PERFORMANSE SKLADITA U logistikim sistemima mnogo faktora utie na potrebu njihovog stalnog unapreenja (preprojektovanja) i razvoja. Na narednoj slici je dat pregled ovih uticaja koji su praktino stalno prisutni.

Neophodnost unapreenja i razvoja efikasnosti logistikih sistema

Pritisak na razvoj vizija lanca snabdevanja i kooperacije

Unapreenje informacionih i komunikacionih tehnologija

Promene uesnika i uloge u kanalima distribucije

LOGISTIKI SISTEM

Promene u rukovanju materijalima i tehnologijama transporta

Promene regulative

Pritisak za unapreenje finansijskih performansi i smanjenje zaliha

irenje asortimana

Krai ivotni vek proizvoda

Pritisak konkurencije

Poveanje nivoa zahteva klijenata za uslugama

Uproeno posmatrano, skladitenje se u sredinama nevezanim za nau struku i neinformisanim o njoj, smatra po pravilu kao jednostavan proces.

Meutim, skladite je najee poslednja karika do klijenta, a ono samo mora da funkcionie izmeu zahteva koje nameu standardi nivoa usluge, sa jedne i trokova, sa druge strane. Greke koje se ovde naprave u sutini generiu razliku izmeu uspenog i neuspenog poslovanja.

Sve to namee neophodnost definisanja skup(ov)a relevantnih izmeritelja koji e ukazati na nivo performansi odgovarajueg logistikog, u ovom sluaju skladinog (pod)sistema. Logistiki izmeritelji nisu vie samo neto to je lepo da se ima. To je esencijalni element potreban za odravanje ili unapreenje nivoa trine konkurentnosti svake kompanije. Merenje razvija (gradi) poverenje i omoguava kompanijama sa jednog kraja do drugog kraja lanca snabdevanja da rade kolaborativno i produktivno, usmereno ka ostvarivanju meusobno korisnih ciljeva. Keeping ScoreKeebler, Manridt, 1999

Za ocenjivanje kvaliteta funkcionisanja skladinog sistema i procesa u njemu, potrebno je definisati skup pokazatelja koji ih na adekvatan nain opisuju. Kako je ve navedeno, oni mogu biti fokusirani na servis stepen (nivo usluge korisnika), trokove, ali i na fleksibilnost, tanost u radu, bezbednost (ljudi, opreme, robe i okruenja)i dr. Ne ulazei u ceo spektar ovakvih analiza, a imajui u vidu osnovnu strukturu skladinog sistema i procesa u njima, pokazatelji mogu da se grupiu u okviru sledeih osnovnih podsistema:

prijema (ulaza), uvanja roba, eventualne prerade i predaje (izlaza)U okviru svakog od ovih podsistema, zavisno od uloge skladita, vrste robe, primenjene koncepcije, moe se sresti veliki dijapazon tehnolokih reenja koja imaju neke povoljnosti i/ili nedostatke. U tom kontekstu, pokazatelji mogu biti vezani za tehnoloke izmeritelje, za ekonomske parametre, fleksibilnost, pouzdanost, bezbednost i dr.

Za navedene podsisteme skladita, kao osnovni, mogu se primeniti sledei pokazatelji:

Pri prijemu:

Vreme istovara transportno-manipulativnih jedinicaVreme zadravanja sredstva spoljnog transporta (po vidovima/kategorijama/koliini)Vreme od momenta istovara, otpreme do mesta odlaganja i do momenta uskladitenja na predvienoj lokaciji (DTS time)Vreme kontrole po jedinici pretovara/prijemaAngaovanje sredstava mehanizacije pretovara i radne snage po jedinici pretovara / uskladitenjaProizvodnost podsistema prijema (izraeno u po jedinici pretovara / uskladitenja u merodavnom vremenskom intervalu)Nivo oteenja robe pri prijemu (broj oteenja/ (po jedinici pretovara / uskladitenja))

Pri uvanju robe u skladinoj zoni:

Povrina pod teretom (u odnosu na raspoloivu povrinu) / po tehnologijama skladitenja Zapremina sa teretom (u odnosu na raspoloivu zapreminu) / po tehnologijama skladitenja Povrina saobraajnica Srednji nivo zaliha roba u merodavnom vremenu Zadravanje robe na zalihama Zakon raspodele/vremenske serije nivoa zaliha merodavnih roba u vremenu Nivo oteenja/gubitaka zaliha u merodavnom intervalu vremena po robama Obim premetanja zaliha (u skladinim jedinicama u merodavnom intervalu po robama)

Pri preradi

Vreme komisioniranja po jedinici pretovara/otpreme Angaovanje sredstava mehanizacije pretovara i radne snage po jedinici komisioniranja / jedinici otpreme Proizvodnost podsistema prerade (po jedinici komisioniranja u merodavnom vremenskom intervalu) Nivo oteenja robe pri komisioniranju (broj oteenja po narudbini) Nivo pogreno realizovanih narudbina (linija/artikala po narudbini, kvantitetu i dr.)

Pri predaji

Vreme od momenta dobijanja narudbine do ispostavljanja naloga skladinom podsistemuVreme zahvatanja skladino-manipulativnih jedinicaVreme od momenta zahvatanja, otpreme do mesta utovara i do momenta utovara u predvieno sredstvo transportaAngaovanje sredstava mehanizacije pretovara i radne snage po jedinici pretovara / uskladitenjaProizvodnost podsistema otpreme (izraeno u po jedinici pretovara / uskladitenja u merodavnom vremenskom intervalu) Nivo oteenja robe pri otpremi (broj oteenja/ (po jedinici pretovara / uskladitenja))Vreme zadravanja sredstva spoljnog transporta (po vidovima/kategorijama/koliini) pri otpremi iz skladita

Radi ilustracije, ovde se navode neke preporuke oko indikatora performansi, a koje su vezane za skladine procese (ten Hompel)

Kljuni indikatori performansi

Definicija

Ciljevi/problemi

Uticajne promenljive

Spremnost za otpremu

broj realizovanih zahteva u radnom vremenu [kom]

broj zahteva [kom]

Proces otpreme,

zadovoljstvo klijenta

Rukovanje narudbinama,

kapacitet protoka

Stepen popunjenosti skladita

broj zauzetih lokacija [kom]

kapacitet skladita [kom]

Iskorienje kapaciteta skladita

Upravljanje zalihama

Kvantitativni nivo protoka

iskladitenja [kom/a]

kapacitet skladita [kom]

Dinaminost skladitenja

Veliina jedinice otpreme (prema zahtevima naruioca)

bazirano na vrednosti

ukupni obrt

vrednost zaliha [$]

Trokovi zaliha

Sistem naruivanja

trokovi / skladinoj lokaciji

ukupni trokovi

kapacitet skladita [kom]

Izbor tehnologije skladitenja

Tehnologija skladita

kvantitativni obuhvat zaliha

tekui slogovi [kom]

obrt [kom/a]

Trokovi zaliha, dinaminost procesa, nivo opsluge

Sistem naruivanja

bazirano na vrednosti

obrt skladita [$/a]

Trokovi zaliha, nivo opsluge

Sistem naruivanja

nain komisioniranja/jedinici

proseni put pri komisioniranju [m] / linija jedinici [kom]

Izbor tehnike komisioniranja

Kontrola procesa,

principi komisioniranja,

menadment informacijama

gustina komisioniranja

broj linija [kom]

prostor za zahvat[m2]

prosena vremena ekanja, performanse zahvatanja

Menadment snabdevanja,

tehnologije regala

Radi ilustracije, ovde se navode neke preporuke oko indikatora performansi, a koje su vezane za skladine procese (Frazelle)

Finansije

Produktivnost

Iskorienje

Kvalitet

Vreme ciklusa

Prijem

Trokovi prijema po liniji pri prijemu

Prijema po ovek*h

% iskorienja fronta pretovara

% tano obraenog prijema

Vreme obrade po prijemu

Uskladitenje

Trokovi uskladitenja po liniji prijema

Uskladitenja po ovek*h

% iskorienja rada i orpeme pri uskladitenju

% perfektnih uskladitenja

Vreme ciklusa uskladitenja (po uskladitenju)

Skladitenje

Trokovi skladinog prostora po jedinici

Zaliha po jedinici povrine

% zauzetih skladinih mesta i zapremine

% lokacija bez odstupanja vezanih za zalihe

Dana na zalihama

Komisioniranje

Trokovi po liniji iz narudbine

Iskomisioniranih linija iz narudbine po ovek*h

% iskorienja rada i opreme za komisioniranje

% perfektno komisioniranih linija

Vreme ciklusa komisioniranja (po narudbini)

Isporuka (iskladitenje)

Trokovi isporuka po narudbini klijenta

Pripremljenih narudbina za isporuku po ovek*h

% iskorienja fronta otpreme (pretovara)

% perfektnih isporuka

Vreme ciklusa u skladitu po narudbini

Ukupno

Ukupni trokovi po narudbini, liniji i jedinici

Ukupno isporuenih linija po ukupno ovek*h

% iskorienja ukupnog kapaciteta protoka i skladita

% perfektno realizovanih narudbina u skladitu

Ukupno vreme ciklusa:

Front pretovara: uskladitenje + vreme ciklusa u skladitu po narudbini

Utvrivanje izmeritelja

Re je o, iako na prvi pogled lakom, ni malo jednostavnom problemu. Za razliku od poznatih izmeritelja, vezanih npr. za tehnika sredstva, tu postoje utvrena pravila, ak i standardi. Kada se analizira neki automobil, uvek se egzaktno daje prikaz podataka vezanih za snagu motora, obrtni momenat, ubrzanje, max. brzinu, put koenja ....

Meutim, u logistikim (pod)sistemima re je o jednovremenom uticaju niza kompleksnih faktora na realizaciju procesa, njihovoj veoj ili manjoj zavisnosti, prisustvu stohastike i dr., tako da je dobijanje relevantnih izmeritelja esto skopano sa angaovanjem znaajnih resursa (ljudskim, materijalnim, vremenskim...).

Zato u ovim istraivanjima treba biti svestan da postoje odreeni problemi, ali i da dobijeni rezultati mogu biti od znaajne koristi. U nekim sluajevima, kada se potvrde koristi, ova analiza prerasta i u permanentni proces, esto nazvan monitoring.

Prepreke (oteavajue okolnosti) koje su prisutne kod merenja:

Merenje je veoma teak posao Merenje esto nije usaglaeno sa optom strategijom kompanije Prisutno je mnogo konfliktnih izmeritelja est je otpor personala kod dobijanja podataka Sree se neusaglaenost oko kljunih termina

Koristi od merenja:

Podrka inicijativama za unapreenje Veoma bitno (vitalno) za uspehOmoguava kompanijama da prate njihove performanse Prikazuje ta je neophodno da se uradi Pomae kompanijama da odrede kako da ostanu konkurentne Moe da unapredi kulturu kompanije Pomae da se definie vrednost klijenta (kupca)Kontrola skladinih procesa

Osnovna pravila kod utvrivanja izmeritelja

Zapoeti sa strategijom

U kom smo mi poslu (ime se mi bavimo)

Razumevanje potreba klijenata

Prave logistike performanse mogu da se odrede samo sa aspekta potreba klijenata

Razumevanje ostalih inilaca koji su od uticaja na merenje

Iskorienje, efikasnost, interakcija klijenta

Prilagoavanje "procesnog" sagledavanja vaeg skladita

Koje su meusobno povezane aktivnosti od jednog do drugog kraja (end to end)

Fokusiranje samo na kljune procese i aktivnosti

ta je vano

Koji je korektan uticaj (impact)

Odrediti ko je rukovodilac procesa

Osoba ili vie-funkcionalni tim koji moe da sprovodi akcije u celom procesu

Koristiti samo nekoliko kljunih izmeritelja

Ovde je prikazan rezultat eksperimenta, koji je sprovelo Ministarstvo odbrane US, vezan za nivo greaka pri prikupljanju podataka zavisno od primenjene tehnike/tehnologije.

Tehnikabroj greaka (znakova)Unos pisanjem 25,000 u 3 miliona Tastaturom 10,000 u 3 miliona OCR 100 u 3 miliona Bar code (Code 39) 1 u 3 miliona Transponderi (RF tags) 1 u 30 miliona

Ovi rezultati, iako eksperimentalni, ilustruju nivo pouzdanosti zavisno od primenjene vrste informacione tehnologije.

Moe se zakljuiti da je primena odgovarajue, raunarski bazirane informacione i komunikacione tehnologije sine qua non za efektivno upravljanje skladitem (WM) i dostizanje operacionih ciljeva. Bez ovakvog sistema, iako je primenjena najnovija tehnika/tehnologija, procesi se nee realizovati blizu granica kapaciteta elemenata.