РАЗУМЕТИ МОЗАК: РОЂЕЊЕ НАУКЕ О УЧЕЊУ

Разумети мозак:Рођење науке о учењу

Центар за образовна истраживања (CERI)

ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ЕКОНОМСКУ САРАДЊУ И РАЗВОЈ

(OECD)

Представљање књиге, Владица Тошић ОШ ‘’Десанка Максимовић’’ Чокот

Август 2013.

•OECD је јединствени форум у оквиру ког заједно делују владе 30 демократских држава како би одговориле на економске, друштвене и еколошке изазове глобализације.

•OECD обезбеђује окружење у коме владе могу поредити своја искуства, тражити одговоре на заједничке проблеме, идентификовати добре праксе...

Разумети мозак: Рођење науке о учењу

•Земље чланице OECD:

Аустралија, Аустрија, Белгија, Чешка, Данска, Финска, Француска, Грчка, Холандија, Ирска, Исланд, Италија, Јапан, Канада, Кореја, Луксембург, Мађарска, Мексико, Немачка, Норвешка, Нови Зеланд, Пољска, Португал, САД, Словачка, Шпанија, Швајцарска, Шведска, Турска, Велика Британија.


Центар за образовне политикеу сарадњи са Министарством просвете је обезбедио превод и учинио јавно доступним (пе-де-еф формат) следеће публикације: Разумети мозак : Рођење науке о учењу (Understandinд the brain: the birth of the learninд science ), Људски капитал (Human Capital), Наставници су битни (Teachers matter), Нема више неуспешних: десет корака (No more failures: ten steps“), Разумевање друштвених исхода учења (Understandinд the social outcomes of learninд).


http://www.cep.edu.rs/sites/default/files/eknjiga/Razumeti_mozak.pdf

Реч је о више од 1300 страна анализа, препорука, извештаја,

писаних од стране врхунских стручњака на веома питак

начин и превод су ОЕЦД-ових публикација намењених развоју

образовања.


CERI је 1999. започео пројекат ‘’Науке о учењу и проучавање мозга’’ са циљем да се подстакне сарадња између наука о учењу и истраживања мозга, са једне стране, и истраживања и креатора политика, са друге.

Ова књига проистиче из извештаја OECD-а Разумевање мозга, објављеном 2002.Њен циљ је да упозна читаоце са

мозгом, како он учи и како учење може бити оптимизирано развојем и

обуком и прилагођено процесима наставе и праксе.


ПРВИ ДЕО: Мозак који учи•’’Абецеда мозга’’•Како мозак учи током живота•Утицај окружења на учење мозга•Језичка писменост и мозак

•Математичка писменост и мозак•Разоткривање ‘’неуромитова’’•Етика и организација образовне неуронауке

Ово је основни извештај настао дестилацијом свих анализа и догађаја током 7 година пројекта ‘’Науке о учењу и проучавање мозга’’.


ДРУГИ ДЕО: ЧЛАНАК А: Мозак, развој и учење у раном детињствуШта знамо о развоју мозга код новорођенчади, одојчади и деце млађег узрастаПрве године развоја и учењаШта знамо о окружењима заучење која поспешују развој у раном детињству•Који су изазови при синтези неуронаучних истраживања и раног образовања•Одговор људи из праксе ЧЛАНАК Б: Мозак и учење у адолесценцијиЧЛАНАК Ц: Мозак, когнитивност и учење код одраслих


text


МОЗАК•СЕДИШТЕ НАШЕ МЕНТАЛНЕ АКТИВНОСТИ•ИМА ВИТАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ ЈЕР УТИЧЕ НА БРЗИНУ РАДА СРЦА, ТЕЛЕСНУ ТЕМПЕРАТУРУ, ДИСАЊЕ ИТД., И ЗАДУЖЕН ЈЕ ЗА ТАКОЗВАНЕ ‘’ВИШЕ’’ ФУНКЦИЈЕ, ПОПУТ ЈЕЗИКА, МИШЉЕЊА, СВЕСТИ.•МОЗАК ЧИНЕ ДВЕ ХЕМИСФЕРЕ И СВАКА ЈЕ ПОДЕЉЕНА У РЕЖЊЕВЕ (окципитални-потиљачни, паријетални-темени, темпорални-слепоочни и фронтални-чеони)

ОСНОВНЕ КОМПОНЕНТЕ ЦЕРЕБРАЛНОГ ТКИВА СУ ГЛИЈЕ И НЕУРОНИ.


НЕУРОНИ•ОРГАНИЗОВАНИ У ВЕОМА ПОВЕЗАНЕ МРЕЖЕ•ИМАЈУ ЕЛЕКТРИЧНЕ И ХЕМИЈСКЕ ОДЛИКЕ •СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИ СУ ЗА КОМУНИКАЦИЈУ: РАСПРОСТИРУ НЕРВНЕ ИМПУЛСЕ

СИНАПСАЗОНА КОЈА СЛУЖИ КАО СПОЈ ИЗМЕЂУ ДВА НЕУРОНА

МОЗАК ЈЕ СПОСОБАН ДА УЧИ ЗАТО ШТО ЈЕ ФЛЕКСИБИЛАН: МЕЊА СЕ У СКЛАДУ СА СТИМУЛАНСИМА ИЗ ОКРУЖЕЊА


text


Како мозак учи током живота?

Неуролози су уочили да мозак има способност да се мења у складу са захтевима окружења и тај процес се зове - пластичност мозга која обухвата стварање и јачање неких нервних веза и нестајање других.

Степен промена зависи од типа али и периода учења. Најважније сазнање је да је пластичност кључна одлика мозга током целог живота.


Осетљиви периоди за учење

Постоје такозвани “осетљиви периоди” најефикаснији за одређене типове учења без обзира што мозак учи током целог живота. За учење језика постоје рани осетљиви периоди док се друге вештине, као што је усвајање речника, могу научити у било ком тренутку живота. Учење страног језика биће успешније и ефикасније ако почне што раније. Методологија подучавања мора бити примерена узрасту..


Мозак адолесцента

Проучавање мозга адолесцената показује да је њихов мозак незрео и доживљава структурне промене и дуго после пубертета.

Адолесценција је период бурног емотивног развоја и бујања хормона који објашњавају нестабилно понашање адолесцената, односно период супротстављања емотивне незрелости и когнитивних могућности.


Мозак одраслих

Одрасли у старијим годинама, учењем се могу борити против слабљења функционалности мозга;

што је више могућности за учење одраслих и старијих, више је шансе за одлагање неуродегенеративних болести.


Значај окружења

Истраживања су показала да су фактори као што су: васпитање, нега и друштвено окружење за учење, интеракција, исхрана, физичка активност важни фактори за образовање. Зато се заговара холистички приступ који заступа везу између физичког и интелектуалног, емотивног и когнитивног.


Наше емоције мењају нервно ткиво. Позитиван стрес може довести до бољег учења и сазнања, али до одређених граница.

Мозак јако добро реагује на задовољство проистекло из учења и разумевања нових појмова. Зато би основни циљ раног образовања требало да осигура ово задовољство.


Управљање емоцијама и самоконтрола су важне вештине потребне и деци и старијима у успостављању веза у друштвеном окружењу.

Емоције могу да усмере или онемогуће усмеравање пажње, решавање проблема, успостављање односа. Неуронаука полако открива области мозга задужене за самоконтролу.


text


Лоши утицаји негативног стреса на учење и разумевање, могу се спречити и физичким активностима.

Емоције и психологија су повезани па би зато требало осмислити учење и креирати такве образовне програме који би подстицали развој емоционалне интелигенције и тако побољшали способности учења мозга.


Мотивација

Мотивација је један од најважнијих фактора за успешно учење и повезана је са емоцијама јер емоције представљају начин на који мозак закључује да ли треба реаговати на појаве, укључити се ако су пријатне и избећи их ако су непријатне. Могло би се рећи да емоционални систем ствара мотивацију.


Спољашња мотивација се јавља услед спољашњих утицаја на понашање у виду награде или казне и на овој врсти мотивације се заснива традиционални образовни систем.

Унутрашња мотивација представља унутрашње жеље и потребе. Како највећи део учења зависи више од унутрашњих него од спољашњих фактора, неуронаука ће морати све више да се бави унутрашњим системом мотивације.


Игре и видеo-игрице као фактори мотивације

Коришћење игре може створити позитивно окружење за учење, довести до промене у мотивацији, помоћи ученицима да развију машту. Наставници на тај начин могу трансформисати баријере за учење као што су отпор, негативно расположење, дефанзиван став и створити активан приступ за развој вештина и способности. Задовољство које проистиче из учења би требало да буде примарни циљ раног образовања.



Језичка писменост и мозак

Мозак није биолошки предодређен за усвајање писмености, али је биолошки устројен да се прилагођава искуству. Често се каже да се писменост изграђује на бази говора.Истраживања су показала да америчка деца нижег социо-економског порекла заостају у броју речи којима су изложени до треће године, за 30 милиона речи колико чују друга деца (Hart and Risley, 2003).Овакво ограничење може бити недовољно за развој вештина које претходе писмености у мозгу.


‘’Постоји обрнута пропорција између узраста и успешности учења многих аспеката језика – генерално, што је нижи узраст излагања, успешније ће бити учење језика.Ово је у раскораку са образовним политикама мноштва земаља у којима се страни језик не подучава све до адолесценције.

Иако је рано учење језика најефикасније, важно је додати да се језици могу научити током целог живота: адолесценти и одрасли такође могу научити страни језик, мада уз веће потешкоће.’’

Када погледате речи на овој страни, чулни надражај се прво се прво обрађује у примарном визуелном кортексу.

Затим се одвија прелексичка обрада у левој окципитално-темпоралној спојници. Према теорији двоструког пута, процесуирање се затим одвија једним од два комплементарна пута...Целокупан процес од визуелне обраде до разумевања одвија се веома брзо, током 60 милисекунди.


Дислексија

Дислексија је специфична потешкоћа у учењу која је неуро биолошког порекла. Карактеруишу је потешкоће тачног и/или течног препознавања речи, слабије писање и способност кодирања.Недавно су откривене специфичне атипичне карактеристике кортекса које су одговорне за дефицит у процесуирању гласова. Истраживањима је откривена охрабрујућа адаптибилност (пластичност) ових неуронских мрежа.


Циљани третман може омогућити младима да развију неуронске мреже у левој хемисфери задњих можданих система до те мере да могу тачно и течно читати (Shaywitz et al., 2004).

Дислексичан мозак такоће може изградити алтернативне, компензаторне везе у десној хемисфери, које су довољне за тачно, али споро читање.

Правилније је зато концептуализовати дислексију као алтернативни развојни пут него као несвладиву потешкоћу у учењу.



Математичка писменост и мозак

Основна математика је изузетно важна јер су њени исходи неопходни за функционисање у модерним друштвима.Тренутно, не постоје довољно јаки докази који би ишли у прилог или били против подучавања свих ученика напредној математици, какви су диференцијали или тригонометрија.Упркос овоме, виша математика у стандардним курикулумима је норма у земљама ОЕЦД-а, а и шире.Да ли напредна математика треба да заузме толико простора у курикулумима?

Као што постоје мождане структуре које су током еволуције дизајниране за језик, тако постоје аналогне структуре са смислом за квантитет.Ове структуре не могу саме обезбедити математичко знање већ се њихове активности координирају са активностима других неуронских мрежа, обликованих искуством.Дакле, математика обухвата здружено функционисање низа неуронских мрежа које укључују генетски специфичне квантитативне структуре и, од искуства зависне, биолошки компатибилне структуре.


Бебе рачунају

Дуго се веровало да се бебе рађају без икаквих квантитативних способности и да откривају свет путем неспретних чулних истраживања (Piaget, 1952).

Недавно спроведена истраживања показала су да је мозак бебе опремљен смислом за квантитет.

Беба поседује два основна система бројева који му омогућавају квантификовање.


Бебе рачунају

Један’’ систем обезбеђује концепте ‘’један’’, ‘’два’’, и ‘’три’’. Бебе могу прецизно да разликују ове бројеве, као и однос између њих и већих количина. Штавише, могу имати и апстрактан концепт ових нумеричких вредности.Други основни систем бројева је апроксимативан. Он омогућава бебама да разликују веће бројеве са довољно великом вероватноћом. Беба може, на пример, да разликује 8 од 16, али не и 8 од 9.


Истраживања су показала да постоје најмање два принципа математике у мозгу.

Прво, математика се може одвојити од других когнитивних домена. Овај принцип говори у прилог појму вишеструкости интелигенција. Дете, на пример, може имати проблема са читањем, али уједно и поседовати сјајне математичке способности. Зато је важно да наставници обезбеде флексибилне путеве ка математичком знању, који обухватају вишеструке начине и методе представљања и оцењивања.


Друго, способности унутар математике могу се даље разврставати.Наставници не смеју претпоставити да потешкоћа или таленат у једној математичкој области за собом повлачи глобалну способност за математику. Способности у једној математичкој вештини не указују нужно на способности у другим. Овде се отвара питање о валидности критеријума који се користе када се деца сврставају у групе према способностима.


Неуронска кола , која су у основи математике се тек однедавно истражују, али је сасвим извесно да је за математику потребна веома разграната мрежа можданих структура.Чак и чин једноставног множења двеју цифара захтева сарадњу милиона неурона распршених у многим областима мозга. Зато је веома значајно да ученике научимо да координирају активности дистинктивних региона мозга.Једна од улога формалног математичког образовања јесте да унесе кохерентност и флуидност у знање математике.


‘’Разоткривање неуромитова’’ Нема времена за губљење јер се све у вези са мозгом дешава до треће године

Дуго је наука веровала да је максималан број неурона фиксиран при рођењу. За разлику од других ћелија, сматрало се да се неурони не регенеришу и да сваки појединац редовно губи неуроне. Истраживања су променила ово гледиште откривајући да нови неурони настају у било којем тренутку живота и број неурона (углавном) не осцилира током живота.


‘’Разоткривање неуромитова’’ Негде сам прочитао да користимо само 10% мозга

Неки кажу да потиче од Ајнштајна који је током једног интервјуа изјавио да је користио само 10% мозга.Налази неуронауке показују да је мозак 100 % активан. Током неурохируршких интервенција посматране су функције мозга пацијената. Електричне стимулације нису показивале неактивне области чак и када није било покрета, осећаја или емоција.


‘’Разоткривање неуромитова’’ Негде сам прочитао да користимо само 10% мозга

Мит је неодржив и из физиолошких разлога. Еволуција не дозвољава безразложно губљење, а мозак је обликован природном селекцијом. Чини само 2 % укупне тежине људског тела, али троши 20 % расположиве енергије. Са тако великим утрошком енергије, еволуција не би дозволила развој органа чијих 90 % је бескорисно.


Разумети мозак:Рођење науке о учењу

http://www.cep.edu.rs/sites/default/files/eknjiga/Razumeti_mozak.pdf

РАЗУМЕТИ МОЗАК: РОЂЕЊЕ НАУКЕ О УЧЕЊУ

Education