... a doi e vreme kad e svaki koji vas ubije

misliti da Bogu slubu ini. Jovan 16:2

JAN HUS (ura Jaki, 1877.)

Na saboru kosmikomeIma valjda pet stotinaCrnih riza i mantija -

Ali nigde vedra lika,

Ve ka ona tuga tiha,

Spustila se pomrina,

Pa se valja kao zmijaPo grudima stanovnika...

Samo one crne zveri,

to avolji apat uju -

Samo crni kalueriPodmuklo se osmejkuju.

Pred njima je borac stari,

Uzor sveta i oveka,

to idejom svoga veka,

I vekova gospodari;

elo mu je bez oblaka,

Mudro oko puno plama,

Gleda decu crnog mraka,

Gleda etu pustinjaka,

U tim crnim mantijama...

"Zvali ste me da poreemSvojom krvlju to sam piso,

Mojim noem da preseemOd pomisli prvu miso;

Da se klanjam nemoj slici,

Koju ne znam niti ujemI u njojzi varalici!

Hrista Boga da potujem!"...

Tako ree smelim glasomPouitelj nove vere,

A glas mu je sa uasomIspunio kaluere;

Digoe se elepuiKo da druga kosa nie,

Pa ko zmija kada sieSav se sabor zapenui:

"Teko tebi nesrenie!

Teko tvojoj grenoj dui!

Oporeci knjigu gada!

Knjigu greha, knjigu jada! ..."

"... Ja nikada! ..."

"Na spalite! Na spalite!

Pako svoju rtvu ite!

Duu, telo i spiskove,

I nauka vere nove,

Sve nek ide na spalite!

Na spalite! Na spalite! ..."

Narod uti, Rajna uti,

A uitelj novog znanjaOd sudija strogih, krutih,

I ne trai poravnanja:

"Neka Rajna nosi pepo!

U Rajni je tako lepo!

Brda plava, reka plava,

Od pakosti zatiava,

I grehove prata svima:

A nauke, nova vera,

Potresae vekovima,

Podlu etu kaluera! ..."