- nula - erick van lustbader

7/28/2019 - Nula - Erick Van Lustbader

1/299

Naslov originala

Eric Van LustbaderZERO

ERIK VAN IDSTBADER

Prevod s engleskog ValerijaPOR

Copyright Eric Van Lustbader

Under agreement with Permissions and rights

Agency Mimchen-LondonDEJE NOVINE, 1990

Priznanje

Mnogi ljudi su mi pomogli u raznim fazama tokom istraivanja i prikupljanja materijala

za knjigu NULA. Hvala im.

Hvala Mari i Brusu i Nemcu Donu to su mi otvorili Kahakulou.

Zahvaljujem se Badu Dejvidsonu i njegovoj leteoj posadi sa Batler interneenela za

otkrivanje tajni avijacije.Stjuu za kontrolu leta.Henriju za pomo u ureivanju.Koristio sam injenice i citate iz lanka Riarda Rivza iz Universal Press Syndicate,

objavljenog u Honolulu Advertisers pod nazivom Azija se plaila supermoi, za tekst koji

Lilijan Dos ita u etvrtoj knjizi.

Posebno hvala Ronu Ronku za njegovu dragocenu pomo pri otvaranju dokumenata u

Honolulu advertiseru koja se odnose na Jakuzu.

Hvala Kejt to je sve itala i to me je savetovala.

Ova knjiga je namenjena svim mojim prijateljima na Mauiu, koji su mi pomogli daotkrijem i drugu stranu. Aloha i mahalo.

Posebno, namenjena je V. koja je - kao i uvek -toliko mnogo pomogla.Nula ne bi bila roena bez nje.

Goke no kimi

tasogaregao no

uiva kana

Sa lepotom, uhvaenom u sumraku, udovica

polako pokree svoju lepezuBaoTek u promenama

stvari nalaze svoj cilj

Heraklit

Knjiga prvaInka: irenje vatre

Prolee, sadanjost

Zapadni Maui, Havaji, Tokio, Japan

Samo ne jo jedna no.ovek poznat kao Sivet (cibetka - krvoedna ivotinjica nalik na lasicu) otvori oi.

Sivozeleni gekon je buljio u njega. Nepokretan, siuni guter je visio na cvetu

anturijuma na tapetama. Glavu je iskrenuo tako da bi mogao neprekidno da fiksira Siveta.

Samo ne jo jedna no.


2/299

Iza zasenjenih velikih prozora aputale su kokosove palme na sveem povetarcu koji je

dolazio sa Zapadnih Maui planina i koji je milovao njihove duge senzualne listove, nenokao ljubavnik. Sivet je uvek dolazio na ovo posebno mesto na Havajima posle obavljenog

posla. Ali ovo je bilo vie od obavljanja posla. Ovo je bilo ak vie od smrti.Sivet obrisa znoj sa visokog ela. Oseao je kako mu prsti drhte dok ga je komar jo

opsedao. Ali prisustvo komara znailo je bar jedno a to je da je spavao.

Da, jo jedna no.

11/Video je bledozlatnu svetlost kako dodiruje vrhove palmi dok se sunce dizalo iznad

vrhova na istoku i pomislio je: Preiveo sam jo jednu no.

Uvek je bilo tako posle obavljenog nareenja. Ipak, ovo je bilo neto drugaije. Bilo je to

toliko razliito da ga je svaka kost bolela od saznanja da je ispunio sopstveno nareenje.

Um je kljuao od pomisli na to da je ovo bio ili poetak njegovog ivota - ili kraj.

Sivet sede u ogromnom krevetu. aravi se zguvae na njegovim grudima. On privue

kolena.Bacio je pogled na sat kraj kreveta. Stajao je na nonom stoiu a pored njegapoluispijena flaa irskog viskija i aa za vodu. Sivet posegnu za flaom i opomenusamog sebe. Okrete brzo glavu na drugu stranu.

Tu ga susrete gekonov pogled. Taj pogled je bio tako optu ujui.' Bar se Sivetu uinilo.

Znao je da to njegova sopstvena savest pretvara gekonov pogled u optuujue buljenje

mada je u njemu bilo samo radoznalosti. On moda ak i ne zna ta sam ja - pomisli

Sivet. Ali on lino je znao. Znao je suvie dobro ta je.

Bilo mu je hladno. Bilo mu je hladno a znojio se. Uz jecanje prebaci noge sa strane

ogromnog kreveta. inilo mu se da se iza njega iri veliko prostranstvo arava ipokrivaa. Taj prazan prostor tako je loe delovao na njega da on u seanju opet oseti

Miikin miris, udesnu kombinaciju parfema i mirisa njene koe.Vrtelo mu se u glavi. Stavio je glavu u ake i pomislio: O, boe, koliko mi nedostaje. I

posle svih tih godina rana je jo bila bolna i otvorena. inilo mu se da je koliko jue

vodio ljubav s njom.

Razmiljanje o Miiko razdiralo mu je srce. Pomislio je da je ak i to bolje nego

razmiljanje o onome to je upravo obavio. I to pre tri dana. To je bilo

12/neto drugaije. Sasvim drugaije. Kako je mogao da zna da e to biti toliko drugaije?Vena agonija jer sada nije bilo povratka unazad.

Nita nije pomagalo to je bio svestan da je ovog puta sve bilo drugaije. To ga je samo

podsealo na ono to je nekada bio, da se vie osea kao Sizif, da uvek iz poetka stavlja

rame pod stenu i gura je neprestano uz breg. Nita nije menjalo na stvari to je bio uslubi svoje zemlje. Nije bilo slave ni asti u njegovom zvanju - samo odlikovanja sa

njegovim ugraviranim imenom, zakljuana u zapeaenoj sobi, i krv na rukama. (Da li je

zbog toga stekao naviku da spali odeu uvek posle obavljenog zadatka? Da li je to bilo

zbog krvi?)Sivet pomisli da je to u stvari zbog unitenja drugog ljudskog bia: bio je to svojevrsni

silazak u istilite. Tamno zatvaranje svake noi, pod optuuju-im prstom Gospoda.

ivotna reka pretvorena u prah u tvojoj ruci, pepeo koji je Gospod nekada o iveo svojim

dahom. Zastraujue, skoro kao razmiljanje o smrti miliona.


3/299

Sivet je mnogo razmiljao o Bogu ovih dana. Oseao je da je sa svakim zadatkom, sa

svakim ivotom koji je ugasio korak blie svome tvorcu. Nou bi drhtao zbog njegovogprisustva: upijao je energiju koju nije mogao da shvati. Ipak, to je bila mo koja ga je vie

plaila nego to mu je davala snagu.Sledei taj trag unazad - logika i povezivanje bile su mu jaa strana - shvatio je da taj

uas dolazi ne od injenice to se on kaje zbog grehova ve zbog aljenja to je odabrao

takav nain ivota. Nikada nije mislio da e ga ivot povesti ovom posebnom stazom.

Prvi put u toku decenija on je bio sasvim sam.Nema sumnje da su ga zbog toga toliko opse-

13/

dale misli o Bogu. Od njega je sada sve zavisilo. On je postao begunac da bi spasao ivot.

Jednom su ga skoro uhvatili. Zamalo da sve nestane u dimu. Ali uspeo je da im pobegne i

da doe ovamo.

Koliko dugo u biti miran? pitao se. Koliko e im biti potrebno dok ne stignu dovde? Dva

dana, tri najvie! Bili su pametni. I imali su organizaciju. Hriste, niko to ne mora da muponavlja. Skoro se nasmejao zbog gorke ironije: ugrizao se za usne umesto da senasmeje!A sada mislio je sve je propalo u jednoj paklenoj igri. Nada mo e da ivi veito ali ona je

tako krhka stvar. Kockam se sa svim, sa mnogo vi e nego to je sam ivot, o, mnogo vie

- kockam se instinktima. Iskreno verujem da sam u pravu. A ta ako nisam?

Oko sebe je oseao kretanje obinih ljudi za koje su dokazi ivota bili dva deteta, dvoja

kola i odlazak svakog dana na posao. Sivet zadrhta na pomisao da ivi tako obinim

ivotom.

Ipak, to ga je nekako i privlailo. Oseao se kao kaluder koji, iako daleko odmakao usvojim eklezija-stikim studijama, otkriva da ne eli da da krajnji zavet.

Tokom ivota bio je na mnogim mestima hodoaa. Jednom, pre dvadeset godina, skoroje bio ubijen na jednom od tih mesta. Bio je prisiljen da likvidira svog napadaa.

Pobonost, shvatio je to, retko je imala veze sa istotom duha. Sivet je poznavao mnoge

ljude iz svoje profesije koji su svake nedelje ili u crkvu. inilo mu se da su ba oni

najvie uivali u ubijanju.

Sivet nije uivao u svom poslu na taj ivotinjski, seksualni nain kao drugi. Ali, naravno

bezbroj puta je ponavljao samome sebi niko ne moe da bude tako dobar kao to sam ja uovom poslu koji obavljam a da ne uiva u njemu.14/

Voleo je taj svet senki u kome je iveo. Sivet je u tome uivao, kao Englez u olji aja,

uvek prisutnoj i toploj. Oseao se odvojen, krajnje nezavisan, slobodan. Bio je areno

obojeni zmaj koji je leteo na vazdunim strujama i vetrovima za koje veina ljudi i nesanja da postoje. Bio je od posebnog kova - uvek napet.

Ipak, uvek posle obavljenog posla imao je krizu i uvek bi iz poetka prolazio krozistihte. Ah ovo je sada bilo neto drugaije i samo je on znao zato je tako.

Gekon ga je netremice posmatrao. Sivet zgrabi flau i nasu pie u au. Pogleda pie istavi au u kraj. Kliznuo je s kreveta na kolena. Poeo je da se moli bogu, to ranije nije

nikada mogao ni da zamisli ali je sada sasvim razumeo. Da li se molio Budi? Jehovi?

Isusu? Sivet na to nije mogao da odgovori. Ali sada u ovom kriznom trenutku svog ivota

morao je da govori sa neim monijim od sebe samog. Miiko bi rekla da je to priroda.

Sivet je mogao samo da obori glavu i pusti misli da mu blude sve do izvora.


4/299

Bacio je pie u lavabo. Led koji nije potroio tokom noi istopio se i on srknu malo te

vode koja je jo bila hladna. Da bi izbegao pogled gekona otapkao je do vrata. Iza ao jena lanai. Guterova upornost sve je vie liila na upornost oveka.

Bio je na jednom od gornjih spratova, oseao je zategnutost itavog tela. Dobro je biloto je bio ovako visoko. Imao je dobar pregled okoline. Bio je nauen da bude veoma

obazriv.

Iza zaljuljanih palmi i tople vlanosti vrtova sa orhidejama videle su se primamljive,

nebeski plave vode Kanala Molokai. Vetar je zamro. Sivet je znao da je pred njim mirandan. Divan dan za ribarenje.

Ve je mogao da zamisli sjajni najlon kako

15/

nestaje u plavetnilu vode, kako se zatee, drhti i kako se pojavljuje veliko udovite

Onaga, riba iz dubina koju je voleo da jede. Pomislio je kakva je to radost osetiti kapljice

slane vode po licu, trzanje ogromne ribe, njeno otimanje. Trebalo mu je takvo uzbuenje

da ga proisti od tekih misli koje su ga opsedale posle svakog obavljenog zadatka.Ljudi Sivetove profesije imali su udan argon, nalik na jezik afrikih bumana. Tako su,na primer, narueno ubistvo nazivali ekstrakcija.Vide mladia i devojku, ne starije od dvadeset godina, kako tre kroz visoku travu.

Uznemirene ptice podigoe se u vis, knei. Pratio je oima let ptica koje su se sputale u

blagom luku. Tada, ispod kokosove palme, ugleda nekoga kako stoji.

Covek je bio delimino u senci ali energija koja je izbijala iz njega dopre do Siveta,

sedam spratova

vise.

Sivet zaboravi na ptice, na mladia i devojku. Bio je svestan vlanog vazduha i divnogpogleda na Molokai koji je toliko voleo. Sada se koncentrisao na figuru ispod palme.

Sivet koji je bio savreno obuen za otkrivanje tragova ba kao i za ubijanje, bio jeobuen i da identifikuje ljude na velikoj razdaljini.

Bio je sada na najudaljenijem kraju Lanaia. Palmine grane su podrhtavale i zaklanjale

figuru. Ali sada je ugao, pod kojim je mogao da osmatra, bio bolji i Sivet ugleda lice

oveka.

aa koju je drao u ruci pade na pod. On shvati da, kao poludeo, stee ogradu da ne bi

pao na kolena. Vrtoglavica je pretila da ga savlada. Usta su mu bila otvorena i borio se zavazduh. Nemogue mislio je. Jo ne. Potreban mi je odmor. Izmoren sam od sve te trke.To jednostavno ne moe da bude.

16/

nali.

Ali on je dobro znao ta to znai: ve su gaOkrenuo se i jurnuo natrag u sobu, udarivi kolenom o ivicu kreveta. Posrnuo je prema

kupatilu gde je povratio, grei se. Nije jo bio emocionalno spreman. Dragi Boe

pomislio je zatiti me od onoga to moram da uinim. Zatiti one koje volim ako ne

uspem.Njegova mata, podstaknuta panikom, razvijala je sada ono to je bilo pred njim.

Prestani! naredio je samom sebi. Najzad je uspeo da se pribere, ispljuskao je lice ledenom

vodom, isprao je i usta, pljusnuo je vodu po vratu i leima. Onda se brzo obukao, stavio

je u depove novanik, kljueve od kola, paso i torbicu od f okine koe. Ponovo je

proitao razglednicu koju je napisao te noi a onda je krenuo prema vratima.


5/299

Nije hteo da ide liftom, poao je stepenitem. Preskakao je po dva stepemka. U holu je

proao pored turista u veselim aloha kouljama. Predao je kartu portiru i ovaj mu ree dae biti poslata ujutro.

U podzemnoj garai brzo je pregledao svaki ugao, saekavi prethodno da mu se oinaviknu na pomrinu. Kad je bio zadovoljan bezbednou, priao je svom iznajmljenom

mustangu. Spustio se na kolena i uobiajenom pedanterijom, pregledao je svaki deo

automobila.

Pregledao je auspuh itavom duinom, zagledao se i u samu cev. Pregledao je sva mestagde bi mogao da bude sakriven eksploziv. Poto je zavrio proveravanje, poeo je prana

polumistino duboko disanje koje mu je pomagalo da jasno razmi lja u tekim

situacijama.

I dalje na kolenima, pregledao je bravu na prtljaniku traei ogrebotine koje bi

nagovestile da je

17/

neko pokuavao da ga nasilno otvori. Nije nita otkrio. Ustao je i otvorio prtljanik.Par sa malim deakom pojavi se u garai. Morao je da saeka da uu u kola i odvezu se.Radei brzo, prebacio je sve ono to je bilo u prtljaniku na prednje sedite. Onda se hitrobacio na sedite iza volana, podigao krov. Za trenutak mustan-gov motor se zakaljao,

oiveo i, ubacivi u brzinu, Sivet se odvezao iz garae.

Krenuo je drumom Napili jer nije voleo novi autoput koji je nedavno bio izgraen po

ivici brega. To, ba kao i njegova vonja, bilo je instinktivno.

Lice lice zaklonjeno senkom! Te crte su buk-tale u njegovom umu, sijale kao

raspaljeno ugljevlje. Zadrhtao je kao da ima temperaturu. Za trenutak, njegova odlunost

se pokoleba: smrt je pucketala kotu-njavima prstima pred njegovim licem. Prsti, pobelelina volanu, zabolee ga od preteranog stezanja.

Izjurio je iz Napilija kao da ga jure duhovi. Kod metodistike crkve skrenu naHonoapilani autoput sa tri trake gde je mogao da razvije veliku brzinu.

Ba je poeo da ubrzava kad ugleda iza sebe ferari marelo crne boje. Krenuo je

Kapalua autoputom i ukljuio se u reku saobraaja nekih stotinak metara iza Sivetovog

mustanga. U jednom trenutku Sivet je jasno video vozaa. Srce poe da mu udara kao

ludo.

Poeo je da trepe da bi se oslobodio znoja iz oiju i brzo okrete volan nadesno. U istomtrenu snano dodade gas. Mustang skiknu i, u oblaku crvene praine i iskidanog lia,jurnu napred.

Automobilske sirene su urlale dok su zaprepa-eni vozai protestovali zbog ovog

opasnog manevra. Bacivi pogled u retrovizor, Sivet je mogao da vidi crni

18/marelo kako se probija kroz saobraaj da ga ne bi izgubio iz vida.

Sivet opsova svoja amerika kola koja po snazi i pokretnosti nisu mogla da se mere sa

fera-rijem. Vratio se ponovo na asfalt autoputa i skrenuo je pod uglom od 85 stepeni. S

njegove desne strane blistale su vode Naipili zaliva. S njegove leve strane dizale su seplanine, jo u polumagli. Jedna je bila otvorena, primamljiva, druga udna, tajanstvena.

Sivet je mislio: Sada sam samo slabo ljudsko bie koje vozi tonu zavarenog metala.

Poto je proao pored runih graevina Kahane, ubrzao je. Povremeno je koristio iroku

stazu sa strane puta da bi zaobiao vozila. Ona je ponekad bila samo od nabijene zemlje a

ponekad od kocki. Mustang se opasno ljuljao.


6/299

Bacio je opet pogled u retrovizor i video da ga ferari ne naputa. Bio je sada jedva

pedesetak metara iza njega.Pribliavali su se Kanapaliju, najrazvijenoj turistikoj zoni Mauia. Kompleks od pet

hotela i bezbroj stambenih zgrada bio je glavni uzrok ovako ivog saobraaja i peakeguve. Sivet je odluio da krene prema Kanapaliju. Nadao se da e tu, u optoj guvi,

imati prilike da izgubi svog progonitelja.

Pritisnuo je sirenu, nogu nije skidao sa gasa, a kola poee da ulaze na put s desne strane.

Sivet je psovao, pritisnuo je gas jo jae i tada zauo strahovito kripanje guma kad jevoza u kolima s desne strane snano pritisnuo konicu. U magnove-nju je video bledo

lice ene. Bila je skamenjena od straha. Njegova sirena je neprestano urlala.

Ali ovaj incident je imao svoje poraavajue

19/

posledice. Marelo je sada bio samo dvadesetak metara iza njega.

Sivet se koncentrisao na saobraaj ispred sebe, trudei se da nae praznu jednu od tri

trake. Traka je bila slobodna ali na njoj su neto radili radnici. Iao je suvie brzo. Moraoje da se potrudi da izbegne nian koji se kretao presporo.Sivet je bio primoran da drastino smanji brzinu. Bacio je pogled u retrovizor i ugledao jemar-elo skoro sasvim iza sebe. Znao je da e sa njim biti gotovo ukoliko se ne probije

kroz saobraajnu guvu.

Drum ispred njega bio je pun masnih fleka. Boje su bile zamagljene: plavo se pretapalo u

zeleno, crveno u narandasto i obrnuto. Svetlost se smanjivala i pojaavala, zavisno od

toga kako se sunce skrivalo ili pojavljivalo iza oblaka. Nije skidao nogu sa gasa a onda je

odjednom skoro skoio na konicu. Bio se gotovo popeo na kola ispred sebe. Vide mali

prazan prostor koji se ukaza na mestu gde su kola prolazila pored dela na kome se radilo ikoji je bio ostavljen da se ne bi zaustavljao saobraaj na autoputu. Do avola -pomisli i

pritisnu pedalu za gas do daske.Duboko je disao, pokuavao je da smiri svoj poludeli puls i ne obraajui panju na

zavijanje automobilskih sirena, na povike pobesnelih vozaa i kripanje guma, on se

uputi prema tom prorezu.

Jurio je brzinom od osamdeset kilometara na sat ali marelo je sada bio sasvim blizu

iza njega dok je on izvodio razne bravure kolima. Iscrpeo je svoj repertoar i digao ruke

od pomisli da se izgubi u Kana-paliju. Nije mogao da nadjaa ferari i, prema tome, nijemogao da se izgubi u kompleksu odmaralita.Kretali su prema glavnom izlazu za Kanapali. Tu je, nasred autoputa, bilo postavljeno

ostrvo zelenila

20/

zasaeno velikim palmama i dinovskom paprati. Autoput se delio na dva dela.Brzo proraunavi neto Sivet ubrza jo vie kroz saobraaj i kliznu levo-desno. Sirene

kao da su poludele, ljudi su urlali na njega. Ostrvo mu je dolazio s leve strane. Sivet

uspori, prebaci se na desnu stranu kao da eli da skrene prema Kanapaliju. Marelo ga

je pratio.U poslednjem trenutku, Sivet dodade jo gasa i okrenu volan. Udario je o evrolet

ispred sebe. Desni toak mustanga zakai ivicu u putu, kola se nakre-nue na jednu

stranu da bi u sledeem trenu snano bubnula o tlo ljuljajui se na amortizerima.

Skrenuo je to je mogao vie ulevo, opet je dodao gas.


7/299

Marelo je bio sada ipak na bezbednoj udaljenosti, odvojen od Siveta nizom

automobila i ostrvom na sredini autoputa.Sivet pogleda unazad i isceri se. Oseao je kako adrenalin kola njegovim krvotokom,

kako ija kao okean na suncu, jer je marelo sada bio nemoan. Sivet oseti navalu novesnage, pogleda ispred sebe i odjednom kriknu.

Tamo gde je do pre jednog trenutka bilo sve isto sada su se pojavile dve tinejderke u

trenerkama. Odevene u svetloplave tonove, sa konjskim repovima koji su blistajui na

suncu plovili za njima, ruiaste. Trale su, razgovarale i smejale se zbog neeg. Bile sutako mlade, tako pune ivota. Njihova potamnela lica su sijala dok su trale.

Hriste! Ne vide me - pomislio je Sivet. Jurio je brzinom od osamdeset pet kilometara na

sat prema njima. Paklena brzina. ak i da pritisne konice, Sivet je znao, juri suvie brzo

da bi se zaustavio na vreme. S

21/

njegove leve strane bila je ivica obrasla bugenvi-leom. Potoci ruiaste, narandaste i

crvene boje sputali su se niz ivicu.Bio je suvie blizu, brzina je bila prevelika. Znao je da e ubiti obe devojke...Skrenuo je na onu stranu koju je jedino mogao, na desno, prema kolima koja su mu ila ususret. Mustang udari o branik kamiona, otkide mu far i deo zatitne mree. Bilo je to

suvie za mustang. Propeo se kao pobesneli drebac. Kad je ponovo pao na asfalt,

sigurnosni pojasevi se otki-doe.

Instinktivno, Sivet se okrete da pogleda tinejderke. Bile su skamenjene, gurale su

pesnice u usta. Bile su van opasnosti. Bile su spaene.

U sledeem trenutku on se prevrtao, prevrtao i prevrtao. Ponovo u mislima vide ono lice.

Lice koje ga je proganjalo! I prvi put otkako ga je ugledao, on shvati kako je ime tomoveku: Nula!

Trenutak kasnije, mustang knknu kao da je ivo bie. Plamenovi suknue na sve strane,zaklome mu svet.

Hiroi Taki je leao nag do pojasa. Pomina vrata prema vrtu bila su otvorena tako da je

hladan noni vazduh milovao njegovo telo.

Postojao je starac mislio je Hiroi nevero-vatne snage. A sada je mrtav.

Pre tri dana Hiroi je bio svedok poslednjih trenutaka u ivotu svog oca. Video je kako se

u oevim oima ogleda mudrost za kojom je eznuo vie nego za bilo im na svetu.Beskrajno znanje. Bilo je to znanje sakupljeno decenijama. Bilo je22/

mnogo ljudi u Japanu - monih, bogatih, uticajnih koji bi sve dali da su imali to znanje.

Meutim, ono je trebalo da pripadne Hiroiju Takiju, najstarijem sinu Vataro Takija. On

e naslediti sve te informacije koje su pomogle da se osnuje najmonije carstvo senki nasvetu.

Ili je bar Hiroi verovao da e biti tako. Onda je modani udar paralisao levu stranu

oevog tela - i uma. Njegovo znanje je jo bilo prisutno, u to je bio siguran. Hiroi je to

mogao da oseti. Znanje je plivalo kao tamna umrtvljena riba u moru bola koji jeispunjavao oi Vataro Takije.

Nije poteno, mislio je Hiroi, da ljudsko bie kao to je njegov otac mora da trpi takve

bolove i takvu frustraciju. Ba kao to nije bilo poteno da oveku kao to je on bude

uskraeno ono na ta je imao pravo svojim roenjem. To nije bilo poteno. Ali to je bila

njihova karma - karma oca i najstarijeg sina.


8/299

Hiroi Taki nije mislio na brau, Dodija i Masa-ija. Oni nisu bili vani. Ono na ta je

imao pravo roenjem, naslee informacija i saznanja, bie samo njegovo. A sada se tosve vie udaljavalo od njega. Bio je preplavljen eljom da posegne u oev um i izvue to

dragoceno znanje. Smrt Vataro Takija pre tri dana opljakala je Hiroija. Ostao je bezsvega. To je izazivalo straan bol.

Prevaren sam mislio je Hiroi sada u tami i tiini noi.

Nesvesno, njegove pesnice se stegoe sa strane, dodirnue kou, nenu kao dim, vitke

devojke koja je naga leala kraj njega. Pomaknula se, uznemirena u snu, i Hiroi joj netotiho promrmlja da je umiri, pa ona opet potonu u san.

Ja sam novi ojabun Taki-gumija. Moram da

23/

preuzmem ulogu kuma Jakuza klanova za koju se moj otac borio trideset godina i koju je

uspeo da osvoji i zadri. Mene je ostavio bez odbrane. Neprijatelji su oko mene sa svih

strana. Sada e oni, kada njega nema., biti kao grabljivice, kruie iznad moje glave

spremni da me ubiju. Moram da zatitim porodicu, klan, moram da sauvam mo. Ahkako?Ja ak ne znam ni kome mogu da verujem.Hiroi Taki je Jeao na svom futonu i posma-trao paradu senki koje su marirale popJafonu.

A napolju, jedna senka krik se iza drvea. ovek nijednom nije dodirnuo tlo nogom.

Popeo se na krov, preao je preko ceJe kue. Uspeo je da se ubaci' kroz prozor u jednu od

soba.

Bio je odeven u crno, sa kapuljaom na glavi.

Tamo gde mu se videlo malo koe oko oiju bio se

namazao crnom bojom. I nadlanice su mu biJe istopremazane crnom bojom. Na nogama je imao meke

cipele s gumenim onom.Kua nije biJa prazna i ovek u crnom morao je da bude krajnje obazriv. Dobro

istrenirani jakuze, kao to su kobun ili vojnici Takigumija bili su neto na ta je

trebalo raunati.

ovek proe kao senka kroz mnoge sobe koje su uglavnom bile namenjene gostima.

Najzad je doao do intimnijih prostorija namenjenih domainima. ovek se dobro

snalazio u svim tim prostorijama, ose-ao je njihov prostor, oseao je razne tonove tiine,kao i arhitekturu. Senka je videla nekoliko kobuna - vojnika, ali oni nisu videli nju. Kadbi osetio da se pribliavaju, ovek bi se pribijao u tamu i nije bio nita drugo nego samo

jo jedna nepomina senka vie. Zatvorivi svoj duh, jednostavno bi prestao da postoji i

om su prolazili pored njega.

24/Hiroi Taki se okrete prema devojci koja je leala kraj njega. Oslukivao je njeno mirno

disanje, posmatrao podizanje i sputanje njenih vrstih dojki. Nije mislio na njeno ime

ve na zadovoljstvo koje mu je pruila. Sada kao da je to bilo jedino i nepromenljivo u

ovom nesigurnom svetu.Duboko je udahnuo, pritisnuo svoje usne na njene. Njena toplina se prenese na njega i on

oseti da se oputa. Postojao je nain da se suoi sa najstranijim... Uvek je postojao nain.

Zar ga nije tome otac nauio jo pre mnogo godina? Da. Tome je nauio sve svoje

sinove. ak i neprijatelji mogu, pod odreenim okolnostima, da budu dobro iskonem.

Zar mu nije sam otac priao o oveku koji je pre mnogo godina doao da ga ubije a onda


9/299

je ostao uz njega da ga uva? Hiroi se upoznao sa tim ovekom. Takva uda mogu da se

ponavljaju. Hiroi je bio ubeen u to. Moda bi on mogao da angauje tog istog oveka.On je spasao ivot Vataro Takija, zar ne bi to isto uinio i za njegovog najstarijeg sina?

Da odlui Hiroi. Upravo u to uiniti...Lomljava. Udarac kao udar groma negde u sobi natera ga da se trgne, da se uspravi.

- ta...?

Grede na krovu se razmakoe, na sve strane prsnu maker i iverje. Poe da pada na njega.

Ukaza se mesec, kao reflektor. A neto se obrui dole prema njemu, sjajno i vrsto. Netosevnu i abi se u grudi usnule devojke.

Jadno stvorenje se nakalja, izvi se. irom otvori oi, gr joj zahvati lice dok je

bezuspeno pokuavala da se uhvati za Hiroija, traei spas.

Taj oblik kao da se spustio po meseevom zraku.

25/

Hiroi okrenut prema senkama ree:

- Ko...?Zau se smeh, kratak i priguen, taman kao lava.- Nula...Hiroi oseti kako mu se stomak gri. Vrtelo mu se u glavi. Nula! Ubica koji je godinama

unosio uas u redove Jakuze. Zato je on bio ovde? Ko ga je poslao? I ko je on bio? Neko

ko je dosta znao o jakuzama. Tako se bar prialo. Ipak, niko nije mogao da ga

identifikuje.

uo je poslednje devojine izdisaje. To ga pod-seti na sopstvenu smrt. Njen miris ispuni

sobu.

Hiroi Taki hitro, desnom rukom, ispod futona na kome je sedeo, izvue djite i zavitla ga.Bio je to tradicionalni bode koji su najpre koristili policajci pred kraj japanskog

feudalnog doba. Izmeu drke i seiva bila je prepreka sa parom metalnih rogova koji suizbijali sa svake strane. Hiroi Taki je bio majstor u borbi tim orujem.

Sada kad je otrica Nulinog dugog maa fijukala prema njemu, Hiroi zavitla djite uvis

tako da je ma bio zahvaen izmeu seiva bodea i jednog metalnog roga. On se iskrenu

i vrh dugog maa zabode se u futon kraj njega.

Odmah je oslobodio djite i pokuao da ga zabode u grlo napadaa. Nula udari u njegovlanak zaslepljujuom snagom, oslobodi katanu i istim pokretom uperi zvidei vrhprema Hiroijevom licu.Hiroi, pripremljen na ovu strategiju, iskoristio je djite na isti nain kao i ranije. On

upotrebi Anvil, u pokuaju da slomi katanu nadvoje svojim djiteom. Ali Nula je tako

manevrisao dugim maem da je bode samo bezbolno zatandrkao po otrici. Hiroi je

sekao oajniki nagore, ubeen da e naleteti na ovekovo grlo i da e tako zauvekukloniti tu pretnju.

26/

Ali u suprotnom pokretu, suvie brzom i za Hiroija da ga prati, Nula skrenu djite, izvi

dugi ma tako da on izbaci Hiroijevo oruje i ono zatandrka po podu.Hiroi je sada grozniavim pogledom posma-trao kako se blistava otrica Nulinog maa

sputa prema njemu i preseca meseev zrak. Ledena vatra suknu prostorijom, oruje

pogodi cilj i Hiroi kriknu.


10/299

Prva od stotinu malenih rana, veoma dubokih, otvori se pod vrhom oruja kojim je

rukovao strunjak. iknu krv. Hiroi je urlao zagledan u zaklonjeno lice. Trudio se da seoslobodi. Borio se oajniki ali Nula ga je napadao natprirodnom snagom.

Hiroi se prepusti. Mo oajanja ga je savladala. On je ujedao usne od bola koji ga jerazdirao. Kroz suze je mogao da vidi kako mu se sopstvene kosti pomaljaju kroz ko u i

miie. Znao je da mu je rame iaeno.

- Ko si ti? Ko si ti? - dahtao je.

Posegnuo je nagore slobodnom rukom, uhvatio je ma i krv poe da se sliva niz seivo.Uspeo je da oveka epa za koulju na grudima. Stegao ga je. Zagledao se u njega.

Trudio se da pogledom probije tamu.

- Ko si ti?

ak i u tom samrtnom asu eleo je da zna istinu. eleo je da otkrije tajnu. Mislio je da

e tada shvatiti... da e prepoznati...

Ali taj jezivi smeh... sledio se.

- Nula.Na drugom delu imanja, Hiroijevi ljudi su bili budni. Uznemirivi se, odjednom epaesvoje oruje i pojurie prema kui. Ali u trenutku kad su uleteli u kuu zatekli su samodva lesa koja su buljila u srebrnu

27/

\

svetJost to je JiJa kroz rupu na plafonu. Sve je izgledalo tako stra no, kao da su ovo

mesto pohodile Budine sudije.

Prolee, sadanjost

Pariz/ Tokio/ Vaington/ MauiuTano u zoru Majki Dos je poeo sa vebama disanja udji uriken.

udji uriken je doslovce znailo presecanje devet izraza to se odnosilo na izgovaranjedevet maginih reci. Vekove taoistike tradicije preuzele su budistike sekte koje su se

bavile maevanjem, ninu-cuom i slinim disciplinama.

Kao uvek, Majki je zamiljao da uje japansku sviralu od bambusa, instrument iji je

zvuk uvek sluao prilikom treninga. Tvrdomeki jm-jang tonovi odjekivali su samo u

njegovom umu, probijali su se kroz obiaje, dijalekte i tradiciju bilo koje zemlje u kojoj

bi bio kako bi udji uriken oiveo. Nije bilo dovoljno samo izgovoriti devet reci zasamozatitu trebalo ih je prizvati u svest i kad bi to uspelo onda ih je trebalo obraditi snajveom panjom i brigom.

To je bila neka vrsta maginog rada, starinskog i

monog.

Sedei prekrtenih nogu ispod granica razgra-29/

natog drveta, Majki podie desnu ruku sa dlanom prema zemlji.

- U - ree on. Biti. Okrenuo je dlan nagore.

- Mu. Ne biti.ake mu se spustie na kolena. Videlo se kako se Pariz budi. Zagledao se preko krovova.

Pojavi se ruiasta svetlost na ivicama oblaaka.

- Suigecu. - Meseina na vodi.

U daljini^ dizala se uvis matematika struktura Ajfelove kule. udno je izgledala, sa tom

tamnom konstrukcijom iznad jo usnulog grada.


11/299

- To. - Unutranja iskrenost.

Sin. Gospodar uma.Prvi zraci sunca probie se i sinuse kroz konstrukciju kule. Izgledalo je kao da je za

trenutak obasjana reflektorima. So. Misao prethodi akciji.

- Sinmmken. - Gde se dodiruju vrhovi maeva.uli su se glasovi madam arve i njene keri. Lajanje psa. Uobiajeni zvui iz

komiluka.- Kara. - Praznina: ponor. Vrlina.

- Nula. - Tamo gde Staza nema moi. Majki ustade. Bio je budan ve dva sata, ve-

bao je maevanje onako kako je nauio u inkage koli. Kage, osnova svega to je Majki

nauio, znailo je odgovornost. To je podrazumevalo da ovek, pre svega, treba da

reaguje a ne da sam inicira akciju: trebalo je da se brani a ne da napada.

Proao je kroz velika staklena vrata koja su sa terase vodila u prijatno osvetljeni i svezi

stan koji se nalazio na krajnjem spratu sive kamene zgrade na aveniji Elize-Rekli. Majkije obazrivo odabrao ovu loka-30/iju zbog blizine kuli i specifine svetlosti koja se irila parkom u njenom podnoju.

Svetlost je bila neobino vana za Majkla Dosa. Neko bi ak mogao da kae da je bila

sutinska. Zbacio je svoj gi - tradicionalnu odeu japanskih maevalaca. Sastojala se od

platnenih pantalona ispod razdeljene suknje i crnog pamunog sakoa vezanog u struku

kaiem iste boje. Ovaj kai je obeleavao rang kojem je maevalac pripadao.

Istuirao se, presvukao u izbledele farmerke isprskane bojom i belu koulju bez kragne sa

zavrnutim rukavima. Navukao je na noge meksikanske uarae-s - kone sandale i otiaodo kuhinje gde je nasuo zelenog aja u oljicu. Otvorivi friider, uzeo je s dva prsta malo

hladnog, lepljivog pirina.Jeo je dok je prolazio kroz dnevnu sobu.Mada je bio vlasnik jedne od najekskluzivnijih tamparija u zemlji, Majki je odlazio u

svoju kancelariju samo nekoliko puta nedeljno. A i tada je odlazio samo zato da bi

nadzirao pravljenje specijalnih boja koje je on izmislio, patentirao i zbog kojih je imao

izvanrednu reputaciju. Muzeji, galerije i najpoznatiji umetnici stajali su u redu i

preklinjali ga da njegova firma tampa ogranieni broj izdanja za njih. Taj procestampanja i te boje koje je Majki smislio bili su ne to jedinstveno na svetu i davali suzaista vernu reprodukciju onoga to se tampalo.Na najudaljenijem kraju stana on irom otvori dupla vrata i suneva svetlost ga obasja.

Duboko usaene oi boje masline, crna valovita kosa koju je bilo teko ukrotiti jer je bila

suvie duga bili su karakteristini za Majkla. Njegove crte lica - naglaene jabuice,

gruba brada i usko elo - bile su skoro biblijske. Ljudi su smatrali da je on strogi,nepopustljivi ovek koji ne

31/

zna za pratanje i koga je teko naterati na smeh. Ali greili su.

Svetlost se rasipala kroz prozor na krovu. Ispod tog prozora bio je ogromni prazni prostoroivien golim zidovima i drvenim podom. U centru tog prostora - jer zbog nedostatka

nametaja teko se to moglo nazvati sobom - stajao je veliki drveni ta-felaj. Pored njega

na stolici stajala je otvorena kutija sa bojama, paleta i etke.

Majki pree prostoriju i stade ispred platna koje je stajalo na tafelaju. Srkutao je svoj

zeleni aj dok su njegove oi strunjaka preletele preko slike. Na slici su se videla dva


12/299

mukarca, moda razdvojena jazom generacija. Bili su okrenuti jedan prema drugom u

udnom, praznjikavom pa ipak monom pejzau na ijoj se ivici videla uma. Predivnasvetlost Provanse smanjivala je napetost koja se oseala meu mukarcima.

Majki je analizirao kompoziciju - ono to nije bilo naslikano bilo je isto vano kao i onoto je naslikano. to se tie boje - to je bila savrena harmonija zelenog. Kao to Japanci

kau leti: Japari aoi kuni da! To je zeleni svet!

Posle izvesnog vremena Majki shvati da se uma previe namee svojim zelenilom,

tamnim zelenilom, i da nema dovoljno zelene boje, zelene kao jabuka. Sve to daje slicimalo previe teak ton pomislio je. Nije ni udo to ga jueranji rad nije zadovoljavao.

Upravo je poeo da istiskuje boju na paletu kad zazvoni telefon. Nije imao obiaj da

odgovara na telefon dok bi radio. uo je zvonjavu telefona jedino zato to je propustio da

zatvori teka vrata na ateljeu. Za trenutak njegova sekretarica preuze poziv. Ali

32/

posle pet minuta telefon se opet oglasi. Kad se to dogodilo etvrti put, poto je

sekretarica uvek posluno prihvatila poziv, Majki ustade, spusti paletu i javi se sam.- Halo? - automatski je poeo da govori francuski.- Majki, ovde ujka Sami.- O, do avola, izvini - ree Majki prebacivi se odmah na engleski. - Ti si to, znai, tako

uporno zvao?

- Bilo je veoma vano da te dobijem, Majki -ree Jonas Samartin - morao sam da te

ujem, lino.

- Divno je uti tvoj glas, ujka Sami.

- Odavno se nismo uli ni videli, sine. Nazvao sam te da bih te pozvao da se vrati kui.

- Kui? Gde je kua? - Pitao se Majki i u mislima odgovorio samom sebi: Kua je zasada ovde, na aveniji Elize Rekli.

- Da, kui - ree Samartin - u Vaington. -Ujak proisti grlo. - Majki, ao mi je to tomoram da kaem, ali otac ti je umro.

Masai Taki je strpljivo ekao dok je Ude proistio prolaz za njega kroz gomilu ljudi u

holu. Hol je bio oivien kedrovim daskama sa tekim gredama od kipa-risa. Nije bilo

prozora na njemu a nalazio se u centru Takigumija, imanja Dinofu u delu Tokija u kome

je jo bilo velikih kua i velikih imanja. Ogromni barjaci, ispisani starinskim izrekama,

visili su sa plafona u redovima, dajui holu izgled nekog starinskog mesta za okupljanjekakvih je bilo u srednjem veku.Hol se nalazio u tradicionalnoj galeriji za sastanke klana Taki, najmonijeg i najbrojnijeg

od svih jakuza porodica.

33/

Jakuza je bio zajedniki izraz za mono gang-stersko podzemlje koje je zahvaljujui duhuVataro Takija, postalo meunarodno i koje je sada obavljalo poslove, na potpuno

zakonskoj osnovi, u Njujorku, San Francisku i Los Andelesu. Imali su ak deonice u

brodogradilitima i u prodaji imanja na Havajima.

Tiina zavlada meu gomilom porunika -efova porodica podreenih Taki-gumiju - ikobuna, ulinih vojnika, koji su, ipak, bili ivotna snaga klana.

Masai je bio najmlai meu braom Taki. Bio je vitak i taman, imao je dugu vilicu kao

vuk. Po tome je liio na pokojnog oca Vataro Takija, kuma japanskog jakuza drutva.

Upadljive jabuice, neobine za Japanca, davale su njegovom licu izvajani izgled koji je

on godinama uspeo da pretvori u tvrdi izraz koji je svakog postideo.


13/299

Vodei ga prema elu prostorije, Ude se drao veoma ponosno. On je bio krupan

mukarac, imao je ono to se najvie ceni kod Japanaca: veliinu i snagu. Ude je bioMasaijeva desna ruka koje su se svi plaili. Bio je eki gazdinih odluka.

Dok je napredovao prema uzdignutom delu u najudaljenijem kraju prostorije, Masai jemogao da vidi svog starijeg brata Dodija na poasnom mestu ispred stilizovanog toka sa

est paoka koji je predstavljao veliki porodini amblem Taki-gumija. Bila je to jo jedna

stranica koju je njihov otac Vataro Taki istrgnuo iz knjiga o japanskoj feudalnoj prolosti.

U tim danima svaki samuraj, ratni gospodar, imao je amblem koji je oznaavao njegovoprisustvo na zemlji. Jakuza nisu bili samuraji - nisu bili plemenitog porekla. Ipak, Vataro

Taki je bio dovoljno mudar da oblikuje sopstveni porodini amblem - i to je na udni

psiholoki nain uzdigle njegov klan iznad drugih Jakuza klanova.

34/

Doi je bio neverovatno mrav mukarac. On je, takoe, nasledio od oca vuji izraz. Ali,

dok je kod Masaija taj izraz odavao mo, oiju je davao samo nezdravi izgled. Bila je

istina da je bio boleljivo dete koje je razmazila majka. Bio je i slabaki mladi kome jenedostajalo hrabrosti. Meutim, sada nije bio bolestan ve, samo ponekada, ozbiljnopremoren. Bio je poznat kao neumorni radnik. Pokojni otac ga je zaposlio kaoknjigovou. Prialo se da Doi zna sve porodine tajne. Prialo se, takoe, da on nikada,

ni za ta na svetu, ne bi izdao te tajne.

oijeve crne oi, usaene duboko u lobanju, gledale su Masaija dok se ovaj kretao

ponosno, kao carev general koji se posle pobede vraa kui. Bila je injenica da je

Masai, koji se u prolosti esto nije slagao sa oevom politikom, ipak bio onaj brat koji

je imao smisla za rukovoenje i sasvim logino, da e porunici, nervozni zbog

sadanjosti, zabrinuti za budunost, gravitirati prema njemu.Doi je saekao da njegov brat doe do podi-juma a onda je podigao ruke da bi zatra io

tiinu. Na ojabun je mrtav ree Doi jednostavno a Hiroi, moj voljeni brat, ovek

koji je bio odreen da postane novi ojabun Taki-gumija prerano je na grubi nain istrgnut

sa grudi porodice. Ja, kao sledei na redu, uiniu to mogu da ouvam san Vataro Takija

- sagnuo je glavu nakratko pre nego to se povukao.

Bio je iznenaen kad je video da je Masai doao sasvim napred i obratio se sluaocima.

Kad je umro moj otac, uvaeni Vataro Taki, itava je nacija alila poeo je Masai. Hiljade su dole na njegov pogreb. Predsednici korporacija, birokratski lideri, svi sudoli da izraze svoje potovanje. ak je doao i jedan emisar samog cara - Masai

35/

pogleda preko prostorije, uhvati ovde pogled porunika, tamo pogled kobuna. Zato je

to tako bilo? Zato to je moj otac bio izvanredan ovek. On je bio kula snage kojoj su sviiz Taki-gumija mogli da se obrate za podrku i zatitu. On je bio ponosni lav. Svi

neprijatelji Taki-gumija plaili su ga se ak vie od smrti.

Zautao je da bi nastavio jo vrim glasom.

- Sada, kada ga vie nema, zahtevam od vas da malo razmislite. ta e od nas sadapostati? Kome ete se obraati u ovim krajnje kriznim vremenima? Ko e vam obezbediti

sigurnost i ko e vam garantovati da e nai neprijatelji ostati na pristojnoj udaljenosti?

Svi su utali. Masai nastavi:

Govorim ne samo o drugim Hanovima . Isto-njski, Taki-gumi je uvek bio prethodnica

i zatitnica Japana od stranih infiltracija. Mi se nalazimo na jedva sto kilometara od


14/299

granice. Stranci nas posmatraju sa nepoverenjem. I Rusi i Amerikanci samo tra e nain

da nas potine. To je neto protiv ega se moj otac borio. Moramo da nastavimo tutradiciju.

Masaijev pogled je nastavio da krui prostorijom. I, kao svi najbolji i nadareni lideri,znao je kako da koristi svoju oratorsku sposobnost. Glas mu je postao intiman i ubedljiv,

debljajui na snazi.

Moe li Taki-gumi zadrati svoj status meu Jakuza klanovima? Ili e mnogobrojni

neprijatelji prilaziti sve blie i blie, otkidajui komad ovde, komad tamo, sve dok nitane ostane od ove, nekada ponosne, porodice?

Niko se ne pomae.

Odgovor je suvie jasan. Hiroi, moj voljeni brat, predstavljao bi sjajnog naslednika i

bio bi pravi lider u tradiciji Vataro Takija. Ali, Hiroi je mrtav. Ubio ga je ovek, ubica

po imenu Zero Nula. Ko je

36/

od naih neprijatelja najmio Nulu? Ko e od njih najvie dobiti time to je Taki-gumiiznenada izgubio centralnu linost?Postavljao je pitanja ali je znao da ne treba da eka odgovor na njih: niko neeodgovoriti.

- Kaem da je na najvei problem - na jedini problem - definisanje budunosti Taki-

gumija. Ili emo oslabiti, dopustiti da nas nai neprijatelji razderu pa emo, moda, ak i

nestati. Ili emo ojaati na stisak, moemo da postanemo agresivniji, moemo da poti-

nimo one koji sada nameravaju da potine nas.

Svi su utali i sluali, kao opinjeni.

- Velika je kriza. Ovo su oajnika vremena. I za Jakuzu i za Japan. Kao ponosni Jakuzemi moramo da potraimo nae pravo mesto u svetu meunarodnih poslova. Kao graani

Japana, moramo aktivno da se borimo za jednakost koja nam je oduvek uskraivana iakosmo roeni na ovim malim ostrvima. Molim vas da mi se pridruite u obezbeivanju

slavne i napredne budunosti!

Nainio je dramsku pauzu.

- Moe da bude samo jedan ojabun Taki--gumija! To sam ja, Masai Taki!

Doi, zaprepaen, sivog lica uo je gromoglasno odobravanje i aplauz kojim su ove reci

propratili lanovi klana. On je, pomeanih oseanja sluao reci svog brata. Nije verovaoda je on u stanju da tako neto izgovori ali, istovremeno, ispunjavao ga je uasni strah.Sada je sa strahom posmatrao, kao paralisan, kako ljudi Taki-gumija ustaju na noge kao

vojska peaka spremnih da krenu u borbu. A onda, postien i obrukan, Doi pouri da

izae iz dvorane.

37/Jonas Samartin, iskreno govorei, nije bio pravi ujak Majkla Dosa. Bar nisu bili u

krvnom srodstvu. Ali zbog dugogodinjeg prijateljstva kojim je bio povezan sa

Majklovim ocem, oseao se vie lanom porodice nego da je bio krvni srodnik. Filip Dos

je voleo Jonasa Samartina kao brata. Verovao mu je toliko da je bio spreman da mupoveri bezbednost svoje porodice, bez-bednost sopstvenog ivota. Zato je i palo u deo

ujka amiju da nazove Majkla. Nisu to uradile ni Majklova majka ni sestra.

Ili je, moda, Sami odabran zato to je bio Filipov pretpostavljeni.

U svakom sluaju Dosovi su voleli ujka amija.


15/299

Filip Dos je zbog posla retko kada bio kod kue pa je Jonasu Samartinu preputeno da

igra njegovu ulogu i da mu bude zamenik u porodici. Mada Filip Dos, na svojimneredovnim i nenajavljenim posetama kui, nikada nije propustio da doe zatrpan

poklonima za decu iz svih krajeva sveta po kojima je putovao, Jonas je bio taj koji jeprisustvovao Majklovoj promociji na kraju studija. I, poto je Majki uvek dolazio kui

najmanje jednom godinje kad je studirao u Japanu, Jonas je bio taj koji se uvek trudio da

bude sa Majklom na njegov roendan. Jonas je bio taj koji se igrao kauboja i Indijanaca

sa Majklom kad je ovaj bio mali. Provodili su sate sledei jedan drugog, pucajui jedanna drugog.

Tako je bilo oduvek, otkako je Majki mogao da pamti. Majki bi se poesto pitao kako je

to kad deak ima oca koji je stalno uz njega. Pitao se kako je to kad ima oca koji igra

fudbal s tobom, sa kojim moe da razgovara.

Majki je sada shvatio da to nikada nee saznati.

Vaington je bio siv kad je Majki stigao na Dals

38/meunarodni aerodrom. Iz vazduha javni spomenici izgledali su kao obavijeni koprenomi nekako manji nego to se seao. Nije bio u ovom gradu punih deset godina. Bio je toitav ivot.

Proao je kroz carinsku i pasoku kontrolu, uzeo je svoj prtljag i uzeo iznajmljena kola.

Vozei se ponovo kroz Vaington, posle toliko vremena, bio je zaprepaen to je tako

dobro zapamtio sve ulice i sva skretanja. Sve je jo bilo veoma svee u njegovom umu.

Nije uopte imao problema da nae put prema kui svojih roditelja. To nije bio dom,

shvatio je, mada je ujka Sami to tako nazvao. To je bila samo kua njegovih roditelja.

Aerodrom Dals je bio dosta daleko od grada. Majki je krenuo autoputem. Vie je voleotaj pravac nego onaj juni a krai - preko Liti river skretanja. Nije eleo da ide direktno

kroz Ferfaks. Tu je radio njegov otac, tu je ujka Sami zauzimao va no mesto kao efvladine agencije poznate pod skraenicom BITE - Biro meunarodne trgovine i izvoza.

Sem toga pomislio je u sebi ovuda u moi da vozim uz reku Potomak, da vidim tresnjino

drvee u cvatu. To ga je podsealo na pejza Japana u kome je uio slikarstvo i postigao

majstorski stepen u maevanju.

Kua porodice Dos bilo je ogromno belo zdanje, izvan Belihevena na zapadnoj obali

Potomka, juno od Aleksandrije. Tipino je bilo za ujka amija kad ga je pozvao da kae:... da, kui, u Vaington. Za njega je Vaington imao arobnu mo; i sam grad i samnaziv.

Kua je bila suvie velika za porodicu. Nala-

39/

ila se na ogromnom travnjaku na kome su bile posaene breze i ogromne tune vrbe nakoje se Majki penjao kad je bio mali.

Ogromni bunovi azalea irili su se ispred ulaza u kuu ali bilo je jo suvie rano da bi

planule ruiastim i narandastim cvetovima.

Dok je Majki iao stazom od crvenih opeka, otvorie se ulazna vrata i on ugleda majku.Svetlost obasja njeno lice i on shvati kako je nestvarno bleda. Nosila je kostim iz tri dela,

crn, kao i uvek, i taj komad odee bio je odabran sa krajnjom panjom. Ispod grla nosila

je dijamantski bro.


16/299

Iza nje Majki je nazirao visoku monu figuru ujka Semija, pomalo skrivenog u senkama.

Ujka Semi istupi na svetlost i Majki ugleda kako mu sinu seda kosa kao srebrni lem naglavi. Kosa ujka Semija bila je seda otkako je Majki mogao da se sea.

Majki ree Lilijen Dos. Kad se sagnuo da je poljubi ona ga snano zagrli, '.ako dase iznenadio. Pre nego to su se rastavili osetio je suze na svom obrazu.

Dobro je to si doao, sine - ree ujka Semi i prui mu ruku.

Stisak mu je bio snaan, suv, prijatan kao u profesionalnog politiara. Njegovo suncem

opaljeno lice oduvek je podsealo Majkla na Gari Kupera.Prostrana kua bila je tiha i mrana, kao pogrebni salon. Ni to se nije promenilo od

Majklove mladosti. ak i kad je krenuo sa njima prema velikom salonu, Majki je osetio

kao da gubi veliinu i godine, kao da odjednom postaje deak kakav je nekada bio u ovoj

velikoj kui. Ona je oduvek bila namenjena odraslim osobama, on se u njoj nikada nije

oseao prijatno, kao da nije pripadao tom svetu odraslih. Nita ga nije

40/

vezivalo za tu kuu. Dom pomislio je Majki ovo nije dom, nikada nije bio.Dom su za njega bila zatalasana brda pokrajine Nara u Japanu. Dom su bili Nepal iTajland. Dom su bili Pariz i Provansa. Nikada Beliheven.- Pie? - Jonas Samartin upita, stojei pored bara od mahagonija.

- Stolinaju, ako imate - ree Majki i vide da Jonas priprema dva martinija. Jedan je

pruio Lilijan, drugi je zadrao za sebe. Nasuo je Majklu votku a onda je podigao svoju

au.

- Tvoj otac je voleo dobro, jako pie pnmeti ujka Semi. Alkohol - govorio je

proiava ceh sistem. Ovo je za njega. Bio je sjajan ovek.

Ujka Semi je izgledao kao pravi velmoa, kao glava velike porodice. To nije bilo nitaudno, ovo je bila njegova porodica jer i nije imao svoje sopstvene. On je bio skrojen da

se nalazi u najneobinijim i najopasnijim situacijama. Ujka Semi je bio stena za koju suse slabije due hvatale kad bi osetile da tonu u emocije. On bi im pomogao. Majki je bio

zadovoljan to se ujka Semi sada nalazi tu.

- Ruake uskoro biti gotov - rekla je Lilijen Dos. Nije bila pri ljiva osoba, nikada to

nije bila a sada, posle muevljeve smrti, kao da joj je svaka re nanosila bol. - Imamo

biftek s jajima.

- Omiljeno jelo tvog oca ree Ujka Semi s uzdahom. Dobra hrana i odgovarajuiobrok sada, kad je porodica opet na okupu.Kao da je samo to ekala, Odri se pojavi kroz otkrinuta francuska vrata. Majki nije video

sestru skoro est godina. Kad su se tada poslednji put videli, ona se pojavila na njegovom

pragu pretuena, u drugom mesecu trudnoe. Nemac sa kojim je est meseci

41/ivela u Nici nije lako primio vest da je u drugom stanju. Ni najmanje ga nije

interesovalo da zasniva porodicu niti da postaje otac. Pokazao je svoje neslaganje tako to

je pretukao Odri. Iako se njegova sestra protivila, Majki se ipak potrudio da nae njenog

biveg mladia i osvetio mu se na svoj nain. udno, Odri je omrzla brata zbog toga.Nisu govorili od onog dana kad ju je odveo na kliniku da abortira. Kad je doao da je

izvede, ona je ve bila otila.

Lilijen prie svojoj keri a Majki iskoristi priliku da porazgovara s ujka Semijem.

Rekao si mi da je moj otac nastradao u automobilskoj nesrei ree tiho. ta se, u

stvari, dogodilo?


17/299


18/299

bezlinom radoznalou koju je teko bilo odrediti.

Kad sam doao u Parizu u onu bolnicu da te izvedeni bio sam zaprepaen kad su mirekli da si otila. Zato me nisi saekala? Nisam eleo da bude sama.

- Onda nije trebalo da krene u potragu za Hansom. Molila sam te da to ne radi. Posle onoga to ti je ta baraba uradila...

Mislim da ne mora da me podsea ta mi je uradio ree Odri ledeno ali bilo je

i drugih stvari. Ti pojma nisi imao kako je on mogao da bude divan.

- On te je prebio - ree Majki. - Bez obzira kakav je bio ili ta je ranije radio to vie nijebilo vano.

Meni je bilo vano.

- Ako jo veruje u to - ree Majki - onda si sada blesavija nego to si bila onda.

- Moral Majkla Dosa, je li? - ton joj je bio zajedljiv. - Svet se ne slae sa tvojim krutim

moralnim idejama, Majki. Ono emu su te nauili u Japanu ne prolazi uvek u obinom

svetu. Mi nismo ratnici unutranjeg mira ili bilo ega emu se ti klanja. Mi smo ljudska

bia. Loa i dobra. Ako moe da prihvati obe stvari, dobro - a ako ne, ostaje bez iega.Primetio je da drhti jer se trudila da kontrolie44/svoje emocije. Ovo je, ipak, bila prostorija u kojoj je jo carevao duh njihovog oca. Bilo

je to njegovo svetilite. - ta misli kakva sam ja sada? Misli li da je lako nai slobodnog

mukarca? ta misli koliko sam ljubavnih afera imala posle Hansa? I to sve sa

oenjenim mukarcima. Sve su to bih mukarci koji su mi davali obeanja koja nikako

nisu mogli da ispune. Hans je bar eleo da bude uz mene. Neto bismo smislili da

prevaziemo tu situaciju. Znam da bismo to uinili. Kroz nedelju-dve osetio bi da mu

nedostajem. Vratio bi se. Uvek mi se vraao. Ali posle onoga to si mu ti uradio, nijemogao da se vrati. Zna li kuda sam otila kad sam izala iz bolnice? Vratila sam se u

Niu da ga naem. Ali on je nestao. Otiao je.Suze su joj se zadrale u uglovima oiju ali nije htela da podigne ruku i obrie ih. Bilo bi

to priznavanje poraza pred oevim duhom, priznanje da nije potpuno jednaka sa

Majklom.

- Sada sam sama. Eto ta mi je tvoje shvata-nje moralnosti donelo, Majki. Da li si

ponosan na to? - jedna suza joj je sada kliznula niz obraz.

Iznenada se okrenula i stegla majinu miicu. Zadrala je jedan tren ruku na tom mestu aonda je odjurila hodnikom. uli su kako su se vrata zalupila za njom.- ta je to bilo? - upitala je Lilijen.

- Pojma nemam - ree Majki tuno. Lilijen je bila sumnjiava.

Ona je preosetljiva i sasvim je razumljivo to se ovako ponaa - sklopila je ruke. - Ne

znam da li da poem za njom?To i nije bilo pravo pitanje. U svakom slu aju, mukarci su ekah, preputajui njoj

samoj da

451

odlui. Trebalo je brinuti o ruku. Klimnula je glavom, kao da je odluila, pokuala je dase osmehne.

- Mislim da e biti najbolje da preemo u trpezariju. Ruak je spreman a Filip nije voleo

da se hrana hladi, naroito ako je biftek u pitanju.

- ogun je mrtav! iveo ogun!

Starac, lica izboranog kao planinska kosa, ree:


19/299

- On to nije bio. Vataro Taki nije nikada bio

ogun.

Masai Taki prestade da koraa. Nije vano kako ete ga nazvati. Moj otac je mrtav.

Starac sa bradom i, kao sneg belom, kosom na vrh glave ree:

- Hai. Tvoj otac je mrtav. Ali za tebe je mnogo vanije to je mrtav i tvoj stariji brat

Hiroi.Na te reci trei ovek se pomeri. Ude je drao sako prebaen preko ramena. Njegove

miice koje su se videle ispod kratkih rukava koulje bile su prekrivene irezumi crteima,

istetoviranim simbolima koje su tako volele Jakuze. Na levoj mi ici izvijao se zmaj koji

je bljuvao dim i vatru. Na desnoj ruci dizao se feniks iz plamena.

Masai Taki ree:

- Ude je dobro obavio svoj posao. Nije tajna da Nula koristi legendarni metod stotinu

udaraca kad ubija svoje rtve. Udeu nije bilo ni najmanje teko da imitira taj stil - Masaise osmehnuo samom sebi. Stari je mislio da je neverovatno pametan.Pitao se ta bi stvarno uradio kad bi znao da je zaista Nula bio taj koji je ubio Hiroija?Da li bi odmah shvatio da je Nula pod Masaijevom kontrolom?

46/

Masai je mislio da bi shvatio. A to je neto to treba da ostane tajna. Kad starac, Kozo

ina, vie ne bude ni od kakve koristi Nula e ga liiti ivota. A niko nee smeti da zna

da je Masai inicijator toga.

Dok je Masai posmatrao, ina zasee limun noem sa ruiastom drkom od sedefa.

Polako, vesto, starac je pretvorio itavu voku u tanane komadie. Dok su govoriliuzimao je komad po komad, sipao med na njega i stavljao ga u usta. Isisao bi sav sok iz

komada limuna pre nego to bi ga savakao i progutao. Kao to sam ve sugerirao ree ina, imao je gadan obiaj da posmatra lice

sagovornika i trudi se da otkrije svaki detalj ne srne da se poseje malo zabune. Ne

bismo eleli da sumnja za Hiroijevo ubistvo padne na tebe.

Masai slee ramenima.

To je svakako ala. Ja nisam bio ak ni na drugom mestu da nasledim oev poloaj

ree. Doi jeste. Ali Doi je slab. On me se boji. Niko ko je bio odan mom ocu neenjega da prati: suvie su pametni za to. Ne. Na plan je savren. Kad sam poistio Dodijana sastanku klana, svi porunici Taki-gumija sloili su se jednoglasno sa mnom. Jedan

glas, jedan um, je h? Niko nije ustao protiv mene kad sam ga smenio.

Ne brinu te posledice?

- Koje? Ko bi mogao da mi naudi? Doi? On e biti suvie zabavljen, okupljajui lideredrugih kla-nova eljnih da se domognu bilo ega to je jo ostalo. Moda e razmiljati i

o osveti.ina strpa novi komad limuna sa medom u usta. Kad je zavrio sa vakanjem, ree:

- Doi je jedno ali tvoja polusestra je neto sasvim drugo.- Miiko - Masai klimnu glavom - da, slaem

47/

se da ona predstavlja problem. Ona je pametna, ona je jaka. Dugo godina je bila oev

pomonik. Pomagala mu je i radila sa njim pre nego to su raskinuli svoje dobre odnose i

razdvojili se.


20/299

- Da li zna ta se zbilo meu njima? Masai odmahnu glavom.

- Otac nikada nije govorio o tome, nikome. A moja polusestra i ja nikada nismo bihtoliko bliski da bismo o tome razgovarali ili da bih je ja, eventualno, pitao. - Slabi vetri

prostruja vrtom. Masai je stajao na drvenom mostiu. Stavio je ruke na ogradu. - Ne bihbrinuo o Miiko. Ve sam smislio i pokrenuo plan koji e je sasvim izbaciti iz akcije i

neutrahsati.

- Onda ona ima neku slabost.

- Svako ima slabost - ree Masai tiho. - Samo je treba otkriti.- Koja je njena slabost? - pitao je Kozo ina.

- Njena kerka.

- Nadam se da si u pravu - ree starac. Sada je uzeo poslednji komadi limuna. - Ja jo ni

do danas nisam shvatio zato je tvoj otac usvojio Miiko. Ona je bila kerka ena Godoa,

mog najomraenijeg neprijatelja. Mada je Zen Godo umro 1947. godine ja sam osetio

njegove mahinacije. Miiko je nasledila dosta dijabolike pameti svog oca. Dri je u

senci, Masai-san. Sada ne smemo da pogreimo. Greke nisu dozvoljene u ovomtrenutku.- Savreno dobro znam koji je rizik sada u pitanju, ba kao i vi - ree Masai nestrpljivo. Ne. Ne. Sasvim ste u pravu. Moj otac nije bio ogun. Nije eleo da kontrolie sve

klanove. Ali, ja to elim. Ja u postati ogun. Obeali ste mi to. Biu prvi u dinastiji, kao

Tokugava. Nema velike razlike od dananjeg doba i XVI veka, zar ne? Danas se ojabuni -

govorio je o

48/

efovima - raznih Jakuza klanova otimaju i bore izmeu sebe. I onda su, kao i sada,

lokalni efovi vodili bespotedne bitke jedni sa drugima i otimali se za mo. Sve dokJejasu Tolugava nije video bolji put i nije ih sve okupio pod svoj barjak. Postao je prvi

ogun vrhunski ef irei svoju mo do nevienih granica. Ceh Japan mu je leaopred nogama. Sada je isto sa mnom. Poelo je. Porunici Taki-gumija sloili su se da ja

budem ojabun. Za nekoliko nedelja, moda ak za nekoliko dana, svi Jakuza ojabuni

zaklee mi se na vernost, Meni, Masai Takiju. Biu prvi Jakuza ogun! ina je malo

saekao pre nego to je klimnuo glavom, odbacivi dalji razgovor o toj temi.

- Jo stoji nereeno pitanje onoga to ti je ukradeno.

Masai zadrhta.- To jo nedostaje.- uo sam da je Filip Dos mrtav.

- Tako je - ree Masai - umro je na Havajima. Bio je saobraajni udes. Izgoreo je u

plamenu. Dva dana pre nego to je nastradao moj brat Hiroi. To je bilo drugi put da smo

se skoro doepali Dosa. Moj podef na Havajima, Debeli Iimada, javio je da je Dosstigao u Maui. Rekao sam Iimadi da ga epa. Na alost, dogodila se ta saobraajna

nesrea i Iimada nije mogao nita.

- A Katei dokument? Da li je i on izgoreo u plamenu kad je Dos poginuo?

- Lako je mogue da se ba to desilo. Prvi put je stariji ovek pokazao trag besa.- Mogue da nije izgoreo. To moramo da otkrijemo, Masai. Ako taj dokument

padne u pogrene ruke, sa nama je gotovo. Decenije planiranja e propasti. Mi smo na

samoj ivici pobede. Potrebno nam je jo

49/

samo mesec-dva. I tako emo zauvek izmeniti lice sveta.


21/299

Debeli Iimada kae da niko ne bi preiveo takav udes - ree Masai.

- I?- I ta?

Sina je pojeo sve komadie limuna. Obrisao je mermerni sto ispred sebe. Ptica poe dacvrkue na granici iznad njega. Saekao je da zavri svoju pesmu, kao da i ona uestvuje

u ovom razgovoru. Najzad ina ree:

- Kad ima meseine lako je nou videti povrinu vode. Svako moe da to vidi. Ali kad je

oblano i kada Meseca nema, potrebna je druga vrsta sposobnosti da bi se videla povrinavode. - Sokom limuna nacrtao je na mermernoj ploi jedan krug, onda drugi, pa trei,

zatamnevi kamen. - Da li ti je to palo na pamet, Masai? Filip Dos je ukrao Katei

dokument od tebe. Poslao si svoje ljude za njim. Traili su ga nedelju dana. Pre tri dana

su naili na njegov trag. Poslao si Udea. Ude mu se pribliio. Bio je na dah udaljen od

njega. Ali, u poslednjem trenutku, Filip Dos je uspeo da mu izmakne. Dos je nestao.

Kuda? Da bi se pojavio na Havajima i poginuo u glupoj saobraajnoj nesrei.

- Pa?- Pa - ina ispuni trei krug sokom od limuna tako da je on sada bio upadljiviji odpreostala dva - zar ti nije palo na pamet da je neko drugi stigao pre do Filipa Dosa negoti? Ti si poslao Udea da ga nae, ne da ga ubije. Da ga ne ubije bar dotle dok Dos ne

otkrije gde se nalazi dokument. Dos je sad mrtav. On vi e nita ne moe da nam kae.

Poto je Masai utao, ina nastavi:

- Pa, opet te pitam: gde je Katei dokument? Da

50/

li je izgoreo sa Dosom u saobraajnoj nesrei? Da li je on uspeo da ga negde sakrije pre

smrti? Da li ga je, moda, dao nekome? Da li ga je poslao svom sinu? Ili je tvoj ovekIimada sklonio dokument? - inine crne oi posmatrale su netremice Masaija. - Ne

moram da ti ponavljam koliko je vredan taj dokument. Ako ga se Iimada doepao, znaida on namerava i da ga iskoristi. Moi e od nas da dobije to god eli, ako eli da se

menja. ak i osloboenje svojih dunosti na Havajima. Zar nije tako?

Masai je razmiljao prilino dugo. Na kraju izgovori samo jedno ime:

- Ude.

Kozo ina klimnu glavom.

- Tako je, poalji Udea na Havaje neka nade Debelog Iimadu. Iimada poznaje FilipaDosa iz davnih vremena. Ko zna? Moda su bili prijatelji. Evo -pruio je sliku, bila jecrnobela i veoma loa. Bila je to fotografija snimljena prilikom praenja.

Masai je prepoznao Majkla Dosa. Da li je ima naredio da se mladi Dos prati u Parizu?

Izgleda da je bilo tako. Predao je sliku Udeu.

- Majki Dos - ree Masai i Ude klimnu glavom.- Hajde da razradimo ovo - ree Kozo ina - i da jednom za uvek zavrimo sa tim. -

Zagledao se u dva oveka. - Moramo da vratimo Katei dokument bez obzira na to kolikoe nas to novaca i ivota stajati.

Dok je leao u svojoj staroj spavaoj sobi, Majki Dos je uo udaranje granica o zid kue.Taj isti zvuk sluao je i u detinjstvu.

Pre nekoliko godina otac je postavio sigurnosne

svedosti po vrtu. I sada su sijale i njihova svedost koja se probijala kroz granje drvea

araJa je udne arabeske po plafonu.


22/299

Pokuavao je da se smiri ali nije uspevao u tome, bilo je suvie uspomena u ovoj subi.

Suvie nesree. Suvie toga je ostalo neizreeno. Mislio je na sve one stvari koje je eleoda kae ocu a nije rekao. Moda je u tome i bilo nekog zadovoljstva ali Majki je to

odbijao. Nije bila stvar u tome, Majki je sada shvatio, to je on imao loe odnose s ocem.Oni, u stvari, nisu imali nikakve odnose.

Mislio je na delikatne senke, na grane japanskih kedrova na meseini promenjene u ruke

razigranih ciganskih igraica. uo je zvuk bambusove svirale i, to je melodija dalje

odmicala, bila je sve oporija.U Cujovoj kui, gde je najee ima asove sa senseiem, Majki, mnogo mladi,

neobrazovaniji i oajniki sam, ekao je da se dogodi neizbeno.

Nita, ak ni neizbeno se ne dogaa tek tako rekao je Gujo, majstor mnogih vetina,

Majklu kada je ovaj stigao u Japan. Sve, ak i neizbeno, die se iz duha velikih ratnika.

Duh velikih ratnika sve ispunjava: on je sve. On je uzrok svih zbivanja, velikih i malih.

Cujove reci su odjekivale u Majklovom umu. Seao se i svojih:

Postoji li mesto na kome nema duha ratnika: gde on nije sve? pitao je Majki.Cujovo lice se uozbiljilo.Na Nuli rekao je na Nuli nema nieg. ak ni nade da e se umreti asnom smru.Majki je znao da za japanskog ratnika nema ni eg goreg od Nule.

U prostoriji gde je Majki spavao dok je bio sa

52/

Gujom, stajala je jedna vrlo lepa vaza. Bila je nainjena od peene gline. Svakog je dana

jedan cvet, koji je uvek bio u njoj, menjan. Gujo je sam menjao taj cvet, nikada uenik.

Jednog se jutra Majki, radoznao, probudio i izaao napolje. Tu, u vrtu, zatekao je uitelja

kako klei pred svojim cveem. Paljivo, Gujo je odabrao jedan cvet, onda jo jedan, pajo jedan - jedan cvet za svakog studenta. I to je radio svakog dana, ama ba svakog dana.

Uiteljeva je dunost - rekao je Gujo jednom Majklu da brine o malim ivotnim stvarima.Tek onda e moi da shvati svu rasko zbivanja koju ivot prua pa e o njoj govoriti

uenicima. Covek ui da u malim zadovoljstvima nalazi duboko zadovoljstvo.

Majki je eleo da proveri ovu istinu. Smatrao je da je najbolje da to proveravanje krene

od Sejoko.

Sejoko je bila mala vitka devojka, jedina uenica u ovoj ekskluzivnoj koli. Bila je i

najbolja. Imala je dugu kosu - kad je trenirala vezala bi je u gusti konjski rep na vrhuglave. ike, ravno iseene, skoro su joj prekrivale oi. Kad je Majki sanjario o njoj - toje bilo vrlo esto - ti snovi su uvek bili o njenoj kosi. Jednom se probudio iz sna i nikako

nije mogao da ga zaboravi. inilo mu se da lebdi, visi iznad, meseinom osvetlje-nog

okeana, na Sejokinoj gustoj blistavoj kosi.

Nikada se nije minkala mada je imala ve esnaest godina i mogla je da koristi minku.Seao se da je jedne veeri dola na zabavu koju je Gujo pripremio za svoje uenike (nije

ih bilo previe) i da je imala namazane usne blistavim karminom. To je tako delovalo na

Majkla da je itavo vee proveo oslukujui poludelo udaranje svog srca.

Kao i u sobi svih uenika i u Sejokinoj se nala-53/

ila jednostavna vaza. Majki je nameravao da se, pre veere, iskrade u uiteljev vrt i

odabere jedan cvet koji e spustiti u vazu u Sejokinoj sobi tako da e, kad se posle veere

vrati u sobu, cvet ekati na nju.


23/299

Gujo je iveo u gradiu u brdima udaljenom tri sata od Tokija. Iz njegovog vrta mogle su

da se vide Japanske Alpe. Uvek je izgledalo kao da je nebo zamraeno tamnim stenama.U podnoju tih surovih planina odravani su skoro svi treninzi. Tog jutra bilo je sunano i

lepo vreme. Videlo se samo nekoliko paperjastih oblaka koje je vetar ganjao visoko nanebu. Posle ruka, vreme se iznenada promemlo. Vetar se promenio, donosei vlani

teak vazduh sa mora. Uskoro se nebo spustilo a oblaci boje cinka, tamnih ivica, razvukli

su se preko itave oblasti. ula se grmljavina. Bila je potmula i teka, odjekivala je negde

u daljini.Osmatrajui promenu vremena jednim okom, Gujo nije video nekog naroitog razloga da

prekine obuku. Ipak, kao meru opreznosti preduzeo je to da podeli studente u grupe,

ukoliko iznenada pljusne kia. Ne bi bilo dobro da se odvoje jedni od drugih ako do e do

provala oblaka kakve mogu da budu opasne u ovoj oblasti. Majki i Sejoko su bih u jednoj

grupi.

Bili su zajedno kad je poeo nevieni pljusak. Kia je padala skoro horizontalno, bacana

snanim zamasima vetra koji je bio leden, snaan i zavijao je itavim regionom. Svet okonjih izgubi se pod pokrivaem sivozelene vode, tako neprovidnim da im se uinilo da suodvueni od obale mnogo kilometara na jug-Majki i Sejoko se uhvatie za stenu od kriljca, tamnu i klizavu od kie. Bili su etiri

stotine metara

iznad doline u kojoj je bila smetena Cujova kua. Pritisnuti uz klizavi kriljac, jedva su

se odravali pod naletima vetra i vode.

Sejoko mu je neto vikala ali on nije mogao da uje ta govori. Pomakao se blie njoj da

je uje. Komad kriljca, oslabljen moda bujicom, popusti ispod njegove noge i on kliznu

prema ivici ponora. Oseao je da nezadrivo srlja u ambis. Borio se i hvatao za zemlju,nisko rastinje i najzad mu kolena udarie o neki kamen. Shvatio je da visi niz padinu dok

se kia nemilosrdno obruava na njega. Sejoko se istegnu du ivice i potrudi se da mupomogne da se vrati na stenu od kriljca. Vetar je zavijao i naletao je na njih u besmm,

snanim zamasima. Majki oseti da gubi snagu. Pokuavao je da se vrati na stenu od

kriljca, da izvue svoju teinu preko ivice ponora.

Podigao se nagore, video je da se Sejoko potpuno ispruila po ivici, da pokuava da ga

dohvati. Njem prsti se zakopae u njegovu koulju i ona poe da ga die na gore. Bio je

preteak za nju, njeni prsti malo popustie i Majki oseti kako opet klizi prema ponoru.Kriknuo je od uasa, ni sam svestan svog postupka.Sejoko pojaa stisak. Video je odlunost na njenom licu. Nee vie dopustiti da joj stisak

popusti. Sasvim polako, Majki poe da se pomie uz klizavu stenu dok najzad nije uspeo

da prebaci bokove preko ivice. Podigao je levu nogu, zakaio se njom i pomislio je: Sve

je u redu.Tada zau lomljavu i jezivi zvuk, kao da mu rastre telo. Okrenuo je glavu mada je ve

znao otkuda taj zvuk. Video je kako se deo ivice na kojoj je Sejoko le ala potpuno

ispruena odvaja od planine. Kriknuo je kad je video Sejokino telo kako pada u ponor.

Dri se za mene!

55/

UrJao je zajedno sa vetrom.

- Ne putaj me! Dri se!


24/299

Ali sve je bilo prekasno. Kao da je bila svesna da samo jedan od njih moe odavde da se

spase, Sejoko je dragovoljno rairila ruke.Majki oseti dodir njenih aka, prstiju na koi, a onda vie nita.

. Oluja ju je doepala, zavitlala je u ambis. Sejoko se okretala kao leptir zahvaen vetrom,plovila je dugo iznad tamnog ponora u samom srcu vetra, kie i smrvljenih stena. Majki

ugleda njeno lice, mirno, ozbiljno i nepomino. Njene oi su ga netremice posmatrale.

A onda, sasvim iznenada, nje nestade. Nevreme ju je jednostavno progutalo.

Majki je odjednom postao svestan svog disanja. Leao je udno izvijen, sa pola tela nadambisom, sa drugom polovinom preko razbijene stene. Vetar se obruio na njega kao to

se malopre obruio na Sejoko. Za trenutak je pomislio da bi bilo najbolje da se i sam

prepusti podivljalo; prirodi i da se strmoglavi za Sejoko u opasnu tamu. Bio je duboko

oajan tako da je izgubio svaki smisao za samoouvanje. Poeo je da udara po steni svom

snagom, mrzei je zato to je popustila. Tek kad je okusio sopstvenu krv, kad je bol

poeo da se probija do njegovih izmodenih vijuga, bacio se uvis i izmakao dalje od

opasne ivice na kojoj je leao u oajanju.Mnogo kasnije, u tiini noi, u smirenju koje je nastupilo posle nepogode on se odvukaodo Cujovog vrta. Podigao je svoje iskrvavljene ruke i nespretno otkinuo jedan cvet.Otiao je u Sejokinu sobu. Nita tu nije bilo pomaknuto. Ljudi su ve poli u potragu za

njenim telom. Policija je ve sasluala svakoga kad se Majki

56/

spustio niz planinu. Gujo je otputovao da prenese traginu vest Sejokinim roditeljima.

U kui je vladala posebna tiina. Majki uze stari cvet iz vaze i na njegovo mesto stavi

svezi koji je upravo ubrao. Ali nije nita oseao. Sejoko ga sada vie nee videti i on

nikada nee shvatiti duboko zadovoljstvo koje pruaju tako male stvari.Udahnuo je vazduh, oseajui njen miris. Ponovo je video njeno ozbiljno lice dok se u

tami udaljavalo od njega, nestajui u ponoru. Sta bi se desilo izmeu njih da ih nijenevreme zahvatio na ivici ponora? Osetio je uasnu prazninu u dui, tugu koju nije

mogao da odredi i definie. Kao da mu je neki lopov ukrao budunost. Kao ratnikova

neasna smrt koja izbrie sve ono to je uinio za ivota i njemu se inilo da mu je ivot

prazan i bez ikakvog znaaja.

Ja sam iv, a ona nije mislio je. Gde je tu pravda ?

Majki, ponovo u svojoj sobi u Belihevenu, zbaci pokrivae i stade bosim nogama na pod.Priao je prozoru da bi udahnuo vie vazduha. Uklonivi oblak belih zavesa za koje jemislio da su starinske ak i kad je bio sasvim mali, ugleda kako neka senka prolazi kroz

osvetljeni deo vrta. Zagledao se u tu senku i pogledom zamagljenim uspomenama

prolosti video je ono to nije mogao da vidi: Sejoko je opet bila iva. Onda ga stvarnost

obuze i on na svetlosti prepozna Odrinu bakarnu kosu. Nosila je farmerke i ogromnisvetli demper s naramenicama. Drala je ruke prekrtene na grudima i tako je hodala.

Brzo se obukao i proao kroz usnolu kuu. Dole su se irile senke na sve strane, kao da u

ovoj kui niko nije iveo pa su od nametaja ostale samo presvlake.

57/Otvorio je vrata i zagledao se u Odrino zapre-paeno lice. Drala je ruku na bravi.

- Hriste - uzdahnula je - preplaio si me.

- Izvini.


25/299

- Ali ti si me uvek plaio - obavila je ruke oko sebe kao da joj je hladno. - Voleo si da se

muva unaokolo po tami. Oduvek si skakao na mene iz neke senke. Rekao si da u iva utome da me uje kako vritim.

- Ja sam to rekao?- Da, jesi.

- To je bilo davno. Sada smo odrasli - ree ozbiljno Majki.

- Trebalo bi da smo odrasli ali ni ti ni ja se nismo promenili - ree ona i kliznu pored

njega u kuu.Majki zatvori vrata i krenu za njom. Ula je u studio. Blaga svetlost pozlatila je njenu

nenu kou. Sela je na futon, prekrstila noge i naslonila se na jastuk.

- Oduvek sam se oseala kao da ivim s vampirom jer si mi ti brat. Da li si to znao?

Najgore je bilo kad bi mama i tata nekuda otili kad bismo ostali sami.

Majki stade ispred nje.

- Kad ti je bilo teko, dola si do mene.

- Zato to sam znala da im nee rei za abortus. Zbog tvog oseanja asti.- Misli da je to ponekad praktino.Odri ne ree nita. On ugleda pegice na njenim obrazima i seti se kako je znala veselo dase smeje. Pre toliko mnogo godina.

To je korisna stvar ree on ali to nije neto sa im moe da se mampulie na

ovaj ili onaj nain. ovek mora da ivi prema tom kodu ili da ga uopte ne potuje i ne

priznaje.

Moda ga je ipakula, moda je najzad shvatila

58/ta on govori. Zabacila je glavu i zatvorila oi. Kao da je njena napetost malo popustila.- O, Boe - apnula je - kakvu sam zbrku nainila od svog ivota.

U sledeem trenutku ve je jecala dok su joj se ramena nekontrolisano tresla.Majki klee i zagrli je. Oseti kako mu se preputa i kako ga preplavljuju njene emocije.

Glava joj je leala na njegovom ramenu.

- Nije mi se pruila prilika ak ni da se oprostim s ocem - plakala je tiho.

- Nikome se to nije pruilo.

Odmakla se malo od njega tako da bi mogla da mu se zagleda u oi.

- On je uvek bio sa tobom - teko je disala -ti si bio njegov ponos i njegova radost.- Zato to kae?- Ma hajde, Miki - odmahnula je glavom - ti si bio taj koga je poslao u Japan kad ti je

bilo samo devet godina da ui ko zna ta i da prihvati ko zna koju nemoguu filozofiju.

Trenirao si onim japanskim maevima...

- Katana.- Da, katana, seam se te reci - obrisala je suze s obraza. - Tata je eleo da postane

hrabar i odluan da ti nikada niko ne bude potreban. Postao si nezavisan i vrst kaoelino seivo koje si nauio da koristi.

Zagledao se u nju.- Ti govori o nekom ko je nehuman a ne nezavisan.

Moda sam mislila da si zaista takav. Pokuavala je da ga povredi i on prepozna

stari rivalitet koji je oduvek vladao izmeu njima, to

je normalno kod sve brae i sestara. Osmehnuo se da bi je razuverio.

- Nisam takav, Ajdi - namerno ju je nazvao imenom od milja kojim ju je zvao otac.


26/299

- Bilo je toliko stvari, intimnih oseanja, o kojima sam elela da razgovaram sa njim,

elela sam da mu se poverim - rekla je. - Ali on nikada nije bio tu. Ujka Semi ga je draona kratkoj uzici...

- Sada govori kao majka. Ujka Semi je uvek bio tu kad tate nije bilo. On je bio kaoNana, onaj engleski ovarski pas iz Petra Pana. Ujka Semi je bio uz nas da nas titi.

- Zato to je tata uvek bio negde daleko - ree ona. - Zar to ne shvata? Ujka Semi je

imao monopol na tatino vreme. Tata je imao svoj posao i imao je tebe. esto je uspevao

da ode do Japana i da te poseti. Na kraju meni nije ni ta ostalo.- Ali ti si imala mamu, uvek si bila njena miljenica. Seam se da sam leao budan u

Japanu noima i tugovao to sam tamo daleko od nje. Nikada je nisam upoznao, Ajdi,

dok ste ti i ona bile mnogo blie nego smo otac i ja ikada bili. Ti i ona ste govorile jedna

drugoj takve stvari koje ja nikada nisam imao prilike da nekome kaem. Mislim da tata

nije bio ni sa kim blizak, ak ni sa mamom. Oni jednostavno nikada nisu bili dugo

zajedno.

Odri spusti glavu.- Moda - priznade ona - moda je ba tako, moda zbog toga noas ne mogu da spavam.Moda mi otac nedostaje. Ja sam dugo njega odbacivala da on na kraju, kad bi i do ao,nije uopte hteo da se meni posveti.

- Da li zaista veruje u to?

- Ne znam - ree tiho Odri. Spustila je bradu

60/

na sklopljene ruke, zatvorila oi. - Sea li se kad nas je tata vodio u Vermont da nas

naui da skijamo? Vreme je bilo grozno. Najstranija snena oluja koju sam ikada videla

obruila se na nas dok smo bili daleko od kolibe. Nismo videli prst pred okom. Pojmanisam imala gde smo. Poela sam da plaem. Zvala sam i zvala, Majk. Mislila sam da e

me tata uti iako je on bio daleko od nas. Sea li se?Majki klimnu glavom, seajui se uasnog straha koji je tada oseao za oboje.

- Postala sam histerina. Smrzavala sam se. Bilo mi je hladno iako sam imala toplo

skijake odelo.

- Mora da je bilo trideset ispod nule a vetar je samo pogoravao stvar.

- Htela sam da potrim, Majk ali ti si me e-pao pa smo zajedno sazidali sklonite u

snegu. Sklonio si nas od onog stranog vetra koji nas je probijao do kostiju. Stavio si miglavu na svoje grudi. Seam se da sam disala u ritmu otkucaja tvog srca. Boe, tako sambila preplaena. Ali vie mi nije bilo hladno. Zagrlili smo se i grejali uzajamno dok

meava nije prola. Onda je doao tata i pronaao nas - podigla je glavu i zagledala se u

njega. - Ti si bio moja Nana, moj zatitnik tog dana. Tata nije mogao da veruje da si tako

pametan i snalaljiv. Seam se kako nas je oboje poljubio. ini mi se da je to jedan jediniput da nas je poljubio.

Dobro se seam da je stalno govorio: Mislio sam da ste mrtvi. Mislio sam da ste

mrtvi. - Majki ustade i prie pisaem stolu ispred prozora pokrivenog oijem. Svetlost

od sigurnosnih lampi u vrtu igrala se prolazei kroz sodi i arajui prostoriju senkama.- Mislim da je mama zamolila tatu da postavi ovu svetlost u vrtu - ree on menjajui

temu razgovara

61/

jer mu nije bilo prijatno to se ona seaJa koliko mu se Filip divio.

Odri se okrete, jednu ruku ispruivi po fu-tonu.


27/299

- Nije. Ja sam bila tu kad je tata dao da se ta svetla postave. Sam je doao na tu ideju.

Majki je posmatrao senke koje je drvee bacalo du kue.- Da li je tata rekao zato postavlja tu svetlost?

- Nije morao nita da objanjava - ree Odri a Majki se okrete i zagleda se u nju. -Mislila sam da ti je mama rekla. Neko je pokuao da se uvue u kuu.

Nije mi nita rekla ta se dogodilo? Odri slee ramenima.

- Nita. Oigledno je neki provalnik hteo da prodre u kuu. Ba u ovu sobu. Ja sam bila u

njoj. Bilo je oko tri asa u jutro. Nisam mogla da spavam, kao i obino. ula sam nekogaiza tog prozora, ba iza tog gde si ti sada.

- Da li si videla ko je to bio?

- Nisam. Samo sam uzela tatin pitolj i ispalila sam metak kroz prostor.

- Svetlost zbog bezbednosti - ponovi Majki vie za sebe. - To mi ni najmanje ne lii na

oca.

- Ne, ni najmanje.

Priao je mestu gde je Odri sedela. Pnmetio je da je podvila noge i sela na njih. Sada jebila nekako oputenija.- Majki - poela je. Seo je pored nje. - zna li kako je tata umro?- Poginuo je u saobraajnoj nesrei, tako mi je ujka Semi rekao.

- Da, znam.

Vladala je tiina neko vreme.

62/

Najzad Majki ree:

- Na ta cilja, Ajdi?

Lice joj je bilo mirno, nije odavalo emocije.- Ti si utvara. Ti mi reci.

- Gde je to?Debeli smei prst pokau.

- elim to.

Debeli smei prst zapreti.

- Obeano mi je da u to dobiti.

Debeli smei prst sad se igrao gomilicom nasred stola od Koa drveta. Gomilica je

mirisala. U sobi se oseao miris dima.Debeli Iimada uzdahnu. Njegov ogromni stomak oea se u ivicu stola. Nemam to njegove male usne u obliku luka otvone se i zatvorie. Debeli dupli

podvaljak se zatrese. - Ja to elim a ja to nemam.

Njegove crne oi zagledae se u dva oveka koji su stajali pred njim. Oigledno im je

bilo vrlo neugodno. Nosili su iste aloha koulje, ortseve ivih boja i tong sandale.- Kako vi to objanjavate? - upita Debeli Iimada.

Dobermani se oglasie spolja i oba Havajca pogledae prema prozorima. Dva mladia,

jedva izali iz tmejderskih godina, plave kose koja im je vijorila na povetarcu, protrae

iza prozora. Svaki od njih drao je nekoliko pasa na specijalnim lancima. Izgubie se sapsima u gustom zelenilu.

- Neko je preao dozvoljenu granicu ree jedan od Havajaca.

- Moda policija - dodade drugi.

63/


28/299

- Ma nita od toga - ree ubedljivo Debeli Ii-mada. - To je samo dabar. Ali uvari su

osetljivi na svaki zvuk.- Psi ili oni plavokosi jahai na talasima? -upita prvi Havajac. Bila je to u neku ruku

retorika ala.- Ovo je Kahakuloa - ree Debeli Iimada. Govorio je veoma odluno i udno tako da se

inilo da je sve ono to izgovori isklesano u steni i da se tome nikada ne moe

protivreiti. - Ovde nema policije ukoliko je ja ne pozovem.

Kahakuloa se nalazila na krajnjem severoisto-nom delu Mauia. Samo uski drum jepovezivao ovu oblast sa najbliim, pravim, gradom Vailuku na jugu. Na severu se

protezao lanac stena oko Kapalua. Tuda je moglo da se proe samo specijalnim vozilima

koja su imala pogon na sva etiri toka i bila dovoljna teka. Mnoga kola su nestala,

skliznuvi sa nesigurnog druma.

Psi su veoma osetluvi ree prvi Havajac.

- Uvek ima turista unaokolo - ree Debeli Iimada - ima autostopera, hipija, radoznalaca

i drugih koje treba oterati. Ovo je, ipak, privatno imanje.Prvi Havajac se nasmejao.- Da - ree on - ovo treba uvati.Debeli Iimada se die. Bio je ogroman ovek u svakom smislu. Za Japanca je bio din.

Bio je visok skoro dva metra, prava planina od oveka. Sitne crte lica jo vie su

podvlaile njegovu veliinu.

Imao je pesnice veliine medvee ape. Prialo se - moda se preterivalo a moda i nije -

da je ubijao ljude udarcem pesnice.

Debeli Iimada je bio na Havajima ve punih sedam godina. Znao je toliko o havajskim

ostrvima da64/

bi postideo svakog domoroca koji su se trudili da na sve naine ugode turistima to su ustadima dolazili da se dive njihovoj rajski lepoj zemlji.

- Vi ste novi pa sam do sada bio strpljiv sa vama. Raspitajte se unaokolo. Ja sam

tolerantan prema svojoj deci. to se tie mojih slubenika, postoje samo dva naina na

koje ja komuniciram sa njima: posao dobro obavljen i posao koji nije obavljen. Za prvi

nain nagraujem i to bogato. Za drugi nain nemani obzira. Ne elim da se istorija

ponavlja. Oni slubenici koji ne daju ono to se od njih oekuje ne rade za mene. Ustvari, ne rade vie nikada, ni za koga.Debeli Iimada je bio svestan da su za vreme njegovog govora Havajci postajali sve

uznemireniji. Pitao se da li je to dobar znak. Nije mu se dopadalo da iznajmljuje nove

ljude a nije mogao da se slui ni svojim ljudima jer nije bilo ba zgodno ako se znalo da

neko radi za Iimadu.- Odmah mi odgovorite ili u rei momcima da puste dobermane. Drim ih gladne.

Neprestano su gladni. Bolje rade na taj nain. - Osmeh Debelog Ii-made bio je leden. -

Oni su ba kao i ljudi u tom pogledu.

- Hoete da nas preplaite? - pitao je prvi Havajac.- Ti ima jeziinu - ree Debeli Iimada neza-interesovano.

- A ti ima problema sa ponaanjem, brate -ree prvi Havajac. - Misli da si bolji od onih

zlatoko-sih momaka napolju? - pokazao je palcem preko ramena prema

mladiima koji su drali dobermane. -Nita nisi bolji. Svi ste vi haolis - doljaci, uljezi,

autsajderi. Imate toliko prava da budete na naoj zemlji kao govno u dnevnoj sobi.


29/299

Ne sputajui pogled sa njih, Debeli Iimada pritisnu dugme mterfona i ree u mikrofon.

- Kimo, oslobodi pse.Ruka prvog Havajca kliznu pod njegovu aloha koulju. U ruci je drao revolver kalibra

38.Debeli Iimada se ve pokrenuo. Bilo je udno videti oveka njegove veliine i debljine

da se tako brzo pomera. U sekundi se nagnuo preko stola sa ispru enom desnom rukom.

Ivica njegovog dlana sa utim uljevima, vrstim kao gvoe, udari po Havajevom

zglobu takvom snagom da revolver zatandrka po podu.Prvi Havajac urliknu i Debeli Iimada obie oko. stola a zatim ga udari vrhovima dva

prsta u visinu srca. Drugi Havajac, skamenjen od uasa i zaprepae-nja, vide kako

njegov brat kao pokoen pada na pod.

Debeli Iimada ve je obiao oko stola. Zgazio je svojim ogromnim stopalom na revolver

i pokrio ga sasvim. Povukao je polusvesnog Havajca na noge. Drei ga tako da su mu

samo vrhovi prstiju dodirivali pod dovukao ga je do vrata, otvorio ih i zavitlao ga niz

drveno stepenite.- Pazi! - viknuo je dok je svojom veliinom ispunjavao dovratak. Evo ih dolaze.Kad se Debeli Iimada okrenuo prema sobi, poto je prethodno zakljuao vrata ugledao jebledo lice drugog Havajca.

- Hej - ree on skoro ljubazno - nije ti dobro?

- Da li e stvarno doi? - uspeo je da promrmlja drugi Havajac.

- Ko?

Dobermani.

Dobermani ruaju - ree Debeli Iimada i sede za svoj sto. Otvorio je konzervu s

indijskim orasima i stavio punu aku u usta.66/

Dok je vakao orahe posmatrao je Havajeve oi. Uivao je u tome, ba kao u ukusuindijskih oraha.

- Moj brat...

- Ja jo ekam na objanjenje.

- Ali on...

- Ako se ne usere u gae bie sve u redu. Neka

a-"Drugi Havajac nije znao da li se to Debeli Iimada ali.Debeli prst je opet muvao po gomilici na stolu.

- Da li je samo ovo ostalo od njegovih linih stvari, ti mi reci. - Debeli smei prst

pomae gomilicu pepela, ostatke papira, krajiak konog novanika. Ah ovo mi nije

dovoljno da poverujem da je nestao u plamenu i dimu. elim dokaz a ja ga nemam. Recimi zato.

Havajac poblede kao smrt teko proguta pljuvaku.

- Bili smo tamo neposredno posle nesree. Pratili smo ga ba onako kako ste nam rekli...

- U Kanapali. Havajac klimnu glavom.- Videli ste les - to nije bilo pitanje ve vie utvrivanje stanja koje je ranije bilo

razjanjeno.

- Videli smo. Vatra je jo gorela ali uspeli su da ga izvuku iz olupine i to vrlo brzo.

- Policija?

- Ne - ree Havajac. - Bolniari.


30/299

Znao je ta znai ispitivanje i znao je da je sada on podvrgnut toj proceduri. Pitao se ta

da radi kad ispitivanje doe do vrhunca, da li da lae ili govori istinu. Mislio je o svombratu koji se nalazio napolju, sa dobermamma putenim s uzice. Neto se pokrenu u

njemu. Mrnja i strah se pomeae. eleo je da on vlada ovom situacijom.67/

kola.

- Video si ih kad su izvukli les iz kola?

- Vie bi odgovarao izraz odlepili su ga odDebeli Iimada klimnu glavom.

- Nastavi.

- Gomila je ve poela da se sakuplja. Napravila se guva. Policajci su bili zauzeti

usmeravanjem saobraaja. Ukazala nam se prilika da priemo blie. Vi ste narn rekli ta

da traimo.

- A ovo? - Debeli smei prst ponovo gurnu pepeo i ostatke na stolu. - Kako ste doli do

ovoga?Havajac slegnu ramenima.- Kao to sam rekao, policajci su bili zauzeti regulisanjem saobraaja, i raiavanjemguve na autoputu. Bili su im potrebni dobrovoljci da ugase vatru, da pomognu da se

izvue voza.

- Tako ste se ti i tvoj brat prijavili.

- Da, bili smo u kolima. Odmah smo uli kad je vatra ugaena - ree Havajac. - Izvadili

smo sve to smo mogli. Ali, kao to i sami vidite, sve je ve bilo izgorelo. Sem ovoga. To

smo nali kraj kola tako da nije popisano niti evidentirano.

Pokazao je kratak komad ueta tako tamnocrvene boje da je bio skoro crn.Debeli Iimada pogleda u to bez oduevljenja.

- Sta je bilo sa prtljanikom?- Prtljanik se otvorio sam od sebe ali u njemu nije bilo ni eg neuobiajenog.

Debeli Iimada napui usne.

Ah onoga nema?

- Ne onako kako ste vi opisali.

- Ja to elim.

Znam. - Onda nai.68/

Elipsa klub bio je smeten na aveniji Nju Hempajer, na sredokrai izmeu Centra

Don F. Kenedi za dramsku umetnost i hotela Votergejt. Iz prostorija kluba i prozora

zastrvenih tekim zave-sama ovek

- nula - erick van lustbader

Documents