02 istrazivanje zeleli ste da znate

Istraţivanje je pripremio Daedalus Millward Brown

za

Discovery Networks u Jugoistočnoj Evropi

(Rumunija, Bugarska, Srbija, Slovenija i Hrvatska)

September

2011

Poglavlje Slajd #

Osnovne informacije 3

Metodologija 4

Pregled – Rumunija 5

Pregled – Bugarska 6

Pregled - Hrvatska 7

Pregled – Srbija 8

Pregled – Slovenija 9

Opšti zaključci 10

Pitanja i odgovori 11

Kada biste mogli da dobijete odgovor na samo jedno pitanje, koje bi to

pitanje bilo?12

Kako je nastao svemir? 14

Šta mislite o postojanju vanzemaljaca? 16

Šta mislite kakav će biti smak sveta? 18

Šta mislite zašto ljudi čine zlo drugim ljudima? 20

Da je moguće, da li biste voleli da ţivite večno? 22

Da li mislite da moţemo da ţivimo kao praistorijski čovek? 24

Da li mislite da je revolucija robotike pozitivna ili negativna za

ljudski vrstu? 26

Korelacije i sličnosti 28-29

Demografski podaci 30

SADRŢAJ

3OSNOVNE INFORMACIJE

Kako je nastao svemir? Da li smo mi jedini koji u njemu ţive ili postoje

i druga inteligentna bića koja ţive na drugim planetama? Ili, zašto

činimo zlo drugim ljudima? Odakle potiče nasilno ponašanje?

To su pitanja koja ne postavljaju samo naučnici. Postavljamo ih svi mi.

Ove jeseni, kanal Discovery Channel počinje sa emitovanjem serije

CURIOSITY –ŢELELI STE DA ZNATE u kojoj se svaka epizoda usmerava na jedno

od velikih pitanja sa kojima se suočava ijudska vrsta i nastoji da na

njih ponudi odgovore. Pošto su u pitanju stvari o kojima svi mi imamo

izgrađeno mišljenje, odlučili smo da sprovedemo istraţivanje i saznamo

koji je to stav.

Da li ljudi veruju u vanzemaljce? Da li ţele da ţive večno?

Da li veruju u Boga ili u nauku?

Saznaćemo na sledećim stranama.

4

Metod istraţivanjaAd-Hoc istraţivanje i pitanja

Ciljna grupaMuškarci i ţene, starosti iznad 18 godina, ţive u gradskim područjima

Metod uzorkovanjaQuota sampling je zasnovan na starosti, polu i regiji. Korišćene soft quotas o obrazovanju

i prihodima.

Smatra se da je ukupni broj relevantan za zemlje Balkana u kojima je vršeno istraţivanje,

i ga su podaci za svaku zemlju relevantni na nacionalnom nivou.

Tehnika prikupljanja podatakaCAWI(Computer Aided Web Interviewing) i CATI (Telephonic Interviews) samo za Srbiju

Veličina uzorka600 ispitanika u Rumuniji i Srbiji, 604 u Hrvatskoj i Sloveniji, 651 u Bugarskoj

Rad na terenu19. avgust – 2. septembar 2011.

4 4

METODOLOGIJA

5

Kada biste mogli da dobijete odgovor na samo jedno pitanje, koje bi to pitanje bilo?

Šta se dešava nakon smrti?

Kako je nastao svemir?

Bog je stvorio svemir.

Šta mislite o vanzemaljcima?

Oni postoje i već su stupili u kontakt sa nama, iako se to čuva u tajnosti.

Kako zamišljate smak sveta?

Desiće se prirodna katastrofa.

Zašto ljudi čine zlo drugima?

Zbog načina na koji su se obrazovali.

Da je to moguće, da li biste voleli da ţivite večno?

Ne, više mi odgovara ţivotni vek koji danas smatramo normalnim (60-90 godina)

Da li mislite da bismo mogli da ţivimo kao praistorijski ljudi?

Ne, previše zavisimo od tehnologije i nikada bez nje ne bismo mogli da ţivimo.

Da li mislite da je evolucija robotike pozitivna ili negativna za čoveka?

Pozitivna, roboti su veoma korisni u modernoj tehnologiji.

5

PREGLED - Rumunija

6




Svemir je nastao nakon velikog praska.








Voleo bih da ţivim duţe, izmeĎu 100 i 200 godina, ali ne zauvek.


Da, ali samo ako smo na to primorani.



66PREGLED - BUGARSKA

7




Svemir je nastao nakon Velikog praska.






Zato što ljudi za to imaju genetske predispozicije.


Voleo bih da ţivim duţe, izmeĎu 100 i 200 godina, ali ne zauvek.


Da, ali samo ako smo na to primorani.



777PREGLED - HRVATSKA

8


Koji je smisao ţivota?


Bog je stvorio svemir.


Oni postoje, ali još uvek nisu stupili u kontakt sa nama.




Zbog trauma koje su oni sami preţiveli.




Ne, mi smo se toliko genetski izmenili, da se ne bismo mogli prilagoditi na ondašnje uslove


Negativna, roboti doprinose povećanju nezaposlenosti.

8888PREGLED - SRBIJA

9




Svemir je nastao nakon velikog praska.


Oni postoje, ali još uvek nisu stupili u kontakt sa nama.








Ne, previše zavisimo od tehnologije i nikada bez nje ne bismo mogli da ţivimo.


Pozitivna, roboti su veoma korisni u modernoj tehnologiji

99999

PREGLED - SLOVENIJA

10 1010101010OPŠTI ZAKLJUČCI

Prema rezultatima istraživanja, stanovnici Jugoistočne Evrope dele mnoga uverenja kada je u pitanju

poreklo, naša budućnost kao i aktuelne zanimljivosti. Međutim, postoje i određene različitosti među

nama koje su vezane za naše poreklo, životne stilove i razlike u kulturi.

• Najvažnije pitanje na koje je bi želeli da imaju odgovor , odnosno najveća radoznalost, je “šta se događa

nakon smrti”. Kad bi imali odgovor na ovo pitanje, rešili bi mnoge verske, filozofske i naučne rasprave,

ne samo o smrti, nego i o poreklu života.

• Na pitanje kako je nastao svet, ispitanici iz Jugoistočne Evrope podeljeni su u dve gotovo jednake

grupe: oni koji veruju da je svet stvorio Bog i oni koji veruju da je za nastanak sveta zaslužan Veliki

prasak. Većina ispitanika koji veruju u božansko stvaranje je iz Rumunije i Srbije.

• Kad je u pitanju postojanje drugih oblika inteligentnog života u svemiru, većina stanovnika Jugoistočne

Evrope veruje da postoje i da su stupili u kontakt s nama, no da se ta činjenica čuva u tajnosti. Međutim,

većina Srba i Slovenaca ne veruje u teoriju zavere i smatraju da vanzemaljci postoje, ali da nisu stupili u

kontakt s nama.

• Smak sveta uzrokovaće prirodna katastrofa, barem tako veruje većina ispitanika. Ostali odgovori sa

visokim procentom su nuklearni rat i nestanak prirodnih resursa. Takođe 16% ispitanika veruje u

Apokalipsu, onakvu kakva je opisana u verskim tekstovima.

• Iako je večni život veoma poželjan i vekovima se traži rešenje koje će ga omogućiti, većina stanovnika

Jugoistočne Evrope je izjavila da ne bi volela da živi zauvek, čak i kad bi to bilo moguće. Većina

preferira trenutni vek trajanja života, dok bi neki voleli da žive duže, ali ne zauvek.

• Kada razmišljamo o evoluciji tehnologije, većina stanovnika Jugoistočne Evrope se slaže da roboti

imaju pozitivan uticaj na živote ljudi i da su korisni za mnoge aktivnosti. Međutim, veliki broj Srba i

Slovenaca smatra da su roboti krivi za visoku stopu nezaposlenosti.

• Pitanje koje se odnosi na dobru i lošu stranu ljudske prirode izrodilo je različiite stavove u Jugoistočnoj

Evropi. Većina Rumuna, Bugara i Slovenaca veruje da je za loše ponašanje prema drugim ljudima

odgovorno obrazovanje, s druge strane Hrvati smatraju da je takvo ponašanje urođeno, dok Srbi

smatraju da takvo ponašanje uzrokuju traume iz prošlosti.

PITANJA

ODGOVORI

Kada biste mogli da imate odgovor samo na

jedno pitanje, koje bi to pitanje bilo?

%

(N=3059)

Ukupno

R, B, C, SR, SL Znatno veće razlike u odnosu na označenu zemlju (95% sigurnosti)

%

(N=600)

Rumunija(R)%

(N=651)

Bugarska (B)%

(N=604)

Hrvatska(C)

%

(N=600)

Srbija (SR)%

(N=604)

Slovenija (SL)

3,3 3,7 2,31,6

4,5 4,37,9 6,7

4,8 8,3

14,910,0

20,9 22,821,2

25,211,5 21,1

17,419,2

14,6

14,318,0

16,7

7,98,5

7,8

6,8 7,46,6

15,414,8

19,117,4

10,4

16,73,3

2,7

3,12,2

6,5

3,4

17,5 15,820,1 17,2 21,6 12,4

6,3 5,8 7,1 7,1 5,2 8,6Kako je nastao svemir?

Koji je smisao ţivota?

Kada će nastupiti smak sveta?

Da li moţemo da putujemo kroz

vreme?

Kako moţemo da ţivimo večno?

Da li postoje inteligentne

civilizacije?

Šta se dogaĎa nakon smrti?

Nijedno od ponuĎenih

Ne znam

(SR)

(SR)

(B)

(SR)

(C)

(R, B, C, SL)

(C)

(R, B)

(SR)

Ljudi iz zemalja u kojima se vršilo istraţivanje ţele da znaju odgovor na pitanje Šta se dešava nakon

smrti, koji je smisao ţivota i da li postoje neke druge inteligentne vrste u svemiru. Srbija je zemlja

koja se razlikuje od večine drugih, njeni stanovnici se daleko manje interesuju za to šta se dešava

nakon smrti i mogućnosti da putuju kroz vreme.

Rumunija(N=600)

Bugarska(N=651)

Hrvatska(N=604)

Srbija(N=600)

Slovenija(N=604)

Rumunke se više

od muškaraca

interesuju za ono

što se dešava

nakon smrti. Ovo

pitanje je takoĎe

značajnije za

ljude koji ţive u

Transilvaniji,

nego kod drugih

oblasti u

Rumuniji.

Omladina, kao i

oni sa srednjim i

visokim

obrazovanjem,

pokazuju više

interesovanja za

putovanje kroz

vreme.

Ipak, omladina i

stanovnici gradova

smatraju da je

bitnije saznati da

li postoje druge

inteligentne

vrste.

Dok su Bugarke

takoĎe

zainteresovane za

to šta se dešava

nakon smrti, ovo

je takoĎe bitno i

za stanovnike

Bugarske koji

imaju niska ili

srednja primanja i

za one koji imaju

preko 25 godina.

Bugari sa niţim

prihodima su manje

zainteresovani za

ova pitanja u

poreĎenju sa

drugim

kategorijama.

Hrvatski muškarci,

kao i stanovnici

sa srednjim

prihodima pokazuju

posebno

interesovanje za

pitanje nastanka

svemira.

Hrvati sa srednjim

primanjima takoĎe

ţele da znaju da

li moţemo da

ţivimo večno.

Postojanje drugih

inteligentnih

vrsta je u centru

interesovanja

Hrvata koji imaju

55 i više godina.

Ljudi koji ţive

sami u Hrvatskoj

smatraju da je

pitanje o

putovanju kroz

vreme značajnije

od ostalih.

Srpksi muškarci i

oni sa višim

primanjima

smatraju da je

značajna misterija

postojanja drugih

oblika ţivota.

Dok omladina u

Srbiji posebno

ţeli da sazna kada

će nastati smak

sveta i šta se

dešava nakon

smrti, Srbi

starosti od 25-44

godine se

interesuju za

putovanje kroz

vreme.

Ţene u Sloveniji kao

i mladi starosti od

18-24 godina bi

ţeleli da imaju

odgovore na pitanje

Šta se dešava nkon

smrti.

Putovanje kroz vreme

jeste takoĎe u sferi

interesoavnja

pogotovo kod ljudi sa

višim prihodima i

onih koji imaju

izmeĎu 25 i 54

godine.

Ostale inteligentne

vrste su u domenu

interesovanja

stanovnika Ljubljane

i ljudi koji imaju

više od 45 godina

ţele da saznaju

odgovor na ovo

pitanje, više nego na

ostala.

13Kada biste mogli da imate odgovor samo na

jedno pitanje, koje bi to pitanje bilo?

14,6 14,3 16,1 14,3 12,018,2

8,3 8,88,2

7,14,5

15,5

40,5

27,7

57,257,4

42,1

53,4

36,6

49,2

18,5 21,2

41,4

13,0

Bog je stvorio svemir

Veliki prasak


Ne znam

(SR)

(B, C, SR, SL)

(SR)

(R, SR)

(SL)

(R, SR)

(SL)

(R)

(B, C, SL)

(SR)

(R, B, C, SR)

(R, SR)

%

(N=3059)

Ukupno%

(N=600)

Rumunija(R)

%

(N=651)

Bugarska (B)

%

(N=604)

Hrvatska (C)

%

(N=600)

Srbija (SR)%

(N=604)

Slovenija (SL)


Kao po analogiji, stanovnici gradova u Jugoistočnoj Evropi smatraju da je svemir stvorio Bog ili da je nastao

nakon Velikog praska. Hrvati, Bugari i Slovenci više od Rumuna i Srba veruju u teoriju Velikog praska. Najveći

procenat onih koji veruju u Boga stvoritelja jeste Rumuniji, gde kao i u Sbiji ima znatno više ljudi koji

veruju u ovu teroiju, u poreĎenju sa drugim zemljama. Slovenci takoĎe imaju malo drugačiji profil. Ne samo da

imaju najmanji broj stanovnika koji veruju u Boga stvoritelja, već i veliki broj stanovnika koji ne zna kako je

nastao svemir ili ne veruju ni u jednu od ovoh teorija.


Rumunija(N=600)

Bugarska(N=651)

Hrvatska(N=604)

Srbija(N=600)

Slovenija(N=604)

U Rumuniji, ţene

više veruju u

Boga stvoritelja,

od muškaraca. U

Transilvaniji

kao kod Rumuna sa

niţim stepenom

obrazovanja i

niţim prihodima

uvreţeno je

verovanje u ovu

teoriju, više

nego u ostale

ponuĎene opcije.

Nasuprot tome,

teorija Velikog

praska je

popularnija kod

muškaraca, onih

koji ţive sami

ili Rumuna sa

visokim

obrazovanjem i

onih sa srednjim

prihodima.

Ţene u Bugarskoj,

više od

muškaraca,

veruju u Boga

stvoritelja.

TakoĎe, ljudi sa

srednjim

obrazovanjem dele

mišljenje da je

Bog stvorio

svemir.

Sa druge strane,

muškarci sa

visokim stepenom

obrazovanja i oni

sa srednjim

prihodima

smatraju da je

svemir nastao

nakon Velikog

praska.

U Hrvatskoj

demografske

razlike nisu tako

brojne kao u

Rumuniji i

Bugraskoj.

Postojanje Boga

koji je stvorio

svemir je

popularnije kod

ţena i stanovnika

Slavonije.

Muškarci pak

smatraju da je

teorija Velikog

praska više

moguća kada ih

pitaju kako je

nastao svemir.

Ţene u Srbiji,

ljudi koji ţive u

Zapadnoj Srbiji i

oni koji imaju

niţe i srednje

obrazovanje

uglavnom smatraju

da je Bog stvorio

svemir.

Oni koji

podrţavaju

teoriju Velikog

praska su

uglavnom muškarci

i Srbi sa

srednjim ili

visokim

obrazovanjem.

Slovenija ima

malo drugačiji

profil od ostalih

bakanskih

zemalja. Dok je

teorija Velikog

stvoritelja

uglavnom

prihvaćena kod

ljudi sa niţim

prihodima,

muškarci, mladi

ljudi starosti od

18-24 godine i

Slovenci sa višim

prihodima

smatraju da je

svet nastao nakon

Velikog praska.


16

40,4

21,5

20,3

16,4

3,5

5,0

9,0

42,6

15,0

16,3

15,7

1,3

4,7

11,5

41,9

25,0

11,1

8,3

2,8

8,7

8,1

32,2

39,6

26,8

38,0

14,6

3,2

1,4

26,7

29,8

12,4

15,0

1,9

6,1

13,2

44,1

19,5

31,3

6,9

1,2

4,9

8,1


SR, SL

C

B, C

SR

SR, SL

R, C, SL

SR

SR, SL

R, B

R, B, SR

SR

SL

R, B, C, SL

R, C, SL

R, B, C, SL

R, B, C, SL

R, B

B, C

SR

B, C, SR

Oni postoje, i već su stupili u kontakt sa nama, iako se ovo

čuva u tajnosti

Postoje, ali nas još uvek nisu kontaktirali

Postoje i mi ćemo imati velike koristi od kontakta sa njima

Ne verujem da postoje druge inteligentne vrste u svemiru

Postoje i zavladaće našom planetom


Ne znam

%

(N=3059)

Ukupno%

(N=600)

Rumunija (R)

%

(N=651)

Bugarska (B)%

(N=604)

Hrvatska (C)%

(N=600)

Srbija (SR)%

(N=604)

Slovenija (SL)

Većina ljudi iz Jugoistočne Evrope veruje u vanzemaljce i u teorije zavere, 40% njih kaţe da smo već bili u

kontaktu sa njima, ali da se ovo drţi u tajnosti. Srbi imaju malo drugačiji stav, tj imaju dve grupe koje su

u većini (svaka od njih sa oko 40% učešća): prvi se izjašnjavaju da vanzemaljci ne postoje, dok drugi smatraju

da vanzemaljci još uvek sa nama nisu stupili u kontakt. Štaviše, Srbija ima veliki broj ljudi koji se plaše da

će vanzemajci zavladati našom planetom, za razliku od ostalih zemalja u Jugoistočnoj Evropi. Pored Srba,

Rumuni i Slovenci su najviše skeptične nacije kada je u pitanju postojanje drugih inteligentnih vrsta.

Šta mislite o postojanju

vanzemaljaca?

17

Rumunija(N=600)

Bugarska(N=651)

Hrvatska(N=604)

Srbija(N=600)

Slovenija(N=604)

Muškarci i ljudi koji

imaju preko 55

godina, više veruju u

postojanje

vanzemaljaca i da

ćemo imati koristi od

kontakta sa njima.

Dok Rumuni sa visokim

obrazovanjem veruju

više u postojanje

vanzemaljaca i da se

kontakt sa njima već

dogodio, oni sa niţim

obrazovanjem veruju

da ne postoje druge

inteligentne vrste u

svemiru. Ovo

mišljenje takoĎe

imaju mladi starosti

od 18-24 godine.

Bugari sa niţim

obrazovanjem i oni sa

srednjim prihodima

veruju više od

ostalih kategorija da

vanzemaljci postoje,

i da su oni stupili u

kontakt sa ljudima u

nekom trenutku, ali

da se ovo čuva u

tajnosti.

Oni koji veruju da


ali da kontakt još

uvek nije napravljen

spadaju u kategoriju

srednje obrazovanih a

imaju izmeĎu 18 i 24

godine.

Dok ţene i muškarci

sa srednjim

obrazovanjem više

veruju u postojanje

vanzemaljaca i da je

a njima kontakt

napravljen, muškarci

imaju drugačije

mišljenje: oni

postoje, ali kontakt

nije napravljen, i mi

ćemo imati velike

koristi kada se to

dogodi.

Hrvati sa visokim

obrazovanjem takoĎe

više veruju da nas

vanzemaljci još uvek

nisu kontaktirali.

Oni koji imaju 55 i

više godina, manje od

svih drugih veruju u

postojanje

vanzemaljaca.

Srpski muškarci dele

mišljenje da

vanzemaljci postoje:

neki veruju da su oni

stupili u kontakt

dok drugi veruju da

ćemo od tog kontakta

imati koristi. Ţene

ne veruju u

postojanje

vanzemaljaca koliko i

muškarci.

Srbi sa srednjim i

visokim obrazovanjem

takoĎe više veruju u

postojanje

vanzemaljaca nego

ostali Srbi.

Verovanje da

vanzemaljci ne

postoje jeste

popularnije u

Centralnoj Srbiji

nego u ostalim

regijama.

Slovenački muškarci

takoĎe više veruju u

postojanje

vanzemaljaca nego

suprotan pol. Ljudi

sa srednjim i visokim

prihodom takoĎe dele

ovo mišljenje.

Dok mladi veruju da


ali nas još uvek nisu

kontaktirali, ţene i

stariji ljudi, preko

55 godina ne veruju u

postojanje drugih

inteligentnih vrsta.

17Šta mislite o postojanju

vanzemaljaca?

6,7 7,2 8,74,6 3,7

7,56,3 4,7

9,1

5,7 7,57,8

19,9 20,6

25,5

17,011,7

20,4

2,3 1,8

0,8

2,35,5

2,8

17,8 17,512,5

21,2 22,1

21,9

16,1 22,5 12,6

12,18,2

3,3

0,50,5

0,4

0,5 1,0

30,325,2

30,436,5 40,3 36,3

Zbog prirodne katastrofe

Zbog invazije vanzemaljaca

Zbog Apokalipse

Zbog rata ili nuklearne

katastrofe

Zbog neizlečive bolesti

Zato što će nestati prirodni

resursi


Ne znam

18

(SR)

(SR)

(B)

(B, C, SR, SL)

(C, SR)

(R)

(C, SR)

(SR, SL)

(SR)

(B)

(SR, SL)

(R, B)

(R)

(R, B, C, SL)

(R, B)

(SL)

(R, B)

(C, SR)

(R)

(SR)

(B)

(B)

(R, B)

%

(N=3059)

Ukupno%

(N=600)

Rumunija (R)%

(N=651)

Bugarska (B)%

(N=604)

Hrvatska (C)%

(N=600)

Srbija (SR)%

(N=604)

Slovenija (SL)


Kada razmišljamo o smaku sveta, veliki broj stanovnika JE smatra da će to biti izazvano prirodnom katastrofom.

Verski scenario za smak sveta je prisutan kod Rumuna, za razliku od njihovih suseda. Interesantno je da sve

bivše jugoslovenske zemlje upiru prst u ljudsku grešku, što je nuklearna katastrofa, za razliku od Rumuna i

Bugara. Dok sve ostale zemlje Jugoistočne Evrope prepoznaju problem osiromašenja resursa, Srbi ovo ne vide kao

faktor koji moţe uticati na skoriji smak sveta. Sa druge strane, oni se, više nego ostale zemlje, plaše

neizlečivih bolesti.

Kako će se dogoditi smak sveta?

19

Rumunija(N=600)

Bugarska(N=651)

Hrvatska(N=604)

Srbija(N=600)

Slovenija(N=604)

Rumunija je

najviše podeljena

nacija kada je u

pitanju mišljenje

o smaku sveta.

Dok ţene sa niţim

i srednjim

obrazovanjem, i

one sa niţim

prihodima, više

veruju u

Apokalipsu, oni

koji imaju više

od 55 godina

smatraju da će

kraj sveta biti

uzrokovan

prirodnom

katastrofom.

Rumuni koji ţive

u Bukureštu su

mnogo više

zabrinuti oko

izvora koji

presušuju, u

poreĎenju sa

onima koji ţive u

ostalim regijama.

.

Nema značajnih

razlika u

starosti, polu i

ostalim

demografskim

kriterijumima,

koje se mogu

zapaziti u

Bugarskoj.

Nema značajnih

razlika u

starosti, polu i

ostalim

demografskim

kriterijumima,

koje se mogu

zapaziti u

Hrvatskoj.

U poreĎenju sa

suprotnim polom,

srpske ţene više

veruju da će kraj

sveta biti

prouzrokovan

Apokalipsom, kao

što je opisano u

religijskim

tekstovima.

Srbi sa srednjim

prihodima

smatraju da će

smak sveta biti

uzrokovan

oskudicom

prirodnih

resursa.

Jedina stvar koja

se izdvaja u

Sloveniji jeste

da su stariji

ljudi, koji imaju

55 i više godina,

zabrinuti jer se

resursi brzo

troše. U

poreĎenju sa

ostalim starosnim

grupama, više

Slovenaca koji

pripadaju ovom

profilu smatra da

će ovo uzrokovati

kraj sveta.

Kako će se dogoditi smak sveta?

20

3,5 2,7 3,2 4,4 4,5 6,74,7 2,3 5,5

8,1 5,3

14,46,5

8,04,0

8,3

6,0

1,613,68,5

14,5

14,326,3

18,0

30,236,0

33,4 19,516,6

24,0

16,5 18,2 12,316,7

16,0

18,2

25,0 24,3 27,0 28,7 25,417,0

Jer ljudi imaju genetsku

predispoziciju za ovakvo ponašanje

Zbog nagona za preživljavanje

Zbog načina na koji su se obrazovali

Zbog trauma koje su preživeli

Jer na njih utiče Đavo

Nijedno od ponuđenih

Ne znam

%

(N=3059)

Ukupno%

(N=600)

Rumunija (R)%

(N=651)

Bugarska (B)%

(N=604)

Hrvatska (C)

%

(N=600)

Srbija (SR)%

(N=604)

Slovenija (SL)


(B, SL)

(C, SR, SL)

(B)

(SL)

(R)

(SL)

(R)

(C, SR, SL)

(SL)

(R)

(B, SL)

(R)

(B)

(SL)

(R)

(SL)

(R, B, C, SL)

(SL)

(R, B)

(R, B, C, SR)

(R)

(SR)

(B)

55% onih koji ţive na Balkanu veruju da ljudi čine zlo drugima zbog načina na koji je na njih uticalo

obrazovanje, ili zato što imaju ovakve genetske predispozicije. Srbi smatraju da je obrazovanje manje zasluţno

za ovakvo ponašanje, dok su značajnija lična traumatska iskustva.U poreĎenju sa drugim zemljama, Bugarska ima

najmanji procenat ljudi koji smatra da se nagonom za preţivljavanje moţe objasniti loše ponašanje ljudi.

Šta mislite, zašto ljudi čine zlo

drugim ljudima?

21

Rumunija

(N=600)

Bugarska

(N=651)

Hrvatska

(N=604)

Srbija

(N=600)

Slovenija

(N=604)

Ţene u Rumuniji

veruju da je loše

ponašanje prema

drugima posledica

trauma kroz koje su

sami ljudi prošli.

Oni sa srednjim

obrazovanjem takoĎe

dele ovo mišljenje.

Nedostatak

obrazovanja se

smatra za glavni

razlog kod onih

koji imaju 55 i

više godina, ljudi

sa visokim stepenom

obrazovanja, i onih

sa nsrednjim

prihodima.

Rumuni sa niskim

obrazovanjem, za

razliku od ostalih,

smatraju da je loše

ponašanje posledica

uticaja Đavola.

U Bugarskoj jedina

značajna razlika je

ta da kada se ţene

porede sa

muškarcima, one

više veruju da je

loše ponašanje

uzrokovano

traumama, koje su

ljudi preţivelii u

nekom trenutku u

svom ţivotu. U ovo

veruju i studenti

više nego ostali

Bugari.

Ţene u Hrvatskoj

takoĎe za loše

ponašanje krive

lične traume.

Veoma je zanimljivo

da hrvatska

omladina veruje da

je loše ponašanje

manje posldeica

genetskih

predispozicija, a

više posledica

uticaja Đavola na

njih. Isto

verovanje se moţe

zapaziti i kod

studenata.

U poreĎenju sa

suprotnim polom,

ţene u Srbiji

objašnjavaju loše

postupke ličnim

traumama.

Stanovnici Srbije

sa srednjim

prihodima, veruju

više od ostalih

kategorija da je

ovo ponašanje

posledica genetske

predispozicije.

Kao i sve ostale ţene

sa Balkana, Slovenke

takoĎe smatraju da su

traume racionalno

objašnjenje za loše

ponašanje.

Nasuprot tome, suprotan

pol veruje da je to

posledica genetskih

predispozicija. Ljudi

starosti 55 i više

godina, takoĎe u ovo

više veruju od

Slovenaca u ostalim

kategorijama.

21Šta mislite, zašto ljudi čine zlo

drugim ljudima?

22

6,4 5,5 9,1 9,33,0

8,4

28,7 27,7

35,5 36,0

16,4

31,5

44,5 45,530,8

34,3

67,1

45,2

20,4 21,3 24,720,3

13,5 15,0

Da, voleo bih da ţivim večno

Ne, odgovara mi ţivotni vek

koji je danas normalan (60-90

godina)

Voleo bih da ţivim duţe, izmeĎu

100 i 200 godina, ali ne večno

Ne znam

R, B, C, SR, SL Znatno veće razlike u odonosu na označenu zemlju (95% sigurnosti)

%

(N=3059)

Ukupno

%

(N=600)

Rumunija (R)

%

(N=651)

Bugarska (B)

%

(N=604)

Hrvatska (C)

%

(N=600)

Srbija (SR)

%

(N=604)

Slovenija (SL)

(SR)

(B, C)

(SR, SL)

(R, SR)

(R, SR)

(SR, SL)

(R, SR)

(R, SR)

(SR, SL)

(R, B, C, SL)

(R, SR)

(B, C)

Prosečno, samo 2 od 10 ljudi koji ţive u urbanim krajevima ovih zemalja ţele da ţive večno. Štaviše,

Srbija i Slovenija imaju znatno manje stanovnika koji imaju tu ţelju. Veliki broj srpskih ispitanika

(67%) su zadovoljni trenutnim ţivotnim vekom, i ovaj rezultat je znatno viši u poreĎenju sa ostalim

zemljama na Balkanu. Dok su Rumuni takoĎe zadovoljni prirodnim ţivotnim vekom, Bugari, Hrvati i Slovenci

čeznu za duţim ţivotom od 100-200 godina, ali ne i za večnim ţivotom.

Da je to moguće, da li biste

ţeleli da ţivite večno?

23

Rumunija(N=600)

Bugarska(N=651)

Hrvatska(N=604)

Srbija(N=600)

Slovenija(N=604)

Rumunke su više

zadovoljne

normalnim

ţivotnim vekom

nego muškarci.

Isto se odnosi i

na one sa niţim

stepenom

obrazovanja.

Generacija onih

koji imaju 55 i

više čezne za

večnim ţivotom,

dok bi oni sa

višim

obrazovanjem

ţeleli da ţive

duţe, ali ne i

zauvek.

Muškarcima u

Bugarskoj je

primamljivija

ideja večnog

ţivota nego

suprotnom polu.

Nasuprot tome,

ţene, ljudi

srednjeg

obrazovanja, i

oni sa niţim

prihodima su

zadovoljni

trenutnim

ţivotnim vekom

koji ima ljudska

vrsta.

IznenaĎujuće je

da su ljudi koji

imaju 55 i više

godina zadovoljni

ţivotnim vekom,

dok muškarci,

poslodavci ili

samozaposelni

čeznu za večnim

ţivotom.

Jedina značajna

razlika je da

ţene, ljudi sa

srednjom visinom

prihoda i oni

koji su u braku i

imaju decu su

više zadovoljni

normalnim

ţivotnim vekom u

poreĎenju sa

ostalim

kategorijama.

Slovenci više

čeznu za duţim

ţivotnim vekom od

Slovenki, bilo da

je u pitanju

večiti, ili ţivot

koji traje od

100-200 godina.

Sa druge strane,

ţene i penzioneri

su više od

ostalih zadovljni

normalnim

ţivotnim vekom.

23Da je to moguće, da li biste

ţeleli da ţivite večno?

24

5,6 6,54,2

3,36,7

3,9

12,3 12,28,8

13,015,4 17,4

30,934,0

31,9 21,7

25,231,4

23,021,8

21,2

20,7

29,726,0

28,2 25,534,0

41,3

23,0 21,3

Da, ali samo ako smo na to

primorani

Ne, mi smo se mnogo genetski

izmenili i ne bismo mogli da se

prilagodimo takve uslove

Ne, mi toliko zavisimo od

tehnologije, da ne bismo mogli da

se prilagodimo tom načinu života

Da, i siguran sam da bi taj način

života bio mnogo zdraviji

Ne znam

R, B, C, SR, SL Znatno veće razlike u odnosu na obeleţenu zemlju (95% sigurnosti)

%

(N=3059)

Ukupno%

(N=600)

Rumunija (R)

%

(N=651)

Bugarska (B)%

(N=604)

Hrvatska (C)

%

(N=600)

Srbija (SR)%

(N=604)

Slovenija (SL)

(C)

(C, SR)

(C, SR)

(R, SR, SL)

(B)

(R, B, SR, SL)

(C)

(B)

(R, B, C)

(R, B, C)

(C, SR)

(C)

Većina ispitanika veruje da ljudi ne bi trebalo da se vrate ţivotnom stilu praistorijskog čoveka. Glavni razlozi

jesu velika zavisnost od tehnologije, praćena činjenicom da smo se, u genetskom smislu, mnogo promenili,. U slučaju

Bugarske i Hrvatske, ima znatno više ispitanika, u poreĎenju sa drugim zemljama, koji veruju da se moţemo vratiti

tom ţivotnom stilu, ako bismo na to bili primorani. Dok je Slovenija nacija sa najviše samopouzdanja, mnogo je veći

broj onih koji veruju da mi, kao vrsta, jesmo sposobni da se vratimo na taj način ţvota, i ţivimo zdravije. Bugari

su najviše skeptični po ovom pitanju.

Da li mislite da bismo mogli da se

vratimo ţivotu praistorijskog čoveka?

25

Rumunija

(N=600)

Bugarska

(N=651)

Hrvatska

(N=604)

Srbija

(N=600)

Slovenija

(N=604)

Mladi Rumuni

veruju više od

ispitanika u

ostalim grupama

da smo previše

zavisni od

tehnologije da

bismo se vratili

na praistorijski

stil ţivota.

Ovo mišljenje

popularno je i

kod ljudi sa

niskim prihodima.

Oni takoĎe

smatraju da ne

bismo mogli da se

naviknemo na

takve uslove

ţivota.

Rumuni sa niskim

prihodima

smatraju da bismo

mogli da se

vratimo na

praistorijski

stil ţivota i

ţivimo zdravije.

Jedina stvar koja

se izdavaja kod

stanovnika

Bugarske jeste

da ljudi koji

imaju više od 55

godina ne misle

da mi toliko

zavisimo od

tehnologije da bi

nas to sprečilo

da se vratimo u

praistorijski

period.

Hrvati, za

razliku od

Hrvatica,

smatraju da naši

geni ne

odgovaraju

nekadašnjim

ţivotnim

uslovima.

Dok ljudi koji su

oţenjeni i imaju

decu, više veruju

da moţemo da se

priviknemo samo

kad bismo morali,

oni iz Istre,

Gorskog Kotara i

Hrva, smatraju da

bismo mogli da se

vratimo u

praistorijski

period, i ţivimo

zdravije.

U poreĎenju sa

ostalim

kategorijama,

Srbi koji su

bolje obrazovani

više veruju u

mogućnost da se

vratimo u

praistorijsko

doba, ako smo na

to primorani.

U poreĎenju sa

ostalim

kategorijama,

muškarci i

oţenjeni ljudi,

koji nemaju decu,

veruju da bismo

mogli da se

vratimo

praistorijskom

ţivotnom stilu,

i ţivimo

zdravije.

Štaviše,

stanovnici Kranja

smatraju da smo

više zavisni od

tehnoloogije, da

bismo se vratili

u prošlost.

25Da li mislite da bismo mogli da se

vratimo ţivotu praistorijskog čoveka?

ţ?

26

5,5 5,3 5,6 5,3 7,1 3,6

26,3 23,5 19,526,3

41,7

33,7

11,4 12,5

6,8

10,7

14,8

11,0

56,8 58,7

68,1

57,8

36,5

51,6

Pozitivan, roboti su veoma

korisni u modernoj tehnologiji

Negativan, roboti će zavladati

našim ţivotima

Negativan, roboti doprinose

većoj stopi nezaposlenosti

Ne znam


%

(N=3059)

Ukupno

%

(N=600)

Rumunija (R)

%

(N=651)

Bugarska (B)

%

(N=604)

Hrvatska (C)

%

(N=600)

Srbija (SR)

%

(N=604)

Slovenija (SL)

(B)

(SR, SL)

(R, C, SR, SL)

(B)

(B)

(SR, SL)

(SL)

(R, B, C, SL)

(B, C)

(R, B, C)

(B)

(SR)

U proseku, više od 1 od 2 ispitanika smatra da su roboti veoma korisni u modernoj tehnologiji, i samo 1 od 4

njih veruje da imaju negativan uticaj na naše ţivote, što je viša stopa nezaposlenosti. Štaviše, Srbi i

Slovenci, imaju znatno veći broj ljudi koji za visoke stope nezaposlenosti krive robote. Bugarska je zemlja

koja najviše ceni robote, kao i njhov doprios tehnologiji, i čak 70% ispitanikaima deli ovo mišljenje.

Da li mislite da je evolucija

robotike pozitivna ili negativna?

27

Rumunija

(N=600)

Bugarska

(N=651)

Hrvatska

(N=604)

Srbija

(N=600)

Slovenija

(N=604)

Rumuni koji imaju

55 ili više godina,

oni sa visokim

obrazovanjem i

srednjim prihodima,

smatraju da je

evolucija robotike

pozitivna i

korisna.

Mladi ljudi, oni

sa niţim prihodima,

i niţim stepenom

obrazovanja,

smatraju da roboti

imaju negativan

uticaj, koji

povećavaju procenat

nezaposlenosti.

Bugari su veoma

slični Rumunima:

ţene, ljudi koji

imaju od 18 do 34

godine, oni sa

srednjim i niskim

obrazovanjem, i oni

sa niskim

prihodima, smatraju

da su roboti

negativni.

Na suprotnoj

strani, većina

muškaraca, ljudi

koji su visoko

obrazovani, i imaju

visoke prihode,

cene robote i

njihovu upotrebu,

mnogo više nego

otale kategorije

stanovništva.

U Hrvatskoj, smatra

se da roboti imaju

negativan uticaj, a

ovo mišljenje je

posebno zastupljeno

kod ţena i ljudi sa

niskim i srednjim

obrazovanjem

Sa druge strane,

sve više ljudi i

ţena sa visokim

obrazovanjem, i

visokim prihodima,

smatra da su roboti

korisna tehnologija

u našim ţivotima.

Gotovo isti odnos

stavova

stanovništva se

moţe zapaziti u

Srbiji po ovom

pitanju. Muškarci,

ljudi sa visokim

obrazovanjem i oni

sa visokim i

srednjim prihodima

imaju pozitivniji

utisak o robotima.

Sa druge strane,

imamo ţene, ljude

sa niţim stepenom

obrazovanja, one sa

niţim prihodima, i

Srbe koji ţive na

istoku zemlje.

Slovenija jeste

najviše podeljena

po ovom pitanju.

Ljudi uopšte,

stanovnici

Ljubljane, ljudi sa

visokim stepenom

obrazovanja, i

stanovnici sa

srednjim i visokim

prihodima, veruju

da roboti imaju

pozitivan uticaj na

naše ţivote i da su

korisni.

Nasuprot tome,

omladina, ljudi sa

niskim stepenom

obrazovanja, oni sa

niţim prihodima,

veruju da roboti

nisu dobri za nas,

jer utiču na veću

stopu

nezaposlenosti.

27Da li mislite da je evolucija

robotike pozitivna ili negativna?

28

Mišljenje o smaku sveta

Većina onih koji veruju u smak sveta takoĎe smtra da će smak sveta biti

Apokalipsa, kako je opisano u verskim tekstovima. Većina Rumuna, Hrvata

i Bugara koji veruju u teoriju Velikog praska, smatra da će smak sveta

biti posledica prirodne katastrofe i gubitka prirodnih resursa. .

Razlozi za loše ponašanje ljudi prema drugima

Za one koji veruju u Boga stvoritelja u Jugoistočnoj Evropi, loše

ponašanje ljudi prema drugima se smatra Ďavoljim uticajem. Hrvati i

Srbi koji veruju u teoriju Velikog praska, smatraju u velikoj meri da je

loše ponašanje posledica loših genetskih predispozicija koje ljudi

imaju.

Stav o evoluciji robotike

Sa izuzetkom Hrvata, svi ostali koji veruju u Boga, smatraju da roboti

utiču negativno na naše ţivote i da doprinose visokoj stopi

nezaposlenosti. Oni koji veruju u teoriju Velikog praska, u Jugoistočnoj

Evropi, smatraju u velikoj meri da roboti imaju pozitivan uticaj na naše

ţivote i vide ih kao korisnu tehnologiju.

28KORELACIJE

29

Ţene u Rumuniji, Bugarskoj i Sloveniji su najviše zainteresovane za pronalaţenje odgovora

na pitanje šta se dešava nakon smrti.

Dok ţene u Jugoistočnoj Evropi veruju da je Bog stvorio svemir, muškarci misle da je on

nastao nakon Velikog praska.

Ţene stanovnici Jugoistočne Evrope više od suprotnog pola veruju u Apokalipsu, pogotovo u

Rumuniji i Srbiji

Sve Balkanke misle više od muškaraca, da se loše ponašanje ljudi prema drugima moţe

objasniti traumama koje su preţiveli u nekom trenutku u ţivotu.

Dok su ţene u Jugoistočnoj Evropi prilično zadovoljne normalnim ţivotnim vekom čoveka (60-90

godina), muškarci iskazuju ţelju da ţive duţe.

Dok većina stanovnika Jugoistočne Evrope sa niskim stepenom obrazovanja i niskim prihodom

veruje da roboti imaju negativan uticaj na naše ţivote i uzrokuju visoke stope

nezaposlenosti, oni sa visokim obrazovanjem i prihodima smatraju da su roboti pozitivni i

korisni u novoj tehnologiji.

SLIČNOSTI PO POLU I ZEMLJI

DEMOGRAFSKI

PODACI

49,0%51,0%

51,6%48,4% 52,0%48,0% 52,0%48,0%

52,0%48,0% 51,0%49,0%

31

(N=3059)

Ukupno

(N=600)

Rumunija

(N=651)

Bugarska

(N=604)

Hrvatska

(N=600)

Srbija

(N=604)

Slovenija

M Ţ

31POL

32

22,9 22,2 21,3 20,0

33,0

14,7

19,8 18,6 19,9 23,1

20,0

23,7

21,0 21,9 21,4 21,0

17,0

21,9

21,6 23,1 21,0 22,117,9

20,5

14,6 14,2 16,4 13,7 12,019,3

18-24

25-34

35-44

45-54

55 or more

%

(N=3059)

Ukupno

%

(N=600)

Rumunija

%

(N=651)

Bugarska

%

(N=604)

Hrvatska

%

(N=600)

Srbija

%

(N=604)

Slovenija

3232STAROST

33

%

(N=604)

Hrvatska

%

(N=600)

Srbija

%

(N=604)

Slovenija

%

(N=600)

Rumunija

%

(N=651)

Bugarska

17,5

30,9

14,3

20,8

16,4Bucuresti

Ardeal

Banat

Muntenia

Moldova

19,1

13,3

23,8

18,0

25,9

Zagreb

Slavonija

Sjeverna

Hrvatska

Istra, Gorski

kotar, Hrv.

primorje

Dalmacija

14,0

15,7

6,7

23,3

10,0

30,2

Southwest region

Southeast region

Southcentral region

Northwest region

Northeast region

Northcentral region

17,0

8,0

12,0

13,0

28,0

22,0Beograd

Vojvodina

Western Serbia

Southern Serbia

Eastern Serbia

Central Serbia26,0

15,4

10,1

14,1

9,7

24,6Ljubljana

Novo mesto

Koper

Kranj

Celje

Maribor

33333333MESTO STANOVANJA

34

35,0 30,738,0

47,236,4 35,7

7,15,6

8,8

10,6

7,7 5,0

24,627,5

22,3

15,5

24,824,5

33,3 36,230,8 26,7 31,0 34,8

Neudata/neouţenjen /

Razveden/a / Udovac/ica bez

dece

U braku / ţivi s partnerom

bez dece

Neudata/neouţenjen /

Razveden/a / Udovac/ica sa

decom

U braku / ţivi sa partnerom

i decom

%

(N=3059)

Ukupno

%

(N=600)

Rumunija

%

(N=651)

Bugarska

%

(N=604)

Hrvatska

%

(N=600)

Srbija

%

(N=604)

Slovenija

343434BRAČNI STATUS

35

38,3 37,2

63,5

34,8

13,3

27,0

46,940,0

32,1

57,9

78,356,9

14,822,8

4,4 7,3 8,416,1

Osnovno

Srednje

Visoko

%

(N=3059)

Ukupno

%

(N=600)

Rumunija

%

(N=651)

Bugarska

%

(N=604)

Hrvatska

%

(N=600)

Srbija

%

(N=604)

Slovenija

35353535STEPEN OBRAZOVANJA

36

%

(N=604)

Hrvatska

%

(N=600)

Srbija

%

(N=604)

Slovenija

%

(N=600)

Rumunija%

(N=651)

Bugarska

3,8

44,3

51,9

Less than 210 EUR

211 – 825 EUR

Više od 825 EUR

19,3

47,4

33,3Less than 525 EUR

526 - 925 EUR

Više od 925 EUR

3,9

58,5

37,6Manje od 300 EUR

301 - 1250 EUR

Više od 1250 EUR

10,5

65,6

23,8Manje od 250 EUR

251-790 EUR

Više od 790 EUR

18,6

37,2

44,2

Manje od 730 EUR

731 - 1150 EUR

Više od 1150 EUR

3636363636MESEČNI NETO PRIHOD

02 istrazivanje zeleli ste da znate

Education