0025-81051012833b (1)

7/23/2019 0025-81051012833B (1)

1/6

Med Pregl 2010; LXIII (11-12): 833-838. Novi Sad: novembar-decembar. 833

Mentalno zdravlje kroz istoriju

Mentalno zdravlje podrazumeva sposobnostuspostavljanja harmoninih odnosa sa drugim ljudi-ma i sposobnost realizacije sopstvenih intelektualnihi emocionalnih potencijala u konstruktivnom me-njanju socijalne i fizike sredine, subjektivni oseajblagostanja, samoefikasnosti, nezavisnosti i kom-petencije. Koncept mentalnog zdravlja takoe se de-finie kao mogunost da osoba izrazi svoju indivi-

dualnost, ostvaruje ciljeve koje je sama odredila,adekvatno se suoava sa stresom, radi, uiva u plo-dovima svoga rada i doprinosi zajednici [1].

U svim kulturama i istoriji civilizacije postojale suaktivnosti za ouvanje mentalnog zdravlja zajednice ispreavanja mentalnih bolesti, zastupljene u obiajimai tekovinama koje su se ogledale kroz vaee ureenjedrutva i religiju. Prvi pisani istorijski izvori iz Meso-potamije govore o ulozi svetenika u nezi duevnoobolelih, dok su lekari u ovoj ulozi opisani u Ajurveds-kim spisima stare Indije. Odnos drutva mentalnimporemeajima bio je pod uticajem stepena razvojanaunih saznanja, ali i liberalnih tekovina nasuprotdogmi, religiji i praznoverju, i razvijan od magijskog i

empirijskog koncepta, okrutnog i necivilizacijskog,preko antikog Hipokratovog holistikog sagledavanjatela i due, Galenove medicine koja prihvata humanustoiku etiku, do koncepta psihosomatike Franca Alek-sandera (Franz Alexander 1891-1964) [2]. Razvojnaunih saznanja o prirodi mentalnih poremeaja kao irazvoj opte kulture drutva i slobodne filozofske misliu eri renesanse dovode do organizovanja prihvatilitaza duevno obolele u Braunvajgu, Kelnu, Upsali iFirenci, a zatim i do organizovane akcije zatite men-talnog zdravlja pre dva veka, kad Pinel (Philippe Pinel,1745-1826), tumaenjem Deklaracije o pravu oveka igraana, kao tekovine Francuske revolucije, skida ok-ove sa duevnih bolesnika u azilu Bisetr i Salpetrije(Bicetre, Salpatrier) 1793. godine, a njegov uenik Es-

kirol (Jean Dominiqe Esquirol1782-1840) pomae st-varanje prvog Zakona o zatiti duevnih bolesnika. Uveku iza nas, dela Frojda (Sigmund Freud, 1856-1939) iMejera (Adolf Meyer, 1866-1950), rodonaelnika pra-vaca razvoja psihijatrije, pokreu stvaranje otvorenijegstava prema mentalnim bolestima u drutvu, ali nasu-prot tome, Zakon o eutanaziji u Hitlerovoj Nemakojtokom Drugog svetskog rata vodi u smrt prekoetvrtine miliona duevno obolelih irom Evrope [2].Polovinom prologa veka, najpre u Francuskoj a zatim

i kod nas, otpoinje upotreba psihofarmaka iz grupeneuroleptika, koji u potpunosti menjaju tok tekihduevnih oboljenja koja su do tada leena sa skromnimuspehom [3]. Ovim velikim naunim doprinosom far-makologije i klinike psihijatrije otvara se novo poljeza delatnost mentalne higijene, koja osim primarneprevencije dobija zadatak da doprinese uspenijoj soci-jalnoj rehabilitaciji i poboljanju kvaliteta ivotaleenih psihijatrijskih bolesnika.

Nijedna socijalna grupa ili pojedinac nisu imunina mentalne poremeaje, ali je rizik od naruavanjamentalnog zdravlja vei meu siromanim, nezapo-slenim i osobama niskog obrazovnog statusa, kao imeu rtvama nasilja, migrantima i izbeglicama,

decom i adolescentima, zlostavljanim enama i sta-rim osobama. Danas problemi mentalnog zdravljaproimaju drutvo u celini, a unapreenje mentalnogzdravlja predstavlja izazov globalnog razvoja [4,5].

Nastanak pokreta mentalne higijene

Mentalna higijena je grana preventivne medicinekoja se bavi spreavanjem duevnih poremeaja kaoi ouvanjem i unapreenjem mentalnog zdravlja.Ona u dananje vreme koristi iskustva mnogih na-unih disciplina: antropologije, sociologije, psiholo-gije, zdravstvene ekologije i psihijatrije, to sprovodikroz mere, metode i tehnike zatite i unapreenjamentalnog zdravlja. Svetska zdravstvena organizaci-

Medicinski fakultet, Beograd Pregledni lanakInstitut za higijenu i medicinsku ekologiju Review article UDK 616.89-084:613.86

DOI: 10.2298/MPNS1012833B

MENTALNO ZDRAVLJE I MENTALNA HIGIJENA IZMEU DVA MILENIJUMA

MENTAL HEALTH AND MENTAL HYGIENE BETWEEN TWO MILLENNIUMS

Duan BACKOVI

Saetak Navrilo se sto godina od objavljivanja dela Kliforda BirsaRazum koji se vraa (A mind that found Itself), koje je inspirisalopokret mentalne higijene i usmerilo aktivnosti unapreenja mentalnog zdravlja i prevencije mentalnih poremeaja. Na poetku novogmilenijuma, sa mnogo veim naunim saznanjima, iskustvom i mogunostima, ali suoeni sa novim civilizacijskim izazovima, sagle-davamo okolnosti koje su uticale na razvoj zatite mentalnog zdravlja. Mentalno zdravlje je presudno za blagostanje pojedinaca i d ru-tava, jer duevni poremeaj ne uzrokuje samo emocionalnu patnju, smanjenje kvaliteta ivota, otuenost i diskriminaciju obolelog,ve i celoj zajednici predstavlja ogroman ekonomski i socijalni teret zbog dugotrajnog leenja i umanjene produktivnosti. Da bi se

smanjio teret drutvu uslovljen mentalnim poremeajima, neophodno je stimulisati sveukupnu promociju mentalnog zdravlja u okvirunacionalne politike, zakonodavstva, donoenja odluka i angaovanja sredstava.Kljune rei:Mentalno zdravlje; Kvalitet ivota; Mentalni poremeaji; Zdravstvena politika; Promocija zdravlja; Javno zdravlje

Adresa autora: Prof. dr Duan Backovi, Institut za higijenu i medicinsku ekologiju, 11000 Beograd, Pasterova 2, E-mail:[email protected]

7/23/2019 0025-81051012833B (1)

2/6

Backovi D.Mentalno zdravlje izmeu dva milenijuma834

ja 1950. godine razreava nedoumice oko matinosti

ove multidiscplinarne zdravstvene aktivnosti prisva-jane i od drutvenih nauka, sa isticanjem preventiv-no-medicinskog aspekta: pod mentalnom higijenompodrazumevaju se sve one aktivnosti koje sprovodihigijena, nastojanja, tehnike i delatnosti u cilju spre-avanja bolesti i ouvanja zdravlja [6]. Kempbel(Cambell) mentalnu higijenu definie kao nauku ipraksu u odravanju mentalnog zdravlja i efikasno-sti, sadranu u dva cilja. Prvi cilj je da razvija opti-malne naine linog i socijalnog ponaanja sa name-rom da se uroene obdarenosti i kapaciteti iskoristena najbolji nain. Drugi cilj je da se prevenirajumentalne bolesti.Blisko podruje ispituje i ortopsi-hijatrija, koja se posmatra kao podgrana psihijatrije,

koja se bavi ispitivanjem i tretmanom mentalnih de-vijacija u graninim podrujima psihijatrije; takoeobuhvata i ispitivanja metoda prevencije mentalnihporemeaja [7].Specifina podruja aktivnosti men-talne higijene su prouavanje mogunosti modifika-cije faktora sredine koji mogu biti morbogeni fakto-ri, na prvom mestu interpersonalnih odnosa, bezpotcenjivanja znaaja faktora ishrane, stanovanja,saobraaja, nestabilnih ekonomskih, politikih okol-nosti, ratova i prirodnih katatstrofa [6]. Mentalnu hi-gijenu kao pojam prvi put je upotrebio Vilijam Svit-ser (William Sweetser) 1843. godine, a kasnije nasvojim predavanjim u Kembridu promovisao psiho-log Vilijam Dejms (William James, 1842-1910). Ter-min u savremenu literaturu na velika vrata uvodipsihijatar Adolf Mejer stavom o individualnim psi-holokim linijama razvoja linosti i aktivnom ue-u mentalno obolelih u leenju [8].

Rodonaelnikom mentalne higijene kao ideje ipokreta smatra se Kliford Birs (Clifford Whitting-ham Beers, 1876-1943) ameriki publicista, koji je ujednoj fazi ivota leen od afektivne psihoze u psihi-jatrijskim ustanovama. Na osnovu linih iskustavapsihijatrijske hospitalizacije, posle pokuaja samou-bistva, objavljuje 1908. godine autobiografsko deloRazum koji se vraa (A mind that found Itself). Birssvojim stavom bolesnik kada oboli duevno nije

svestan sredine ni okoline, ali osea brutalnostpromovie dalje reforme zatite duevnih bolesnikazastupajui potovanje linosti obolelih i promoviu-i dobrovoljni rad u psihijatrijskim bolnicama [9].Pokret koji kao reakcija na ovo delo nastaje u inte-lektualnim krugovima javio se na plodnom tlu libe-ralnog kapitalizma u Sjedinjenim Amerikim Dra-vama poetkom 20. veka, a potom i irom sveta.Birs, ohrabren uspehom ideje osniva Drutvo zamentalnu higijenu u Nju Hevenu, a zatim ovo dru-tvo prerasta u Nacionalni komitet za mentalnozdravlje, koji deset godina kasnije poinje da objav-ljuje asopisMental Hygiene.Internacionalni komi-tet za mentalnu higijenu osnovan je 1919. godine, a

Meunarodni odbor za mentalnu higijenu osnovanje 1920. godine ueem predstavnika vie nacional-nih organizacija. U Njujorku se ve 1930. godine

odrava Prvi internacionalni kongres sa temama izoblasti mentalne higijene i ueem 53 zemlje sveta[6,10].

Razvoj zatite mentalnog zdravlja nanaem postoru

Medicina doba Vizantije i srednjeg veka na teri-toriji gde se javljaju poeci nae dravnosti nalazilase pod uticajem verskog kanonskog i apokrifnogistonog hrianskog uticaja kao bogatog domaegiskustva i svetovnog evropskog uticaja Grke i Itali-je. Leenjem duevnih bolesnika bavili su se narod-ni vidari, ali i crkva kao institucija drave. U mana-stiru Deani kod Pei mogle su se nai freske na ko-jim je prikazano isceljenje molitvom paralizovanih iagitiranih psihikih bolesnika. Sveti Kuzman i Da-

mjan (Sveti vrai) osim duhovne dimenzije bavili suse i besplatnim leenjem svih bolesnika. Prve orga-nizovane bolnike ustanove, u ijem se radu jasnoprepoznaje briga za duevno zdravlje, nastaju u ma-nastirima Hilandar, gde 1198. godine Stefan Nema-nja osniva i azil za uboge i nemone i Studenica, gdeSveti Sava 1208. osniva prvo prihvatilite za mental-no obolele, gde se kasnije na srpski jezik prevode or-ginalni medicinski spisi iz Salerna i Monpeljea.Kralj Milutin u Carigradu pri manastiru Svetog Jo-vana Krstitelja osniva srpsku bolnicu i prihvatilite,a 1308. godine i medicinsku kolu. Protiv paganskihobiaja magije i vraanja u leenju borili su se za-konskim merama vladari car Duan i kasnije knez

Danilo u Crnoj Gori [2].Zbrinjavanje duevnih bolesnika u Srbiji izlazi izokvira crkve 1861. kada zgrada Doktorova kula naGuberevcu u Beogradu, ukazom Mihaila Obrenoviapostaje Dom za s uma siave (istovremeno se formi-ra prvi dravni fond sa namenom zbrinjavanja men-talno obolelih), a 20 godina kasnije na inicijativu drVladana orevia ova ustanova prerasta u Bolnicuza duevne bolesti.Kraj 19. veka plodnom aktivnouna polju celokupnog lekarstva u Srbiji, koja je naa-lost prerano okonana, obeleava Laza K. Lazarevi(1851-1891), koji je mentalnu higijenu promovisao li-nim etikim primerom prakse i izuavanjem neurop-sihijatriske kazuistike kao lekar na Guberevcu, ali i

svojim dragocenim knjievnim delom [11].U Beogradu od poetka 20. veka postepeno kre-u organizovane aktivnosti mentalne higijene. Jav-nost belei promotivne tribine dr Jovana Dania, pr-vog srpskog psihijatra specijaliste, kasnije dugogo-dinjeg upravnika bolnice Guberevac i predsednikaSrpskog lekarskog drutva, koji osniva Drutvo zasuzbijanje alkoholizma. Razvoj psihijatrije u to dobau Srbiji povezan je sa osnivanjem duevnih bolnica.Godine 1923. osniva se Psihijatrijska klinika ije jesedite bilo u prostorijama Duevne bolnice u Beo-gradu. Ona postaje nastavna baza i predstavlja te-melj buduoj Neuropsihijatrijskoj klinici u Beogra-du, koja tokom vremena postaje rasadnik kadrova zarad u psihijatriji itave Srbije. Bolnica za duevnebolesti u Kovinu je osnovana 1924. godine, a u Gor-

Skraenice

SZO Svetska zdravstvena organizacija

7/23/2019 0025-81051012833B (1)

3/6


njoj Toponici kod Nia, tri godine kasnije [12]. Stva-ranje nove drave Kraljevine Srba, Hrvata i Slove-naca, uslovljava nove integracije medicinskih stru-

njaka, tako da 1930. godine u Splitu je odran Sve-slavenski lijeniki kongres, gde je referisan izvetajo zakljuima Prvog svetskog kongresa za mentalnuhigijenu odranog iste godine. Tom prilikom voenesu rasprave o buduim pravcima razvoja i aktivnostimentalne higijene u Jugoslaviji. Ubrzo nakon toga,1932. godine u Beogradu se osniva jugoslovenskoDrutvo za duevnu higijenu. Grga Bogi je autornaslova: Izuuvanje zdravlja, jedne od prvih publi-kacija posveene mentalnoj higijeni, izdate u okviruzadubine pri Srpskoj akademiji nauka 1936. godine[6,10].Pred poetak Drugog svetskog rata javlja sesukob progresivnih socijalnih ideja iz oblasti men-talne higijene sa nacional-socijalistikim desniar-

skim i ekstremnim levim komunistikim pokretom.Posleratni period u Jugoslaviji donosi nove pro-bleme zbrinjavanja velikog broja dece bez roditeljakoja su ispoljavala smetnje u razvoju i pojavu speci-fine posttraumatske konverzivne reakcije bivihboraca. Kao vodea ustanova za prevenciju i sve vi-dove leenja 1963. godine osniva se Zavod za men-talno zdravlje, a paralelno i Dispanzeri za mentalnozdravlje sa specijalizovanim slubama i savetovali-tima u Zagrebu, Splitu, Mariboru, Ljubljani, Sara-jevu, Skoplju i Niu. Kongres neuropsihijatara Jugo-slavije odran 1964. godine u Ohridu, pokree inici-jativu stvaranja posebnih sekcija Srpskog lekarskogdrutva posveenog psihoterapiji, a kasnije i Saveza

psihoterapijskih drutava Jugoslavije, koji nastavlja-ju plodnu saradnju preko Jugoslovenskih seminarakoji se odravaju u Mokricama a potom i na Plitvi-cama. To vreme, praeno plodnom saradnjom naihstrunjaka sa svetom koja nam donosi sve naunenovine, predstavlja procvat mentalne higijene. Prof.dr Jovan Veljkovi na specijalistikom usavravanjuu Francuskoj i vajcarskoj prihvata aktuelan konceptmentalne higijene i 1962. izdaje prvu domau knjiguiz te oblasti Uvod u mentalnu higijenu i socijalnupsihijatriju. Kasnije osniva i potom dugo godinapredaje ovu oblast studentima medicine, defektolo-gije i na Vioj medicinskoj koli u Beogradu.

Razvoj mentalne higijene pod pokrovitelj-stvom Svetske zdravstvene organizacije

Na predlog dr Andrije tampara, delegata Jugo-slavije i prvog predsednika Zdravstvene skuptine, uUstavu Svetske zdravstvene organizacije (SZO)zdravlje se definie kao: stanje potpunog fizikog,psihikog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsu-stvo bolesti i oronulosti. Ova formulacija predstavljakonkretan primer naprednog stava lekara sa naihprostora, koji je tada bio vodei u svetu. Na Meu-narodnoj zdravstvenoj konferenciji, odranoj 1946.godine, problemi duevnog zdravlja svrstani sumeu pet glavnih problema zdravlja ljudi na Zemlji.Avgusta meseca 1948. godine u Londonu je odranMeunarodni kongres o mentalnoj higijeni sa 2000

uesnika, predstavnika iz 50 zemalja. Na Kongresuje osnovana Svetska federacija za duevno zdravljesa predlogom da se osim strunjaka zdravstvenestruke proiri pedagozima, psiholozima i antropolo-zima. Svetska zdravstvena organizacija 1949. godineosniva i Odeljenje za mentalnu higijenu. Internacio-nalni kongresi posveeni mentalnoj higijeni odranisu 1950. godine u Parizu i 1951. godine u Memfisu[10]. Tada se donosi i preporuka da se i zdravstve-nim radnicima koji se bave preventivom, posebnospecijalistima higijene, omogui obrazovanje iz do-

mena mentalne higijene, kao i da se pospee istrai-vanja o biolokim, psiholokim i kulturnim determi-nantama nastanka mentalnih poremeaja. Jo u tovreme se definiu stavovi o primordijalnoj prevenci-ji, posveenoj zdravlju majki u toku trudnoe i naporoaju koji imaju strateki znaaj u ouvanju men-talnog zdravlja [13]. Takoe se puna panja poklanjanajranijem dejem uzrastu, gde je jedna od prvih ek-spertskih publikacija Svetske zdravstvene organiza-cije, ubrzo prevedena i na na jezik, delo Dona Bol-bija (John Bowlby1907-1990), tvorca bioevolucioneteorije privrenosti (engl. attachment), koja definieuticaje sredine u formiranju unutranjeg radnog mo-dela socijalnog ponaanja i razvijanju socijalne kom-

petencije [14]. Svetska zdravstva organizacija ve1960. godinu proglaava za godinu mentalnog zdrav-lja i postavlja zadatak da mentalna higijena nadalje

Slika 1. Naslovna strana Biltena mentalne higijene pre Prvogsvetskog kongresa mentalne higijene, april 1930.

Fig. 2. Front page of Mental Hygiene Bulletin, prior to the FirstWorld Congress, April 1930.

7/23/2019 0025-81051012833B (1)

4/6


izvede teorijske i praktine preporuke za bolju adap-taciju zahtevima sredine, meu kojima prepoznaje nesamo socijalnu sferu ve i komunalne probleme i sta-

novanje, kao i probleme ishrane. U to vreme u svetu ikod nas javlja se potreba za reformom postojeeg si-stema zatite mentalnog zdravlja. Prihvaena je dein-stitucionalizacija a razvijan sektorski model organiza-cije psihijatrijskih dispanzera prema teritorijalnomprincipu administrativnih jedinica, i model sveobu-hvatne psihijatrijske zatite mentalnog zdravlja u za-jednici, sa povezanou ustanova socijalno- medicin-skog tipa za prihvat, zbrinjavanje i rehabilitaciju. Po-drano je vaninstitucionalno delovanje i aktivnoukljuivanje zajednice bez izdvajanja bolesnika iznjegove sredine i kontinuitet tretmana prevencije, le-enja i rehabilitacije osoba sa mentalnim problemima.Pokree se i inicijativa osnivanja Odeljenja za duev-

no zdravlje pri ministarstvima zdravlja zemalja lani-ca sa ulogom planiranja preventivnih programa otkla-njanja faktora sredine koji negativno utiu na mental-no zdravlje. Kod nas se u to vreme zapaa potreba zaosnivanjem odeljenja za mentalnu higijenu pri higi-jenskim zavodima kao i formiranje Zavoda za men-talnu higijenu na nivou drave.

Novi zadaci mentalne higijene

Prema podacima SZO na poetku novog mileniju-ma u svetu 450 miliona ljudi pati od neke psihike bole-sti ili poremeaja ponaanja. Prema podacima iz istogizvora iz 2001. godine, 33% godina ivota provedenih

sa onesposobljenou (YLD years lived with disabili-ty) posledica su neuropsihijatrijskih poremeaja. Samodepresija nosi vie od 10% YLD, to je svrstava na treemesto globalne teine bolesti (GBD global burden ofdisesae). Neuropsihijatrijska oboljenja su odgovorna za13% izgubljenih godina ivota (DALY disability ad-justed life years) [15]. Meunarodna organizacija rada(ILO International Labour Organization) procenjujeda trokovi leenja mentalnih poremeaja u zemljamalanicama Evropske unije, iznose 3-4% bruto nacional-nog dohotka [16]. Poto mentalni poremeaji generiutrokove za dugotrajno leenje i povezane su sa smanje-njem produktivnosti, oni doprinose razvoju siromatvadrutva. U isto vreme, nesigurnost, nizak obrazovni

nivo, neadekvatno stanovanje i ishrana su prepoznatikao inioci koji doprinose razvoju mentalnih bolesti.Postoje nauni dokazi da se depresija javlja 1,5 do 2 putaee u grupama drutva sa niskim primanjima. Men-talni poremeaji i siromatvo ine circulus vitiosus, tepogaaju vie dimenzija individualnog i drutvenog ra-zvoja [5,16].

Intenzivan akutni i hronini stres i akumuliranatrauma, kojoj je izloeno celo nae drutvo u prote-kle dve decenije, od ratnih deavanja do tranzicije,prouzrokovali su znaajne posledice po mentalnozdravlje. Prema podacima Instituta za javno zdravljeSrbije Dr Milan Jovanovi Batut, broj dijagnosti-kovanih sluajeva mentalnih poremeaja i poremea-ja ponaanja (F00-F99) u stalnom je porastu 1999-2002. godine i kree se od 271 944 do 309 281. Tako

se ovi poremeaji sada nalaze na drugom mestu naj-veih zdravstvenih problema stanovnitva u Srbiji,odmah iza kardiovaskularnih bolesti [17]. Posttrau-

matski stres manifestuje 30% izbeglica, ali i 11%studenata bez negativnog iskustva, takoe i znaa-jan broj srednjokolaca ispoljava stresom uslovljenporemeaj prilagoavanja [17,18]. Zabrinjavajui jestalan porast broja zavisnika od supstancija, kao iporast agresivnosti i nasilja, u proteklih deset godi-na, naroito meu mladima [17,19]. esto se sree-mo sa burnout sindromom (emocionalno izgaranje),naroito kod lekara koji uz line probleme esto delei sudbinu svojih pacijenata [20,21]. Zbog svega nave-denog, mentalni poremeaji predstavljaju dominant-entalni poremeaji predstavljaju dominant-ne probleme zdravlja radno aktivnog stanovnitvaindustrijski razvijenog drutva [22].

U postmodernom zapadnom, kao i u domaem tran-

zicionom drutvu jo uvek su aktuelne dileme: taodreuje duevno zdravlje i normalno ponaanje? Da lipoznajemo sve vane etioloke faktore mentalnihporemeaja? Kako odrediti smisao i pravac unapreenjamentalnog zdravlja? Psihiki zdravim ne smatra se onajko nije bolestan ili nesposoban, ve osoba koja je spo-sobna da uspostavlja harmonine odnose sa drugim lju-dima i da konstruktivno menja socijalnu i fiziku okoli-nu, a ideal duevnog zdravlja je zrela linost, koja jespremna da uloi svoju maksimalnu sposobnost u rad,koja prosuuje objektivno u postavljanju ciljeva premasvojim mogunostima i gradi skladne odnose sa sredi-nom u kojoj ivi, ne prilagoavajui se bezuslovno svimokolnostima [6]. Etioloki faktori slede bio-psiho-soci-

jalni princip gde bazina i genetska istraivanja daju svevie odgovora na davno postavljena pitanja o etiologiji,ali jo uvek je dominantan stav da uslovi prisutni tokomrazvojnog perioda i socijalna sredina opredeljuju kona-an ishod formiranja i funkcionisanja zdrave linostikao i pojave mentalnih oboljenja [2325].

Tendencije razvoja promocije mentalnogzdravlja

Promocija mentalnog zdravlja je proces koji omo-guava ljudima da steknu to veu kontrolu nad svo-jim zdravljem, te je povezana sa poveanjem kvali-teta ivota i potencijala za dobro zdravlje [5]. Raste

broj dokaza koji ukazuju da razliiti psiholoki, so-cijalni i bihejvioralni faktori mogu da podre razvojmentalnog zdravlja i da poveavaju otpornost premabolestima, uz smanjenje i odgaanje onesposoblje-nosti i stimulaciju oporavka. Dojenje i baby friendlybolnike sredine koje promovie SZO i UNICEFpodstiu vezu i bliskost izmeu majki i njihove no-voroenadi, adekvatna ishranu i fizika aktivnostuz nekonzumiranje duvana i psihoaktivnih supstan-cija omoguuje optimalni razvoj kapaciteta central-nog nervnog sistema [16,26]. Promotivne intervenci-je u kolama utiu pozitivno na razvoj samopouzda-nja, ivotnih vetina, odgovarajuih ponaanja, nauspeh u koli i ukupno zdravlje i zadovoljstvo budu-ih generacija.

7/23/2019 0025-81051012833B (1)

5/6


Dalje tendencije unapreenja mentalnog zdravlja usvetu i kod nas idu u pravcu promocije zdravih stilovaivota, podravanje autentine ekspresije linosti sa ci-

ljem pojaanja rezilijentnosti na sve brojnije psihosoci-jalne stresore, ali takoe i reforme i reorganizacije slu-be podrke i leenje obolelih. Strategija razvoja mental-nog zdravlja u Evropskoj uniji, stvorena na osnovu i-njenice da 27% stanovnistva ima godinje neku smetnjumentalnog zdravlja, jeste razvoj buduih aktivnosti kojeafirmiu prevenciju i programe spreavanja socijalneizolacije i pomoi nezaposlenima i smanjenju nasilja udrutvu [27]. Strategije za unapreenje mentalnogzdravlja fokusiranjem na zdravlje a ne na bolest, pojaa-vaju pozitivno mentalno zdravlje i imaju za cilj da omo-gue osobama da poveaju kontrolu nad sopstvenim i-votom i da poboljaju svoje mentalno zdravlje razvojemlinih vetina i stvaranjem podrke okoline osnaivanju

ljudi i zajednice.Socijalno-ekonomski razvoj i mentalno zdravljedrutva su sutinski povezani, jer socioekonomski i psi-

hosocijalni faktori (siromatvo, nezaposlenost, nesigur-ni uslovi ivota i marginalizacija) u najveoj meridefiniu zdravlje stanovnitva. Broj osoba koje trpe

zbog pogoravanja socijanog statusa i civilnih nemiraraste u svetu iz dana u dan, a takoe je prisutan trendstarenja stanovnitva [28]. Odrivi razvoj predstavljageneralno usmerenje da se stvori bolji svet, harmoni-zujui socijalne, ekonomske i faktore zatite ivotnesredine i uvodei skladan odnos ekologije i drutva kojese razvija, kako bi se prirodno bogatstvo planete i zdrav-lje sauvalo i za budunost [29]. Globalni akcioni planzatite mentalnog zdravlja SZO baziran je na etiristrategije koje bi trebalo da pomognu u: prikupljanju in-formacija o dimenzijama problema mentalnog zdravljai dostupnim resursima, pruanju odgovarajue teh-nologije i znanja, podizanju svesti kroz obrazovanje oljudskim pravima i destigmatizaciji i kreiranju politike

izgradnje lokalnih kapaciteta za istraivanje u oblastimentalnog zdravlja [30].

1. Vlajkovi J. Teorija i praksa mentalne higijene I. 2. izd.Beograd: Savez drutava psihologa Srbije; 1990.

2. Milovanovi D. Etika u medicini kroz vekove. U: Milova-novi D, ur. Istorijski razvoj medicinske etike. Beograd: CIBIF;2000. str. 25-48.

3. Milovanovi S, Jaovi-Gai M, Pantovi M, et al. The histo-rical development of psychiatry in Serbia. Psychiatr Danub 2009;21(2):156-65.

4. World Health Organization. Strengthening mental health: re-solution of the Executive Board of the WHO. Geneva: WHO; 2002.EB109.R8.

5. Jevti M, Popovi M, Bibi . Ulaganje u mentalno zdravlje.Eskulap 2008;3(1-2):114-21.

6. Savievi M. Mentalna higijena. U: Savievi M, ur. Higijenai socijalna medicina. Beograd: Medicinska knjiga; 1969:595-605.

7. Campbell RJ. Psychiatric dictionary. 7th ed. Oxford: OxfordUniversity Press; 1996. p. 467.

8. Sherman M. Mental hygiene and education. London: Rout-ledge; 1939.

9. Beers C. A mind that found itself. Pittsburgh: University ofPittsburgh Press; 1981.

10. Lemkau P, Pavkovi A. Problemi i zadaci mentalne higijene.

Zagreb: Zatita zdravlja; 1952.11. Milovanovi S. Prvi srpski psihijatri. Srp Arh Celok Lek2006;134(9-10):457-65.

12. Milovanovi S, Milovanovi D. Razvoj srpske psihijatrije uperiodu od srednjeg veka do poetka Drugog svetskog rata. JAMA Srbija i Crna Gora 2005:1(3):301-4.

13. Tylden E. Psychology and the maternity unit. Lancet 1952;1:231.

14. Bowlby J. Materinska briga za dijete i duevno zdravlje. Za-greb: Zatita zdravlja; 1953.

15. WHO. World Health Report 2001. Mental health: new under-standing, new hope. Geneva: WHO; 2001.

16. WHO. Investing in mental health. Geneva: WHO; 2003.17. Lei-Toevski D, uri V, Grbea G, i dr. Zatita mental-

nog zdravlja u Srbiji: izazovi i reenja. Psihijatr Danas 2005;37(1):9-25.

18. Maksimovi M, Kocijani R, Backovi D, Ille T, PaunoviK. Prilagoavanje i mentalno-higijenska obeleja interno raseljenihadolescenata. Srp Arh Celok Lek 2005;133(5-6):266-71.

19. Backovi D, Marinkovi J, Grujui-ipeti S, et al. Diffe-Backovi D, Marinkovi J, Grujui-ipeti S, et al. Diffe-rences in substance use patterns among youth living in foster careinstitutions and in birth families. Drugs Educ Prev Policy 2006;13(4):341-51.

20. Lei Toevski D, Dimi S, Pejukovi B, et al. Burnout syn-drome among primary care physicians: aneed for prevention. [ab-stract] World Psychiatry Suppl 2004;3(1):83.

21. Backovi D. Izgaranje i premor u profesionalnoj aktivnostilekara. Apollineum Medicum et Aesculapium 2002;1(2-3):53-7.

22. Backovi D, Milovanovi S, Maksimovi M, Latas M. Stresi mentalni zamor u radnom procesu kao problem industrijski razvi-jenih zemalja. Engrami 2000;22(1):39-64.

23. Backovi D, Jorga JB, Milovanovi S, Paunovi K. Esenci-jalna uloga selena i centralni nervni sistem. Engrami 2002;24(1):39-48.

24. Marinkovi JM, Backovi D, Kocijani R. Zdravstvenostanje adolescenata bez roditeljskog staranja. Med Pregl 2003;56(1-2):22-5.

25. Hovan-Somborac J, Hako B. Rairenost poremeaja men-

talnog zdravlja na podruju Severnobakog okruga. Med Pregl 2004;57(11-12):588-91.26. Naylor AJ. Baby-Friendly Hospital Initiative. Protecting,

promoting and supporting breast-feeding in the twenty-first century.Pediatr Clin North Am 2001;48:475-83.

27. Priebe S. Psychiatry in the future. Where is mental healthcare going? A European perspective. Psychiatr Bull 2004;28:315-6.

28. WHO. Mental health: Policy plans and programs. Geneva:WHO; 2004.

29. WEHAB Working Group. A framework for action on healthand the environment. Johanesburg: World Summit on sustainabledevelopment; 2002.

30. WHO. Mental health: global action programme. Geneva:WHO; 2002.

Literatura

7/23/2019 0025-81051012833B (1)

6/6


A century has passed since Klifford Beers published his work A

mind that found Itself. This paper has inspired the shift of mentalhygiene towards the prevention of mental disorders and health im-

provements. At the beginning of this millenium, with much improved

scientific knowledge, experience and possibilities, but confronted

with new challenges we are observing the tempestuous historical

features which have influenced the development of mental health

care.

Mental health is crucial for the welfare of a society and its individu-

als, since such disorders are not only the cause of emotional suffe-

ring, but they also deteriorate the quality of life, cause alienation

and discrimination of an individual. At the same time, they are a gre-at economic burden to the society as they require long-term therapy

and often result in poor productivity.

In order to decrease the burden of mental disorders it is required to

stimulate prevention and improvement of mental health of the po-

pulation within the framework of national policies, legislation

and financing.

Summary

Key words:Mental Health; Quality of Life; Mental Disorders; Health Policy; Health Promotion; Public Health Practice

Rad je primljen 23. VI 2009.Prihvaen za tampu 20. VIII 2009.BIBLID.0025-8105:(2010):LXIII:11-12:833-838.

0025-81051012833b (1)

Documents