05. aristotel

ARISTOTEL

383 322. g. p.n.e.

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

2

Podela znanja

Podela znanja se vri prema predmetu:

TEORIJSKE NAUKE (FILOZOFIJE)

njihovi principi se nalaze u predmetu

prva filozofija (teologija, kasnije: metafizika) prouava prva poela i

uzroke, odnosno bie kao bie

fizika (druga filozofija) ukljuuje astronomiju prouava prirodna bia,

odnosno pokretnu materiju

matematika prouava nepokretnu formu, odnosno broj

3

Podela znanja

PRAKTIKE NAUKE

Njihovi principi se nalaze delom u delatniku, a delom u predmetu.

etika se bavi pojedincem

ekonomika se bavi porodicom

politika se bavi dravom i pitanjima:

ustavotvornim

rukovodstvenim (savetodavnim i pravosudnim)

Ukljuuju i volju (poriv ili udnju) i odnose se na ljude.

Njihov predmet je promenljivo bivstvo to je u potencijalnosti, te se ova

znanja odnose na neto budue.

Nain saznanja praktikog delanja nisu nauivi, jer zavise od posebnosti

konkretne situacije, te se kroz niz situacija izgrauju.

4

Podela znanja

POIETIKE NAUKE

Njihovi principi se nalaze u tvoritelju.

umetnosti

zanati

vetine (graevinarstvo, lekarstvo, retorika, gramatika)

Predmet su im promenljiva bivstva to su u potencijalnosti, a odnose se na

neto budue.

Tvorba se odnosi na stvari.

Naini saznanja su nauivi, jer je re o vetinama.

5

Podela znanja

Podela znanja se vri prema predmetu:

TEORIJSKE NAUKE (FILOZOFIJE) (iji se principi nalaze u predmetu):

prva filozofija (teologija, kasnije: metafizika) prouava prva poela i uzroke, odnosno bie kao bie

fizika (druga filozofija) ukljuuje astronomiju prouava prirodna bia, odnosno pokretnu materiju

matematika prouava nepokretnu formu, odnosno broj

PRAKTIKE NAUKE (iji se principi nalaze delom u delatniku, a delom u predmetu):

etika se bavi pojedincem

ekonomika se bavi porodicom

politika se bavi dravom i pitanjima:

ustavotvornim

rukovodstvenim (savetodavnim i pravosudnim)

POIETIKE NAUKE (iji se principi nalaze u tvoritelju):

umetnosti

zanati

vetine (graevinarstvo, lekarstvo, retorika, gramatika)

6

Aristotelova podela nije obuhvatila:

Logiku (orue ispravnog miljenja, forma a ne sadraj)

Zakoni i oblici ljudskog miljenja i procesi formiranja pojmova, sudova i zakljuaka

Gnoseologiju ili teoriju saznanja (novovekovno razvrgavanje jedinstva Sub. i Ob.)

Priroda i mogunost saznanja; odnos znanja i realnosti; pretpostavke saznanja;

kriterijumi istinitosti (razlika u odnosu na fiziologiju i psihologiju)

Estetika (bit, ciljevi i smisao umetnosti; uslovi i kriterijumi estetskog stvaranja,

doivljavanja i vrednovanja)

Filozofiju nauke, filozofiju religije, filozofiju istorije, filozofiju prava i dr.

7

vegetativni (ivotinje, biljke, ovek)

nerazumni deo poudni (ili voljni: kod moralnog oveka podreen razumu)

etike vrline (tiu se oseanja htenja i delanja)

DUA

umee (znanje proizvoenja moguih stvari)

razumni deo rasudbeni razboritost (sposobnost moralnog delanja)

dijanoetike vrline (tiu se moguih i promenljivih stvari u vidljivom svetu, usmerene na nalaenje istine)

saznajni znanost (dedukcijom do sigurnog zakljuka)

umnost (indukcijom do najoptijih naela)

Podela due i vrlina

8

Etika

Etika vrlina je:

odabiraka naklonost volje (individualna slobodna odgovornost)

koja se dri sredine podesne za sopstvenu prirodu (mera odreuje vrlinu u odnosu na

porok)

a koja je odreena razmiljanjem razumnog oveka (univerzalnost kriterijuma)

Vrlina je u ontolokom smislu sredina, a u aksiolokom smislu maksimum.

(Sredina izmeu krajnosti, ali to se vrednosti tie to je ono najbolje, a ne nekakva osrednjost)

Primeri:

hrabrost je sredina izmeu plaljivosti i smelosti (koja je nerazumna)

umerenost je sredina izmeu neosetljivosti i razuzdanosti

dareljivost je sredina izmeu krtosti i rasipnosti

ponos je sredina izmeu poniznosti i oholosti itd.

9

Etika

Vrlina upuuje na ispravan cilj, a razboritost na to da se prema njemu dela.

Razlikovanje:

prirodnih vrlina (i dete moe da bude hrabro)

moralnih vrlina (za koje je neophodna razboritost)

Sokrat Aristotel

jednaka vrlini RAZBORITOST preduslov vrline

rasudbena

(iskljuivo saznajna)VRLINA

razborita

(i saznajna i delatna)

10

Metafizika

Poreklo rei metafizika

Nije koristio naziv metafizika, nego prva filozofija ili teologija

Naziv prva filozofija najvaniji problemi, u ontolokom i logikom smislu

Naziv metafizika Andronik sa Rodosa, aleksandrijski bibliotekar koji je klasifikovao

Aristotelove spise

Nauka o biu kao biu

Svojim filozofskim prethodnicima Aristotel je priznao da su postavili pitanje o bitku bia

(zbog ega ih je i smatrao filozofima), ali im je zamerio to su ga izjednaili sa nazivom

pojedinanog elementa.

Bitak:

nije nikakvo pojedinano bie

on prethodi svim biima kao njihova izvorna priroda i bit

Ipak, bia nisu iscrpljena bitkom, jer bogatstvo svojih svojstava bia pokazuju tek u

ontikom stavu Nema bia bez bitka, ali ni bitka bez bia. ontoloka diferencija

11

Metafizika: Bog

Najvie bie je ono bie na kojem, jo bolje nego na prirodnom biu,

postaje vidljivo ono to je bitak bia u temelju.

To bie ne moe se iskusiti putem ula, ve jedino u miljenju. Nepokretni,

samostalni i veni bitak postoji da bi uvek postojalo vreme i kretanje. Bog

nuno postoji, kree se u krugu, sav je u aktualnosti (delatnosti) i ista je

misao.

nuno postojanje (nikada i nigde nije otvoren nekoj mogunosti ne-bitka)

kruno kretanje (prostorno kretanje, jer svako drugo kretanje doputa i mogunost

drugaijeg bitka, a ovde je prvo i poslednje uvek isto)

aktualnost (kada bi bog sadrao neke neostvarene mogunosti, odnosno kada bi

kod njega bilo mogue uoiti ikakvu potencijalnost, on ne bi bio ostvaren, tj.

savren)

ista misao (bez tvari je da bi bio vean)

12

Metafizika: Bie kao bie

Sva bia postoje na teleoloki nain: svako bie tei za prisutnou bitka,

jer ga to dovodi do ispunjenja njegove svrhe i bivstva.

Prisutnost bitka se pokazuje kao nepokretni pokreta koji pokree kao ono

voljeno i u tom smislu sainjava i prvi (formalni), a ne samo poslednji

(finalni) uzrok.

(To se odnosi na celokupno iskustvo od bdenja, preko opaanja do

miljenja.)

ovek: Bitak je prisutan u umu samo kada um misli samog sebe.

Bog: Uvek misli samog sebe i samo to ini, budui da on i nije nita drugo

do miljenje miljenja.

13

Metafizika: bivstvovanje i miljenje

Bit miljenja se sastoji u tome da mislei miljenje (autorefleksivnost)

uviamo prisutnost bitka.

Miljenje je isto to i ono miljeno. Forma je jednaka sadraju.

Postoje dva osnovna naina prisutnosti bitka, odnosno dva pristupa bitku:

opaanje (zajedno su prisutni forma (eidos) i materija (hyle)

miljenje (prisutna je samo forma (eidos)

Bitak se odreuje kao najvii sadraj saznanja, kao ISTINA

(prihvata se Parmenidov identitet miljenja i bia).

Miljenje ---------------------- Bie (Bivstvujue)

Miljenje miljenja --------- Bie kao bie apstrahovanje

Bog ---------------------------- Bitak

14

Priznao je svojim filozofskim prethodnicima da su postavili pitanje o uzronosti,

ali im zamera to nijedan od njih nije otkrio sva etiri uzroka stvari.

Prvi razlikuje:

uzroke

elemente

poela

to e mu omoguiti sistematian pregled i uspostavljanje ontoloke razlike

etiri primarna uzroka su:

1. ono iz ega neto nastaje tvarni (materijalni) uzrok

2. ono to se nalazi u pojmovnoj odredbi tastvo oblik ili uzor formalni uzrok

3. ono to pokree pokretaki (eficijentni) uzrok

4. ono poradi ega najvii uzrok (zbog kojeg sve ostalo) svrni (finalni) uzrok

Metafizika: teorija uzroka

ta? formalni uzrok

unutranji Iz ega? materijalni uzrok

Uzroci

spoljanji emu? svrni uzrok

Otkuda? pokretaki uzrok

15

Metafizika

Primer: Uzroci kue

1. materijalni uzrok: graa (cigle, grede, cement, pesak)

2. formalni uzrok: plan ili nacrt kue (koji izrauje projektant)

3. pokretaki uzrok: majstori

4. finalni uzrok: stanovanje (kao svrha radi koje svi ostali uzroci i postoje)

Sve se konkretno pojedinano ustrojava na taj nain to pokretaki uzrok spaja u jedno

Svrni uzrok odreuje svrhu u odnosu na ta se oni spajaju

U prirodi se to zbiva samo od sebe

U umeu ili proizvoenju to obavlja tvoritelj

Posao fiziara je da razlikuje i istrauje sva etiri uzroka (i u prirodi i u umeu) da bi mogao da objasni kretanje, odnosno promenu.

16

Logika

Logika problematika izloena ve u Metafizici, ali glavni deo tek u spisu Organon (orue)

Ovaj spis smatrao je preduslovom znanja, pa se ne pominje u podeli znanja i nauka

Izraz logika je kasnijeg datuma i pripisuje se stoicima

Znaajni doprinosi Sokrata i Platona, stvaranju logike kao celovite nauke, koja obuhvata

sve elementarne oblike miljenja:

poimanje

suenje

zakljuivanje

Uoavanje razlike izmeu dva oblika miljenja:

ono koje polazi od utvrenih premisa: pouzdana znanja (Analitike)