popni se uz {argarepu na poqe 56 Poqe 52 \ubre uvek baca{ u kantu. Popni se uz {argarepu na poqe 68 Poqe 31 Otpad baca{ gde stigne{. I ti si deo prirode nemoj da je uni{tava{! Si|i niz lu{u na poqe 13 Poqe 42 Voli{ da jede{ samo picu. Boqe odaberi neko povr}e ili ribu. Si|i niz lu{u na poqe 24

Poqe 71 Ne vodi{ ra~una o higijeni! Jo{ ne zna{ za opasnu bolest prqavih ruku? Si|i niz lu{u na poqe 47

Poqe 78 ^okoladice nisu zdrava hrana boqe odaberi pitu sa vi{wama. Si|i niz lu{u na poqe 60

Poqe 65 Povr}e i vo}e rado jede{. Popni se uz {argarepu na poqe 99

Poqe 91 Ne pere{ zube ni pred spavawe! Ni{ta od lepog osmeha. Si|i niz lu{u na poqe 87

20

Za igru su potrebni: kockica, pioni i dva igra~a. Svaki igra~ kre}e se napred za onoliko poqa koliko je dobio kada je bacio kockicu. Odre|ena poqa vode igra~a napred, a druga ga vra}aju nazad.

21

MOJ R A KUV

M OJA OMIQENA HRANA

Da bismo bili zdravi i pravilno se razvijali u toku dana treba da imamo pet obroka: doru~ak, ru~ak, ve~eru i dve u`ine. Hrana treba da bude raznovrsna: meso, riba i jaja daju mi{i}ima snagu, mleko poma`e da kosti rastu i budu jake, `itarice i hleb su izvor energije i olak{avaju varewe, a vo}e i povr}e imaju puno vitamina.

Pogledaj sliku i ispri~aj koju hranu najvi{e voli{ da jede{. Sa strane upi{i kojoj grupi hrane pripadaju ove namirnice.

Ovo su namirnice iz grupe:

4

5

1 2 3

2

3 4 5

1

22

S PISAK ZA KUPOVINUMaja je krenula u prodavnicu i napravila spisak namirnica koje `eli da kupi. Ozna~i znakom plus (+) namirnice sa spiska za koje misli{ da spadaju u zdravu hranu. Hranu za koju misli{ da nije zdrava zameni namirnicom koju smatra{ boqim izborom.

MOJ KUV AR

zdrava hrana

boqi izbor

integralna kifla gazirani sok jabuka zelena salata paradajz ~ips spana} pomfrit ~okolada `itarice jogurt

23

JNA OA M R ISHUVAR K[ta nam je sve potrebno:

ZDRAV DORU^AKMle~ni namaz sa {argarepom i bademom1) 2)

1 integralna kifla 1 mawa kri{ka sve`eg kravqeg sira 1 {argarepa 1 list zelene salate nekoliko mlevenih badema (mo`e{ da ih zameni{ i mlevenim kikirikijem) 2 ka{ike pavlake

Pravqewe namaza: 1. Kri{ku kravqeg sira ocedite i izgwe~ite viqu{kom. 2. Dodajte 2 ka{ike pavlake i mlevene bademe, pa sve to izme{ajte. Neka ti neko stariji pomogne da o~isti{ i izrenda{ {argarepu. Neka ti neko stariji ise~e kiflu uzdu`no. 3. Prema`ite kiflu napravqenim namazom. 4. Preko stavite list zelene salate. 5. Narendajte {argarepu. 6. Sendvi~ poslu`ite uz sve`e ce|eni vo}ni sok.

3)

4)

5)

6)

Vodi ra~una o tome da namirnice budu sve`e. Pre pripremawa hrane obavezno operi ruke. Ako ima{ dugu kosu, pove`i je u rep.24

PREDLOG ZA VA[ ZDRAV OBROKDragi roditeqi, Va{e dete ukqu~eno je u {kolsku akciju Nedeqa zdrave hrane. @eleli bismo da deca shvate da je pravilna ishrana va`na za zdrav `ivot. Potrebna nam je i va{a pomo} i saradwa u ovoj akciji. Zato vas molim da nam se pridru`ite tako {to }ete predlo`iti jedan jednostavan recept za zdravu u`inu ili doru~ak. Hvala potpis u~iteqa

MOJ KUV AR

potpis roditeqa25

AM B @ VE STEM I RA

Z AMOR

Ako dugo tr~imo, hodamo ili igramo fudbal, na{e telo se zamara i mo`emo da osetimo bol u mi{i}ima.Kada dugo ~itamo, u~imo ili radimo za kompjuterom, tako|e mo`emo da osetimo umor. Na{e telo nas na taj na~in upozorava da napravimo pauzu i da se odmorimo.

Ispri~aj kako se ose}a{ kada si umoran. [ta obi~no radi{ kada se puno umori{? Kako se najboqe odmara{?

Mnogo napre`e{ svoje mi{i}e.

Poku{ava{ da re{i{ neki te`ak zadatak.

Dugo u~i{ bez pauze.

^ita{ pod slabim svetlom.

Deci je potrebno vi{e sna nego odraslim osobama. Spavaj najmawe osam sati dnevno.26

M ALA ANKETASprovedi anketu u odeqewu: Pitaj svoje drugove na koji na~in se odmaraju. Neka svako izabere jedan od ponu|enih odgovora. Pored wihovih imena upi{i slovo koje stoji pored izabranog odgovora.

[email protected] I RA BAM STE M

Rezultati ankete: a. spavam................................. b. radim ve`be ....................... v. ~itam .................................. g. igram se napoqu................. d. igram igricu na ra~unaru.. odgovora odgovora odgovora odgovora odgovora Na osnovu ankete zakqu~ujem da se najvi{e mojih drugova i drugarica (ukupno ) . ) .27

odmara se tako {to Najmawe mojih drugara (ukupno odmara se tako {to

AM B @ VE STEM I RA

U RA, URA, FISKULTURA!Da bismo bili zdravi va`no je da ve`bamo, bavimo se nekim sportom i provodimo {to vi{e vremena u prirodi na sve`em vazduhu. Kada ve`bamo, ja~amo svoje telo, razvijamo mi{i}e i ose}amo se boqe.

28

Ispri~aj {ta najvi{e voli{ da radi{ na ~asu fizi~kog. Koje ve`be ne voli{ da radi{? U kom sportu bi `eleo da bude{ boqi? Ispri~aj {ta bi voleo jo{ da nau~i{ na ~asovima fizi~kog.

Pre nego {to po~ne{ da ve`ba{: zagrej mi{i}e, ve`baj u provetrenoj prostoriji u odgovaraju}oj opremi, nemoj da jede{ uo~i ve`bawa i uvek ve`baj uz prisustvo instruktora.

[email protected] I RA BAM STE M

29

AM B @ VE STEM I RA

[ KOLSKI RASPUSTRaspust je vreme predvi|eno za odmor i rekreaciju. Iskoristimo ga tako {to }emo provesti {to vi{e vremena u prirodi na ~istom vazduhu.

Upi{i u prazan kvadrati} znak plus (+) za ono {to radi{ tokom zimskog ili letweg raspusta. Na zimskom raspustu:

u~im da skijam Na letwem raspustu:

sankam se

idem na klizawe

~itam lektiru

u~im da plivam

planinarim

idem na selo

vozim bicikl

Napi{i {ta jo{ voli{ da radi{ kada si u prirodi. Zimski raspust volim zbog Letwi raspust volim zbog30

[email protected] U KLUPI

[email protected] I RA BAM STE M

1. Sedite uspravno. Onaj koji sedi sa desne strane u klupi neka stavi dlanove na sto, a drugi ispod stola, tako da dlanovi budu okrenuti prema gore. Na znak trenera, onaj koji sedi sa leve strane neka poku{a da podigne klupu, a desni neka mu pru`a otpor, tako {to pritiska klupu nadole. Zamenite uloge. Ovom ve`bom ja~amo mi{i}e ruku i ramena.

2. Lezite gorwim delom na klupu i ispru`ite ruke ispred sebe. Glavu naslonite na klupu. Ovom ve`bom opu{tamo mi{i}e le|a, ramena, ruku i vrata (stavite ~istu papirnu maramicu na klupu!).

3. Stavite ruke na le|a i naslonite glavu na klupu. Polako pomerajte glavu u levu i desnu stranu. Ovom ve`bom opu{tamo mi{i}e vrata.* Preuzeto iz kwige Vedrane Kurjan Manestar, [email protected] ZAJEDNO, priru~nik za fizi~ku kulturu, Kreativni centar 2005.

4. Sedite i naslonite se. Prepletite prste i stavite {ake u krilo. Podignite ruke iznad gleve, zatim ih stavite iza potiqka i ponovo podignite iznad glave, ovog puta dlanova okrenutih prema gore (kao na slici). Spustite ruke u krilo. Ponovite ve`bu 6 do 8 puta. Ovom ve`bom ja~amo mi{i}e ramena i ruku.31

ZDRAVSTVENO VASPITAWEza drugi razred osnovne {koleprvo izdawe autori Jelena Ili} An|elka Ru`i} Leonid Pilipovi} Prof. dr Gorica Sbutega Milo{evi}, Medicinski fakultet u Beogradu Vesna Joci}, profesor fizi~ke kulture, O[ Mladost na Novom Beogradu Mr Aleksandra Markovi} Jelena Reqi} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Slavica Markovi} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum

ilustrovao recenzenti

lektor likovni urednik izdava~

urednik za izdava~a {tampa