Сочиво, увеличавајуће стакло или леће (назив добило по сличности облика са биљком махунарком -сочиво) је провидно тело омеђено двема сферним површинама, од којих једна може имати неизмеран полупречник, тј. може бити равна. Најчешће су сачињена од провидног стакла или пластике.

Сочива делимо на : 1.

Сабирна сочива

2.Расипна сочива

Сочива и оптички инструменти које она чине (лупа, оптички микроскоп, дурбин, оптички телескоп, наочаре) део спектра електромагнетних зрачења - видљиву светлост, ломе по законима рефракције, узрокујући повећања или смањења слике објектата по правилима геометријске оптике.

За разлику од паралелних површина, призма има површине под одређеним сталним углом. Косина ових површина омогућује веће отклоне зрака светлости при проласку из оптички ређе у оптички гушћу средину и обрнуто.

Како се биконвексна и биконкавна сочива, занемарујући њихову закривњеност, могу разумети фрагментима неизмерно много призми са равним површинама, једноставно је представити рефракцију -лом светлости у сочивима.

Погодне околности да од сочива настану многи компликовани оптички инструменти јесте светлост и њен квалитет рефракције (лом светлости ) при прелазу у средине са различитом оптичком густином, где услед изазване промене њене брзине простирања, долази до рефракције – лома, која омогућава увећања, умањења, приближавања, раздвајања...

Значи, својставо светлости, да се по законима оптике, примерено елементарним геометријским правилима у провидним телима рефрактује - ломи, у сочивима остварују неслућене могућности лупе, микроскопа, телескопа, наочара...

Сочиво је основна оптичка јединица готогво сваког оптичког инстурумента.

Сочива се користе за наочаре, фото-апарате, двогледе, телескопе, микроскопе и лупе. Код микроскопа, двогледа и телескопа свако сочиво представља скуп више спојених сочива. На овај начин се побољшавају оптичка својства сочива. Сочива су важан део пројектора којим се пројектују фотографије или покретне слике записане на целулоидним тракама. Сочиво филмске камере светлошћу слика лик реалног света на негативу филмске траке која је постављена унутар саме камере. И у очима људи и многих врста животиња се налазе сочива - биолошки објективи, који рефрактују видљиву светлост електромагнетског спектра и тако пројектују реалне слике предмета ван ока на жуту мрљу у унутрашњости ока.

Konveksna ili sabirna sočiva posle

prelamanja sabiraju svetlost pa se zbog

toga zovu i konvergentna sočiva.

Konkavna ili rasipna sočiva rasipaju

svetlost posle prelamanja pa se zbog

toga zovu divergentna sočiva.

Osa simetrije sočiva – deli sočivo na dva dela O – Centar soćiva

Optička osa je zamišljena linija koja prolazi krozcentre sfera i fokuse sočiva.

F- fokusi ili žiže (ima ih 2) su tačke na optičkoj osi u kojima se seku prelomljeni zraci

C - Centar sfere sočiva je centar sfere čiji je sočivoisečak.

F – Imaginarni fokus se javlja kod rasipnih sočiva u preseku produžetaka prelomljenih zraka

Žižna daljina sočiva zavisi od debljine sočiva

1/f = 1/l + 1/p Određuje odnos daljine predmeta, daljine lika i žižne daljine Uvećanje sočiva

u = l/p

u = L/P u – Uvećanje sočiva l – daljina lika p – daljina predmeta

L – veličina lika P – veličina predmeta

Optička jačina sočiva

ω = 1/ f Optička jačina sočiva je brojno jednaka recipročnoj vrednosti žižne daljine

Dioptrija - D

D = 1/m

Recipročna vrednost žižne daljine sočiva izražene metrima

Хвала вам на пажњи!

Аутор: Јелена Јанковић

☺☺☺