На 68. заседању Генералне скупштине УН 2015. година проглашена је за Међународну годину светлости и светлосних технологија. Зашто?

Година светлости

Ова манифестација је званично отворена великом свечаном церемонијом 19. јануара у централној згради Унеска у Паризу, а током године обухватиће читав низ догађаја. Година светлости биће обележена и у Србији, а Центар за промоцију науке припрема националну манифестацију посвећену овој теми.

Идеја овакве глобалне манифестације јесте да се укаже на значај светлости и оптичких технологија, колико су оне већ унапредиле квалитет свакодневног живота, али и како могу допринети чистијој и ефикаснијој будућности. Постављен је и циљ да се што више младих заинтересује за ову област, а да велике компаније улажу више средстава.

ЗАШТО?

Зашто?

Светлост је свуда око нас, видели је ми или не. Светлост је важан чинилац у природним процесима. Омогујуће нам да видимо. Захваљујући светлости, у атмосфери постоји кисеоник добијен фотосинтезом. Светлост користимо као извор енергије, алат, мерну јединицу, средство за нова сазнања. Примењујемо је у медицини за дијагностику и лечење, у пољопривреди, комуникацији.

Читава планета је у светлости. Неку правимо ми сами, када упалимо сијалицу, притиснемо дугме на даљинском управљачу, погледамо ка мобилном телефону.

СВЕТЛОСТ И ЧОВЕК

СВЕТЛОСТ И ЧОВЕК

Људи су пре неколико хиљада година веровали да се вид заснива на зрацима светлости коју шаљемо из својих очију на остале објекте у околини.

Чувени антички филозоф и математичар Еуклид је био један од заговорника ове теорије. Други, попут Аристотела, питали су се како то да ноћу видимо у истом тренутку људе око себе и звезде које су толико далеко од нас.

Алхазен је представио теорију која је дала одговор на ово питање. Објаснио је да сваки део објекта који има боју и који је осветљен, шаље светлост и информацију о боји праволинијски у сваки део простора.

Светлост Кроз историју науке

Рекао је да оно што око може да види јесу само зраци који нормално, односно под правим углом падају на око, јер су ти зраци, како је тад објашњавао, најснажнији. Својим учењем успео је да открије како ради камера обскура, која је до тада била позната старим Кинезима.

Камера обскура је оптички уређај који је у то време био кутија или соба са рупицом на једној страни. Светлост која долази са спољне слике пролази кроз отвор и репродукује се на задњој страни собе инвертован, тј. Окренут за 180 степени. Захваљујући овој технологији данас постоје фотоапарати, камере и пројектори.

Ibn al-Haytham - АЛХАЗЕН

Ibn al-Haytham - АЛХАЗЕН

Алхазен је поставио темеље не само оптике, већ и науке као такве, залажући се за научни метод, испред свега експериментално доказивање појава. Његовим речима се данас воде сви научници, да ништа не треба узети онакво какво јесте, здраво за готово, већ све што нам је дато треба преиспитати и проверити. Њему ће бити посвећена посебна пажња кроз читав програм Међународне године светлости.

Ibn al-Haytham - АЛХАЗЕН

Ibn al-Haytham - АЛХАЗЕН

Светлос не чини само оно што видимо. Заправо само мали део читавог спектра електромагнетног зрачења, као што је светлост, људско око може опазити. Највећи део спектра за нас је невидљив, али га и те како можемо осетити.

Вилхелм Рендген, немачки физичар је један од великих научника који се сасвим случајно сусрео са једним од тих невидљивих делова светлости, још 1895. године. Као и велики број научника тог доба. Реднген се бавио испитивањем материјала и ефеката при високом напону.

СВЕТЛОСТ КОЈУ НЕ ВИДИМО

У једном од својих експеримената, када је светло било угашено, приметио је светлуцање на картонској завеси која је била премазана баријум-платиноцијанидом.

Претпоставио је да је у питању нова врста зрачења, и мистериозно ју је назвао Х зраци. Следечи период свог рада посветио је управо овом феномену.

У једном тренутку је његова супруга поставила руку испод завесе. Као резултат добијен је први рендгенски снимак у историји.

Вилхелм Рендген

Вилхелм Рендген

СВЕТЛОСТ И ТЕХНОЛОГИЈА Данас су у употреби технологије које користе

видљиве и невидљиве делове спектра. Рендгенски зраци су основа дијагностике у медицини.

Поред тога, од шездесетих година прошлог века откривено је и појачање светлосног зрачења путем стимулисане емисије, односно ласер, чије усмерено зрачење користимо и у индистрији, медицини, метрологији, али и наоружању.

СВЕТЛОСТ И ТЕХНОЛОГИЈА