Aгенција за пружање стручних услуга у пољопривреди РСAгенција за узгој и селекцију у сточарству РС

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС

СТАЊЕ КОЗАРСТВА И ОВЧАРСТВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

ПОЉОПРИВРЕДА У РС

• Пољопривредно земљиште као један од стратешких потенцијала представља изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја.

• Његова заступљеност у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност је врло различита.

• Те разлике су резултат припадности појединих пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.

• Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по становнику, а то је изнад свјетског просјека.

• Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, те пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање рибњацима.

• Рационалним кориштењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућности производње значајних вишкова за тржиште.

Снаге/Прилике 

•Добри климатски услови,•Традиција,•Конкурентне цијене радне снаге,•Повољни услови за органску производњу,•Богатство љековитог биља,•Потенцијал у сточарству,•Интересовање локалног становништва и владе за пољопривреду,•Подстицаји Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде,•Савјетодавна и селекцијска служба у пољопривреди,•Споразум о слободној трговини CEFTA са Албанијом, Хрватском Македонијом, Србијом, Црном Гором и Турском,•Интеграција у ЕУ системе један од основних покретача руралног развоја у

Будућности, помоћи из ЕУ фондова, ЕУ планира да инвестира ЕУР 12.9

млд. у предприступним фондовима (ИПА) у годинама које слиједе).

Слабости/Пријетње

 •Негативан трговински биланс,•Слаба тржишна оријентација,•Мала појединачна површина парцела,•Недостатак модерних технологија високе продуктивности.•Недовољна кооперација и недовољан ниво образовања пољопривредних произвођача.•Низак ниво царинске заштите (просјечна увозна тарифа на пољопривредне производе износи 5.2% у поређењу са 21.5% у ЕУ и 16.8% у Хрватској).•Неконтролисан увоз страних производа.•Јака регионална конкуренција.•Недостатак стандардизације квалитета производа.•Загађење и недовољна пажња посвећена очувању околине.

Ресурси-структура земљишних површина

Посјед ха Број имања% удио

у укупном

броју

Укупно ха

% удиоу

укупној површини

0-1 7,116 12,53 % 3,156.70 1,11 %

1-3 16,718 29,45 % 33,274.67 11,78 %

3-5 14,048 24,75 % 55,052.22 19,49 %

5-10 14,461 25,47 % 99,372.40 35,19 %

10-50 4,323 7,61 % 61,735.07 21,86 %

>50 92 0,16 % 29,735.40 10,53 %

Укупно 56,758 100,00 % 282,326.46 100,00 %

Структура пољопривредних површина из РПГ РС

Преглед статистичких података из РПГ РС

Број носилаца ППГ у РПГ - разврстано према старости и полу

Старосна доб 18-40 год 41-65 год 66-75 год > 75 год Укупно

Назив регије M Ж Σ M Ж Σ M Ж Σ M Ж Σ  

БАЊА ЛУКА 3,149 341 3,490 13,611 1,786 15,397 4,003 628 4,631 997 151 1,148 24,666

БИЈЕЉИНА 1,843 161 2,004 8,555 999 9,554 2,406 302 2,708 662 85 747 15,013

ДОБОЈ 1,329 283 1,612 5,517 1,300 6,817 1,828 346 2,174 426 68 494 11,097

СОКОЛАЦ 289 41 330 1,501 197 1,698 325 43 368 71 11 82 2,478

ТРЕБИЊЕ 586 46 632 2,074 158 2,232 574 57 631 217 21 238 3,733

Свеукупно 7,196 872 8,068 31,258 4,440 35,698 9,136 1,376 10,512 2,373 336 2,709 56,987

% од укупног броја 14.16% 62.64% 18.45% 4.75%

Просјечна старост носиоца ППГ је 54,83 годинеПросјечна површина посједа ППГ је 4,4629 ха

KOЗАРСТВО У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

• Оригинална балканска коза се одржала уз можда незнатан утицај увезених раса санске, тогенбуршке и алпске козе.

• Ова раса се може наћи у југоисточним дијеловима земље.

• Реалистичне процјене указују да је укупан број грла коза у БиХ око 30 000 – 40 000, уз доминацију балканске козе од преко 97%.

• За Републику Српску се сматра да има око 24 000 коза

ЗАСТУПЉЕНЕ РАСЕ

Бројно стање коза у РСKoзе: БиХ – 65.000 / РС – 24.000 (36,9%)

Бројно стање коза у РС по регијама

Број стоке хиљ.грлаNUMBER OF LIVESTOCK thous.heads

Балканска коза

• Балканска коза има дугу дебелу и јаку длаку која може бити црна, бијела, смеђа или мјешовита.

• Коза има средње дугу главу, дуг и танак врат и издужен труп.

• Јарац тежи од 40-70 кг док козе теже од 30-40 кг.

• Производња млијека износи 130 l годишње а период лактације траје од 2 до 4 мјесеца.

• Близанци су ријетки а појављују се у омјеру од 10-15%. Тежина јаради након јарења је 2-3 кг, након 2 мјесеца 10 кг а послије 6 мјесеци 25 кг.

Алпска коза

• Ове козе су разнобојне. Потиче из Француских Алпа

• Имају усправне уши, рогове и овалан предњи дио главе.

• Одрасле козе теже око 57 кг и високе су око 80 цм до гребена. Алпске козе могу бити разних боја од бијеле или сиве па до смеђе или црне.

• Алпске козе дају велике приносе млијека од 700 до 900 литара током лактације која траје 280 дана.

• Најчешће се користе за комерцијалну мужу.

• Индекс јарења је 1,9. Ова грла су снажна и лако се прилагођавају и успијевају у било којој клими и доброг су здравља и дају одличне приносе.

• Ове козе су паметне, мирне, знатижељне и лако их је узгајати.

Санска коза

• Санске козе су пасмина бијеле или крем боје.

• Санске козе су најкрупније од млијечних пасмина коза.

• Козе обично теже 68 кг или више док јарци теже преко 91 кг. Без обзира на боју санска коза је велика са крупним али финим скелетом.

• Уши су јој усправне а нос је раван или здјеласт.

• Козе које су у лактацији и старије од 30 мјесеци производе у просјеку 800 литара током лактације.

• Попут алпске козе оне се обично користе за призводњу млијека. По темпераменту санска коза је мирна и блага. Обично се паре сваке године и дају по двоје јаради.

Фарма Славка Елека, Пале

Козе на паши, Чамур Спасо

Лукавица-Јахорина

ОВЧАРСТВО У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Бројно стање оваца у РС

Oвце: БиХ - 1.021.000 / РС – 523.000 (51,2%)

Бројно стање оваца у РС по регијама

Бројно стање оваца по регијама

1. Регија Бања Лука – 138.700

2. Регија Добој – 31.400

Бројно стање оваца по регијама

3. Регија Бијељина – 70.000

Бројно стање оваца по регијама

4. Регија Соколац – 122.000

Бројно стање оваца по регијама

5. Регија Хецеговине – 161.000

Бројно стање оваца по регијама

Ред бр.

Подручна јединица

Број регистрова

них фармера

ОВЦЕ ПО РЕГИЈАМА УКУПНО ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

Јагњад Шиљежад Oвце OвновиУкупан бр.

у 2011.

1. Бања Лука 110 7398 5369 19878 850 33495

2. Добој 20 1134 848 1711 38 3731

3. Бијељина 46 2770 2079 5205 279 10333

4. Пале 113 2778 979 7162 201 11120

5. Херцеговина 35 3420 1461 4762 152 9795

Укупно 324 17500 17036 38718 1520 74774

Број квалитетно приплодних оваца обухваћених узгојно

селекцијским радом

Број регистрованих фарми оваца према величини стада у РС

Расни састав оваца у РС

АУТОХТОНЕ РАСЕ ОВАЦА У РС

Праменка Влашићки сој

Tјелесна маса одраслих грла

♀

60-70 kg

♂

80-100 kg

Висина гребена 66,87 cm 72,90 cm

Дубина груди 47,51%

Дужина трупа 103,16%

Принос вуне 1,5-3,0 kg

Дијаметар влакна 43

Tјелесна маса при рођењу

3,5-4,5 kg

Тјелесна маса јагњади у узрасту од 90 дана

25-28 kg

Плодност оваца Oko 120 %

Производња млијека (207 до 210 дана лактације)

140,3 kg i 131,3 kg.

AУТОХТОНЕ РАСЕ ОВАЦА У РС

Праменка Херцеговачки сој

Висина гребена (cm)♀

50

♂

55

Тјелесна маса (kg)♀

35

♂

40

Mлијечност (kg) 70-90

Tјелесна маса јагњади (kg) - старост 90 dana

22

Дијаметар влакна 43

Принос вуне (kg) 1,0-2,5

АУТОХТОНЕ РАСЕ ОВАЦА У РС

Праменка Сјеничи сој

Висина гребенаВисина гребена ♀ ♀ oko 75 cmoko 75 cm

TjelTjelлесна маса одраслих лесна маса одраслих грлагрла ♀ ♀ 60-80 kg60-80 kg

TjeTjeлесна маса јагњади лесна маса јагњади при рођењупри рођењу ооko ko 4,0 kg,4,0 kg,

TjeTjeлесна маса јагњади лесна маса јагњади при одлучивањупри одлучивању okooko 18 kg 18 kg

TjeTjeлесна маса јагњадилесна маса јагњади саса 12 m 12 mјјeeсецисеци старостистарости oko 45 kgoko 45 kg

Рандман месаРандман меса 40-45%,40-45%,

ПлодностПлодност 110-120%110-120%

Просјечна млијечност за Просјечна млијечност за лактацијулактацију (5-6 (5-6 мјесецимјесеци))

60-80 kg60-80 kg

Принос вунеПринос вуне ♀ ♀ 2,5 kg2,5 kg ♂ ♂ 3 kg3 kg

Аутохтони производиВлашићки овчији сир

                                                  - нема организованог откупа млијека,

- - oвце се музу 100-120 дана,

- двкратна мужа, - дневни просјек 300-500 ml, - ручна мужа, - традиционална производња сира, - индиидуална производња сира, - 50-60 l млијека по овци за сирење, - 10 kg сира по овци за сезону, - произвођачка цијена cca 3 €, - малопродајна цијена 5-7 €

Производња меса                                                  - 17025 заклано јагњади у 2011.

- рандман заклане јагњади 49,6 - 17182 заклано оваца укупно у 2011. - просјечна тежина трупа 16,4 kg

Фарма оваца у Рогатици

Поређење трупова товне јагњади-фарма А.Д. Хан Пијесак

ПРАВЦИ РАЗВОЈА КОЗАРСТВА И ОВЧАРСТВА

Повећање производње по грлу;Обезбјеђење квалитетне сточне хране, прије свега кабасте;Ријешити проблем номађења у одређеним регијама;Формирати репроцентре за овчарство и козарство;Промовисати,заштитити и стандардизовати аутохтоне производе оваца и коза као видове органске производње хране;Формирати пословне асоцијације;Подржавати овчарску и козарску производњу гдје је узгој прилагођен специфичним просторима.

Подстицајна средства Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС

• Премија за производњу и узгој квалитетно приплодних оваца и коза за узгајиваче чије основно стадо има минимално 100 оваца или 50 коза. Висина премије утврђује се у складу са величином стада, и то за:

a) овце: од 100 до 200 грла, од 201 до 400 грла, од 401 до 600 грла и преко 601 грло

b) козе: од 50 до 100 грла и преко 101 грло,• Узгајивачи квалитетно приплодних оваца, који имају узгој у чистој крви раса:

романовска, тексел (texel), ил де франс (il d' France) и њемачка мерино овца, имају право на премију увећану за 20% у односу на утврђени износ премије,

• Максималан износ који корисник премије, власник стада, може остварити за ову врсту подстицаја у текућој години је 20.000 КМ.

• Премија за овчије и козије млијеко:

Висина премије износи:

а) 0,35 КМ/литру – млијеко Е класе

б) 0,20 КМ/литру – млијеко I класе

в) 0,16 КМ/литру – млијеко II класе

г) 0,10 КМ/литру– млијеко III класе

• Подстицајна средства за изградњу овчарника и козарника:

a) овчарник или ко зар ни к смје штај ног ка па ци те та за најмање 100 гр ла,

b) под сти цај на сред ства у ви си ни од 35% од инвести ра них сред ста ва или 45% за кориснике млађе од 35 година, максимално 30.000 КМ по кориснику.

• Под сти цај на сред ства за инвестиције и изградњу нових капацитета у пре храм бе ној и пре ра ђи вач кој ин ду стри ји:

a) Под сти цај на сред ства су у ви си ни од 35% од висине ин ве сти ра них сред ста ва, максимално 100.000 КМ по кориснику.

b) Под сти цај на сред ства за увођење система ква ли те та и безбједности хране пољопривредних и прехрамбених про из во да и за увођење и цертификацију добре пољопривредне праксе на пољопривредним имањима:

c) Ви си на под сти цај них сред ста ва су у ви си ни до 50% од ви си не ин ве сти ра них сред ста ва и не мо же би ти ве ћа од 10.000 КМ по ко ри сни ку.

Подстицајна средства Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС

ХВАЛА НА ПАЖЊИ !!!