06 DERIDA 10 str

Download 06 DERIDA 10 str

Post on 19-Jul-2015

250 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>DERIDA</p> <p>MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08</p> <p>DERIDA- FILOZOFSKO STANOVITE Postoji unutranja veza izmeu Lakanovih i Deridinih ideja. Lakan lanac oznaitelja shvata kao jednu sferu koja autonomno funkcionie. Ni jedan od lanova lanca nije nosilac znaenja (pismo, text). Kod Deride ne postoji nita izvan texta. Oznaitelj funkcionie po zakonu zatvorenog reda - autoreferentnost oznaitelja. To znai da oznaitelj nema neku spoljanju referentnu taku - znaenje ne treba traiti u neemu izvan oznaitelja. Znaenje se ranije shvatalo kao ono na ta se odnose oznake. Ovo je jedna radikalna promena u razumevanju sveta i oveka. Zavoenje - ljubavni govor koji podrazumeva to da je udvaranje uvek neka vrsta simulacije, jer iza njega ne postoji nikakvo oseanje. elja ne oznaava nikakvu potvrdu. Ljubavni govor je neto to ne referira na neku prethodno postojeu potvrdu. Kada zavodimo, mi konstruiemo emocije, uvek se pitamo koliko je iskren onaj koji se udvara. Ljubavne izjave ne referiraju neku supstancu, ljubavne oseaje, smo stanje je uinak, a ne neto to prethodi. To je jedan autonomni entitet koji u ljubavnom govoru proizvodi estetsko zadovoljstvo. Uinak ljubavnog govora je lepota izraza ili forma oznaitelja koji koristimo, relacija koje na nas ostavljaju utisak. U zavoenju smo nuno neiskreni, a samim tokom zavodnikog govora proizvodimo jedno stanje koje je uvek u nekoj vrsti rakoraka sa samom stvarnou. Uvek je vie ljubavi prisutno u izjavi nego u samom srcu. Stanje zaljubljenosti se javlja kod objekta zavoenja, ali i zavodnik se sm uivljava u tu ulogu. Lakan: Ljubav je dati neto to nema nekome koga ne zna. On govori o prepotiskivanju - mi smo uvek posredovani. Ovde je dinamika ljubavne elje neto vie to se autonomno konstituie, to se autogenerie u samom oznaavanju. Tu je nuno ukljueno uskraivanje, nuno je re o sublimaciji ili kompenzaciji - nadomestku. Uvek se radi o jednoj dinamici koja nije prirodna dinamika. Derida je u jo veoj meri predstavnik poststrukturalizma. To naravno ne znai da je antistrukturalista, on pokuava da modifikuje strukturalni pristup i uini ga vitalnijim. Derida kritikuje strukturalni holizam, totalitarizam, i podravanje ideje vrste, stabilne strukture. Jedna od odrednica poststrukturalizma jeste fragmentarizam - postojanje mnotva malih struktura. Bitna je revizija ideje o radikalnim razmeima izmeu struktura. Uvek ostaju tragovi prethodnih struktura u novim strukturama. Pokuava se uskladiti ideja razvoja istorije sa idejom strukture.</p> <p>1</p> <p>DERIDA</p> <p>MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08</p> <p>Fuko - promena bez razvoja, naglih obrta epistema - nesamerljivost sa prethodnim epistemama Derida - ideja o taloenju - mi preuzimamo tragove iz prethodnih epistema; postoji kontinuitet U textu Struktura, znak, igra u diskurzu humanistikih nauka ukazuje na razlike koje postoje oko strukturalistikog diskursa i koje su osnova za postsrtukturalizam. Poenta texta je u tome da klasini strukturalizam nuno operie sa idejom sredinje strukture. Svaka struktura je odreen sistem elemenata i uvek postoji centar, sredite oko kog se sama struktura organizuje. Na periferiji strukture su mogue zamene elemenata, ali ne i u samom sreditu. Tu postoji neto to je identino. Postrstrukturalizam a samim tim i Deridino stanovite karakterie shvatanje da je strukturalizam samo jo jedan oblik metafizike prisutnosti - logocentrizma. Strukturalizam je deo jedne strukture miljenja (metafizikog) koje nuno ima taj karakter centriranosti (onto-teoloka centriranost). Klasini strukturalizam nije dovoljno radikalan u nastojanju da se prevazie jedan metafiziki nain miljenja. Za poststrukturalizam je znaajan pojam igra struktura, gde mi imamo ideju o decentriranju, prevazilaenju modela miljenja koje uvak poiva na ideji o postojanju centra. Igra podrazumeva odsustvo centra - prazno mesto - inerakciju izmeu prisustva i odsustva. To je dinamika koja ukljuuje nedostatak, prazninu. U poststrukturalistikom modelu miljenja se ne operie sa idejom identinog bia, supstance stvari, ve se radikalizuje ideja razlike, diferencijacije. Poststrukturalizam je zaokret u samom subjektu. Naglaava se znaaj relacija. U klasinom strukturalizmu ipak postoji neto to je privilegovana sfera trenscendentalno oznaenog - neki elementi su nadreeni u odnosu na druge, a u centru je ono to je najvanije. Igra strukture poinje kad se svi elementi relativizuju, kad svi imaju isti status; vana je dehijerarhizacija, kada centar gubi povlaeno mesto. Poststrukturalizam je podsticaj da se misli na jedan radikalno nesupstancijalistiki nain. Desupstancijalizacija je sadrana u pojmu strukture ideja relacije je neto to ve predstavlja korak u pravcu da se entiteti ne razumevaju iz njih samih, oni su u potpunosti odreeni svojim mestom u strukturi. Derida govori o zamenljivosti svih elemenata, gde ne postoji neko povlaeno mesto u strukturi. On kao svoje duhovne pretke istie Niea, Frojda i Hajdegera, jer u njihovim filozofijama vidi prisutnu tu ideju igre, desupstancijalizacije. Strukturalizam se zahvata u jednom irem kontextu logocentrizma, u vidu kritike metafizikog logocentrizma.</p> <p>2</p> <p>DERIDA</p> <p>MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08</p> <p> KRITIKA METAFIZIKOG LOGOCENTRIZMA Derida govori o onto-teolokom ustrojstvu metafizikog miljenja (to je preuzeo od Hajdegera) gde se smatra da postoji neka samoidentina supstanca (Bog, Um, Logos, Bie, ovek) koja ima stabilnu strukturu. Za metafiziki nain razmiljanja je svojstvena ta ideja o postojanju neeg povlaenog, identinog, nepromenljivog. I metafiziari i kritiari metafizike (Nie) se mogu odrediti kao predstavnici metafizikog miljenja. Ali ovo bi se moglo pripisati i samom Deridi. On sutinu metafizikog naina miljenja vidi u logocentrizmu. ta je za njega logocentrizam? To je miljenje da postoje vene istine, sutine, supstance, smisao koji je nerazoriv i polazei od koga se sve ostalo moe objanjavati. Logocentrizam je jedna sklonost da se svet tumai kao racionalno ustrojeni sistem koji ima racionalno sredite i sva filozofska uenja referiraju na to sredite. Filozofsko miljenje oznaava to transcendentalno oznaeno. Tu imamo sistematsko zanemarivanje jezika kao pukog sredstva preko kog se dolazi do sutine stvari. Derida eli pismo (sferu oznaitelja) da istakne kao neto to se ne moe tretirati kao puko sredstvo dolaenja do istine. Kritikuje Huserlovu teoriju znaenja odnos izraza i znaenja u kom je izraz marginalan, a znaenje ono do ega treba doi u postupku izraavanja. Derida smatra da tu onda imamo metafiziku prisutnosti - postoji samoevidentnost koju Huserl naglaava u fenomenolokom postupku. Mi moemo neposredno doi do ideja, one su to oznaeno. Huserl preko intencionalnosti razvija tezu da postoje idealna znaenja, pa svaki izraz ima saznajnu funkciju, a ne funkciju razumevanja. Zanemarena je komunikativna funkcija jezika (uvia se slinost sa Platonom). Postoje neke sutine do kojih um dolazi, koje su veite, stabilne, koje su centar stvarnosti jer su stalno aktuelne. U postupku fenomenoloke redukcije dolazimo do samoevidentnosti - sutine su uvek pristne u naem umu. Derida smatra ovakav nain miljenja pogrenim. On afirmie neto to nije prisutnost, a to oznaava pojmom differance - da bi napravio otklon od tradicije. To bi se moglo prevesti sa razluka - nesvodiva razlika, koja je radikalna, ukazuje da ne postoji neka uvek prisutna sutina stvari. Postoje nesvodive razlike koje ukljuuju odsustvo, odgaanje. On temporalizuje istinu/sutinu, jer je prisutnost jedan modus sadanjosti - sagledavanje sveta kao uvek prezentnog u samo jednom vidu. Samo bivstvovanje ne treba da se vie sagledava u jednoj dimenziji (sadanjosti) , ve se uzimaju u obzir prolost i budunost - ovo je dinamika koja podrazumeva vremensko premetanje. Nije u pitanju, dakle, samo dislokacija koja podrazumeva prostorno razmetanje, ve Deridin pojam razlike ukazuje i na vremensku dislokaciju (sinhronijska i dijahronijska ravan) - dinamika prisustva i odsustva. U sreditu nije neto to je uvek isto, ve neto to se uvek menja, to povremeno jeste, a povremeno nije tu. Derida zastupa dekonstruktivistiko stanovite. Cilj je da se izmesti iz totaliteta logocentriko miljenje, da dostigne taku eksteriornosti, da se kree na rubu tog naina miljenja koje ima karakteristiku holizma. Ve ono to je Nie uradio sa kritikom metafizike jeste neka vrsta dekonstrukcije. Iako je to samo obrtanje principa, ipak je to jedna vrsta iskoraka. Deridina dekonstrukcija je jedan pojam koji je sporan za mnoge autore, jer samo Derida tvrdi da postoji srodnost izmeu kritike i predmeta kritike. Zato je dekonstrukcija jedan imanentni postupak usmeran na destabilizacuiju miljenja. Kod Deride se svodi na neku vrstu 3</p> <p>DERIDA</p> <p>MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08</p> <p>prevrata, menjanja liste prioriteta, hijerarhijskog poretka. Dehijerarhizacija je neka vrsta stvaranja nereda. Njen smisao se najbolje uoava ako se uzme u obzir odnos izmeu govora i pisma. U metafizici prisutnosti govor je privilegovan u odnosu na pismo. Zato je logocentrizam udruen sa fonocentrizmom. Podrazumeva se i fizika prisutnost govornika - govornik je uvek kao svedok istine - ima mogunost neposrednog sagledavanja istine. Pismo je materijalizovano kao tema filozofskog miljenja. Malo se pisalo o pismu u filozofskoj tradiciji, a mnogo se pisalo o ivoj rei znaaj Platonovog nepisanog uenja - zapisivanjem se gubi dosta od izvornog znaenja. Funkcija jezika se shvata kao primerena, ona koja se najbolje moe ostvariti u formi govora, a ne teksta. Govor je jedan neposredniji nain saoptavanja istine. Derida obre ovaj odnos tako to i kod de Sosira pronalazi mesta gde se smisao jezika vezuje za pismo, gde se objanjenje jezika rukovodi odnosima izmeu slova i rei. Upravo pismo predstavlja ansu za dekonstrukciju metafizike tradicije. On se odnosom izmeu govora i pisma bavi i na primeru Rusoa i njegovih razmiljanja o pismu kao opasnoj nadopuni ive rei ili prisustva. Dolazi do toga da je pismo ono to je izvornije od samog govora. Zapis je uvek neto sekundarno u odnosu na ivu re. Ako je iva re izraz misli, onda je pisana re zapis ive rei, znai jo jedan dalji stepen indirektnosti, udaljavanja od same misli. Pismo Ruso dovodi u vezu sa kvarenjem (dovodi ga u veu sa civilizacijom); to je neto to kvari izvornu ljudsku prirodu. Pismo je shvaeno kao jedan proces koji dovodi do tog kvarenja. Derida se slae da je pismo jedna vrsta kompenzacije, dodatka, dopune. Pismo je jedna znaajna razlika u odnosu na neki prethodni smisao - dolazi do izmetanja znaenja i zato se ono moe shvatiti kao neto suvino, izvetaeno, kao neki suvini dodatak. Ali postoji i drugi smisao nadopune u pismu i tie se nedostatka u samoj prirodi - nedostatak pisma je i izraz odsustva, nedostatka koji je prisutan u samoj prirodi. Pismo onda od neeg sekundarnog i izvetaenog postaje neto iskonsko i primarno. Pismo nije vetaki dodatak, ve izraz nedostatka u samoj stvarnosti. Pismo bolje izraava sutinu jezika od ive rei. Gramatologija - nauka o pismu Primat pisma u odnosu na govor podrazumeva poziciju antisubjektivizma - tekst uvek prevazilazi svog autora. Tekst ima karakter testamenta, on uvek nadivljuje svog autora. Tekst i pismo stalno proiruju horizonte, kontekste u naim interpretacijama. Sutina dekonstrukcije je u irenju razliitosti interpretacija. Uvek se dolazi do novih znaenja, dekonstruie se staro znaenje i prevazilazi logocentrizam i fonocentrizam. 1) Ideja o nesvodivosti razlike Derida uvodi pojam razluka - nemogunost podvoenja opozicija pod zajedniki imenitelj. To je teza o nerazreivosti suprotnosti. Ne moemo nikad doi do sinteze - ide se protiv hegelijanskog tipa. U poststrukturalistikom nainu miljenja nema izmirenja, nema harmonije. 1) Ideja o nepostojanju metainstance Proizilazi iz njegove gramatologije - bavljenje tekstom koji je uslovljen kontextom. Ne postoji konani kontext na koga bismo se pozvali da definiemo znaenje tog texta. Odsustvo neutralnog nivoa razmatranja. 4</p> <p>DERIDA</p> <p>MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08</p> <p>- ULOGA OZNAITELJSKE PRAXE U EPOHI LOGOCENTRIZMA LOGOCENTRIZAM I DERIDINA KRITIKA Logocentrizam je Deridina oznaka za zapadnoevropsku civilizaciju i bitne karakteristike njenog naina miljenja. To je isto to i metafizika prisutnosti. Sutina logocentrizma kao metafizike prisutnosti jeste u stanovitu, tezi, ubeenju da postoji samoidentina supstancija, logos koji je uvek prisutan. Ta prisutnost logosa se tie sveprisutnosti logosa u svesti zapadnoevropskog oveka. Logocentrizam podrazumeva eternalizam - shvatanje da da postoji neto veno, nerazorno to je i sama sutina ili istina koja je okarakterisana kao prisutnost. Istina je uvek na delu, istinito je ono to je nepromenljivo, to uvek jeste. Sam jezik se svata kao puko sredstvo dolaenja do istine, kao neto to nuno upuuje na nepromenljivo znaenje. U tradiciji logocentrizma znak je shvaen samo kao neto spoljanje. Oznaitelj je shvaen kao neto sporedno. Epohu logocentrizma karakterie slabljenje oznaitelja - proporcionalno znaaju oznaiteljske praxe - taj nipodatavajui odnos prema znacima, naroito pisanim. Logocentrizam je udruen sa fonocentrizmom, sa dominacijom glasa i fonetskog pisma. Derida zastupa tezu da je pismo starije od fonetskog pisma. Moe se postaviti pitanje o ulozi oznaiteljske praxe u epohi logocentrizma i pozabaviti se dubljim znaenjem potiskivanja oznaitelja. Derida to ini bavei se Rusoovim radovima o pismu. Uvia protivrenosti - Ruso kae da pismo nije dostojna tema filozofskog razmatranja, a sa druge strane Derida imanentnom interpretacijom textova dolazi do otkria da je Ruso pismo shvatao kao opasan nadomestak, sredstvo. Mogu se nai brojna mesta koja govore da je pismo mono, ak opasno sredstvo. Tu uvia protivrenost kod samog Rusoa. Ovde ima elemenata za nipodatavanje pisma ali i za prevazilaenje toga - dekonstrukcija se pokazuje kao iznalaenje skrivenog smera miljenja; ono to je latentno, tu se kriju znaajni uvidi koji podrazumevaju razliite naine itanja). Sam postupak dekonstrukcije podrazumeva pronalaenje simptoma potisnutog toka miljenja i pronalaenje tragova alternativnih mogunosti. Logocentrizam moe imati formu kosmocentrizma ali i antropocentrizma (subjektocentrizma), pa je logos bitan kao neto ime se i ovek odlikuje, ali i kao neto to je utemeljeno u samom biu, poretkom kosmosa. Ta dva znaenja logocentrizma se odnose na staru i novu metafiziku. Tradicionalna metafizika je metafizika kosmosa, dok je moderna metafizika metafizika subjektivnosti, koja poinje sa Dekartom i racionalizmom - istie se znaaj miljenja i razuma. Ovaj moderni smisao logocentrizma je neodvojiv od fonocentrizma, jer je prisutnost prisutnost racionalnog subjekta koja se manifestuje preko prisutnosti govornika.</p> <p>5</p> <p>DERIDA</p> <p>MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08</p> <p> RAZMATRANJE RUSOOVIH IDEJA O JEZIKU Rusoovi textovi koje Derida razmatra su: Ogled o poreklu jezika Isp...</p>