07 Polozaj Madara u Vojvodini Na Kraju Drugog Svetskog Rata i Njegovi Uzroci

Download 07 Polozaj Madara u Vojvodini Na Kraju Drugog Svetskog Rata i Njegovi Uzroci

Post on 08-Nov-2015

10 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Istorija Maara u Vojvodini u XX veku

TRANSCRIPT

<ul><li><p>ZORAN JANJETOVI </p><p>POLOAJ MAARA U VOJVODINI NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA I NJEGOVI UZROCI </p><p>Drugi svetski rat je doneo stradanja i narodima inae uglavnom mirne teritorije dananje Autonomne pokrajine Vojvodine. Ono stoje bilo karakteristino za ovaj prostor bilo je nejednako stradanje pripadnika pojedinih naroda tokom rata i nakon zavretka ratnih dejstava na teritoriji Pokrajine, kao i posle formalnog okonanja Drugog svetskog rata u Evropi i Jugoslaviji. Tako su Jevreji i Srbi najvie stradali izmeu aprila 1941. i oktobra 1944, dok je sa Nemcima i Maarima bio obrnut sluaj: oni su najvei broj rtava imali ba u periodu od oktobra 1944, odnosno od dolaska Crvene armije i uspostavljanja vlasti jugoslovenskih komunista. U naem izlaganju pozaba-viemo se sudbinom vojvoanskih Maara, koji su u roku od nekoliko godina preli put od diskriminisane nacionalne manjine u Kraljevini Jugoslaviji, do dela dravotvornog naroda (u Bakoj za vreme maarske vlasti), odnosno povlaene manjine (u Banatu tokom nemake okupacije), do progonjene nacionalne manjine iji opstanak je u jednom trenutku visio o koncu ponovo uz regionalne razlike u Bakoj i Banatu do manjine koju se, ak i protiv volje veine njenih pripadnika, htelo integrisati u novous-postavljeni drutveni sistem i dravni okvir. U sreditu naeg interesovanja e biti poloaj Maara u Vojvodini od oktobra 1944. do prvih posleratnih godina. Njega emo pokuati da objasnimo dogaajima, pojavama i procesima iz perioda koji su prethodili ovom razdoblju. </p><p>Sudbina Maara u Vojvodini na kraju Drugog svetskog rata se moe posmatrati u nekoliko ravni. Prva bi bila ravan nacionalnih odnosa Maara i Srba, sagledana u dugoronijoj istorijskoj perspektivi. Ona se tie razvoja nacionalne svesti, a potom i nacionalizma (u negativnom znaenju) kod oba naroda. Iako istorija meusobnih odnosa see u Srednji vek, ona je tek u poslednjih dvestotinjak godina dobila prvenstveno nacionalni predznak, uinivi da se i raniji odnosi - koji su bili prevashodno meudravni, meukonfesionalni i klasni, ponu tumaiti u nacionalnom kljuu.1 Borei se za samostalnost unutar Habzburke Monarhije, maarska elita se pozivala na isto-rijska prava ugarskog plemstva. U eri nacionalizma, ugarsko plemstvo (koje je tradicionalno sainjavalo ugarsku naciju") je preutno poelo da se razume kao maarska etnika nacija, u koju je trebalo utopiti sve druge etnike grupe koje su ivele u Ugarskoj. Istovremeno, iroka masa maarskog naroda je trebalo da ostane politiki i socijalno obespravljena. Tokom XIX veka zbog svog liberalnog" oreola i mogunosti socijalnog uspona, ovaj koncept je uspeo da pridobije mnoge pripadnike manjinskih </p><p>1 Jo uvek upotrebljive preglede v. kod: D U A N J. POPOVI: Srbi u Vojvodini, IIII. Novi Sad, 1990.; IOVAN R A D O N I T C H : Histoire des Serbes de Hongrie, Paris, Barcelona, Dublin, 1918.; F . A L M A : Srbi i Maari, III. Beograd s. a. </p></li><li><p>naroda, ne menjajui svoju socijalnu sutinu: uprkos relativno znaajnom stepenu industrijalizacije, do Drugog svetskog rata Maarska je zadrala svoju arhainu socijalnu strukturu. Ugarska nacija je sve vie postajala etnikom maarskom nacijom, ali elita, koja se obnavljala brojnim asimilantima i karijeristima, odbijala da se u drutvenom pogledu poistoveti sa maarskim masama. Uprkos svim manama, ovakvom ostvarenju koncepta nacije nemogue je odrei inkluzivnost. </p><p>Sa druge strane, Srbi su na prostoru dananje Vojvodine bili prisutni od Srednjeg veka, ali svoju dravu su stvorili izvan tog prostora. To je bio oiti hendikep, koji carske privilegije nisu mogle da ponite u stalekoj ugarskoj dravi. Stalekim suprotnostima pridruile su se i verske, a u eri nacionalizma sve je to poelo da se tumai nacionalnim razlikama. Svoju nacionalnu dravu Srbi su u Srbiji, na Kosovu i ak u Makedoniji, gradili s pozivom na istorijska prava"; nasuprot tome, u oblastima koje nikad nisu bile deo srednjevekovne srpske drave (Bosna i Hercegovina, Vojna granica, juna Ugarska) pozivali su se na moderno, etniko pravo, sukobljavajui se sa narodima koji su na iste teritorije takoe polagali etniko ili istorijsko pravo. Jugoslo-venska drava 1918. je nastala kao kombinacija ova dva principa: istorijskog i etnikog, a u krajnjoj liniji kao posledica ratne pobede i potrebe Francuske da stvori svoj sistem klijentskih drava u istonoj Evropi. </p><p>Za trenutak se inilo da je moderniji" nacionalizam, zasnovan pre svega na etninosti, odneo pobedu i osvojio teritoriju nekadanje june Ugarske. Taj utisak, je meutim, varao: srpske voe su bile svesne da je Vojvodina preteno ne-slovenska i ne-srpska, te da e pripadnike manjina biti teko pridobiti za novu dravu.2 To je posebno vailo za Maare, ija inteligencija je potpuno ostala u tradicijama dravnosti Sv. Stefana. Nasilno i esto cepidlako nametanje slubene upotrebe srpskog jezika kao jedinog dozvoljenog u komunikaciji sa vlastima, uklanjanje i najmanjih tragova prethodne vlasti, preterana redukcija pre rata zaista predimenzioniranog maarskog kolstva, uz istovremeno zanemarivanje maarske sirotinje prilikom agrarne reforme, uskraivanje proporcionalnog politikog uticaja i niz sitnih diskriminatorskih postupaka nisu mogli da pridobiju pripadnike novonastale nacionalne manjine za novu dravu.3 Srpski vlastodrci su pokazali da nisu nauili nita od svojih maarskih prethodnika. Njihova politika je umesto do konsolidacije stanja i meunacionalnog pomirenja vodila nezadovoljstvu i novom zaotravanju. Istovremeno, ovakvo stanje je olakavalo irenje uticaja kako slubene revizionistike politike Budimpete tokom dobrog dela meuratnog razdoblja, tako i brojnih nacionalistikih organizacija iz Maarske. </p><p>Zbog svega ovoga nije udo to se velika veina vojvoanskih Maara stavila na stranu Maarske kada je ona 10. aprila 1941. napala Kraljevinu Jugoslaviju, koja se nalazila u rasulu.4 Bilo je za oekivati da e se vode maarske manjine (od kojih su mnoge teko skrivale svoj iredentizam tokom meuratnog razdoblja) staviti u slubu </p><p>2 Arhiv Jugoslavije (dalje: AJ), F . 398. f. 1.; D A K A POPOVI: Banat, Baka i Baranja. Savremeni nacionalni, politiki i drutveni profil. Novi Sad, 1935. str. 33-37.; P E T A R P E K I : Povijest osloboenja Vojvodine, Subotica, 1939. str. 29. </p><p>3 O Maarima u Vojvodini izmeu dva svetska rata v.: ANDOR M E S A R O : Poloaj Maara u Vojvodini 1918-1929. Novi Sad, 1981.; I S T I : Maari u Vojvodini 1929-1941. Novi Sad, 1989.; E N I K SAJTI: Hungarians inthe Vojvodina 1918-1947. Boulder/Colorado, 2003. </p><p>4 A L E K S A N D A R K A S A : Maari u Vojvodini 1941-1946. Novi Sad, 1996. str. 25-37. </p></li><li><p>maarskih vlasti u Bakoj, odnosno nemakih u Banatu. Za maarske mase, posebno u Bakoj i Baranji, inilo se da je kucnuo as osloboenja.5 to se Maara u Banatu tie, oni su se trenutno morali zadovoljiti poloajem formalno dobro tretirane nacionalne manjine koja je mogla da gaji nade u pripajanje zemlji matici u doglednoj budunosti. Iako je poloaj maarske narodne grupe" u Banatu bio jai na papiru nego u stvarnosti, on je ipak znaio poboljanje u odnosu na meuratno razdoblje.6 Loiji je bio poloaj Maara u Sremu, koji su uivali vrlo ograniena kulturna prava (bez kolstva na maternjem jeziku) i takoe se nadali pripajanju Maarskoj.7 Maarska vlada je pak sa svoje strane podrala isljenje samo izvesnog broja ratnim dejstvima ugorenih Maara iz Bosne u Baku, ali ne i iz Srema za koji se nadala da e jednom pripasti Maarskoj.8 </p><p>Uee vojvoanskih Maara u okupatorskom upravnom aparatu, a posebno saradnja nekih od njih u sluajevima progona Srba (posebno u junoj Bakoj 1942. za vreme tzv. Racije")9, doveli su meunacionalne odnose do usijanja. Ovo e biti jedan od glavnih faktora koji e uticati na sudbinu maarske manjine u oktobru 1944, kao i u mesecima i godinama koje su usledile. Strah od osvete srpskog stanovnitva je verovatno bio snaan faktor koji je vezivao maarske mase za maarski reim u Bakoj i nemaki u Banatu: strah za linu i nacionalnu egzistenciju je oito prevagnuo nad mutnim nadama u poboljanje socijalnog poloaja koje su nudili komunisti. Tako se dogaaji iz jeseni 1944. mogu tumaiti kao jo jedna runda u sudaru dva nacionalizma u posle nekoliko godina ponovo izmenjenim okolnostima. </p><p>Druga ravan u kojoj treba posmatrati sudbinu vojvoanskih Maara na kraju Drugog svetskog rata su ideologija i politika Komunistike partije Jugoslavije koja je na kraju rata preuzela vlast u zemlji. Ni jedna ni druga nije bila jednodimenzionalna ni konstantna. Do sredine tridesetih godina KPJ je, po instrukcijama iz Moskve, radila na razbijanju Jugoslavije kao buroaske tvorevine". Pri tom je nezadovoljstvo razliitih naroda i nacionalnih manjina trebalo da poslui kao zgodno orue za ruenje buroaske drave. Meutim, kada je Moskva prela na pozicije otpora faizmu i odustala od razbijanja Jugoslavije, njena jugoslovenska ispostava je sledila novu liniju, ne odriui se zalaganja za prava nacionalnih manjina.10 Ovo je bilo u skladu sa internacionalizmom za koji su se zalagali Kominterna i rukovodstvo vienacionalnog Sovjetskog Saveza, ali i u skladu sa interesima same KPJ. </p><p>Sa parolama o ravnopravnosti naroda KPJ je ula i u rat. Pokazalo se da je, silom prilika, KPJ ona opredeljenja koja su dobrim delom bila taktike prirode morala da pretvori u strateka: budui da su sve antikomunistike snage delovale pod nacionalnim znamenjima, brojano mala Komunistika partija je mogla da ih nadjaa samo </p><p>5 K A S A , n. d., 3 7 - 1 1 3 . 6 SNDOR V E G H : Le systeme du puvoir d'occupation dans le Banat Yougoslave 1941-1944 , u: Les </p><p>systemes d'occupation en Yougoslavie 1941-1945 . Belgrd, 1963.; E K K E H A R D V L K L : Der Westbnat 1941-1944 . Die deutsche, die ungarische und andere Volksgruppen. Mnchen, 1999. passim. </p><p>7 V L K L , n. d., 7 6 - 7 8 . , 100-123 . ; Kasa, n. d., 115 -123 . 8 K A S A , n. d., 125-128 . 9 ZVONIMIR G O L U B O V A : Racija u junoj Bakoj 1942. godine, Novi Sad, 1992. </p><p>1 0 JANKO P L E T E R S K I : Nacije, Jugoslavija, revolucija. Beograd, 1985. str. 2 4 4 - 3 7 4 . ; B R A N K O P E T R A -NOVI: Istorija Jugoslavije, I , Kraljevina Jugoslavija 1918-1941 . Beograd [1988 . ] , str. 2 1 4 - 2 5 4 . ; Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd, 1985. str. 9 8 - 1 0 2 . , 129-175 . </p></li><li><p>okupljanjem pristalica iz redova svih naroda i nacionalnih manjina. Ako se pogledaju partijski proglasi tokom celog rata na tlu Jugoslavije, vidi se da su oni upueni svim potenim" pripadnicima raznih narodnosti. Odziv pripadnika pojedinih naroda je, meutim, bio razliit i zavisio je od konkretnih prilika u kojima su se pripadnici dotine narodnosti nali. to se Maara tie, deo predratnih komunista u Bakoj se pasivizirao, a deo je pao kao rtva mera vlasti ve 1941.11 Do ukljuivanja u NOP u veem broju je prvo dolo u Slavoniji, gde su za to postojali bolji uslovi.12 U samoj Vojvodini nije dolo do ukljuivanja masa ni maarskih, ni nemakih, ni slovenskih u NOP u meri u kojoj su to komunistike vode elele. Kao to smo videli, u sluaju Maara postojali su jasni, istorijski razlozi koji su ih, uz dodatno dejstvo propagande, u velikoj veini svrstali na stranu Maarske i njene saveznice, Nemake. </p><p>Komunistika partija Jugoslavije se na unutranjepolitikom i spoljnopolitikom planu trudila da proiri bazu svog uticaja. Na inostranom planu to je bilo taktiziranje sa predstavnicima saveznikih vlada i jugoslovenske kraljevske vlade u Londonu, kao i nekompromitovanim graanskim politiarima u zemlji. Ovo drugo je sluilo i proirenju osnove NOP u zemlji. Istu funkciju je imalo i proklamovanje nacionalne ravnopravnosti koja se ticala i nacionalnih manjina na drugom zasedanju AVNOJ-a 1943. godine.13 </p><p>Postavlja se pitanje, koliko je proklamovana ravnopravnost ozbiljno uzimana? Posmatrajui stvari u retrospektivi, izgleda da u velikom delu jeste pogotovo kada se ticala prava jugoslovenskih naroda. Tako su Makedonci i Crnogorci priznati kao zasebne nacionalnosti, a i bosanskohercegovakim muslimanima je ostavljena mogunost slobodnog optiranja za srpsku, hrvatsku ili nijednu naciju.14 Svoju nedoslednost u reavanju nacionalnog pitanja na naelima ravnopravnosti jugoslovenski komunisti su ubrzo posle drugog zasedanja AVNOJ-a pokazali u sluaju folksdojera: ve krajem 1943. ili poetkom 1944. doneta je odluka da se oni proteraju iz zemlje posle rata.15 Naalost, nisu nam poznati detalji procesa odluivanja, odnosno koji faktori su odluujue uticali na politiku prema Nemcima slovenaki intelektualci, srpski nacionalisti, Moa Pijade (kako tvrde neki nemaki izvori), itd. </p><p>Tokom rata Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu je pozivao pripadnike svih narodnosti u borbu protiv okupatora, upozoravajui da e posle rata prava uivati samo oni narodi koji su se toj borbi pridruili. Istovremeno, pretilo se odmazdom svima koji su okrvavili ruke slovenskom krvlju1 6 to se moglo razumeti samo kao pretnja nelojalnim" nacionalnim manjinama. injenica je da se u rukovodstvu partizanskog pokreta ve sredinom 1944. razmiljalo o uvoenju Vojne uprave u Vojvodini radi ure-</p><p>1 1 KASA, n. d., 68., 72-73. 1 2 K A S A , n. d., 184-185. 1 3 B R A N K O P E T R A N O V I : Istorija Jugoslavije 1918-1988. II. Narodnooslobodilaki rat i revolucija </p><p>1941-1945. Beograd, 1988. str. 284. 1 4 S R E K O M. DAJA: Die politische Realitat des Jugoslawismus (1918-1991). Mit besonderer </p><p>Bercksichtigung Bosnien-Herzegowinas. Mnchen, 2002. str. 75-132, 210-261. 1 5 Boo R E P E : Nemci na Slovenskem po drugi svetovni vojni, u: Duan Neak (ur.), Nemci na </p><p>Slovenskem 1941-1955. Ljubljana, 1998. str. 147. 1 6 Slobodna Vojvodina, 10. IV 1944; Isto, 5.VI 1944; Isto, 12. VIII 1944; L j . Vasili, PK KPJ za </p><p>Vojvodinu 1941-1945. godine, Novi Sad, 1971, str. 122., 240-244., 335-336.; J . POPOV: Glavni narodnooslobodilaki odbor (GNOO) Vojvodine 1943-1945. godine, Novi Sad, Sremski Karlovci, 1977. str. 6. </p></li><li><p>ivanja zaotrenih nacionalnih odnosa i angaovanja ekonomskih potencijala Pokrajine radi nastavka rata,17 svedoi da komunistiko rukovodstvo nije imalo iluzija o mogunosti pridobijanja manjinskog stanovnitva, odnosno da se ono, uprkos internacionalistikim deklaracijama, spremalo da bazu svoje vlasti gradi samo na podrci slovenskog stanovnitva.18 </p><p>To se jasno videlo u praksi posle povlaenja nemakih i maarskih trupa i administracije iz Banata i Bake u oktobru 1944. Od prvih dana nove vlasti, nemako i maarsko stanovnitvo je bilo izloeno masovnim ubistvima, zlostavljanjima, hapenjima, silovanjima i pljaki. Iako je teror bio usmeren protiv svih stvarnih i tobonjih neprijatelja partizana, u datim okolnostima on je imao i jasnu antimanjinsku notu: to se vidi iz broja lica koje je ubila OZN-a. Od 9668 ubijenih, 6763 su bili folksdojeri, a 1776 Maari, dok su 1129 bili pripadnici ostalih nacionalnosti.19 Ve na osnovu broja stra-dalih vidi se svojevrsna hijerarhija krivaca" u oima novih vlasti, koja e uskoro biti formulisana i recima. </p><p>U svetlu dosta jasne hijrarhije krivaca" postavlja se pitanje da li je prvi talas odmazde bio unapred isplaniran, kako tvrede neki autori,20 ili je bila re o spontanoj osveti, u ta veruju drugi.21 Ne bismo se usudili da damo kategorian odgovor, iako smo na osnovu podataka koje je sakupio A. Kas...</p></li></ul>