05. aristotel

Download 05. Aristotel

Post on 29-Jan-2017

243 views

Category:

Documents

3 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • ARISTOTEL

    383 322. g. p.n.e.

    Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

  • 2

    Podela znanja

    Podela znanja se vri prema predmetu:

    TEORIJSKE NAUKE (FILOZOFIJE)

    njihovi principi se nalaze u predmetu

    prva filozofija (teologija, kasnije: metafizika) prouava prva poela i

    uzroke, odnosno bie kao bie

    fizika (druga filozofija) ukljuuje astronomiju prouava prirodna bia,

    odnosno pokretnu materiju

    matematika prouava nepokretnu formu, odnosno broj

  • 3

    Podela znanja

    PRAKTIKE NAUKE

    Njihovi principi se nalaze delom u delatniku, a delom u predmetu.

    etika se bavi pojedincem

    ekonomika se bavi porodicom

    politika se bavi dravom i pitanjima:

    ustavotvornim

    rukovodstvenim (savetodavnim i pravosudnim)

    Ukljuuju i volju (poriv ili udnju) i odnose se na ljude.

    Njihov predmet je promenljivo bivstvo to je u potencijalnosti, te se ova

    znanja odnose na neto budue.

    Nain saznanja praktikog delanja nisu nauivi, jer zavise od posebnosti

    konkretne situacije, te se kroz niz situacija izgrauju.

  • 4

    Podela znanja

    POIETIKE NAUKE

    Njihovi principi se nalaze u tvoritelju.

    umetnosti

    zanati

    vetine (graevinarstvo, lekarstvo, retorika, gramatika)

    Predmet su im promenljiva bivstva to su u potencijalnosti, a odnose se na

    neto budue.

    Tvorba se odnosi na stvari.

    Naini saznanja su nauivi, jer je re o vetinama.

  • 5

    Podela znanja

    Podela znanja se vri prema predmetu:

    TEORIJSKE NAUKE (FILOZOFIJE) (iji se principi nalaze u predmetu):

    prva filozofija (teologija, kasnije: metafizika) prouava prva poela i uzroke, odnosno bie kao bie

    fizika (druga filozofija) ukljuuje astronomiju prouava prirodna bia, odnosno pokretnu materiju

    matematika prouava nepokretnu formu, odnosno broj

    PRAKTIKE NAUKE (iji se principi nalaze delom u delatniku, a delom u predmetu):

    etika se bavi pojedincem

    ekonomika se bavi porodicom

    politika se bavi dravom i pitanjima:

    ustavotvornim

    rukovodstvenim (savetodavnim i pravosudnim)

    POIETIKE NAUKE (iji se principi nalaze u tvoritelju):

    umetnosti

    zanati

    vetine (graevinarstvo, lekarstvo, retorika, gramatika)

  • 6

    Aristotelova podela nije obuhvatila:

    Logiku (orue ispravnog miljenja, forma a ne sadraj)

    Zakoni i oblici ljudskog miljenja i procesi formiranja pojmova, sudova i zakljuaka

    Gnoseologiju ili teoriju saznanja (novovekovno razvrgavanje jedinstva Sub. i Ob.)

    Priroda i mogunost saznanja; odnos znanja i realnosti; pretpostavke saznanja;

    kriterijumi istinitosti (razlika u odnosu na fiziologiju i psihologiju)

    Estetika (bit, ciljevi i smisao umetnosti; uslovi i kriterijumi estetskog stvaranja,

    doivljavanja i vrednovanja)

    Filozofiju nauke, filozofiju religije, filozofiju istorije, filozofiju prava i dr.

  • 7

    vegetativni (ivotinje, biljke, ovek)

    nerazumni deo poudni (ili voljni: kod moralnog oveka podreen razumu)

    etike vrline (tiu se oseanja htenja i delanja)

    DUA

    umee (znanje proizvoenja moguih stvari)

    razumni deo rasudbeni razboritost (sposobnost moralnog delanja)

    dijanoetike vrline (tiu se moguih i promenljivih stvari u vidljivom svetu, usmerene na nalaenje istine)

    saznajni znanost (dedukcijom do sigurnog zakljuka)

    umnost (indukcijom do najoptijih naela)

    Podela due i vrlina

  • 8

    Etika

    Etika vrlina je:

    odabiraka naklonost volje (individualna slobodna odgovornost)

    koja se dri sredine podesne za sopstvenu prirodu (mera odreuje vrlinu u odnosu na

    porok)

    a koja je odreena razmiljanjem razumnog oveka (univerzalnost kriterijuma)

    Vrlina je u ontolokom smislu sredina, a u aksiolokom smislu maksimum.

    (Sredina izmeu krajnosti, ali to se vrednosti tie to je ono najbolje, a ne nekakva osrednjost)

    Primeri:

    hrabrost je sredina izmeu plaljivosti i smelosti (koja je nerazumna)

    umerenost je sredina izmeu neosetljivosti i razuzdanosti

    dareljivost je sredina izmeu krtosti i rasipnosti

    ponos je sredina izmeu poniznosti i oholosti itd.

  • 9

    Etika

    Vrlina upuuje na ispravan cilj, a razboritost na to da se prema njemu dela.

    Razlikovanje:

    prirodnih vrlina (i dete moe da bude hrabro)

    moralnih vrlina (za koje je neophodna razboritost)

    Sokrat Aristotel

    jednaka vrlini RAZBORITOST preduslov vrline

    rasudbena

    (iskljuivo saznajna)VRLINA

    razborita

    (i saznajna i delatna)

  • 10

    Metafizika

    Poreklo rei metafizika

    Nije koristio naziv metafizika, nego prva filozofija ili teologija

    Naziv prva filozofija najvaniji problemi, u ontolokom i logikom smislu

    Naziv metafizika Andronik sa Rodosa, aleksandrijski bibliotekar koji je klasifikovao

    Aristotelove spise

    Nauka o biu kao biu

    Svojim filozofskim prethodnicima Aristotel je priznao da su postavili pitanje o bitku bia

    (zbog ega ih je i smatrao filozofima), ali im je zamerio to su ga izjednaili sa nazivom

    pojedinanog elementa.

    Bitak:

    nije nikakvo pojedinano bie

    on prethodi svim biima kao njihova izvorna priroda i bit

    Ipak, bia nisu iscrpljena bitkom, jer bogatstvo svojih svojstava bia pokazuju tek u

    ontikom stavu Nema bia bez bitka, ali ni bitka bez bia. ontoloka diferencija

  • 11

    Metafizika: Bog

    Najvie bie je ono bie na kojem, jo bolje nego na prirodnom biu,

    postaje vidljivo ono to je bitak bia u temelju.

    To bie ne moe se iskusiti putem ula, ve jedino u miljenju. Nepokretni,

    samostalni i veni bitak postoji da bi uvek postojalo vreme i kretanje. Bog

    nuno postoji, kree se u krugu, sav je u aktualnosti (delatnosti) i ista je

    misao.

    nuno postojanje (nikada i nigde nije otvoren nekoj mogunosti ne-bitka)

    kruno kretanje (prostorno kretanje, jer svako drugo kretanje doputa i mogunost

    drugaijeg bitka, a ovde je prvo i poslednje uvek isto)

    aktualnost (kada bi bog sadrao neke neostvarene mogunosti, odnosno kada bi

    kod njega bilo mogue uoiti ikakvu potencijalnost, on ne bi bio ostvaren, tj.

    savren)

    ista misao (bez tvari je da bi bio vean)

  • 12

    Metafizika: Bie kao bie

    Sva bia postoje na teleoloki nain: svako bie tei za prisutnou bitka,

    jer ga to dovodi do ispunjenja njegove svrhe i bivstva.

    Prisutnost bitka se pokazuje kao nepokretni pokreta koji pokree kao ono

    voljeno i u tom smislu sainjava i prvi (formalni), a ne samo poslednji

    (finalni) uzrok.

    (To se odnosi na celokupno iskustvo od bdenja, preko opaanja do

    miljenja.)

    ovek: Bitak je prisutan u umu samo kada um misli samog sebe.

    Bog: Uvek misli samog sebe i samo to ini, budui da on i nije nita drugo

    do miljenje miljenja.

  • 13

    Metafizika: bivstvovanje i miljenje

    Bit miljenja se sastoji u tome da mislei miljenje (autorefleksivnost)

    uviamo prisutnost bitka.

    Miljenje je isto to i ono miljeno. Forma je jednaka sadraju.

    Postoje dva osnovna naina prisutnosti bitka, odnosno dva pristupa bitku:

    opaanje (zajedno su prisutni forma (eidos) i materija (hyle)

    miljenje (prisutna je samo forma (eidos)

    Bitak se odreuje kao najvii sadraj saznanja, kao ISTINA

    (prihvata se Parmenidov identitet miljenja i bia).

    Miljenje ---------------------- Bie (Bivstvujue)

    Miljenje miljenja --------- Bie kao bie apstrahovanje

    Bog ---------------------------- Bitak

  • 14

    Priznao je svojim filozofskim prethodnicima da su postavili pitanje o uzronosti,

    ali im zamera to nijedan od njih nije otkrio sva etiri uzroka stvari.

    Prvi razlikuje:

    uzroke

    elemente

    poela

    to e mu omoguiti sistematian pregled i uspostavljanje ontoloke razlike

    etiri primarna uzroka su:

    1. ono iz ega neto nastaje tvarni (materijalni) uzrok

    2. ono to se nalazi u pojmovnoj odredbi tastvo oblik ili uzor formalni uzrok

    3. ono to pokree pokretaki (eficijentni) uzrok

    4. ono poradi ega najvii uzrok (zbog kojeg sve ostalo) svrni (finalni) uzrok

    Metafizika: teorija uzroka

    ta? formalni uzrok

    unutranji Iz ega? materijalni uzrok

    Uzroci

    spoljanji emu? svrni uzrok

    Otkuda? pokretaki uzrok

  • 15

    Metafizika

    Primer: Uzroci kue

    1. materijalni uzrok: graa (cigle, grede, cement, pesak)

    2. formalni uzrok: plan ili nacrt kue (koji izrauje projektant)

    3. pokretaki uzrok: majstori

    4. finalni uzrok: stanovanje (kao svrha radi koje svi ostali uzroci i postoje)

    Sve se konkretno pojedinano ustrojava na taj nain to pokretaki uzrok spaja u jedno

    Svrni uzrok odreuje svrhu u odnosu na ta se oni spajaju

    U prirodi se to zbiva samo od sebe

    U umeu ili proizvoenju to obavlja tvoritelj

    Posao fiziara je da razlikuje i istrauje sva etiri uzroka (i u prirodi i u umeu) da bi mogao da objasni kretanje, odnosno promenu.

  • 16

    Logika

    Logika problematika izloena ve u Metafizici, ali glavni deo tek u spisu Organon (orue)

    Ovaj spis smatrao je preduslovom znanja, pa se ne pominje u podeli znanja i nauka

    Izraz logika je kasnijeg datuma i pripisuje se stoicima

    Znaajni doprinosi Sokrata i Platona, stvaranju logike kao celovite nauke, koja obuhvata

    sve elementarne oblike miljenja:

    poimanje

    suenje

    zakljuivanje

    Uoavanje razlike izmeu dva oblika miljenja:

    ono koje polazi od utvrenih premisa: pouzdana znanja (Analitike)