Камило Хосе Мануел Хуан Рамон Франсиско де Херонимо Села Трулок (шп. Camilo José Manuel Juan Ramón Francisco de Jerónimo Cela Trulock;  11. мај 1916 — Мадрид, 17. јануар 2002) је био шпански писац и есејиста. За своје дело „Породица Паскуала Дуартеа“ ( шп. La Familia de Pascual Duarte) добио је Нобелову награду за књижевност 1989. године.

Започео је један нови стил у књижевности који се звао тремендизам који осликава реалнос у њеној суровости.

Села је студирао на Универзитету у Мадриду, а за време Грађанског рата (1936-1939) је служио у војсци Франсиска Франка. Својим делом Породица Паскуала Дурантеа је стекао престиж међу европским књижевницима. Његов други роман „Кошница“ (шп. La colmena) из 1951. године представља иновативан роман о Мадриду после Грађанског рата. Један од његових авангардних романа је био „Сан Камило, 1936“ (шп. San Camilo, 1936) из 1969. године. Касније је стварао романе као што су „Христос против Аризоне“ (шп. Cristo versus Arizona), „Мазурка за два мртвака“ (шп. Mazurca para dos muertos), „Крст Сан Андреса“ (шп. La cruz de San Andrés).

Селина моћ запажања и одличног описивања су присутна и у његовим путописима, заснованих на његовим путовањима кроз руралне делове Шпаније и Латинске Америке. Његов најпознатији путописи су „Путовање у Алкарију“ (шп. Viaje a la Alcarría) из 1948. године, затим „Од Миња до Бидесоара“ (шп. Del Miño al Bidasoa) из 1952. и дело „Јевреји, Мавари и Хришћани“ (шп. Judíos, moros y cristianos) из 1956. године. Међу његовим бројним кратким приповеткама је и „Ови облаци који пролазе“ (шп. Esas nubes que pasan), затим четири дела која се налазе у колекцији „Ветрењача и друге кратке приче“ (шп. El molino de viento y otras novelas cortas). Села је такође писао есеје, поезију и мемоаре и у позним годинама је често гостовао у телевизијским емисијама. Села се 1955. Године преселио на Мајорку, где је основао један веома цењен часопис Papeles de Son Armadans. Постао је члан шпанске Академије 1957. године.

Цитати

„Постоје два типа људи: они које праве историју и они који јој подлежу“

„Када дугови нису плаћени, јер не могу бити, најбоље је на причати о њима и опет помешати карте“

„Идеје? Моја глава их је пуна, једна за другом, али оне ту немају никакву сврху. Оне се морају ставити на папир, једна после друге.“

Дело

http://klubglasnik.blogspot.com/2013/01/blog-post_2491.html

Христос против аризоне

У роману се саопштавају догађаји код ОК корала из 1881, кад се одиграо гласовити обрачун у којем су учествовали Вајат Ерп, Док Холидеј и други. Али, причу у једном даху и у једној јединој реченици, као бесконачни монолог, прича извесни Вендел Ливерпул Еспана, необразовани лик, незаконити син проститутке, и то, разумљиво, из сопствене перспективе. 

Тако настаје беспоштедна и гротескна повест која слика амерички Југ, проткана скатолошким и грубим сексуалним призорима, расистичким елементима и убиствима, а пишчева имагинација, у дивљој приповедачкој структури која непрекидно надилази себе, стилистички инвентивна, нема граница.