Глава 8 . ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНИ ЕФЕКТИ

ЕКОНОМИЈА ЗА

ПРАВНИКЕ

ГЛАВА 8. ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНИ

ЕФЕКТИ

8. ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНИ ЕФЕКТИ

• Јавна добра

• Проблем слепог путника

• Јавна добра и јавна потрошња

• Заједнички ресурси и додељивање својинских права

• Додељивање својинских права: уговори под принудом

• Екстерни ефекти

• Политике према екстерним ефектима– Преговори заинтересованих страна: Коузова

теорема

– Опорезивање у смислу Пигуа – корективни порези

– Регулација

– Парница – тужба за накнаду штете

– Прилагођавања учесника и подстицаји за њих

2

ЈАВНА ДОБРА

3

Јавна добра

• Јавна добра су они производи, односно добра и услуге, која симултано карактеришу: – одсуство ривалитета у потрошњи

• корисници се не надмећу у погледу потрошње исте јединице јавног добра и

– немогућност искључења корисника из потрошње.

4

Јавна добра

• „Чиста“ јавна добра су она у чијем случају су симултано и у потпуности испуњена оба услова.

• Примери јавних добара су јавна безбедност, дезинсекција, превенција заразних болести, емитовање радио програма (радио дифузија), итд.

5

Приватна и јавна добра

• У случају приватног добра, потрошачи су ривали у потрошњи.

• У случају јавних добара,додатни корисник– не доводи до пада потрошње, односно умањења

корисности постојећих корисника,– не ствара додатне трошкове произвођачу

• при датом нивоу понуде јавног добра трошкови његовог пружања су фиксни, а гранични трошкови (трошкови пружања јавног добра додатном кориснику) једнаки су нули.

6

Промена нивоа понуде јавних добара

• У случају јавних добара, свака промена нивоа понуде („капацитета“) јавног добра везана је за промену трошкова, док се може јавити и ограничење капацитета, при коме једна јединица јавног добра може да опслужи ограничени број потрошача (корисника), што неминовно доводи до појаве ривалитета.

7

Трошкови искључења

• У случају приватног добра, веома је лако искључити потрошача који не жели да плати за његово коришћење.

• У случају јавног добра, међутим, такво искључење је веома тешко, немогуће, односно трошкови таквог искључења су прохибитивно високи.

8

Агрегатна тражња за приватним добром

• Тржишна, односно агрегатна тражња за приватним добром се добија хоризонталним сабирањем индивидуалних кривих тражњи (за одређени ниво цена купци су спремни да купе одређену количину добара).

9

Агрегатна тражња за јавним добром

• У случају јавног добра тржишна, односно агрегатна тражња добија се вертикалним сабирањем индивидуалних тражњи (за одређен ниво, односно број јединица јавних добара корисници су спремни да плате одређену цену).

10


11

P

qjd

TRJ

TRK

TR =TRK + TRJ


12

P

qJD

TR

GT = PN

qJD

Стратегија слепог путника

• Немогућност искључења ствара подстицаје корисницима да не плаћају коришћење јавних добара.

• У таквој ситуацији приватни произвођачи,

• чији је циљ максимизација профита, немају подстицај да понуде довољну количину

• јавног добра.

13

Стратегија слепог путника

• Стратегија слепог путника подразумева да корисник, услед немогућности искључења, ништа не плати за коришћење јавног добра, очекујући да други корисници то учине, како би се покрили трошкови понуде јавног добра.

• Уколико се већина корисника понаша на тај начин, нестаје понуда јавног добра.

14

Проблем слепог путника

• Проблем слепог путника и високи трансакциони трошкови чине да су могућности пружања јавног добра од стране приватног сектора или путем приватних аранжмана релативно мале.

• Тиме се поставља питање која је равнотежна понуда јавног добра од стране државе.

15

Линдалова равнотежа

• Теоријски оптималан ниво понуде описан је тзв. Линдаловом равнотежом, – при којој су изједначене агрегатна понуда и

агрегатна тражња за јавним добром, и – при којој се равнотежна количина понуде и

равнотежно пореско оптерећење формира као збир (различитих) оптерећења појединачних пореских обвезника.

16

Линдалова равнотежа

• Реч је искључиво о теоријској концепцији, будући – да у стварности корисници немају подстицај да

истинито искажу своје преференције у погледу јавних добара и

– да се не може формирати одговарајуће пореско оптерећење за сваког корисника сходно његовим преференцијама.

17

Равнотежна понуда јавног добра: равнотежа у смислу

Линдала

18

TR =TRK + TRJ

TRJ

Tk

TJ

pn

T*

T1

G1 G2 G *

Оптимални ниво појединачне тражње за јавним добром

19G *

G *

G

G

UK

GK

GT

Одлука о нивоу понуде јавног добра

• У пракси, одлука о нивоу понуде јавног добра доноси се путем политичких избора– гласачи – порески обвезници гласају за неки од

понуђених односа пореских обавеза и јавних добара која ће бити понуђена.

– гласају сходно својим преференцијама и нивоу богатства, односно нивоу опорезивања тог богатства.

20

Политичка равнотежа понуде јавног добра

• У политичком процесу одлучивања, већина политичких партија, описује пореско оптерећење и понуду јавних добра дефинише према преференцијама медијанског бирача. – Формирана политичка равнотежа није оптимална,

како у смислу Парета, тако и у погледу оптималног обима понуде јавних добара, али ипак представља решење које омогућава држави да подмирује потребе за јавним добрима.

21

Преференције бирача и медијански бирач

22

GJ*

UK

UL

Uj

GK*

GL*

G

Заједнички ресурси

• Уколико постоји ривалитет, али не и могућност искључења, реч је о заједничким

• ресурсима. – Трошкови које сваки корисник заједничког

ресурса сноси нижи су од укупних трошкова које генерише, што ствара подстицаје за прекомерну и економски неефикасну експлоатацију тих ресурса.

23

Заједнички ресурси

• Неки заједнички ресурси се налазе у јавноправном режиму.

• На пример, светски океан (мора), реке, атмосфера и атмосферске појаве (попут ветра), радио-фреквенцијски спектар.

• Проблем експлоатације заједничких ресурса често се решава додељивањем права и то одобравањем концесија.

24

Заједнички ресурси и тржишна равнотежа

25Q=N0

€

GZP PP

GT

N’ N*

Заједнички ресурси и тржишна равнотежа

26Q=N0

€

GZP PP

C

N’ N*

GT’

NK

GT

• Додељивање одређених права може довести до опортунистичког понашања, када једна страна у уговорном односу користи прилику да, на штету друге, максимизује своје благостање.

• Један облик испољавања опортунистичког

• понашања представљају и уговори под принудом.

27

ЕКСТЕРНИ ЕФЕКТИ

28

Екстерни ефекти

• Екстерни ефекти настају у случају кад неко лице или више лица својим одлукама непосредно и без претходне сагласности, дакле ван тржишта, утиче на ниво корисности у потрошњи или трошкова у производњи другог лица.

• Екстерни ефекти могу бити негативни или позитивни.

29


• Привредни субјекти, водећи рачуна о сопственим интересима, доносе одлуке на ос нову приватних трошкова и користи, не узимајући у обзир користи и трошкове које од њихових пословних одлука имају трећа лица.

30

Екстерни ефекти: приватни и гранични трошкови

31Q0

P0

PS

€

QS Q0

GDT

GPT

GDK = GP

E0

ES

A


• Уколико постоје екстерни ефекти, то значи да приватни и друштвени трошкови нису једнаки, те да одлуке које се доносе само на основу приватних трошкова нису оптималне са становишта друштва.

• У случају позитивних екстерних ефеката, не производи се довољно добара, док се у случају негативних производи превише.

32

Решавање проблема екстерних трошкова

• Проблем екстерних ефеката може се, у зависности од околности, решити на различите начине – преговорима заинтересованих страна, – корективним порезима, – регулацијом или – судским путем.

33

Коузова теорема

• Уколико је право својине јасно и неспорно додељено и уколико су трансакциони трошкови преговарања и спровођења договореног једнака нули, две, односно све заинтересоване стране ће се договорити око равнотежног обима екстерних ефеката, а тај равнотежни ниво ће бити оптимум са становишта друштва

34

Понуда и тражња на негативним екстерним

ефектима

3504:00 03:00 02:00 01:00 24:00 23:00 22:00 21:00 20:00

Тражња станара за тишином

Тражња кафића за буком

I IV

IIIII

Државна интервенција и екстерни ефекти

3604:00 03:00 02:00 01:00 24:00 23:00 22:00 21:00 20:00

Тражња станара за тишином

Тражња кафића за буком

I IV

IIIII

A

B

C

Корективни порези

• Држава може увести порезе субјектима који емитују негативне екстерне ефекте.– овим порезима увећавају се приватни гранични

трошкови, чиме се утиче на смањење понуде и њеном померању ка друштвено оптималном нивоу.

– прикупљена средства могу се користити како би се лица која трпе негативне екстерне ефекте компензовала, али то покреће низ других питања.

37

Регулација

• Проблем негативних екстерних ефеката може се такође решавати регулацијом. – Могу се користити различита регулаторна

решења – од забране, преко увођења дозвола или прописивањем дозвољеног радног времена, урбанистичким планирањем, и слично.

– Овај начин решавања проблема ствара високе трошкове регулаторних тела, као и простор за понашања која се своде на трагање за рентом.

38

Решавање путем суда

• Сами субјекти који су погођени негативним екстерним ефектима могу тужити лицекоје их ствара и тражити накнаду за причињену штету. – У овом случају постоји опасност од пресуда на

основу којих би накнаде које су веће од штете стварале лоше подстицаје привредним субјектима, како би се прерасподељивала рента.

39

Прилагођавање привредних субјеката

• Екстерни ефекти често подстичу привредне субјекте да се прилагоде и да отклоне негативне екстерне ефекте.

• Резултат деловања тих подстицаја зависи од интензитета негативних екстерних ефеката, као и од одговора на питање ко сноси трошкове и колики су трошкови прилагођавања.

40

Глава 8 . ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНИ ЕФЕКТИ

Documents