УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА СРПСКУ И КОМПАРАТИВНУ КЊИЖЕВНОСТ

Ниш, 2016.

Студент:Сандра Јовановић, 2263

Балкански шпијун, Душан Ковачевић

Презентација из Методике наставе књижевности

Ментор:Доц. др Снежана Божић

Душан Ковачевић

Рођен је 1948. године у Мрђеновцу код Шапца.

У својим драмама критикује друштвену стварност и владајућу идеологију.

Савремени Нушић.

Његови јунаци не само да поседују одређене мане и слабости него су и трагични.

У неким његовим драмама са комичним садржајем присутна је гротеска (спајање

супротности нпр. трагичног и комичног, лепог и ружног и других супротности).

Ковачевићева драма је изграђена на комичном обрасцу, али се приближава

трагикомедији – доминантном драмском жанру друге половине двадесетог века.

Dusan Kovacevic.mht

Душан Ковачевић

Драме Душана Ковачевића

Маратонци трче почасни круг (1973); Радован III (1973); Шта је то у људком бићу што га вуче према пићу (1976); Пролеће у јануару (1976); Лимунација, по мотивима приповетке Лимунација на селу, Стевана Сремца (1978); Сабирни центар (1982); Балкански шпијун (1983); Свети Георгије убива аждаху (1985); Клаустрофобична комедија (1987); Професионалац (1989); Урнебесна трагедија (1990); Контејнер са пет звездица (1999); Поноћна пошта (1999); Доктор шустер (2001); Звездана прашина (2003); Генерална проба самоубиства (2008); Живот у тесним ципелама (2011); Кумови (2013); Рођендан господина Нушића (2014).

Балкански шпијун (1983)

Драмско дело написано у два чина, а сваки чин има по пет насловљених поглавља: Подстанар, Илијин

први ,,радни“ дан, Годишњи одмор, Контрашпијунажа, Покушај убиства; Браћа, Све је супротно од

онога што изгледа да јесте, Расправа о оцу, Све горе од горег, Саслушање.

Драмска радња се заснива на Илијиној истрази о подстанару, која траје 45 дана.

Догађа се 70-их година 20. века.

У Београду, у кући Илије Чворовића.

Главни актери драме: Илија, Даница, Ђура, Соња и Подстанар._BALKANSKI ŠPIJUN.mht

Све је супротно од онога што изгледа да јесте

Исмејавање комунистичког система.

Главно начело комунистичког система, које је уједно и основа комике

у Балканском шпијуну: Све је супротно од онога што изгледа да

јесте, односно ништа није онако како изгледа.

Основа комике је друштвени феномен комунистичког друштва: на

сваком месту и у сваком човеку могућ је непријатељ народа и

постојећег система, па се с тога увек мора бити будан.

Највећи поштовалац овог начела у драми – Илија Чворовић. Илија Чворовић(слика из филма Балкански шпијун 1984.)

Илијина параноја: он је једном већ понео жиг непријатеља народа, због чега је као информбировац морао да робија на Голом отоку.

Постаје жртва једног политичког механизма и идеолошке тираније, ставља се у улогу појединца који највише брине о држави и поретку.

Трагично и комично у његовом понашању: комично (наивно, смешно) је у начину спровођења правде, трагично је због тога што Илија постаје психички болестан, човек изгубљеног смисла за нормално посматрање и понашање.

Komentari.mhtБалкански шпијун

Илија прво узима боловање, касније неплаћено одсуство, да би могао да прати Подстанара.

Купује фото-апарат и друге ствари потребне за праћење, а кад му понестане уштеђевине, диже кредит за

путовања.

Због неовлашћеног сликања хвата га и протерује аеродромско обезбеђење.

С муком одлази у оперу и на друга јавна места која пружа урбана средина за задовољство и уживање.

Он нарушава здравље купајући се у Сави да би прибавио доказе за своју опсесивну идеју

Страда у саобраћају итд.

Илија Чворовић(слика из филма Балкански шпијун 1984.)

Критика друштва

Информбиро: противтежа западном, демократском свету, који је изашао из

рата као победник.

Информбиро (информациони биро комунистичких и радничких партија) је био

окренут према КПЈ, која је одбила да се повинује његовом систему.

На челу Информбироа налазио се вођа СССР-а Стаљин.

Његов циљ био је да оствари апсолутну контролу над комунистичким

земљама.

Јосиф Стаљин

Добро одабран изговор – да се све ради за добробит земље – чини се да оправдава сваки, па и

најпроблематичнији поступак.

Остајући заслепљен до краја, веран до самоуништења, Илија ће кривца тражити у свему и сваком, али не

тамо где се заиста крије – у идеологији једног посувраћеног система која га је трајно унесрећила и додатно

морално извитоперила.

Илија Чворовић(слика из филма Балкански шпијун 1984.)

Закључак

У драми Балкански шпијун приказана је судбина човека који је заслепљен идеологијом која више не постоји.

Остајући заслепљен до краја, веран до самоуништења, Илија ће кривца тражити у свему и сваком, али не

тамо где се заиста крије – у идеологији једног посувраћеног система.

Једини победник у овој драми јесте идеологија која се храни својим жртвама.

Литература

1. Ковачевић, Душан. Балкански шпијун, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1996.

2. Маријановић, Петар. Југословенски драмски писци ХХ века. Књига прва. Нови Сад: Академија

уметности, 1985.

3. Јакшић, Провчи, Бранка. Паралеле и сусретања: Душан Ковачевић и Александар Поповић, Нови

Сад: Филозофски факултет, Одсек за српску књижевност, 2012.