Византија и Босна - Забиљешке

Босна у X вијеку: DAI је први сачувани византијски извор за историју Босне. У 32. глави налазе се подаци везани за Босну, гдје се из контекста може закључити да се она налази у саставу крштене Србије. Обухвата територију од Сарајевског поља на југу до Височког поља на сјеверу, са градовима Котор и Десник. У Књизи о церемонијама нема помена архонта Босне међу јужнословенским владарима, што свједочи да је Босна представљала само географски појам, а не националну творевину. Босна у дјелу Јована Кинама: Јован Кинам, царев лични секретар (''Историја'' од 1118. до 1180.), неколико пута помиње Босну. Први пут, у склопу казивања о другом походу Манојла против Рашке 1150 г. Тад наводи да Дрина представља границу између Србије и Босне и да Босна није потчињена архижупану Срба, него народ у њој има посебан начин живота и управљања. Кинам, описујући ратовање Византинаца против угарског краља Гејзе II у околини Браничева и Београда 1154 г., наводи бана Борића као савезника Угара. Борић је први босански владар с титулом бана којем данас знамо име. Босна је била освојена непосредно прије пада Далмације 60-их година XII вијека. Појам Далмације код Кинама је много шири него што је обухватала тема Далмација. Едикт Манојла I Комнина: Из 1166 године. Никита Хонијат и Јован Кинам кажу да је био усјечен у камену и постављен у цркви Св. Софије. Настао је на црквеном сабору који је од марта до маја одржан у Цариграду. На Сабору се расправљало о проблему односа личности Оца и Сина. У потпису цара Манојла наведена је и Босна и Манојло као цар босански, заједно са још 13 области. Византинци су били свјесни пол. самосталности Босне, одајући значај њеном потчињавању једнак као и рецимо угарском краљу. Михаило Анхијалски:

Upload: -

Post on 14-Nov-2015

8 views

Category: