BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 323 �� ^ETVRTAK 16. MAJ 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

ZBOG SLABOG ODZIVA PARA]INACA NAPREDWACI NARU^ILI PROTESTANTE “SA STRANE”

��Otpu{teni staklarci poru~ili Despotov~anima “da se stide i da idu ku}i”. ��Paunovi}: napredwaci, nikada ne}ete da budete na vlasti u Para}inu

RADNICI “REMBASA” DOVEZENIAUTOBUSIMA NA PROTEST

��Strana 20.

BIV[I RADNICI STAKLARE O PROTESTIMA SNS

UMESTO DA RE[AVAJU PROBLEM STAKLARE,

PROTESTUJU PROTIV LOKALNE VLASTI

OP[TINSKO VE]E: MOGU]A ZLOUPOTREBA RADNIKA U POLITI^KE SVRHE

KRIVI^NE PRIJAVE PROTIVNN LICA U “REMBASU”

U SLAVU JUNAKA,

NA DAN POBEDE, 9. MAJA

“BESMRTNI PUK”MAR[IRAO GRADOM

[TA JE POKAZALA

NAJNOVIJA ANKETA

RASTEOPTIMIZAMPARA]INACA

��Strana 11.��Strana 4.��Strana 11.

��Strana 20.

~etvrtak 16. maj 2019.2 Skup{tina op{tineBilten

Dva dana pred po~etakuskr{weg praznovawa,24. aprila, skup{tin-ska ve}ina na 57. sed-nici SO usvojila jesvih 18 ta~aka dnevnogreda, od kojih je prvabila odluka oupu}ivawu apela VladiRS da, u saradwi saMinistarstvom za rad,zapo{qavawe, bora~kai socijalna pitawa,razmotri mogu}nost daodobri vanrednu pomo}otpu{tenim radnicimaSrpske fabrike stak-la, koji su posao izgu-bili zbog ste~aja kojinije nikad postaopravosna`an.Odluka o upu}ivawu

apela Vladi na pred-log Op{tinskog ve}aukqu~ena je u dnevni redpo hitnom postupku, a prenego {to je za wu glasa-lo 43 odbornika, prisut-nima se obratila jednaod otpu{tenih, VesnaSimi}. Uz podse}awe da jePrivredni apelacioni sudu Beogradu jo{ januaradoneo re{ewe o odbaci-vawu ste~aja i svih wegov-ih pravnih posledica, {tobi trebalo da zna~ipovratak na stawe pre

20. septembra 2017. godine,Simi}eva je naglasila daotpu{teni uprkos tomenisu vra}eni na posao,te da ve} dvadeseti mesectraje wihova borba.- [trajkovali smo

tako|e ~etiri dana,spavali u {atoru i ukolima po hladnom vre-menu u akciji podnazivom “Stop nasiquMilorada Pu{ice,Svetozara Crnogorca i

Neboj{e Bogdanovi}a nadotpu{tenim radnicimaStaklare”, ali generalnidirektor ne `eli da nasvrati... Ne postoje vratana koja nismo pokucali ikome se nismo obratili,od menaxmenta fabrikedo svih ministarstava,predsednika dr`ave i pre-mijerke, ali niko ni danas pogleda, rekla je VesnaSimi}, zamoliv{iOp{tinu da preduzme {ta

mo`e i zahvaliv{i sesvima koji su radnikepodr`ali - predsednikuOp{tine, Pokretu “Svi zaPara}in”, “Pokretu dos-tojanstvenih”.... IzStaklare je, tokom ste~aja,otpu{teno oko 300 qudi,{to je ugrozilo i wihoveporodice, ukupno oko 1000stanovnika na{e op{tine,a neki od wih su, naglasi-la je Simi}eva, bukvalnona rubu egzistencije.

Izbor novog ~lanaOp{tinskog ve}a

Nakon izglasavawa apelaVladi, u nastavku sedniceodbornici su konstato-vali prestanak funkcije~lanu Op{tinskog ve}aVojkanu Risti}u zbog pod-nete ostavke, a zatim su,tajnim glasawem, za novog~lana izabrali diplomi-ranog ekonomistu SvetlanuMilovanovi}. Ona je dobi-la 39 odborni~kih glaso-va od 40, koliko ih jeprimilo listi}.Preostale ta~ke usvo-

jene su bez rasprave.Skup{tinska ve}inadonela je odluku outvr|ivawu naziva ulicai drugih delova naseqenihmesta na teritorijiop{tine, usvojila pro-gram energetske efikas-nosti za period od 2019.

do 2022. godine, te planenergetske efikasnostiza teku}u godinu. Tako|eje doneto re{ewe o pro-daji-otu|ewu iz javnesvojine parcele u indus-trijskoj zoni “Zmi~”Dejanu Qubisavqevi}u iz]uprije.Do kraja sednice usvojenisu i pro{logodi{iizve{taji o radu safinansijskim izve{tajimajavnih ustanova ~iji jeosniva~ Op{tina. Upitawu su izve{tajiZavi~ajnog muzeja,Pozori{ta, Biblioteke,Kulturnog centra,Pred{kolske ustanove“Bambi”, Turisti~ke orga-nizacije, USRC “7. jul”,te Doma zdravqa, Apoteke“Para}in”, Centra zasocijalni rad i Domaomladine. Z. Ra{i}

Op{tina Para}in i ovog maja, kao ipro{le godine, uz podse}awe na katas-trofalnu poplavu sredinom tog mese-ca 2014, organizuje smotru jedinicecivilne za{tite na prostoru ispredi iza op{tinske zgrade. Kako je rekaoZoran Vi}i}, savetnik za poslovepripreme za odbranu i vanrednihsituacija, smotra se realizuje tako dase utvrdi brzina reagovawa pripadnikajedinice civilne za{tite op{te namene,kao i poverenika i zamenika poverenika.Vi}i} isti~e da se pripadnici

civilne za{tite pozivaju sukce-sivno, jedan pa drugi deo jedinice,

kao i poverenici i zamenici pov-erenika, a tako|e je izlo`en i deoopreme koja se koristi prilikomdelovawa u poplavama, recimo pumpeza crpqewe vode.Smotra je po~ela 6. maja i traje do10. juna, u vremenu od 7 do 16 sati,zbog ~ega su op{tinski parkinzisa obe strane zatvoreni, osim zaslu`bena vozila. Tako|e, gra|ani-ma koji dolaze radi svojih poslovau zgradu Op{tine, umesto glavnogulaza, na raspolagawu je sporedan(slu`beni) ulaz broj 4 u zgradu.

N. Stankovi}

Na dnevnom redu pro{loned-eqne sednice Skup{tineop{tine Para}in, odr`ane 9.maja, bile su samo ~etirita~ke, pa je skup{tinska ve}inaza kratko vreme usvojila svepredloge.Kako je u vezi odluke o

pogrebnim delatnostima pitawaimao odbornik Goran Dini}(Jedinstvena Srbija), obraz-lo`ewe je dao koordinatorradne grupe koja je predlogpripremila, Milo{ Tomi},koji je bio i izvestilac za ovuta~ku. Izme|u ostalog, on jerekao da se ova odluka donosiprvi put u skladu sa va`e}im

zakonom i uredbom, da jeodr`ana javna rasprava na kojusu do{li svi koji se pogreb-nom delatno{}u bave na ter-itoriji na{e op{tine, da jeuredba vrlo stroga, te daOp{tina odlukom pogrebnedelatnosti nije opredelilasvom javnom preduze}u ve} jedala mogu}nost da taj posaonastave da rade oni koji su gaobavqali do sada. Nakon {to jeodgovorio na pitawa, odborni-ci su usvojili predlog i doneliodluku sa 39 glasova “za”.Do kraja sednice, bez

rasprave, donete su jo{ odlukeo radno-pravnom stausu ~lana

Op{tinskog ve}a SvetlaneMilovanovi}, o naknadamaza kori{}ewe javnih putevaza teritoriju op{tinePara}in i odluka o davawuna upravqawe i kori{}eweobjekta koji je u javnoj svo-jini Op{tine.Na kraju sednice odborni~kopitawe postavio je GoranDini}, predsednik SODraganMiti} pitao je odbornikeima li neko `equ da (opet)preno}i u skup{tinskoj salikako bi za wih bio obezbe|enketering, ali niko od prisut-nih nije izrazio tu nameru.

Z. Ra{i}

ISPRED I IZA ZGRADE OP[TINE, KAO I PRO[LOG MAJAIZUZETNO EFIKASNO 58. SKUP[TINSKO ZASEDAWE

SMOTRA JEDINICECIVILNE ZA[TITEDok smotra traje, gra|ani koji zbog svojih poslova dolaze uzgradu Op{tine mogu da koriste sporedni ulaz umesto glavnog

APEL ODBORNIKA SA 57. SEDNICE SKUP[TINE OP[TINE, ODR@ANE PRED USKRS

VLADA DA POMOGNE OTPU[TENIM STAKLARCIMAUsvojenom odlukom odbornici apeluju na dr`avu i nadle`no ministarstvo da odobri vanrednu pomo} radnici-ma koji su izgubili posao u SFS tokom ste~aja koji nije postao pravosna`an

POSLOVNIK NIJE PREKR[EN

Sednica je po~ela primedbama odbornika SNSStanimira Cani}a na ranije usvojeni zapisnik savanredne sednice, odr`ane 12. aprila povodom neza-konitog upada ve}eg broja aktivista i ~lanova SNSu zgradu Op{tine. Cani} je rekao da taj izvod iz zapis-nika nije izvod, odnosno “do pola stranice jeste, aod pola nije”, tvrde}i da su 40 odbornika koji suzapisnik usvojili prekr{ili ~lan 124 Poslovnika,nakon ~ega je usledilo glasawe, a Cani}a je podr`alosamo pet odbornika. Svi ostali su glasali daposlovnik nije prekr{en.

USVOJENE SVE ^ETIRI ODLUKERasprave je bilo samo o predlogu odluke o pogrebnim delatnostima

VESNA SIMI] - Ni predsednik dr`ave, ni premijerka, nikootpu{tene staklarce nije ni pogledao, a kamoli im se obratio

~etvrtak 16. maj 2019. 3Aktuelno Bilten

Povodom teksta koje sunovinske agencije objav-ile 2. maja pod nazivom“\uri}: u Srbiji ne}ebiti ni Majdana niKarakasa” Op{tinsko ve}ena sednici odr`anoj 3.maja usvojilo je zakqu~aki saop{tewe koje je uputi-lo medijima, reaguju}i na“niz neistina koji je izneovisoki dr`avnifunkcioner Marko \uri},a koje Op{tina Para}inshvata kao ozbiqnu pretwui napad na lokalnusamoupravu”.

\uri}, ina~e pot-predsednik Glavnog odbo-ra vladaju}e Srpskenapredne stranke je u tomtekstu, izme|u ostalog,rekao da }e SNS nas-taviti da raskrinkava“`ute lokalne tajkunskesilexije u [apcu,Para}inu, Starom gradu”,koji, kako ka`e “na najgorimogu}i na~in izvrgavajuruglu institucije skup{tinaop{tina i lokalnihsamouprava”, te da, kakoka`e, “predsednici tihlokalnih samouprava ne tre-ba da se iznenade akogra|ani na wihovo pona{aweodgovore protestima u timop{tinama i gradovima”.

Niz neistina koje jeizneo visoki dr`avnifunkcioner Marko \uri}Op{tinsko ve}e Op{tinePara}in shvata kaoozbiqnu pretwu i napad nalokalnu samoupravu. - Op{tinsko ve}e podse}aMarka \uri}a da jeOp{tina Para}in, izme|uostalog, od strane Dr`avnerevizorske institucije(DRI) progla{ena zanajboqu op{tinu u kon-trolama DRI do 2014.godine i da je sli~nopriznawe na osnovuizve{taja DRI dobila i2018. godine u okviruPrograma Ujediwenih naci-ja za razvoj (UNDP) zaprimer dobre prakse uupravqawu javnim finan-sijama. Op{tina Para}in

je 2016. godine progla{enaza najtransparentnijuop{tinu u Srbiji, a 2010.godine dobila je i priz-nawe od Poverenika zainformacije od javnogzna~aja i za{titu podata-ka o li~nosti za posebandoprinos afirmisawu pra-va na slobodan pristupinformacijama od javnogzna~aja i transparentnostu radu, navodi se usaop{tewu i dodaje:- Sa druge strane, partijuMarka \uri}a (SNS) uPara}inu vode neki odnajbogatijih Para}inacakoji su svoje po~etnobogatstvo stekli bave}i setrgovinom cementomdevedesetih, kupuju}i zatimdru{tvena preduze}a,obavqaju}i i monopolske

poslove, uz ozbiqnu sumwuda su u sukobu interesa iuz neoborivu ~iwenicu dasu me|u wima i licapravosna`no osu|ivana odstrane tu`ila{tva za orga-nizovani kriminal.Poru~ujemo Marku \uri}uda tajkune i osu|ivanekriminalce ne mora datra`i u tri od 167lokalnih samouprava gdeSNS nije na vlasti, neka

se prvo pozabavi onimakoji su u redovima SNS-a, ukqu~uju}i Povereni{tvoSNS u Para}inu. Spremni smo da do~ekamonovi juri{ para}inskihnapredwaka, wihovih tajku-na i osu|ivanih krimi-nalaca u wihovim redovi-ma, na lokalnu samoupravu.Kandidovali smo se naizborima, izme|u ostalog,upravo zato da bismo od

takvih {titili ustavniporedak, slobodu,demokratiju, ukqu~uju}i ilokalnu demokratiju ipravo na lokalnusamoupravu. To je deo na{emisije od koje ne}emoodustati, nagla{ava se usaop{tewu Op{tinskogve}a, koje je potpisaopredsednik Ve}a iOp{tine Para}in Sa{aPaunovi}. R.B.

Op{tinsko ve}e na sed-nici odr`anoj 6. majarazmatralo je izve{tajprosvetne inspekcijepovodom utvr|ivawa~iweni~nog stawa uTehnolo{koj {koli,odnosno istinitosti pri-jave protiv profesorafizi~kog vaspitawa te{kole Vladana

Bogdanovi}a i direkto-ra Dejana Ne{i}a, zbog~ega je u Tehnolo{koj{koli izvr{en vanred-ni terenski inspekcijs-ki nadzor. Kako je u izve{taju,

izme|u ostalog navedeno,utvr|eno je da profe-sor Bogdanovi} nijeobavestio direktora o

odsustvu sa jednog ~asa12. aprila i adekvatnojzameni, ustanova nijezakqu~ila ugovor oizvo|ewu nastave sa nas-tavnikom iz druge {kolekoji je Bogdanovi}a (bezsaglasnosti direktora)zamewivao, a prvi ~as uodeqewu 3/3 je upisan ipotpisan od strane nas-

tavnika koji ga nijeodr`ao, pa su prosvetneinspektorke nalo`iledirektoru mere za otk-lawawe nezakonitosti,odnosno da utvrdi odgov-ornost zaposlenog nas-tavnika VladanaBogdanovi}a. Posle upoz-navawa sa izve{tajem,Ve}e je zakqu~kom

obavezalo prosvet-nu inspekciju da~lanove obavesti otome kako je direk-tor postupio.Bogdanovi} je,naime, umesto na~asu, bio u~esnikpoznatog doga|aja12. aprila, kada suaktivisti ipristalice Srpskenapredne strankeupale u zgradup a r a } i n s k eOp{tine tokomneprijavqenog sku-pa, ometaju}i radop{tinskih slu`bi.Na ovoj sednici

~lanovi Ve}a suupoznati i sa novomprijavom protivlica koja su

u~estvovala i organizo-vala upad u op{tinskeprostorije 12. aprila,a prijava se odnosi kakona nekoliko zaposlenihprosvetnih radnika, takoi na prosvetne radnike,direktore, {kolskoosobqe i volontereanga`ovane po drugomosnovu, iz Tehnolo{ke,Ekonomsko-trgovinske{kole, O[ “VukKaraxi}” i “Mom~iloPopovi} Ozren”. Ina~e, na sednici

odr`anoj 3. maja,Op{tinsko ve}e razma-tralo je i jednoglasnousvojilo izve{taj savet-nika na poslovimapripreme za odbranu ivanrednih situacija opostupawu de`urnih uPolicijskoj staniciPara}in 2. maja, gde jeoti{ao radi prijavejavnog skupa - smotrepripadnika Civilneza{tite op{tinePara}in u periodu od 3.maja do 10. juna, svakod-nevno na prostoru ispredi iza zgrade Op{tine.

Z. Ra{i}

Na sednici Op{tinskog ve}aodr`anoj posledweg dana apri-la, ve}nici su razmotrili, azatim dali saglasnost, naprve izmene ovogodi{wihfinansijskih planova priho-da i rashoda 18 mesnih zajed-nica na{e op{tine, kao i naizve{taje o radu za 2018.godinu OM[ “Milenko@ivkovi}” i Ekonomsko-trgovinske {kole.Jednoglasno je utvr|en pred-log odluke o pogrebnim delat-nostima i upu}en odbornicimana odlu~ivawe, kao i izmenei dopune ovogodi{wegPrograma podr{ke za spro-vo|ewe poqoprivredne poli-tike i politike ruralnograzvoja, a nakon pribavqenogmi{qewa nadle`nog min-istarstva.Ve}e je na ovoj sednici

tako|e dalo saglasnost Upraviza investicije i odr`ivirazvoj za preuzimawe obavezakoje se odnosi na pla}awe navi{e godina, a usvojena su itri izve{taja komisije zaocenu godi{wih i posebnihprograma kojima se zadovo-qavaju potrebe i interesigra|ana u oblasti sporta.

Z.R.

OP[TINSKO VE]E REAGOVALO NA NEISTINE KOJE JE IZNEO DR@AVNI FUNKCIONER MARKO \URI]

OZBIQNA PRETWA I NAPAD NA LOKALNU SAMOUPRAVUSpremni smo da do~ekamo novi juri{ para}inskih napredwaka na lokalnu samoupravu, wihovih tajkuna iosu|ivanih kriminalaca u wihovim redovima, ka`e se, izme|u ostalog, u saop{tewu Op{tinskog ve}a

NASILNE AKCIJE PARA]INSKOG SNS

Nasilna priroda dosada{wih akcija SNS-a pro-tiv lokalne samouprave u Para}inu dobro jedokumentovana, ne samo kroz izve{taje medijanego i kroz podnete prijave za reme}ewe javnog redai mira. Ovim nasilnim akcijama napredwaka bav-ile su se i me|unarodne organizacije posve}eneo~uvawu lokalne demokratije i qudskih prava, kak-va je i Savet Evrope ~iji je punopravni ~lan iSrbija koja je, ratifikuju}i poveqe Saveta Evrope,preuzela i odgovaraju}e obaveze kako bi dokaza-la da je deo civilizovanog sveta.

PROSVETNA INSPEKCIJA POTVRDILA TA^NOST PREDSTAVKE UPU]ENE VE]NICIMAPOSLEDWA APRILSKA

SEDNICA VE]A

PROFESOR NA PROTESTU SNS UMESTO NA ^ASUKako je inspekcija direktoru Tehnolo{ke {kole izrekla mere za otklawawe utvr|enih nezakoni-tosti, Ve}e je zakqu~kom obavezalo inspektorke da ih informi{e o daqem postupawu direktora

REBALANSI PLANOVAMESNIH ZAJEDNICA

U vreme kad je trebalo da bude u {koli na ~asu, profesor Bogdanovi} je 12. aprila sa SNS protestovao u zgradi Op{tine

Brza reakcija na tekst sa izjavom Marka \uri}a, dr`avnog i SNS funkcionera

~etvrtak 16. maj 2019.4 AktuelnoBilten

Proteklu sedmicuobele`ila su protestnaokupqawa para}inskihnapredwaka ispred zgradeOp{tine, koja su po~ela na\ur|evdan, u vremeodr`avawa redovne majskesmotre op{tinske jedinicecivilne za{tite, a u istovreme, otpu{teni radniciStaklare, najavili su “odm-rzavawe {trajka” i wegovnastavak ispred prostorijaSNS, jer smatraju, kako sunaveli u saop{tewu, da je“Srpska napredna strankaodgovorna za nepravednootpu{tawe 300 radnikana ulicu bez dinara”.Na prvom napredwa~kom

protestu okupqenimpristalicama obratiose Dejan Ne{i}, najavqu-ju}i okupqawa “sve doklokalna vlast ne re{i daproveri da li imapodr{ku gra|ana”, odnos-no tra`e}i izbore. Saistim zahtevom, pristal-ice SNS okupile su sei sutradan, bez obra}awa,pa zatim i u petak,skandiraju}i “izbori,izbori”, “ostavke,ostavke”... zadr`avaju}ise izvesno vreme ispredzgrade Op{tine. U~estali protesti

napredwaka, me|utim,iziritirali su otpu{tene

radnike Staklare kojimesecima od ovda{wegPovereni{tva SNSpoku{avaju da dobiju kakav-takav odgovor na wihovproblem. Dvadesetak wihjo{ jednom je protekle sed-mice ponovilo poku{aj,odnosno oti{li su u pros-torije Povereni{tva sazahtevom da neko do|e odfunkcionera SNS izBeograda da sa wima raz-govara. - Povereni{tvo se ve} 21.januara oglu{ilo o tajzahtev, nisu hteli ni danam odgovore, a i sada suradnike ponovo izbegli,rekla je Vesna Simi}, akako ka`e Zoran Tri~kovi},

tako|e biv{i staklarac,jasno je da nema odgov-ornosti op{tinske vlasti ipredsednika Sa{e Paunovi}akad je Staklara u pitawuiako SNS poku{ava da zbogStaklare “proziva” lokalnuvlast na protestima.I Vesna Simi} i VioletaKosti} podse}aju da suotpu{teni 20 meseci}utali i ~ekali da SNSu Para}inu na|e vreme-na za pitawe Staklare ukoje su, uz to, direktnoume{ani, budu}i da suvisoki funkcioneriGlavnog odbora SNSodgovorni za wihovootpu{tawe, ali niko izPovereni{tva ih nijeni primio, niti ih udos-tojio odgovora. Radnicisu zbog toga najavili da}e da “odmrznu” {trak ida ga nastave - ispredprostorija SNS, jer,kako ka`u, umesto dare{avaju problemotpu{tenih, napredwaci

se maltene svakodnevnookupqaju ispred Op{tine.- Mi, ”Otpu{teni prekofejsa”, pitamo poverenikeSNS {ta su oni uradilida pomognu svojim sug-ra|anima, a 300 porodicaje u pitawu. Ko su uop{teti qudi u SNS kojisvakodnevno protestuju pro-tiv legitimno izabranevlasti u Para}inu, a osta-ju nemi na izazivawela`nog ste~aja u Staklari?Mi, obi~ni gra|aniPara}ina i te kako shvata-mo da im je stalo samo dovlasti, pa svaki naredniput kada napredwaci odlu~eda odr`e protest, nekaznaju da }e im seotpu{teni radniciStaklare pridru`iti da biih podsetili da su onidoveli Mi}u Pu{icu, da suodgovorni za nepravednootpu{tawe 300 radnikabez dinara, ka`u, ogor~eno,otpu{teni staklarci.

Z. Ra{i}

Prema rezultatima anketekoju su sproveli obu~enianketari, a analizu uradilaAgencija za ispitivawe javnogmwewa CESID, kod stanovni-ka Para}ina je, u pore|ewusa pro{logodi{wom anke-tom, do{lo do porasta opti-mizma, pa je tako 72 odstoanketiranih reklo da sestvari u Para}inu general-no kre}u u dobrom pravcu ilistoje u mestu. U oblasti infrastrukture

Para}inci su najzadovoqni-ji ure|ewem centra grada(84 odsto), uli~nom rasvetom(81 odsto) i izgradwom tro-toara u blizini javnih ustano-va (67 odsto), dok su naj-mawe (47 odsto) zadovoqnirekonstrukcijom i asfalti-rawem postoje}ih gradskihulica, zatim trotoarima usvom nasequ i prilazimastambenim zgradama, na ~emu}e Op{tina ve} ove godineraditi vi{e jer je u planurekonstrukcija i izgradwa24 ulice u gradu, te nas-

tavak izgradwe trotoara, pri-laza i prolaza.Kad je o komunalnim delat-

nostima re~, Para}inci sugeneralno zadovoqni wihovimfunkcionisawem, rekao je,predstavqaju}i rezultate ovogistra`ivawa, ~lan Op{tin-skog ve}a Milo{ \ur|evi}.- Kod vodosnabdevawa je za ~ak25 odsto porastao procenatgra|ana koji su zadovoqni, aova promena je nastala verovat-no kao rezultat prevazila`ewakrize u vodosnabdevawu koja

je ve} godinama iza nas, tekopawa {est novih bunara ipredstoje}e zamene glavnogcevovoda. Tako|e, Para}inci sugeneralno zadovoqni stawemobjekata obrazovnih izdravstvenih institucija, kul-turom i turizmom. U oblastisportske i omladinske politikesadr`ajima u hali sportovazadovoqno je 87 odsto gra|ana,82 odsto ure|ewem staza iparka na “Borcu”, dok je naj-mawe zadovoqstvo, 52 odsto, kodpomo}i sportskim klubovima,

ali tu treba imati u vidu dase rad oko 60 klubova, gradskihi seoskih, finansira iz bux-eta op{tine, objasnio je\ur|evi}.Zanimqivo je da je za 12

odsto u odnosu na pro{logo-di{wu anketu poraslo zadovo-qstvo gra|ana opremawemindustrijske zone, {to je rezul-tat stalnog ulagawa Op{tineu daqu izgradwu infrastruk-ture, a zahvaquju}i ~emu je17 preduze}a kupilo zemqi{teu industrijskoj zoni, sagradi-lo je ili jo{ gradi objekte.Kad je o saobra}aju re~, sko-ro dve tre}ine gra|ana zadovo-qno je postavqawem vertikalnei horizontalne signalizacije

i organizacijom javnog pre-voza. Brojem izgra|enihparkinga zadovoqno je 43 odstoispitanika (op{tina ove godineradi na izgradwi i pro{irewutri parkinga u gradu). Najzad,radom Kol centra, uslugama uop{tinskoj {alter sali iinformacijama o radu Op{tinezadovoqno je dve tre}inegra|ana, dok je svojim u~e{}emu dono{ewu odluka o buxetuzadovoqno 54 odsto, a upravozbog toga je i uvedeno anke-tirawe kao jo{ jedna vidu~e{}a gra|ana u planirawubuxeta.- Na kraju ankete postavqenoje pitawe gra|anima da ocenerad lokalne samouprave ocenama

od 1 do 5, a dobijena prose~naocena 3,41 smatra se vrlovisokom za ovakvu vrstuistra`ivawa. Osim toga,prose~na ocena je boqa u odno-su na istra`ivawe ra|enopro{le godine, {to daje dodat-ni motiv lokalnoj samoupravi,zakqu~io je \ur|evi}.Ina~e, anketa je tako|e

pokazala da na{i sugra|anivole da `ive u Para}inujer su im ovde porodica iprijateqi, a \ur|evi} jepodsetio da je premazvani~nim statisti~kimpodacima u ~ak 107 op{tinai gradova u Srbiji ve}iodliv stanovni{tva nego uPara}inu. Z. Ra{i}

PROTEKLE SEDMICE NAPREDWACI SE OKUPQALI ISPRED OP[TINE, [TO JE IZAZVALO REAKCIJU OTPU[TENIH IZ SFS

NAPREDWACI TRA@E IZBORE,RADNICI ODGOVORNOST SNSPovereni{tvo SNS, umesto da re{ava pitawe Staklare, protestuje protiv legitimno izabrane op{tinske vlasti, ka`u, ogor~eno “Otpu{teni preko fejsa”

PAUNOVI]: IZBORI KAD ZAKON I USTAV KA@U

U vezi protestnih okupqawa napredwaka ispredzgrade Op{tine predsednik Sa{a Paunovi} rekaoje da Op{tina ne}e ometati gra|ane da se okupqa-ju na javnim povr{inama, te da op{tinske slu`berade normalno, mada je zbog smotre jedinicecivilne za{tite druga~ije organizovan ulaz uzgradu. A kad je o zahtevu SNS za izborima re~,isti~e da }e izbori biti odr`ani onda kada tozakon i Ustav ka`u, za oko godinu dana.

PROBLEMI KAO U SVIM OP[TINAMA

Kao i u ostalim gradovima u Srbiji gde su ra|enesli~ne ankete, gra|ani su naveli da su najve}iproblemi nezaposlenost i lo{ `ivotni standard,a da su najmawe zadovoqni stawem korita rekeCrnice, radom javnih ustanova i nedostatkom park-ing mesta. \ur|evi} je objasnio da je ure|ewe kori-ta Crnice u toku, javne ustanove imaju problemzbog zabrane zapo{qavawa u javnom sektoru, aizgradwom i pro{irewem tri parkinga u tokugodine problem sa parkirawem bi}e re{en.

RAD LOKALNE SAMOUPRAVE PARA]INCI SU

OCENILI VISOKOM PROSE^NOM OCENOM

U oblasti infrastrukture, Para}inci su najzadovoqniji ure|ewem centra grada

RASTU OPTIMIZAM I ZADOVOQSTVO

Prvi SNS protest pro{le sedmice odr`an je na \ur|evdan, 6. maja

OTPU[TENI IZ SFS - 20 meseci ~ekalida Povereni{tvo SNS na|e vremena za wih

Analizu CESID-a predstavio je ~lan Op{tinskog ve}a Milo{ \ur|evi}

~etvrtak 16. maj 2019. 5Aktuelno Bilten

Odbornici Skup{tineop{tine na jednoj odnedavnih sednica doneli sure{ewa o otu|ewu-proda-

ji dve op{tinske parcele,Mlekari “Mihajlovi}” ifirmi “Quba invest”,~ime je lokalna samoupra-va iza{la u susret potre-

bama ovih firmi radidaqeg investirawa iizgradwe objekata. Upitawu su susedne parcele,neizgra|eno gra|evinskozemqi{te u Ulici kwazaMilo{a. Mlekara je kupi-la 15,33 ara, “Qubainvest” 17,16. Kako saz-najemo, kupoprodajni ugov-ori su ve} potpisani, a

parcele pla}ene u celosti.Prodata je i jo{ jedna

parcela u industrijskojzoni “Zmi~”, a re{eweo wenom otu|ewu iz javnesvojine op{tine Para}indoneto je na sedniciSkup{tine o{{tine 24.aprila. Investitor jeDejan Qubisavqevi} iz]uprije. On je bio najbo-

qi ponu|a~ na javnomoglasu za prodaju parcelau industrijskoj zoni kojije raspisan 15. marta, tra-je {est meseci, a otvaraweponuda je svakog 15. umesecu. Radi izgradweposlovno-proizvodnogobjekta Qubisavqevi} jeposlao ponudu za parceluod 46 ari, a ugovor sa

wim o kupoprodaji bi}epotpisan do kraja ovogmeseca.Zanimqivo je da je ovaj

investitor iz susedne]uprije peti iz tog gra-da koji je odlu~io da biz-nis pokrene u na{oj indus-trijskoj zoni, a osimlokalnih i regionalnihpreduze}a, tu su i dvastrana investitora, izBugarske “Cinkomet”, kojipo~iwe gradwu objekta, ifrancuska kompanija kojave} radi u zakupqenojprivatnoj hali. Posledwizavr{en proizvodniobjekat je zajedni~ka inves-ticija “Klas komerca” iz^epura i “Nature Gusto”,a radi se o sumi od400.000 evra ulo`enih u

izgradwu i kupovinuma{ina.U zoni “Zmi~” prodaja

i n f r a s t r u k t u r o mopremqenih parcela prak-ti~no je zavr{ena i tu jeve} sedamnaest firmi, odkojih neke rade ili vrlobrzo kre}u sa proizvod-wom, dok su neki objektiu izgradwi ili vlasnicirade na ure|ivawu parcela. Kako bi iza{la u susretpotrebama investitora, aradi stvarawa dobreposlovne klime za sada{wei budu}e ulaga~e, Op{tina}e zbog toga i daqe gra-diti infrastrukturu uindustrijskoj zoni, {iri-ti vodovodnu i kanaliza-cionu mre`u i graditisaobra}ajnice. Z. Ra{i}

Od zavr{etka svetske ekonomske krize2013. godine do danas, u na{oj op{tini ve}{estu godinu zaredom lokalna mala i sred-wa preduze}a ubrzavaju investirawe, a tajtrend nastavqen je i u ovoj godini, {to sevidi i iz prodaje parcela u javnoj svojiniOp{tine. Prema najsve`ijim podacima, od 2013. godineizdate su gra|evinske dozvole za potrebe 88preduze}a, to jest za gradwu preko 68.000metara kvadratnih proizvodnog i poslovnogprostora, {to je vi{e od ukupne povr{inenekada{we [tofare, a ne{to mawe odpovr{ine Srpske fabrike stakla. Neki odovih objekata su ve} sagra|eni, drugi su urazli~itim fazama izgradwe. Sve te inves-ticije donose novo zapo{qavawe.Ne ra~unaju}i zapo{qavawe koje sprovode{vedska kompanija “Rimaster” i nema~kitrgovinski lanac “Lidl” koji je u aprilu otvo-rio market u na{em gradu, samo u proteklojgodini 18 malih i sredwih preduze}a na ter-itoriji na{e op{tine novim investicijamaomogu}avaju otvarawe oko 300 novih radnihmesta.Kako je zapo{qavawe prioritetni zadataklokalne samouprave, Op{tina nastoji dasvakom investitoru iza|e u susret, kroz pro-daju parcela u javnoj svojini za koje suinvestitori zainteresovani, kroz re{avaweimovinskih odnosa, izradu potrebnih urban-isti~kih planova i izgradwu potrebneinfrastrukture... {to sve stvara povoqnuklimu za privla~ewe novih investicija.

Z. Ra{i}

U industrijskoj zoni“Zmi~” do kraja godineOp{tina }e sagraditiindustrijski park, odnos-no objekat od 3.600 kvadra-ta i urediti 1,3 hektarazemqi{ta, prema projektu~ija se izrada privodikraju, a radi ga projek-tantska ku}a “Domusin`ewering” iz Jagodine.Javna nabavka za izgradwubi}e raspisana brzo, odmahpo dobijawu gra|evinskedozvole, a istog meseca bi}epokrenuta i procedurawegovog davawa u zakup.Prema dosada{wim dogov-orima, skoro je izvesnoda }e objekat zakupiti{vedsko preduze}e“Rimaster” koje ve} una{em gradu proizvodikablovske snopove zagra|evinske ma{ine u izna-

jmqenom objektu, a nakonpreseqewa u objekat uzoni planira pro{iri-vawe proizvodwe i faznozapo{qavawe radnika,najpre 300, a tokom godi-na i do 1.000 qudi.‘Rimaster”, ina~e, ve}zapo{qava preko 40 rad-nika razli~itih profi-la, od proizvodnih dostru~waka, a na nedavnomsajmu zapo{qavawa izrazioje potrebu za jo{ dvadesetoperatera. Svi planovikoje je menxment {vedskefirme pro{le godinenajavio do sada se uspe{norealizuju. Montirane suma{ine i proizvodwa jepokrenuta u januarau ovegodine, a prva grupa radnikai{la je na obuku u inos-transtvo, pa je realno o~eki-vati ispuwewe dogovora do

kraja i preseqewe u indus-trijsku zonu, u halu koju}e od Op{tine zakupitipo tr`i{nim uslovima.

U me|uvremenu, iOp{tina ~ini {ta je dowe da se industrijski parksagradi u dogovorenomroku, do kraja godine.Nakon obezbe|ewa potreb-ne saglasnostiMinistarstva finansija,Skup{tina op{tine donelaje 17. aprila odluku o

zadu`ewu Op{tine za real-izaciju kapitalnih inves-ticionih projekata, ~imese obezbe|uju neophodnasredstva za izgradwu indus-trijskog parka ~ija jeokvirna vrednost oko dvamiliona evra. U pitawuje zaista velika investi-cija ali }e se ulo`enasredstva vratiti krozzakup, uz zapo{qavawevelikog broja na{ih sug-ra|ana. Z. Ra{i}

JO[ TRI FIRME KUPILE SU OP[TINSKE PARCELE RADI DAQEG INVESTIRAWA

“QUBA INVEST” I MLEKARA “MIHAJLOVI]” [IRE PROIZVODWUTre}i investitor je Dejan Qubisavqevi} iz ]uprije koji kupuje parcelu u industrijskoj zoni “Zmi~”

STIGLA JO[ JEDNA PONUDA INVESTITORA

Po konkursu za prodaju parcela u industrijskojzoni “Zmi~” do protekle sedmice stigla je uOp{tinu jo{ jedna ponuda za kupovinu parcele uzatvorenoj koverti. Javno otvarawe prispelihponuda odr`ano je u sredu, 15. maja, u vreme{tampawa “Biltena”, tako da }e se nakon toga znatiko je najboqi ponu|a~ i novi investitor.U INDUSTRIJSKOJ ZONI

NOVO ZAPO[QAVAWE

Kad svi proizvodno-poslovni objekti na ve}prodatim i zakupqenimparcelama u industri-jskoj zoni buduzavr{eni, za oko godinudana o~ekuje se oko2.500 proizvodnih iposlovnih, novihkvadrata, koje }e prati-ti i otvarawe novihradnih mesta, vi{estotina u zbiru i tobez pomo}i, odnosnosubvencija dr`ave kadsu u pitawu doma}a malai sredwa preduze}a.

OP[TINA STVARA USLOVE ZA PO^ETAK IZGRADWE INDUSTRIJSKOG PARKAPRIVREDNI ZAMAH MALIH I

SREDWIH DOMA]IH PREDUZE]A

PO DOGOVORU, OBJEKAT ]E ZAKUPITI “RIMASTER”U pitawu je {vedska kompanija za proizvodwu kablova za gra|evinskema{ine koja }e, dugoro~no, otvoriti do 1.000 radnih mesta

GRA\EVINSKE DOZVOLE ZA 88 FIRMI

Dozvole izdate od 2013. godine omogu}ilesu gradwu preko 68.600 kvadrataposlovno-proizvodnih objekata

OP[TINSKA ODLUKA

U okviru priprema za realizaciju dogovora sa[ve|anima, na sednici Skup{tine odr`anoj 17.aprila doneta je odluka o pribavqawu, otu|ewu idavawu u zakup nepokretnosti na teritoriji op{tinePara}in na kojima Op{tina ima javnu svojinu, gde seposebno poglavqe odnosi na izdavawe u zakupposlovno-proizvodnih objekata i hala u industrijskomparku. Odluku o pokretawu postupka za davawe u zakuptih nepokretnosti predla`e Op{tinsko ve}e, donosi SOPara}in, a poslovno-proizvodni objekti se izdaju u zakupi u izgradwi izborom najboqeg ponu|a~a putem oglasa.

Ovako }e izgledati objekat koji }eOp{tina graditi u industrijskoj zoni

Mlekara {iri kapacitete i svake godine upo{qava nove radnike

~etvrtak 16. maj 2019.6 InfrastrukturaBilten

U delu Ulice Kara|or|evvenac koji se nalazi levood Tesline ulice, premarezervoaru vodovoda i nase-qu gde je ranije asfalti-ran deo ulice, u toku jeizgradwa kanalizacionemre`e u du`ini od 470metara, ~ime se ispuwavaobe}awe dato stanovnici-ma ovog kraja. Po~etak radova obi{ao jeSa{a Paunovi}, predsed-nik op{tine, koji je pod-setio da je kanalizacionamre`a ve} gra|ena nasuprotnoj strani, desno odTesline, u drugom deluUlice Kara|or|ev venac,prema restoranu"Panorama", gde sepriprema asfaltirawe delate ulice koji je imovins-ki re{en. - Ovi radovi su deo rado-va u vi{e prigradskih

naseqa u ulicama gde smouspe{no re{ili imovinskeprobleme. Kada je re~ oizgradwi vodovoda i kanal-

izacije, dovoqne su saglas-nosti vlasnika parcela iovoga trenutka su u tokuradovi na izgradwi

vodovodne mre`e u delovi-ma Stri{kog naseqa ublizini Mesne zajedniceTekija, a tako|e se radi-

lo u nasequ CariceMilice - jug. Kad je re~o kanalizaciji, bi}e jo{izgradwe kanalizacionemre`e tokom godine uprigradskim naseqima uulicama sa re{enimimovinskim pitawima.Tamo gde se ovoga trenut-ka o~ekuje izgradwa aliona jo{ nije po~ela zbogimovinskih problema,ponovo apelujem nagra|ane da daju saglas-nosti za izgradwu lini-jske infrastrukture kakobismo mogli da zavr{imo

kompletnu mre`u kanal-izacije i ne{to malo pre-ostale vodovodne mre`eu svim prigradskim nase-qima, kazao je Paunovi}.Izgradwa u ovom trenutkuzavisi samo od dobre voqegra|ana kojima je ovainfrastruktura i potreb-na, jer je jedino uz wihovusaglasnost pravno mogu}egraditi linijsku infra-strukturu. Ina~e, u UliciKara|or|ev venac zbogspecifi~nosti tla gradi sepotisna kanalizacija.

M. Stojanovi}

Jedno od otvorenihgradili{ta u op{tiniPara}in jeste i u Tekiji,gde je re{avawe imovin-skih odnosa omogu}ilopo~etak radova u deluCrnotravske ulice.

Obilaze}i i ovogradili{te, ~elni ~ovekPara}ina Sa{a Paunovi}je podsetio da se tokomove godine zavr{avajuradovi na izgradwivodovodne mre`e u neko-liko prigradskih naseqau kojima su, u me|uvre-menu, re{eni imovinskiproblemi zahvaquju}inovom Generalnom planuPara}ina koji je usvojenpro{le godine. Jedna odtih ulica je Crnotravskau Mesnoj zajednici Tekija,

na obodu, prema Stri{komnasequ.- Radovi su ove godine ve}izvo|eni u nasequ CariceMilice - jug, a tako|etreba da se sprovedu usamom Stri{kom nasequ ujednoj od takozvanih para-lelnih ulica, dok se dru-ga sprema za asfaltiraweovog trenutka. Dakle, ovegodine zavr{i}emo sveono {to je bilo mogu}ere{iti kada je re~ oizgradwi infrastruktureu pogledu vodovoda ikanalizacije u prigrad-skim naseqima, odnosnotamo gde su gra|ani dalisaglasnost za izgradwu igde smo uspeli da re{imoimovinske probleme. Tamogde u prigradskim nase-

qima jo{ nema kanaliza-cione niti vodovodnemre`e, a nema mnogotakvih ulica, dakle, gdenisu jo{ ugovoreni radovi,re~ je iskqu~ivo o prob-lemima imovinske prirode,a wihovo re{avaweiskqu~ivo zavisi od dobrevoqe gra|ana, kazao jePaunovi}. On je dodao da, ukoliko

gra|ani daju saglasnost zaizgradwu infrastrukturena trasi planiranih uli-ca, {to je dovoqno zaizgradwu vodovoda i kanal-izacije, mo}i }e da seradi projektna doku-mentacija i da se, mo`da,ve} slede}e godine gradevodovod i kanalizacija.

M. Stojanovi}

Jo{ uvek ima mnogo poslada se zavr{i novi sistemodbrane od poplava naCrnici, zbog ~ega je irok za zavr{etak pomerenza kraj godine. Radovi uminor koritu kroz gradobavqaju se svakog danakada nivo vode to dozvo-qava, jer je to jedinoograni~ewe za izvo|eweradova.Kako je rekao Milo{

Tomi}, koordinator pro-jekta za{tite Para}inaod velikih voda rekeCrnice, do kraja decembratreba da se zavr{e sviplanirani radovi, a krozgrad se radi nova kinetau minor koritu koja }eomogu}iti ve}u propusnumo} reke.- Kineta }e biti deset

metara {iroka i metarduboka, sa strane ura|enau betonu, a dno }e biti odkamena i betona. Na tajna~in }e se ubrzati tokreke kad bude velika

koli~ina vode i pove}a}ese propusna mo}, a time }ese omogu}iti i da obalniza{titni zidovi budu ni`inego {to je u prvommomentu planirano. Obalnizidovi bi}e do metarvisine i grade se na vi{edestinacija u samom gradu,obja{wava Tomi}.Za stanovnike na{eg gra-da va`no je da }e, uz ve}istepen za{tite od popla-va, dobiti, po zavr{etkuprojekta, i nove, produ`enekejske staze. Sa jednestrane, staza }e najprei}i do fabrike

"^okolend", a zatim idaqe, do [tofare.Pe{a~ka staza bi}e pro-du`ena i sa druge stranegrada, od naseqa Jagodwakdo mosta ka autoputu. I tajdeo }e biti ure|en za{etwu, sa zelenilom irasvetom na kejskoj stazi,objasnio je Tomi}. Bi}e ure|ene i staze

kroz grad, a gra|ani }evideti da nije bilo mestaza brigu jer }e sve bitiprilago|eno novom izgle-du grada, lepo ifunkcionalno.

N. Stankovi}

NA KARA\OR\EVOM BRDU, LEVO OD TESLINE, GRADI SE LINIJSKA INFRASTRUKTURA

KANALIZACIJA ZA DEO ULICE KARA\OR\EV VENACU pitawu je 470 metara potisne kanalizacije, u pravcu rezervoara JP “Vodovod”

PO[TUJE SE VOQA GRA\ANA

Naseqe Kara|or|evo brdo je deo Mesne zajednice"4. jul", pa je gradili{te sa predsednikom op{tineobi{la i odbornica, dr Ivana Marjanovi}. Prema wen-im re~ima, jako je va`no da se infrastrukturni prob-lemi re{avaju zbog poboq{awa uslova `ivotame{tana i to na wihov zahtev, u skladu sa mogu}nos-tima koje ima lokalna samouprava, a to se prvenstvenoodnosi na re{avawe imovinskih odnosa.

BAGERISTI SU U KORITU CRNICE RADILI I TOKOM MINULIH PRAZNIKA

DNO REKE BI]E U KAMENU I BETONURok za zavr{etak projekta hitnih radova za odbranuPara}ina od velikih voda produ`en je do kraja godine

VODOVODNA MRE@A ZA CRNOTRAVSKU ULICUImovinska pitawa su re{ena zahvaquju}i usvajawu novog Generalnog plana

Ma{ine rade uvek kad nivo vode to dozvoqava

RE[AVAWE IMOVINSKIH

ODNOSA OMOGU]ILO

IZGRADWU U TEKIJI

Ova ulica nalazi se na obodu -prema Stri{kom nasequ

Predsednik op{tine Sa{a Paunovi} obi{ao je i ovo gradili{te

~etvrtak 16. maj 2019. 7Infrastruktura Bilten

Prvog radnog dana nakonprvomajskih praznikazavr{eni su finalniposlovi na rekonstrukci-ji kolovoza u delu Ulicecara Du{ana u MZ"Glo`dak", od {kole"Mom~ilo Popovi}" doUlice kneza Mihajla. Biloje to prvo asfaltirawe uovoj sezoni, a druga ura|enaulica u okviru ovogo-di{weg programa izgradwei rekonstrukcije 24 pri-gradske i gradske ulice, jerje pre we poplo~ana[ava~ka.Pre asfalta, u ovoj uli-ci, kako je obe}ano,zamewena je vodovodnamre`a u okviru projektaunapre|ewa vodosnabde-vawa u na{oj op{tinikoji se realizuje u sarad-wi sa Nema~kom razvo-jnom bankom.- Pored zamene vodovodnemre`e, imali smo jo{zamenu i dogradwu tro-toara kod {kole "Mom~ilo

Popovi} Ozren" koji subili u zaista lo{em stawu.U starim gradskim uli-cama radi se prvo zamenavodovodne mre`e, a onda seradi i zamena kolovovozai drugih instalacija, pazbog toga ti radovi neidu ba{ brzo, objasnio jeSa{a Paunovi}, predsed-

nik op{tine Para}in, kojije u pratwi saradnika izUprave za investicije iodr`ivi razvoj prisustvovaopo~etku asfaltirawa.Kad je re~ o prigrad-

skim naseqima, tu se gradesamo one ulice i deloviulica koje su imovinskire{ene.

- Ovog trenutka glavniproblem prigradskih nase-qa i daqe su imovinskiproblemi i samo tamo gdenemamo re{ene imovinskeprobleme u ovoj godinine}e biti ugovorenoasfaltirawe. Kanalizacionu i vodovod-nu mre`u u prigradskim

naseqima gradimo i tamogde smo dobili saglasnos-ti za izgradwu ove vrsteinfrastruture, ali ulicene mo`emo da gradimo svedok zemqi{te ne pre|e uvlasni{tvo op{tine i toje glavni problem, istakaoje, ponovo, Paunovi}.

Ulica cara Du{ana, poslepoplo~avawa [ava~ke unasequ Dankovo, druga jezavr{ena ulica od 24gradske i prigradske sao-bra}ajnice koje su ovojgodini planirane za izgrad-wu ili rekonstrukciju.

M. Stojanovi}

Nastavqeni su radovi nanovoj zgradi Kulturnogcentra, odnosno preostaliradovi unutar we. Oni }ebiti zavr{eni za neko-liko meseci, rekao je pri-likom obilaska trenutnihradova u unutra{wostiovog objekta predsednikop{tine Sa{a Paunovi}. Prvo odlagawe desilo sezbog ka{wewa uplatadr`avnih institucija kojesu sufinansirale izgrad-wu ovog objekta, zatim sunastali problemi zbogpoplava 2014. i posledi-ca poplave, zbog ~ega jebilo neophodno izmenitiprojekat i saniratio{te}ewa, a kasnilo se i

zbog radova koje je gen-eralno trebalo izvestikad je re~ o za{titiPara}ina od poplava iregulaciji Crnice krozgrad.- Kona~no su krajem

pro{le godine ugovoreniposlovi koji su preostali

za zavr{etak, a koji seodnose na nastavak rado-va ispod kupole koja }eslu`iti kao amfitetarza skup{tinska zasedawa,javne skupove i sli~naokupqawa. Ugra|uju se ineke nove instalacije zbogizmene zakona u me|uvre-

menu, jer je bilo neophod-no da se poboq{a nivoza{tite od po`ara. O~eku-jemo da se svi radovizavr{e u narednih neko-liko meseci i da objekatbude u potpunoj funkcijitokom ove godine, rekao jePaunovi}.Prema wegovim re~ima,

bi}e izmena kori{}ewaovog prostora, odnosnoprvobitnog plana kad jere~ o podrumu zgradeKulturnog centra.Trenutno se i tamozavr{avaju neophodniradovi, a ono {to treba daraduje Para}ince jeste daje objekat skoro gotov jerradovi koji su preostalinisu tako veliki. Onijesu ne{to vremenskizahtevniji nego grubigra|evinski radovi, a mawese vide kada se u|e uobjekat jer je re~ o insta-lacijama.- Bez obzira na to, ja zanarednih nekoliko mesecio~ekujem da objekat bude ufunkciji, dodao jePaunovi}.Sa predsednikom op{tineaktuelne radove u zgradiKulturnog centra obi{lisu na~elnik Uprave zainvesticije i odr`ivirazvoj Vojislav Vasi},Zorica Bodiroga iz isteuprave i arhitekta MarkoJovi~i}. M. Stojanovi}

Kako bi se poboq{alovodosnabdevawe u na{ojop{tini u okviru pro-jekta unapre|ewavodosnabdevawa, prive-dena je kraju izgradwa~etiri bunara ~ija jeizda{nost po oko 15litara vode u sekundi.Dva bunara grade se izprograma KFW banke, adruga dva Javno preduze}e"Vodovod" gradi svojimsredstvima, iz kredita.Jedan od wih (gra|ensredstvima "Vodovoda")kompletno je zavr{enovih dana i pu{ten urad, odnosno mo`e popotrebi da se koristiza dodatno vodosnabde-vawe.

Od ukupno ~etirinova bunara, tri suna potesu Goruwa ijedan u Mesnoj zajed-nici "Dankovo".- “Vodovod” je do

sada radio dvabunara iz programaKFW banke. Obabunara kada su upitawu radovi nabu{ewu su zavr{ena.Ura|ena su i testi-rawa, a u toku jeraspisivawe tenderaza takozvanubunarsku ku}u saopremom za nadleg-dawe rada tihbunara. Mi o~ekuje-

mo da se taj proces zavr{iu narednih mesec do meseci po dana, najkasnije dodva, kako bi ti bunariu{li u ekploataciju,nagla{ava Neboj{a Simi},direktor JP "Vodovod". [to se ti~e drugog bunarakoje je "Vodovod" gradioiz sopstvenih sredstava,obja{awava Simi}, wegovobu{ewe je tako|e zavr{enoi ovih dana bi trebalo dakrene opremawe, a pod timse podrazumeva spu{tawepumpe i povezivawe nacevovod.- O~ekujemo da }e i tajbunar mo}i da bude ufunkciji za nekih nedequdana, zakqu~io je Simi}.

M. Stojanovi}

PRVO ASFALTIRAWE U OVOJ GODINI BILO JE ODMAH POSLE MAJSKIH PRAZNIKA

NOVI KOLOVOZ ZA DEO ULICE CARA DU[ANAPre asfalta u ovom delu je zamewena vodovodna mre`a i kod {kole su zameweni i dogra|eni trotoari

ISPUWENO

OBE]AWE

Pored asfaltirawa Ulicecara Du{ana pored {kolekoje su gra|ani ovog delaGlo`daka sa nestrpqewemo~ekivali, u MZ "Glo`dak",od po~etka gra|evinskesezone, izgra|en je jo{ pri-laz zgradi koja se nalazi uovom delu ulice, zatimtrotoar u Ulici Todoraod Stala}a, kao i prilazstambenim objektima u Sutjeskoj ulici. Gra|ena je ivodovodna mre`a u nasequ Carice Milice - jugkoje je tako|e na teritoriji ove mesne zajednice.Ovi radovi su bili zahtev stanovnika MZ "Glo`dak"na zborovima o planirawu buxeta, ka`e sugra|ankaKristina Radenkovi}.

SAVREMENA SALA ZA BIOSKOP

Unovoj zgradi Kultturnog centra, da podsetimo, nalazise i bioskopska sala za koju je kupqena i testirana3D oprema, zatim sala za druge kulturne sadr`aje,dok je u prizemqu galerijski prostor koji je ure|enjo{ 2016. godine. Tu je, u me|uvremenu, organizovanovi{e de{avawa, od kojih je prva bila izlo`baSalvadora Dalija. Izgradwa objekta po~ela je uvreme velike svetske ekonomske krize zajedni~kimsredstvima Op{tine i dr`ave.

NASTAVQENI UNUTRA[WI RADOVI NA NOVOJ ZGRADI KOD REKEOD ^ETIRI NOVA BUNARA ZA

VODOSNABDEVAWE, JEDAN JE PU[TEN U RAD

SVI BUNARI UFUNKCIJI DO LETAZa bunare iz KKFFWW programa u toku je javna nabavkaza takozvanu “bunarsku ku}u” sa opremom za nadzor

NOVI KULTURNI CENTAR UFUNKCIJI TOKOM GODINEIzvode se radovi ispod staklene kupole koja }e slu`iti kao amfiteatar za skup{tinska zasedawa

i druge javne skupove

Neboj{a Simi}, direktor “Vodovoda”

Ova ulica je jedna od 24 u ovogodi{wemprogramu rekonstrukcije i izgradwe

~etvrtak 16. maj 2019.8 PanoramaBilten

Krajem aprila, prednajve}i hri{}anskipraznik, deca ~ije suporodice u stawu soci-jalne potrebe osnovno{kol-skog uzrasta, kao i deca sasmetwama u razvoju uokviru Dnevnog boravka,obradovana su uskr{wimpaketi}ima koje im jedarivala lokalna samoupra-va u saradwi sa Centromza socijalni rad.Ovo je tre}a godina zare-dom kako se na ovaj na~indaruje ova posebno osetqi-va kategorija dece, a kakoka`e Bojan Stoj~i},

odbornik u Skup{tiniop{tine Para}in izodborni~ke grupe "Pokretza selo i grad-ekolo{kipokret”, ideja za ovakvodarivawe potekla je upra-vo od wih i nai{la na

veliko razumevaweOp{tine i Centra. - Krenuli smo najpre sa

paketi}ima povodom novo-godi{wih i bo`i}nihpraznika, zatim nastavilipodelu i za uskr{we

praznike, a hteli smo dai deci iz socijalnougro`enih porodicapriredimo jedan danradosti, rekao je tom pri-likom Stoj~i}. Prema re~ima direktorkeCentra za socijalni radBiqane Milenovi}Stojanovi}, paketi}i suobezbe|eni za decu sa grad-skog podru~ja premaspiskovima koje su dostavile{kole, s obzirom da onenajboqe znaju kojim |acimasu potrebni, kao i za koris-nike Dnevnog centra za decusa smetwama u razvoju. Apa`wa i briga svakako sunajva`niji jer ima porodi-ca koje svojim najmla|im~lanovima ne mogu da pru`eproslavu Uskrsa kakvu ima-ju wihovi vr{waci.Mali{anima je podeqenooko 170 paketi}a, aMilenovi}eva je, poz-dravqaju}i decu, iskoris-tila priliku da ih podsetida je Uskrs, uz Bo`i},jedan od najve}ihhri{}anskih praznika ida obele`ava pobedu`ivota nad smr}u, te da suza Uskrs vezani mnogiobi~aji, a jedan od naj-va`nijih i najlep{ih jefarbawe jaja.

M. Stojanovi}

Javna rasprava neophodnau proceduri dono{ewaop{tinske odluke opogrebnim delatnostimaodr`ana je 25. aprila uzgradi Op{tine. U~estvo-vali su predstavnicipogrebnih preduze}a, Radnejedinice “Grobqe” u sas-tavu JKP, op{tinskeinspekcije i drugi zain-teresovani, a posle obra-zlo`ewa koje je dao Milo{Tomi}, koordinator radnegrupe za pripremu odluke,~uli su se razli~iti pred-lozi i konstruktivnami{qewa. Kako je budu}a odluka

zasnovana na Uredbi VladeSrbije ~iji se uslovi mora-ju po{tovati, a rok zaispuwewe je 90 dana, {toje veoma kratak period zamnoge firme koje se bavetom delatno{}u (a neis-puwewe mo`e dovesti dowihovog zatvarawa), naraspravi su tra`enerazli~ite mogu}nosti da seuslovi ispune, kroz sarad-wu sa Javnim komunalnimpreduze}em i sli~no.Pogrebne delatnosti su

posebna komunalna delat-nost u skladu sa zakonomi definisana Uredbom

Vlade koja je donetapro{le godine u veziuslova koje trebaispuniti za wenoobavqawe, a takvuodluku na{a op{tinatreba da donese prviput.- Na{ predlog

odluke o pogrebnimd e l a t n o s t i m auskla|en je sa potre-bama na teritorijina{e op{tine.Definisano je {ta~ini pogrebnu delat-nost - opremawepokojnika, prevozpokojnika, organizacijusahrane, a ispuwavawe uslo-va za obavqawe ove delat-nosti je u skladu sazakonom i Uredbom, rekaoje Milo{ Tomi}, doda-

ju}i da pogrebna preduze}amoraju da ispune pred-vi|ene uslove u roku od 90dana i da podnesu zahtevnadle`nom ministarstvu. - U principu je sli~no sana~inom na koji je ovadelatnost obavqana i dosada, a bitno je da seomogu}i da privatne firmekoje su do sada obavqale ovudelatnost nastave da rade toi daqe, uz ispuwavawe zahte-va koje je Vlada Uredbomodredila kao minimum. Tose odnosi na broj zaposlenihlica i tehni~kuopremqenost, rekao jeTomi}.

Prema wegovim re~ima,sve op{tinske komunalneodluke donete u prethod-nom periodu su u skladusa Zakonom o komunalnimdelatnostima, pa }e takobiti i ova. Na raspravisu preduzetnici iznelisvoje primedbe {to seti~e uslova, ali jenagla{eno da se Uredbamora po{tovati, pa jezbog toga tra`en na~inkako lokalna samoupravamo`e da pru`i pomo} uposlovawu privatnihpogrebnih preduze}a nateritoriji op{tine.

N. Stankovi}

Na javni konkurs za finan-sirawe projekata namewenihunapre|ewu `ivota gra|anana{e op{tine u okviruReginalog programa lokalnedemokratije na ZapadnomBalkanu (ReLOaD) stiglo je13 projekata, saznali smood Milo{a \ur|evi}a, ~lanaOp{tinskog ve}a. Konkurs je zavr{en krajem

aprila, a ovaj program ve}dve godine realizuje UNDPu pet zemaqa, me|u kojima jei Srbija, odnosno u petizabranih lokalnihsamouprava, gde spada iOp{tina Para}in.Ciq javnog konkursa je i

ja~awe partnerstva lokalnihsamouprava i organizacijacivilnog dru{tva. Komisijaza izbor projekata zasedasredinom maja, a rezultatikonkursa, odnosno koji su

projekti izabrani za finan-sirawe, bi}e poznatopo~etkom juna. Za na{uop{tinu, odnosno za pro-jekte udru`ewa sa teri-torije op{tine Para}in,raspolo`ivo je 107.500 evra,pri ~emu nema ograni~ewa ubuxetu za broj projekata. Konkurs je bio raspisan 21.marta, a lokalna udru`ewagra|ana bila su u prilici dau~estvuju u nekoliko obuka zapisawe projekata kako bi{to boqe ispunili uslovekonkursa. Svi koji sukonkurisali imali su i svo-je mentore, a predlo`eniprioriteti su: podr{kaosetqivim grupama gra|ana,zapo{qavawe, ruralni razvoj,podr{ka programima zamlade, za{tita `ivotne sre-dine i zdravqa qudi.

N. Stankovi}

U okviru programaunapre|ewa komunalnogreda Op{tina Para}in iJavno komunalno preduze}e“Para}in” organizujuakciju "Para}in-na{edvori{te", koja se odnosina veliko ~i{}ewe grada. Akcija je po~ela 10. majau ulicama MajoraGavrilovi}a, Vidovdanskoj,Kozara~koj, Vilsonovoj,zatim u Mom~ilaPopovi}a, ulicama @ikiceJovanovi}a [panca,Molijerovoj, SaveKova~evi}a, VukaKaraxi}a, Bore Petrovi}a,Vo`da Kara|or|a, \ura|aBrankovi}a, Bo{ka Buhe,Deligradskoj, Cara Lazara,Svetog Save i na Gradskom

keju. Veliko prole}nosre|ivawe grada obuhvatako{ewe, ~i{}ewe ima{insko prawe i izno{ewekabastog sme}a. Ovaj posaobi}e realizovan u svim uli-cama u gradu, a traja}e dokraja godine.JKP je pozvalo gra|ane

da u~estvuju, da pomognu danam grad bude lep{i, dao~iste prostor ispred svo-je ku}e i lokala. Tako|e,potrebno je da svoje kabas-to sme}e iznesu na ivicutrotoara, odakle }e ga ekipeodvesti na gradsku deponi-ju. Akcija "Para}in-na{edvori{te", ina~e, real-izuje se ve} dugi niz god-ina u na{em gradu.

N.S.

PAKETI]I ZA DECU U STAWU SOCIJALNE POTREBE I SA SMETWAMA U RAZVOJU

RADOST ZA NAJMLA\E PRED USKRSOp{tina je preko Centra za socijalni rad obezbedila 170 paketi}a

STOJ^I] NAJAVIO JO[ JEDNU AKCIJU

Odbornik “Pokreta za selo i grad” Bojan Stoj~i}najavio je da }e uz podr{ku Op{tine, a na ini-cijativu “Pokreta za selo i grad”, uskoro po~etida se prvi put realizuje i akcija pomo}i priadaptaciji ku}a za socijalno najugro`enije porodice.Pravilnik je ura|en, uskla|en sa zakonom, ofor-mqena je komisija, obezbe|ena su sredstva, takoda sa tim treba ubrzo da se krene.

KORISNE SUGESTIJE

U~esnici u raspraviizneli su korisne sug-estije i predloge,istakav{i da se uslovikoji defini{u ovukomunalnu delatnostmogu lak{e ispuniti uvelikim gradovima, alida postoje specifi~nos-ti mawih sredina.

JAVNA RASPRAVA O NACRTU ODLUKE O POGREBNIM DELATNOSTIMA

OP[TINA ]E POMO]I POGREBNIM PREDUZE]IMADa bi te firme nastavile da rade svoj posao, potrebno je da ispune uslove propisane uredbom Vlade

ZAVR[EN KONKURS U OKVIRU RELOAD POGRAMA

UNAPRE\EWE KOMUNALNOG REDA

KONKURISALOTRINAEST UDRU@EWAKoje su organizacije civilnog dru{tva dobilesredstva za svoje projekte zna}e se po~etkom juna

PO^ELA AKCIJA“PARA]IN-NA[E

DVORI[TE”

Paketi su podeqeni prima spiskovima koje su sa~inile {kole

Prezentacija REloAD u Kulturnom centru

Predsedavao je koordinator radne grupe Milo{ Tomi}

~etvrtak 16. maj 2019. 9Doga|aji Bilten

Tradicionalna kulturnamanifestacija na nivouSrbije "Muzeji za 10" tra-je od 13. do 19. maja, apara}inski Zavi~ajni muzejje pripremio bogat iraznovrstan program zaposetioce svih uzrasta.Ovaj globalni kulturnidoga|aj obuhvata 46 grado-va Srbije i 76 muzeja idrugih institucija kul-ture, tako da svako mo`eda prona|e ono {to gainteresuje, {to je i svrhabrojnih kulturnih sadr`aja.

Stalnu postavku pose-tioci mogu videti tokomcele godine, a tokom tra-jawa ove manifestacije, uvremenu od 10 do 22 sata,dok }e 18. maja Zavi~ajnimuzej biti otvoren do 1 satposle pono}i. Stalnupostavku ~ine predmetikoji svedo~e o naseqimamla|eg neolita, me|u koji-ma su najpoznatijilokaliteti “MotelSlatina” i “Turska ~esma”kod Drenovca. Tu su inalazi iz ostalih vre-menskih perioda, bron-zanog doba - Para}inska

kulturna grupa (Glo`dak),iz perioda rimske domi-nacije i anti~kog naseqaSarmates, te perioda vizan-tijske dominacije - nalaziiz utvr|ewa Mom~ilovgrad na obroncima Juhora... U okviru posebnih pro-

grama, prvi doga|aj uokviru “Muzeja za 10” bioje 13. maja, kada je otvore-na izlo`ba "U ime naro-

da" dr Sr|ana Cvetkovi}a,a u periodu od 13. do 16.maja posetiocima su biledostupne radionice za decu"Mali arheolozi". Nawime su se najmla|i nakreativan na~in upoznavalisa zanimawima arheologa ipaleontologa.Predavawe "Otkri}e

groba Despota StefanaLazaravi}a -izme|u nauke

i pseudonauke" dr MonikeMilosavqevi} odr`anoje 14. maja, dan kasnijeprikazan je dokumentarnifilm "Bog da prosti"Bo{ka Savkovi}a. Istogdana odr`ana je radion-ica kaligrafije za sre-dowo{kolce, a predava~je bila Gordana@ivanovi}, profesorkapredmeta Pismo i

Kaligrafija.Za ve~eras, 16. maj od 19sati, zakazana jeprezentacija "Rezultatiarheolo{kih iskopavawana lokalitetu Glo`dak-Lidl 2018", a odr`a}e jedr Vojislav Filipovi},mr Vesna Vu~kovi},Ogwen Mladenovi},Filip Stefanovi} iBranislav Stojanovi}.Projekcija igranog fil-ma "Zaseda" @ivojinaPavlovi}a najavqena jenakon prezentacije.Etnolo{ka radionica zadecu "Prepletaji - radion-

ica tkawa" na programu jeu petak, 17. maja od 12 do14 sati, a uve~e tribina ipromocija kwige "SavaBankovi}: U predvorju pak-la - politi~ki osu|eniciu Srbiji" dr Sr|anaCvetkovi}a, Save Jovi}a,Qiqane Peki} i LeonaKoena.U nedequ, 19. maja, bi}eprikazan dokumentaracZorice Markovi} "Goliotok", ~ime se bogat pro-gram para}inskgogZavi~ajnog muzeja u ovojmanifestaciji zavr{ava.

N. Stankovi}

U Para}inu je 25.jula donirawem opremeza pripremu hrane zaNarodnu kuhiwu po~elarealizacija velikedonacije "Koka Kole"u okviru koje je ukup-no dvanaest narodnihkuhiwa u op{tinama{irom Srbije dobiloopremu za pripremutoplog obroka -{porete, kazane,ma{ine za se~ewe ipripremu hrane...Para}insku Narodnu

kuhiwu tim povodomsu posetili predsed-nik Crvenog krstaSrbije, dr DraganRadovanovi} i direktorkompanije "Koka KolaSrbija" SvetoslavAtanasov, isti~u}i zna~ajdugogodi{we saradwe,posebno u godini kada jeova kompanija obele`ilapola veka rada u Srbiji.Radovanovi} je rekao da jeukupna vrednost donacije6.000.000 dinara, te da je"Koka Kola" sistem ovimgestom podr`ao hiqadeporodica i dece u Srbiji.- Crveni krst Srbije

upravqa radom 76 narod-nih kuhiwa ~ije uslugekoristi vi{e od 35.000qudi, a tre}ina svih koris-nika su deca. U posledwih20 godina pripremili smodo sada 146 miliona toplihobroka, rekao je

Radovanovi}, pohvaliv{irad Narodne kuhiwe uPara}inu, koja za 750korisnika priprema hranu{est dana u nedeqi svihdvanaest meseci.A da gest kompanije

"Koka Kola" nije samodru{tveno-odgovorno poslo-vawe najboqe je pokazaogeneralni direktor

Atanasov koji je, sa ostal-im predstavnicima daro-davca i Crvenog krsta, sazadovoqstvom ru~ao obrokpripremqen ba{ uNarodnoj kuhiwi. Ina~e,donacija profesionalneopreme za narodne kuhiweu Srbiji sprovedena je usaradwi sa Fondom B92.

Z. Ra{i}

Crveni krst “Para}in”sve~ano je obele`io va`nedatume svoje organizacije,8. maj - Svetski danCrvenog krsta i “NedequCrvenog krsta” od 8 do 15.maja. Tim povodom 8. majaodr`ana je sve~ana sed-nica Upravnog odbora CK,organizovan je prijemvolontera i saradnika iodr`ano predavawe na temu"Psiholo{ka prva pomo}",a govorio je psiholog

Goran Risti}. Prisutni su upoznati saplaniranim aktivnostimau "Nedeqi Crvenog krsta",sa posebnim osvrtom naovogodi{wu temu "Qubav",koju je odredila Me|unar-odna federacija Crvenog

krsta i Crvenog pol-umeseca. Na Me|unarodni dan

Crvenog krsta po~ela je iakcija "Paket za novoro|enubebu u Nedeqi Crvenogkrsta", a dan kasnije, 9.maja, odr`ana je akcijadobrovoqnog davawa krviu Ekonomsko-trgovinskoj{koli, uz prijem novihmladih ~lanova. Obele`enje i 10. maj - Nacionalnidan dobrovoqnih davalaca

krvi uru~ivawem priznawaCK davaocima inajuspe{nijim autorima lit-erarnog i likovnog konkur-sa "Krv `ivot zna~i".Akcija "Selu u pohode"

realizovana je 11. maja, a 13.maja poseban obilazak star-

ih polupokretnih i pokret-nih osoba, kojima jeuru~ena pomo}, saznajemood Slobodana \or|evi}a,sekretara CK.Redovna sednica Skup{tineOmladinsko-terenskejedinice odr`ana je 14.maja, a program "Promocijahumanih vrednosti" i"Vesela bolnica" 15. maja,u okviru planiranihaktivnosti u oblasti pre-vencije nasiqa u saradwi

sa {kolama i drugim part-nerima. Tokom cele Nedeqe

Crvenog krsta od 18. do 15.maja deqeni su paketi}i zanovoro|enu decu upara}inskom porodili{tu.

N. Stankovi}

PARA]INSKI MUZEJ U NACIONALNOJ MANIFESTACIJI "MUZEJI ZA 10"

RAZNOVRSTAN PROGRAM ZA SVE UKUSEPrvi doga|aji bili su 13. maja, kada su organizovane radionice za decu i otvorena izlo`ba “U ime naroda”

DAN MUZEJA I EVROPSKA NO] MUZEJA

Para}inci }e u subotu, 18. maja, kada se obele`avaMe|unarodni dan muzeja i Evropska no} muzeja, naplatou preko puta “Maksija” mo}i da pogledajuizlo`bu "100 godina se}awa - Prvi svetski rat",a kasnije je u muzeju projekcija dokumentarnogfilma "Posledwa avantura Kaktus Bate" \or|aMarkovi}a. Te ve~eri, kao i svake godine, u~enici O[

"Mom~ilo Popovi} Ozren" }e umesto kustosavoditi posetioce kroz stalnu postavku, a za decu}e biti organizovane kerami~ka, etnolo{ka iarheolo{ka radionica. Kroz izlo`bu "U ime naro-da" posetioce }e stru~no provesti dr Sr|an Cvetkovi}.

POHVALE OP[TINI PARA]IN

Pre obilaska Crvenog krsta i Narodne kuhiwe,kod predsednika op{tine Sa{e Paunovi}a orga-nizovan je prijem za delagacije Crvenog krstaSrbije i Op{tinske organizacije Crvenog krsta, agosti su istakli izuzetnu podr{ku koju od Op{tinedobijaju, kako finansijsku - za svih deset oblastirada, tako i logisti~ku, {to ovoj va`noj organi-zaciji pru`a potpunu izvesnost u radu.

OBELE@AVAWE DANA I NEDEQE CRVENOG KRSTA DONACIJA "KOKA KOLE" CRVENOM KRSTU POVODOM JUBILEJA

PRIJEM, PRIZNAWA, AKCIJE...Za novoro|ene bebe u Nedeqi CK prigodni paketi

OPREMA ZA NARODNU KUHIWUOva kompanija donirala je opremu za ukupno 12 narodnih kuhiwa u Srbiji

De~je radionice organizuju se svakodnevno

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 16. maj 2019. ~etvrtak 16. maj 2019.

Para}inske {kole pred Uskrs su organizovale razli~itade{avawa u centru grada, uobi~ajena pred najradosni-ji verski praznik. Tako je tradicionalna izlo`ba uskr{wihjaja u~enika O[ "Radoje Domanovi}" prire|ena 25. apri-la. Ovog puta jaja su bila napravqena od kartona jerse svake godine izlo`ba priprema od razli~itog mater-ijala, a u~enicima je u pripremi izlo`be pomagao nas-tavnik Sre}ko Zdravkovi}, ina~e inicijator i autorideje. Kako ka`e, {kola "Radoje Domanovi}" postoji i radi70 godina, a izlo`ba uskr{wih jaja je 35. po redu, {tona poseban na~in govori o tradiciji ove izlo`be. Uzto, u~enici su delili prava uskr{wa jaja prolaznici-ma zahvaquju}i firmi “Sim farms” iz Stri`e kao dona-toru. Ta jaja su sami na{arali i ukrasili, rekao jedirektor Aleksandar Jovanovi}.

Vaskr{we radove napravqene na ~asovima likovnogprikazali su i u~enici drugog razreda O[ "StevanJakovqevi}" na trgu u centru grada. Jelena Vukobratovi},u~iteqica, sa koleginicama Qiqanom i Sla|anom, isti~eda su u~enici prikazali svoja mala umetni~ka dela -ukra{ena jaja i razne vrste ukrasa, prikupqaju}i, pro-dajom, sredstva za jednodnevni izlet...U~iteqica iz iste {kole, Tatjana Spasi}, sa svojim

prvacima u Biblioteci "Dr Vi}entije Raki}" priredi-la je radionicu "Uskr{we darivawe". Prvaci su recito-vali, pevali i poklonili prazni~nu ~estitku bibliotekari-ma. U vrti}ima - cela nedeqa pred Uskrs bila je posve}enaovom prazniku, a na radionicama u okviru grupa, ilisa roditeqima, pred{kolci su {arali jaja i pravilirazli~ite dekoracije. Napravqena je prodajna izlo`ba,a prihod je bio namewen Mii, trogodi{woj devoj~icikojoj je neophodan novac za operaciju. N. Stankovi}

\ur|evdan je obele`en narazli~ite na~ine. Neki suga slavili kao krsnu slavu,ostali okitili svoje kapi-je ven~i}ima prole}nogcve}a, a mnogi posetili i

prvi va{ar u godini.Ka`u da taj va{ar nije inajve}i jer posle dolaze jo{tri, ali je ovog 6. maja lo{evreme uticalo da mnogi pro-davci odu ve} u ranim

popodnevnim satima.Povremena ki{a, hladan

vetar i jedva desetak ste-peni... Prodavci su se`alili na slabu prodaju,

posetioci su razgledali,pitali za cene, a najvi{egu`ve bilo je na tezgamagde su se prodavali ku}niqubimci. N.S.

PARA]IN VE] DRUGU GODINU NA IZUZETAN

NA^IN OBELE@AVA DAN POBEDE

“Besmrtni puk”, globalna mani-festacija kojom se obele`ava Dan pobe-de, 9. maj, po drugi put je organizovanau na{em gradu, a sugra|ani su no{ewem100 fotografija svojih predaka-u~esni-ka oslobodila~kih ratova, do posledweg1999. godine, podsetili na one koji susvoje `ivote ostavili za boqe budu}ihgeneracija.U~esnici doga|aja polo`ili su najprevence na Spomenik u centru grada, zatimje “Puk” pro{etao glavnim gradskim uli-cama do spomen parka kod sredwih {kola,gde su tako|e polo`eni venci na spomenikstradalima u oru`anim sukobima i NATOagresiji od 1990. do 1999. godine. [etwaje zavr{ena kod Spomenika BrankuKrsmanovi}u, gde je venac polo`iopredsednik Op{tine sa delegacijom, nakon~ega je prikazan prigodan program, uzsimboli~no nadletawe aviona Aero-klu-ba "Na{a krila".Milo{ Tomi} iz Organizacionog odb-ora “Besmrtnog puka” ka`e da se Para}inovoj manifestaciji prikqu~io pro{legodine i tako postao “deo sveta, jer uvi{e od 100 zemaqa obele`ava se ovajdan”.- Ho}emo da se podsetimo na sve kojisu svoje `ivote ugradili u borbu pro-tiv fa{izma i u borbu za stvarawedr`ave. Svi na{i sugra|ani koji suu~estvovali u oslobodila~kim ratovi-ma stvorili su zemqu u kojoj danas `ivi-mo, stvaraju i budu}nost u kojoj }e `ivetina{a deca. Jako je bitno da se istakneda je ovo manifestacija koja ne pozna-je veru, ne poznaje naciju, nikakva poli-ti~ka opredeqewa i stavqa u jednakear{ine sve qude, rekao je Tomi}.Sa{a Spasojevi} iz Udru`ewa boracaotaxbinskih ratova (UBOR), koordina-tor Organizacionog odbora, nagla{avada je ove godine “Besmrtni puk” orga-nizovan u 12 gradova Srbije, masovni-ji je nego pro{logodi{wi, a Para}inje jedini grad koji je simboli~no izra-

dio identi~ne sve fotografije u~esni-ka ratova koje su wihove porodice donele.

- Za najstariju fotografijuOrganizacioni odbor je utvrdio da jeportret Milojka Le{janina iz srpsko-turskih ratova, koji je bio tada{wi vojniministar, poreklom iz Para}ina, zatimje tu i ~uveni pomorski vojvoda IlijaGojkovi}, rodom iz Drenovca, jedini gen-eral koji je stradao u Prvom svetskomratu, koji se nije predao neprijatequ,ka`e Spasojevi}. On isti~e da su reak-cije qudi koji su poslali fotografi-je i vi{e nego pozitivne, jako emo-cionalne i da je jedan od ciqeva man-ifestacije upravo pomirewe srpskog nar-oda, a ne podele.Prema re~ima Sr|ana Mi{kovi}a,

istori~ara Zavi~ajnog muzeja, “Besmrtnipuk” nosi poruku solidarnosti ikolektivne svesti “da svi imamo jednakosvrt na one koji su `ivote ostaviliza nove generacije”. Na`alost, sve bitkekoje su dobijene u pro{losti gube se ubudu}nosti upravo podelama i me|usob-nim sukobima.Ocena brojnih Para}inaca je da je

“Besmrtni puk” ove godine bio na visi-ni zadataka svojih predaka. Mo`da nasovakvo negovawe kulture se}awa upra-vo i podseti kakvu istoriju ispisujemoi {ta ostavqamo svojim potomcima.

B. Drenovakovi}

ORGANIZATORI

U Para}inu su u realizaciji “Besmrtnogpuka” u~estvovali: Udru`ewe ratnihvojnih invalida, Udru`ewe boracaotaxbinskih ratova, Udru`ewe vojnihpenzionera, Udru`ewe potomaka ratni-ka od 1912. do 1920, zatim porodice pal-ih boraca, Zavi~ajni muzej, Turisti~ka orga-nizacija, O[ "Branko Radi~evi}" Popovac,folklorna dru{tva “Tekija” i "Dankovo",hor “Dar”, Moto klub "Beli an|eli", tePolicijska stanica i Op{tina.

““““ BBBB EEEE SSSS MMMM RRRR TTTT NNNN IIII PPPP UUUU KKKK ””””MMMM AAAA RRRR [[[[ IIII RRRR AAAA OOOO ZZZZ AAAA JJJJ UUUU NNNN AAAA KKKK EEEE

DDEE^̂JJEE UUSSKKRR[[WWEE RRAADDOOSSTTII

\UR\EVDANSKI VA[AR, PRVI I KI[NI

Svoj {tand imali su i korisnici Dnevnog centra za ometene u razvojuFoto: S. Jelisav~i}

Foto: S. Jelisav~i}

Foto: S. Jelisav~i} i V. Rupi}

Foto: S. Jelisav~i} i V. Rupi}

~etvrtak 16. maj 2019.12 SeloBilten

Da su poqski putevi odizuzetne va`nosti me{tan-ima seoskih mesnih zajed-nica kako bi do svojihwiva mogli lak{e da do|ui obavqaju poqoprivredneposlove kojih ima tokomcele godine, vi{e puta jere~eno i potvr|eno naterenu, jer upravo iz tograzloga jedan od naj~e{}ihzahteva me{tana sela jenasipawe tih puteva. I ove godine lokalna

samouprava finansiraure|ewe nekategorisanihputeva u seoskim, a i ugradskim mesnim zajedni-cama koje imaju poqo-privrednu proizvodwu uokviru svojih katastarskihparcela. Tender za izborizvo|a~a radova je u toku.Ponude se dostavqaju

neposredno na adresuOp{tine Para}in na{alteru broj 7, ili putempo{te Upravi za poqo-privredu i LER do 20.maja do 12 ~asova, nakon~ega sledi otvarawe ponu-da i izbor najboqegponu|a~a.Posle detaqne obrade

podataka odlu~eno je ikoji }e putevi, odnosnodeonice da se rade, tako da}e se u svim selima na{e

op{tine raditi bar pojedan put, izuzimaju}i DoweVidovo gde je u tokukomasacija. I ove godineplanirani su radovi u~etiri partije-grupe sela.Tako izvo|a~i mogu dakonkuri{u za onolikoposlova za koliko su sig-urni da mogu da zavr{e uroku koji je dat u ten-derskoj dokumentaciji,obja{wava SlavkaJovanovi}, na~elnica

Uprave za poqoprivredu ilokalni ekonomski razvoj(LER). Ona o~ekuje daradovi krenu polovinomjuna.U prvoj partiji su sela

Drenovac, Stri`a, Tekija,Ratare, Gorwe Vidovo,Sikirica, Tre{wevica, tegradske mesne zajednice“7. jul” i Dankovo. U dru-goj }e se raditi u MZ[avac, ^epure, Ra{evica,Poto~ac, Siwi Vir iSvojnovo. U tre}oj par-tiji su Bo{wane, Buqane,Gorwa Mutnica, Stubica,Dowa Mutnica, Plana,Davidovac, Glavica,Popovac i Zabrega, a u~etvrtoj: Kre`binac,Golubovac, Lebina,Mirilovac, Busilovac,[aludovac, Kla~evica,Le{je i Izvor.Za sre|ivawe poqskih ibrdskih puteva za ovu god-inu izdvojeno je iz buxe-ta op{tine Para}in,odnosno Uprave za poqo-privredu, 5.750.000 dinara.

B. Drenovakovi}

Pro{lonedeqne i aktuelnepadavine popravile su stawep{enice kojoj je biloneophodno bar 15 litaravode po kvadratnom metru,mada ki{a nije ravnomernonatapala wive u svimdelovima Pomoravqa. Idaqe je vode mnogo mawe odvi{egodi{wih potreba iproseka, tvrde agronomi, atemperatura zemqi{ta nijebila idealna da bi se rani-je zavr{ilo sa setvom kuku-ruza. P{enica je, zahvaquju}i

ki{i, ipak po~ela da usva-ja hranivo, dobila jeravnomerno zelenu boju iima {anse da razvije lisnipotencijal, ka`e MiodragSimi}, stru~wak za ratarst-vo iz Poqoprivredno-save-todavne stru~ne slu`be(PSSS) iz Jagodine i doda-je da }e ove godine p{eni-

ca ranije da klasa jer je,zbog ovih uslova, “skrati-la” visinu, ali je ubrza-la rast. Problem kada suki{e je i mogu}nost dado|e do fuzarije, pa bitrebalo sada obavitiza{titu od bolesti klasanekim od fungicida. - [to se ti~e kukuruza,ovom usevu potrebna jekorektivna za{tita odkorova, uz obaveznufolijarnu prihranu.Nedostatak fosfora seispoqava kada suzemqi{ta lo{e struk-ture, a vreme vla`no ihladno u toku maja i juna.Po~etna faza rasta kuku-ruza je najkriti~nija.Fosfor se usvaja od stranebiqke tokom cele veg-etacije, a stalni mawakfosfora je kod zemqi{takoja su jako kisela ili

jako alkalna. Smawenousvajawe fosfora izzemqi{ta tokom razvojaje zbog niskih temperatu-ra i u vla`nim uslovimaili u uslovima su{e, anerazvijen korenov sistemmo`e biti uslovqen hlad-nim i te{kim zemqi{tem.Nakon ovih radwi, naredne

su pripreme za kultivi-rawe kukuruza, obja{wavaSimi}.Wegova preporuka za onekoji ovih dana koselucerku jeste da posleprvog otkosa uradeprihranu sa nekih 150kilograma KAN-a po hek-taru. B. Drenovakovi}

Maj mesec je vreme kadapo~iwe ko{ewe trava ileguminoza, kada na pravina~in treba da se isko-risti nabujalost ovihkrmiva i spremi hrana zagoveda. Najboqi na~inkori{}ewa ovih prvihtrava je spremawe sila`ei sena`e od lucerke,crvene deteline i drugihtrava i leguminoza. Va`no je da se iskoristi{to vi{e proteina i min-eralnih materija, a to }ese posti}i i pravimtrenutkom ko{ewa.Najve}ih koli~ina pro-teina, vitamina i miner-alnih materija ima ondakada tek po~iwe cvetawe,ka`e master in`. poqo-privrede VericaLazarevi}, savetodavac zasto~arstvo iz PSSSJagodina.- Silirawe lucerke nijejednostavan proces. Lucerkasadr`i, na primer, vi{eproteina, vitamina i min-erala od kukuruza, a znat-no mawe {e}era, koji jeina~e bitan za proces

fermentacije. Zbog velikekoli~ine vlage lucerkepotrebno je da masa malo“provene”, odnosno da seprosu{i, jer se tadapove}ava sadr`aj {e}era ubiqci, a tako|e je pove}ansadr`aj suve materije kojideluje depresivno na{tetne mikroorganizme,isti~e Lazarevi}eva. Onadodaje da, kada masaprovene do oko 60-65odsto, dobije se sila`a, akada se prosu{i do oko 55odsto - to je sena`a. Po svojim karakteris-

tikama sena`a se nalaziizme|u sila`e i sena.Preporu~qivo je seckawesve`e mase lucerke udu`ini od tri do petcenimetara. Ako vremen-ski uslovi ne dozvoqava-ju da se masa prosu{i,Lazarevi}eva savetuje da seonda, pored odre|enihdodataka za fermentaciju,doda prekrupa ili suvirezanac {e}erne repe ukoli~ini od 5 do 8 odstokako bi se sakupila vla-ga. B.D.

Od kvaliteta rasada zav-isi}e i kvalitet biqakakoje se gaje na otvorenompoqu ili plasteniku. Samokvalitetan rasad mo`e datibiqke otporne na bolesti,{teto~ine i vremenske pri-like, zato proizvodwi rasa-da paprike treba posveti-ti posebnu pa`wu, ka`eMira Miqkovi} iz PSSSJagodina i savetuje:- Redovno provetravawe

nakon nicawa je obaveznamera da ne bi do{lo doizdu`ivawa biqaka irazvoja bolesti, a treba idovoqno svetlosti.Temperatura treba da budeiznad 20 stepeni, a rela-tivna vla`nost vazduha60-70 odsto. Pre sadwena otvorenom, rasad tre-ba kaliti, odnosno navika-vati na spoqa{we uslove.

Proces kaqewa zapo~iwedve nedeqe pre sadwe uplastenik ili na otvorenopoqe. Rasad se provetravai sni`ava temperatura.Dobro kaqen rasad br`ese prilago|ava novimuslovima i biqke neometanonastavqaju sa rastom,obja{wava Miqkovi}eva.Kod kvalitetnog rasada

paprika je visoka 16-20 cm,sabijena je, ima ~vrsto ielasti~no stablo sa 6 do 10razvijenih listova. Korentreba da je sa mno{tvomsitnih `ilica, listovi dasu sjajni i zeleni, a mora-ju biti prisutni kotile-doni listovi jer, ako ihnema, zna~i da je rasad biopod stresom. Tako|e, narasadu paprike ne sme bitio{te}ewa ili siptomaobolewa. B.D.

Zainteresovani poqoprivrednici iz na{e op{tineposetili su 14. maja, kao i svake godine, Me|unarodnipoqoprivredni sajam u Novom Sadu, uz subvencijuOp{tine za prevoz, preko Uprave za poqoprivredu i LER.Stotinu poqoprivrednih proizvo|a~a obi{li sunacionalnu izlo`bu stoke i izlo`bu genetskih poten-cijala, gde su predstavqene autohtone rase, kao iizlo`bu poqoprivredne mehanizacije. B.D.

JAVNA NABAVKA ZA URE\IVAWE POQSKIH PUTEVA TRAJE DO 20. MAJA

SELA SVRSTANA U GRUPE, RADOVI OD JUNAOvaj izuzetno va`an posao za poqoprivrednike po~iwe odmah po okon~awu procedure izbora

izvo|a~a radova

U DOWEM VIDOVU NASTAVAK KOMASACIJE

Ure|ivawe nekategorisanih, odnosno poqskihi brdskih puteva, radi}e se u svim selimaizuzev u Dowem Vidovu, u kome je u tokukomasacija. Jovanovi}eva ka`e da se priprematehni~ka dokumentacija za javqawe na konkursMinistarstva poqoprivrede, kako bi se obezbe-dilo sufinansirawe kr~ewa budu}ih parcela.

KI[A KOJA JE PADALA PRETHODNIH DANA POPRAVILA STAWE USEVA

P[ENICA BOQE, POTREBNA ZA[TITA OD BOLESTIKukuruz treba za{tititi od korova, uz folijarnu prihranu

SAVETI STRU^WAKA IZ PSSS JAGODINA

SPREMAWESILA@E I SENA@EU maju po~iwe ko{ewe lucerke i drugihtrava radi pripreme sto~ne hrane

PRE SADWE NA OTVORENOM, BIQKU TREBA “KALITI”

KAKO DO KVALITETNOGRASADA PAPRIKE

UZ PODR[KU OP[TINE

OBILAZAK POQOPRIVREDNOG SAJMA

I ove godine poqski putevi ure|iva}e se u svim selima

Slavka Jovanovi}

Zahvaquju}i ki{i p{enica je po~elada dobija ravnomernu zelenu boju

~etvrtak 16. maj 2019. 13Doga|aji Bilten

Kao i svake godine, 8.maja, kada se obele`avaSvetski dan Crvenog krs-ta, za delegacije CKPara}in organizovan jeprijem kod predsednikaop{tine, Sa{e Paunovi}a.Na{a lokalna samoupravapoma`e realizaciju mnogihprograma Crvenog krsta,me|u kojima je i programNarodne kuhiwe, pa je pri-jem prilika za pregledaktivnosti, analizuura|enog i izno{ewe ide-ja za daqi rad i razvojprojekata i programa. O tome je predsednika

obavestio sekretar Crvenogkrsta Slobodan \or|evi},predlo`iv{i pove}awebroja paketa za socijalnougro`eno stanovni{tvo,posebno za one koji su nagranici socijalneugro`enosti, a koji zbogpar stotina dinara nema-ju pravo na socijalnupomo}. - Na{a ciqna grupa bilebi porodice na ivici

zakonskog statusa za ost-varivawe prava na socijal-nu pomo}. Tako|e plani-ramo pro{irivawe progra-ma brige o starima, gde jeza sada na{ glavni partnerOp{tina, rekao je \or|evi},dodaju}i da je Svetskazdravstvena organizacijasaradwu para}inskog Crvenogkrsta i Op{tine proglasilaza pozitivan primer sarad-

we u Evropi za ovaj pro-jekat.U pro{loj godini, od

176 organizacija Crvenogkrsta, para}inska organi-zacija je vrednovana kaosedamnaesta po rezultati-ma, {to je izuzetno dobarrezultat jer su izaPara}ina mnogo ve}igradovi i op{tine.- Sve to smo postigli zah-

vaquju}i velikomrazumevawu lokalnesamouprave. Program brigeo starima i programpomo}i za lica na grani-ci socijalne pomo}i suna{i slede}i zadaci, uzredovne programe i pro-jekte, kazao je \or|evi}nakon prijema kodPaunovi}a.

N. Stankovi}

Oko 600 u~enika iz 58muzi~kih {kola iz Srbijetakmi~ilo se u razli~itimkategorijama u Para}inu,u okviru 63. Republi~kogfestivala muzi~kih ibaletskih {kola Srbije,koji je odr`an u Osnovnoj

muzi~koj {koli "Milenko@ivkovi}" od 7. do 12.maja.Takmi~ewa su se odvijalau kategorijama ekipasolista, ekipa kamernihsastava i 10 {kola u kat-egoriji ekipa orkestara

( guda~ki, orkestri har-monika, tambura, me{ovi-ti orkestri). Ovo jeprvi put da para}inskaMuzi~ka {kola budedoma}in republi~kogfestivala, najstarijegtakmi~ewa muzi~kih ibaletskih {kola uzemqi.Svaki takmi~arski danbio je propra}en kon-certnim aktivnostima,a u~enici iz drugih{kola bili su sme{teniu domovima na{ih u~eni-

ka. Festival je po~eosve~anim koncertombiv{ih u~enika na{e{kole - An|ele Popovi},Isidore Ili}, SofijeVu~ovi} i MarkaRan|elovi}a, 8. maja kon-cert je priredio

Aleksandar Stoji}, a “Ve~eharmonike” 9. maja odr`alisu Neboj{a Velisavqevi}i Du{an Svrzi}. Ovi kon-certi su odr`ani usve~anoj sali OM[, a“Ve~e baleta” u pozori{tu,kada je nastupio Baletskistudio M. Sve~ani kon-cert najuspe{nijih tak-mi~ara na zavr{nici 63.Festivala odr`an je u ned-equ, 12. maja. Ina~e, na{a muzi~ka

{kola osvojila je u ukup-nom plasmanu prvo mesto.Ekipa solista na{e {koleosvojila je ~etiri prvenagrade: Luka Cvetkovi}(klavir), \ur|ijaTodorovi} (flauta),Darija Vu~eti} (gitara)i Petar Bo`i~i} (solopevawe). N. Stankovi}

Pred{kolska ustanova“Bambi” obavestila jeroditeqe da se u pri-premni pred{kolski pro-gram za {kolsku 2019/20.godinu upisuju deca ro|e-na od 1. marta 2013. do 1.marta 2014. godine. Upisje po~eo 7. maja i traje do17. juna, a dokumentacijuroditeqi predaju prav-noj slu`bi u vrti}u “Ko-

libri” svakog radnog da-na. Za upis su potrebni po-tvrda pedijatra, izvod izmati~ne kwige ro|enihi fotokopija li~ne kar-te roditeqa. U selimagde postoje pred{kolskegrupe roditeqi dokumen-ta predaju vaspita~u, asvi ostali upis obavqa-ju u “Kolibriju”. N.S.

Krajem aprila obavqenaje prva akcija prskawaprotiv krpeqa i larvikomaraca na teritorijiop{tine. Krpeqi su tre-tirani na zelenimpovr{inama u gradu,vrti}ima i {kolskimdvori{tima, u selima iizleti{tima, a larvekomaraca na vodenimpovr{inama koje suozna~ene kao prostori gdeima komaraca. Tretman su kontrolisali

komunalni inspektori, aina~e se ve} godinama nateritoriji na{e op{tineredovno obavqaju akcijeprotiv insekata, {to dajepozitivne rezultate.Prskawe protiv krpqewaradi se dva puta u tokugodine, u maju i oktobru,a protiv komaraca u~etiri kombinovana tret-mana - sa zemqe i izaviona. Slede}i tretmanprotiv komaraca je za okomesec dana. N.S.

Po obave{tewuKomesarijata za izbegliceRS da je na osnovu pre-liminarnih odluka takozvaneVlade Kosova odobrenaeksproprijacija nepokretneimovine vlasnika na teri-toriji KiM, a koja se odnosina izgradwu auto-putaP r i { t i n a - P e } ,Povereni{tvo Komesarijatau Para}inu obave{tava

interno raseqena lica kojaimaju zemqi{te u katas-tarskim zonama ekspropri-jacije da mogu da izvr{eproveru da li je wihovozemqi{te obuhva}eno pre-liminarnim odlukama, kakobi mogli da podnesu od{tet-ni zahtev. Proveru mogu daizvr{e u Kancelarijipara}inskog Povereni{tva,u zgradi Op{tine. R.B.

Nagradna ekskurzija za po-bednike 6. “Festivala de~-jih scena” u Para}inu do-govorena je za ~etvrtak, 16.maj, kada }e posetiti Ni{.Pobednici FDS u mla-|em uzrastu su u~enici{kola “Stevan Jakovqe-vi}”, “Vuk Karaxi}” izPoto~ca i “Branko Kr-

smanovi}” iz Dowe Mut-nice, dok su pobednici ustarijem uzrastu u~enici{kola “Vuk Karaxi}”,“Stevan Jakovqevi}” i“Branko Krsmanovi}” izSikirice. Specijalnu na-gradu dobili su u~enicimla|eg uzrasta O[ “\u-ra Jak{i}”. N.S.

Prijavqivawe u~enikazainteresovanih za pola-gawe prijemnog ispita zaupis u informati~koodeqewe GimnazijePara}in traje od 13. do17. maja, a prijemniispit }e se polagatidrugog juna u Prvojkragujeva~koj gimnaziji.Za upis u IT odeqewe,koje ostvaruje nastavni

plan i program zau~enike sa posebnimsposobnostima zara~unarstvo i infor-matiku, kandidat pola`eprijemni ispit na komere{ava test iz matem-atike. Jo{ u martu jepo~ela pripremna nas-tava za zainteresovaneu~enike, koja je besplat-na. N.S.

Smotra igra~a-veterana i rekreativaca, takozvanatre}a po redu “Folklorijada”, organizovana je 4.maja u Hali sportova SRC “7. jul”, uz u~e{}e kul-turno-umetni~kih dru{tava iz Srbije i gostiju izMakedonije i Bugarske. Pokroviteq ove mani-festacije je Op{tina Para}in, a organizatorKUD "Branko Krsmanovi}". B.D.

PRIJEM PREDSTAVNIKA CRVENOG KRSTA KOD PREDSEDNIKA OP[TINE

VELIKA PODR[KA LOKALNE SAMOUPRAVEIzme|u ostalog, bilo je re~i i o mogu}nosti pove}awa broja paketa za socijalno ugro`ene

OM[ “MILENKO @IVKOVI]” DOMA]IN REPUBLI^KOG TAKMI^EWA

FESTIVAL MUZI^KIH I BALETSKIH [KOLAPara}inska {kola je u ukupnom plasmanu osvojila prvo mesto

POVERENI[TVO KOMESARIJATA ZA IZBEGLICE OD SEDMOG MAJA U VRTI]U “KOLIBRI”

OBAVE[TEWE ZARASEQENE SA KIM

PO^EO UPIS PRED[KOLACA

OD 13. DO 17. MAJA U GIMNAZIJI

PRVI TRETMAN OVE GODINE

U SPORTSKOM CENTRU “7. JUL”

TRE]A “FOLKLORIJADA”

ZA POBEDNIKE “FESTIVALA DE^JIH SCENA”

NAGRADNA EKSKURZIJA

PRIJAVQIVAWE ZAUPIS U IT ODEQEWE

PROTIV KRPEQA ILARVI KOMARACA

~etvrtak 16. maj 2019.14 KulturaBilten

6.2. Parastos kod Spomenikaoslobodiocima Para}ina 1918. -Kao {to je napred bilo re~i, 26.oktobra 1928. godine, na inici-jativu “Kola srpskih sestara”iz Para}ina, sagra|ena je ko-sturnica i podignut Spomenikratnicima palim pri oslobo|e-wu Para}ina oktobra 1918. godi-ne iza Hrama Svete Trojice. Ne-mamo o tome podataka, ali veru-jemo da se ova humanitarna orga-nizacija starala o grobovimapoginulih.Sve do wenog ukidawa posle Dru-gog svetskog rata, na ovom mestudavao se parastos ratnicima.“Kolo” je sa ovom tradicijomnastavilo po obnavqawu svogarada krajem pro{log veka, s tim{to je to ~inilo na Vidovdan.

Na jednom takvom parastosu, 14godina po oslobo|ewu i ~eti-ri po podizawu ovog Spomeni-ka, odr`an je prigodan govorSretena Markovi}a, govornikai pri wegovom otkrivawu. Evowegovih re~i: “Draga bra}o i sestre, na da-na{wi dan pre 14 godina gra-nulo je sunce slobode nad gra-dom Para}inom. Na dana{widan, pre ~etrnaest godina, ne-stao je i posledwi trag na{ihsvirepih neprijateqa, na{e ne-bra}e Bugara i germanske naje-zde. Ali, draga bra}o i se-stre, posle ove sjajne pobede ioslobo|ewa Para}ina, vaqalo jeostvariti vidan znak, jedno me-sto za budu}a pokolewa, mestooko koga }e se svake godine

okupqati budu}i mla|i nara{tajda oda hvalu po{tovawa palimratnicima za wihova po`rtvo-vawa za na{e oslobo|ewe iujediwewe. Odjednom je zasija-la zvezda na horizontu grada Pa-ra}ina, zvezda koja }e ovo sve-to mesto ozariti trajnom sve-tlo{}u, ovu kosturnicu kojaje inicijativom para}inskog“Kola srpskih sestara” podig-nuta. To je zvezda koja je zasi-jala iz plemenite du{e ses-trinske qubavi, ~ija je zaslu-ga neocewive zahvalnosti iblagodarnosti. Ova }e kostur-nica vekovima upu}ivati mla|egeneracije i bi}e veran tuma~kako se umire za Kraqa iOtaxbinu. Jer, svaka je stopa ovezemqe, draga bra}o i sestre,

krvqu prelivena od braniocaPara}ina, ~iji prah le`i uovoj kosturnici. Oni su svojomkrvqu ispisali istoriju na{egoslobo|ewa i ujediwewa. Istina je da bez smrti nema

vaskrsewa, jer svako idealnodelo iziskuje mnoge `rtve da seono ostvari. Pa i na{aOtaxbina posle svoje stra{negolgote dobila je svojevaskrsewe. Ovo vaskrsewe, dra-ga bra}o i sestre, do{lo jepreko onih `rtava ~iji prahsada mirno le`i u ovoj kos-turnici. Wihove se du{e sadaraduju na vasioni neba kadanas vide ovako udru`ene kakoiz sveg srca odajemo hvalupo{tovawa wihovim senima.Ovog momenta se pojavquju

wihovi duhovi sa wihovimre~ima koje prenosi laki vihorna svojim krilima. Re~i kojeneobi~no zvu~e veliku blago-darnost onima koji blagosloven-om rukom pale po jednu vo{tan-icu za pokoj wihove du{e. Tosu oni duhovi koji nisudo`iveli da zakucaju na vratasvojih domova, da padnu u zagrqajsvojim milim i dragim, i daviknu od veqe radosti: O~e,majko, `eno, deco siro~i}imoji, evo nas do{li smoosvetliv{i ime, ~ast, ponos islobodu. To su oni koji nisubili sretni da ~uju slatkene`ne re~i svoje dece: tata, ve}dado{e i posledwu kap krvi zaoslobo|ewe Para}ina. Slava im!”

(nastavi}e se)

STO GODINA OD OSLOBO\EWA PARA]INA (1918-2018)BELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

Do po~etka ovog mese-ca u para}inskomKulturnom centru bilaje postavqena izlo`baslika i skulptura uokviru “Me|unarodnogumetni~kog simpozijumaVukadinovi}”. Izlo`busu otvorili Nata{aJovanovi}, grafi~kidizajner i \or|eVukadinovi}, organiza-tor Simpozijuma, kojiokupqa vrhunske slikarei vajare iz Srbije, CrneGore i BiH, te izisto~nih zemaqa - Rusije,Belorusije, Ukrajine,Gruzije, Jermenije,Kazahstana i Turske,dakle iz zemaqa ~ijina~in `ivqewa i op{takultura bitno uti~u na

karakter wihovoglikovnog stvaral{tva.Naime, umesto gr~a,agresije i {oka, {tokarakteri{e savremenuumetnost zapadneprovenijencije, ovdese javqa qudskost,smirenost i potragaza uzvi{enim idealom.

O karakteru testvarne isto~nelikovne poetike najbo-qe govore slike iskulpture koje su pose-tioci mogli dapogledaju u na{emKulturnom centru, ~ijisu autori bili:Bo{kovi}, Milanov,N i k o l a j e v i } ,Samakaeva, Garbunov,Zaharov, Danilovi},

[lajf, \uranovi},Kosa~enko, Ma{kov,Stronski, Samakaev,Cvetkovska, Adilov,[ m a v a n i j a n ,Petrovi}, Ferlan,Motovilova-Komova,Polkovi~enko AnaKon s t an tinovn a ,Sumarova, Stankovi}i Bartula.Prema D. \ori}u,

likovnom kriti~aru,"`ivimo u brzom,predapokalipti~kom,mo`da posledwem vre-menu, u kome se jo{pamti ~ovek, a nekiborg, “genetskiizmewen, poboq{anorganizam... kada mno-gi zapadni umetniciprelaze na genetske

antilikovne eksperi-mente, rad sa robotima,elektronikom ilivisokom digitalnomt e h n o l o g i j o m ” .Suprotnost toj estetici,prema \ori}u, nije upovratku prirodi ilipaganizmu, ve} u povratkuklasi~noj slici, {toova izlo`ba jasnopotvr|uje. D. Nikoli}

Predstava "Jazavac predsudom", odigrana u na{empozori{tu u ponedeqak,22. aprila, ra|ena jeprema poznatom tekstuPetra Ko~i}a, a uadaptaciji i re`iji@anka Tomi}a, koji jejo{ izabrao muziku idizajn. Ova predstava je deo

projekta "[kolska lek-tira u pozori{tu" kojisu realizovalapozori{ta u Novom Sadui Be~eju, sa namerom daukqu~e i druga pozori{ta,jer je re~ o projektu pri-bli`avawa literature{kolskoj omladini kojasve mawe ~ita. U na{em gradu je ve}

prikazana dva puta, 2013.i 2017. godine, tako|e ure`iji @. Tomi}a, ali sa

razli~itim likovnimre{ewima i gluma~kimekipama. Predstavu su sadaizveli Daniel Si~, u uloziDavida [trpca, IvanTomi} kao sudac, ErvinHaximurtezi} u uloziPisar~i}a i StevanMr|enovi} kao doktor.

Misija projekta se

uspe{no ostvaruje po{to seovom predstavom liter-atura zaista pribli`avaomladini i qubiteqimapozori{ta uop{te.Predstava je bila odli~nau svim svojim segmenti-ma. Najpre, u osnovi pred-stave je sjajan tekst PetraKo~i}a u kome je prikazan

odnos osione aus-trougarske vlasti iponiznog bosanskogpodanika koji jedvapre`ivqava, ali kojinalazi na~ina da sepodsmeva carskoj vlasti,{to nailazi naodobravawe publike.Odli~na je podela ulo-ga: Ivan Tomi} jeizvrstan u ulozi sudije,Ervin Haximurtezi} jetako|e odli~an, dokDaniel Si~ za jedan ste-pen prenagla{ava

tuma~ewe lika Davida[trpca. Scenska i likovanasredstva su adekvatna.Zbog novih generacija

koje dolaze, trebalo bida ovakve predstave budu~e{}e na repertoaru na{ihpozori{ta.

D. Nikoli}

Para}inski kwi`evni-ci i pesnici mla|e gen-eracije obele`ili su 23.april - Svetski dankwige u para}inskojBiblioteci "Dr Vi}enti-je Raki}". Inicijatorokupqawa bila je BiqanaStanisavqevi}, pesniki-wa, koja je istakla uvekodli~nu dugogodi{wusaradwu sa gradskomBibliotekom. - Zamislila sam da na

spontan na~in obele`imoSvetski dan kwige iautorskih prava samladim qudima koji tekpo~iwu da se bavekwi`evno{}u, koji dobropi{u i imaju talenta.Razgovarali smo o Danukwige, za{to seobele`ava, koliko jepisana re~, tekovinastara kao i ~ove~anstvo,

va`na za qude, li~noispuwewe i celo dru{tvo.Pomenuli smo i autors-ka prava, u kakvom sustawu danas, da li moguda budu za{ti}ena, dali se i pored toga de{avakra|a i kakva je za{titapo objavqivawu nekepesme ili pri~e nadru{tvenim mre`ama,rekla jeStanisavqevi}eva, doda-ju}i da je svrha okupqawabila jo{ i u`ivawe upoeziji.Bilo je to poetsko ve~ekoje je okupilo dostamladih kwi`evnih stvar-alaca, a jedna od temabila je kako do}i do{ire publike, vanlokalnih granica i kakoanimirati mlade da sebave pisawem.

N.S.

IZLO@BA SLIKA I SKULPTURA U GALERIJI KULTURNOG CENTRA “PARA]IN”

UMETNI^KI SIMPOZIJUM VUKADINOVI]Postavku isto~ne likovne poetike posetioci su mogli da vide do prvih dana maja SISTEM VREDNOSTI

Prema kriti~aru\ori}u, likovnistvaraoci iz isto~nihzemaqa treba da izgradesamostalni sistemlikovnih vrednosti, kadsu ve} diskriminisaniu zapadnom galerijskomprostoru, na tr`i{tu, upublicistici i medijima.

BEOGRADSKO DRAMSKO POZORI[TE GOSTOVALO U PARA]INU U GRADSKOJ BIBLIOTECI OBELE@EN SVETSKI DAN KWIGE

LEPOTA PESNI^KE RE^I“JAZAVAC PRED SUDOM” KRAJEM APRILARa|ena prema poznatom tekstu Petra Ko~i}a, ova predstava je bila deo projekta “[kolska lektira”

Grafi~ki dizajner Nata{a Jovanovi} i \or|e Vukadinovi}

~etvrtak 16. maj 2019. 15Kultura Bilten

Gosti tribine podnazivom "Osvrt na poli-ti~ke aktuelnosti i medi-je", odr`ane 9. maja una{em Kulturnom centru,bili su poznati novinari,Zoran Panovi} i VeqkoLali}. Panovi} je kolumnista,

ranije i urednik lista"Danas", saradnik vi{elistova i urednik TVemisije "Presija". Budu}isociolog po obrazovawu,spada u vode}e analiti~arei komentatore dru{tvenihi politi~kih zbivawa.Autor je vi{e kwiga, a zasvoje kolumne i TV kri-tiku dobitnik je zna~ajnihnovinarskih nagrada. Veqko Lali} je javnostipoznat kao glavni urednik"Nedeqnika", dok je rani-je pisao za vi{e dnevnihi nedeqnih listova. Zaure|iva~ku hrabrost i mod-eran novinarski izraznagra|en je presti`nomnagradom "AleksanadarTijani}". Udru`ewe nov-inara Srbije, koje dodequjeovu nagradu, ocewuje da jeLali}, vrativ{i poli-ti~ki magazin na velikuscenu na{eg tr`i{ta{tampe, "dokazao daGutemberg nije izgubiobitku sa “vaj-fajem", te dawegovo "intrigantno,`estoko i duhovito pisaweistovremeno izaziva ipo{tovawe i ~u|ewe".Tribina, koju je vodila

Vesna Stojkovi}, po~ela jepitawem da li sada{wepoliti~ko stawe u na{ojzemqi mo`e da se nazovediktaturom. Odgovarajuj}i

na ovo, Panovi} je izneostav da ne treba olakoupotrebqavati apstraktnepojmove bez odgovaraju}egempirijskog sadr`aja, kao{to je, na primer,Milo{evi}ev re`im kval-ifikovan kao "plebisc-itarni cezarizam", a da senije sagledevala wegovasocijalisti~ka komponen-ta, ili, kao {to se za

sada{wi re`im koristitermin "diktatura", a dase zanemaruje wegovaneoliberalna komponenta,koja zakonom o radu iukupnom politikom stvara,s jedne strane, novu klasuvlasnika kapitala, a sdruge strane, masovniprekarijat, dakle, ~itavujednu armiju koju klasavlasnika kapitala

zapo{qava na povremenim iprivremnim poslovima, saniskim nadnicama i bezza{tite na radu i mater-ijalne i socijalne sig-urnosti. Otuda, Panovi}smatra da je promena sistemate{ko ostvarqiva bezizvesnog skliznu}a u soci-jalizam, iako je budu}nostlevice pre da bude korek-tiv kapitalizma nego wego-va alternativa.Svakako, tribina nije

mogla da pro|e bez raz-matrawa pitawa Kosova,pa su se gosti izjasnili daje za re{avawe tog velikogproblema potreban ref-erendum, kako bi gra|anipreuzeli odgovornost zaposledice bilo kojegre{ewa.Debatu je organizovao

Dom omladine “Para}in”. D. Nikoli}

Pred brojnom pub-likom, 7. maja, u galer-iji Kulturnog centra,otvorena je prvasamostalna izlo`bafotografija MileneMilenkovi} pod nazivom"I n t r o s p e k c i j a " ,Para}inke koja sada`ivi i radi u Ni{u.Izlo`bu su otvorileMaja Sto{i}, poznatimajstor umetni~kefotografije, i autor-ka.

Milenkovi}eva jepo~ela da se bavifotografijom 2015.godine, kada je postala~lan Foto kluba“Para}in” i Foto savezaSrbije. Izlagala je napreko 40 kolektivnihizlo`bi u vi{e od 15zemaqa, na kojima je osvo-jila 20 medaqa i priz-nawa. Posebnim uspehomsmatra u~e{}e na Me|unar-odnom salonu umetni~kefotografije u Rumuniji,

gde se predstavila kao jedi-ni autor iz na{e zemqe.Otvaraju}i izlo`bu, MajaSto{i} je rekla: "Milenana izvestan na~in provo-cira i nas posmatra~e dasami pogledamo u svojesopstvene misli i ose}awa.Tragaju}i za onim u sebi,transponuju}i svoje men-talne slike i percepcije,

dozvoqava nam da i samina|emo odgovore ituma~ewa u gledawu. Moglibi, na primer, re}i da suweni radovi pri~a o slo-bodi i osloba|awu". Ove misli su verovatno

nastale pod utiskom akto-va lepih mladih `enskihfigura u razli~itimprirodnim kadrovima -

unutar kvadrata, poredzida, pored napu{tenezgrade, unutar zimskekolibe, na pruzi, u {umi,na obali neke vode...Zadivqen uzvi{enim

telima koja u prostorustoje kao skulpture,Dejan Dizdar, autor tek-sta iz kataloga, pi{e:"Milena izme|u sebe inas postavqa daqinu,prostor... ruka i telonisu dovoqni da pre-moste rastojawe, samoje fantazija to u stawu.Weno telo, milovanovodom, travom ilivetrom, zauvek ostajenedosti`no telesnom

dodiru."Pored dobrog izbora

kadrova, Milena ima pose-ban ose}aj za prostor iraspored figura u wemu,{to sigurno dolazi kaoposledica wenog obrazo-vawa po{to je zavr{ilaosnovne i master studijearhitekture. D. Nikoli}

U ~itaonici Gradske bib-lioteke, 10. maja, odr`anaje redovna mese~nakwi`evna sedeqkaPomoravske sekcije Savezakwi`evnika u otaxbini irasejawu (SKOR).Pored ~itawa i usmenogkazivawa stihova, sedeqkaje bila prilika da seka`e ne{to o priznaw-ima koja su ~lanovi ovesekcije dobili na razn-im literarnim mani-festacijama. Tako je, naprimer, RadmilaMilojevi} istakla da jewena pesma "Vreme te~e"objavqena u Me|unarod-nom zborniku poezije"Hilandar - silan bo`jidar". Za u~e{}e idarovanu pesmu na ovomkonkursu, Umetni~ki klub"Raskovnik" iz Smederevanagradio je Radmilu"Daroslovnicom".

Za na{e ~itaoce donosi-mo zavr{ne stihove tepesme: "Nemawi}ka lozaSvetog Save klija,/samomudrost me|u Srbima{iri,/Blagoslov sa neba{aqe Sava:/Samo mirnobra}o, strpqen spasen,/jo{ je `iva moja loza/izgroba, iz kamena ra|agro`|e./Novi vekoviispisani zlatnim slovima/ipred Va{im pokoqewimastoje..."Pored toga, nakon u~e{}ana Me|unarodnom konkur-su poetskih prevoda, zaR. Milojevi} je iz Rusijesigla "Gramota" Sv.Pravednog IvanaKron{atskog, priznawe zarazvoj dru`ewa me|uslovenskim narodima.Na ovoj sedeqci u~estvo-valo je i nekoliko gim-nazijalaca sa svojim pes-mama. D. Nikoli}

Upetak, 13. maja, u na{empozori{tu prikazana sutri filma, dva ameri~ka:nau~nofantasti~ni super-herojski film“Osvetnici” i animi-rana avanturisti~kakomedija “Park ~udesa”,te film “Posle ni{tavi{e nije isto”, koji jezasnovan na istoimenomplanetarno poznatomromanu Ane Tod.“Osvetnici” su bazirani

na Marvelovim stripovi-ma istog naziva, to je{esti nastavak u serijifilmova iz Marvelovogfilmskog univerzuma.“Park ~udesa” je animiranapri~a o osmogodi{wojdevoj~ici Xun, dok je film“Posle ni{ta vi{e nijeisto” romatni~na qubav-na drama, u izvesnom smis-lu nastavak filma“Pedeset nijansi sive”.

D.N.

Dru{tvo za negovawe tradicije "Petrus" Zabrega usaradwi sa Tehnolo{kom {kolom 10. maja organizovaloje projekciju TV putopisa iz serijala "Hilandarsko veko-vawe" - epizoda "Na temeqima ~uda". Gost i autor ser-ijala bio je Goran Vuk~evi}, re`iser TV Vojvodina.Projekcija je odr`ana u amfiteatru Tehnolo{ke {kole.

N.S.

DEBATA “OSVRT NA POLITI^KE AKTUELNOSTI I MEDIJE”

GOSTI NOVINARI PANOVI] I LALI]Poznati kolumnista i glavni urednik “Nedeqnika” izneli su svoje vi|ewe aktuelnog dru{tvenog trenuka

IZLO@BA UMETNI^KE FOTOGRAFIJE MILENE MILENKOVI]

@ENSKI AKT KAO PROVOKACIJANaziv izlo`be “Introspekcija” navodi posmatra~a da se pozabavi sopstvenim mislima i ose}awima

MILENA - arhitekta po zanimawu, fotograf po pasiji

Tribine Doma omladine uvek privla~e pa`wu

KRIZA VI[EPARTIZMA I INSTITUCIJA

Gosti su govorili, tako|e, o krizi vi{epartizma iinstitucija. Danas je, prema wima, na delu tre}i talasstvarawa hibridnih partija, bez jasne ideologije ipolitike, posle onih klasi~nih po~etkom devedesetihgodina, kao {to su SPS, SPO i DS, te posle strana-ka koje su nastajale nakon petooktobarskih prome-na. Isto tako, olako i pogre{no se upotrebqava ter-min "institucija", a u stvari, institucije su Ustavnisud, Vrhovni sud, Parlament... Dodu{e, nefunkcionalne,jer su prosta transmisija jedne jedine voqe, voqe{efa dr`ave, {to je na{ glavni politi~ki problem.

U BIBLIOTECI “DR VI]ENTIJE RAKI]”

DRU[TVO “PETRUS” ZABREGA

PUTOPIS IZ SERIJALA O HILANDARU

GRADSKO POZORI[TE PARA]IN

PROJEKCIJEFILMOVA

KWI@EVNA SEDEQKA

SEKCIJE SKOR

~etvrtak 16. maj 2019.16 ObrazovaweBilten

Dobricu Eri}a zvani~no sam upoznao 1991. godine,pred wegov nastup u {koli u Titelu, ali sam jo{ranije imao prilike da najdarovitijeg srpskog pes-nika i vidim i ~ujem. Naime, jo{ dok sam uBeogradu studirao materwi jezik i kwi`evnost, povre-meno sam pose}ivao kwi`evnu tribinu ~asopisa"Raskovnik", negde na Kosan~i}evom vencu. Se}am se da je tamo redovno govorio on, jo{ u punojsnazi, nadahnuto i poletno. Uz rame mu je uvek bioprof. dr Dragi{a Vito{evi}, slavni u~eni zemqakkoji je antologijom "Orfej me|u {qivama" pred o~ii u{i kulturne Evrope izneo poeziju srpskih pes-nika seqaka kao naj~istiju, izvornu duhovnu vred-nost i lepotu. To je za Pariz, Be~ i Berlin bilopravo otkrovewe, ne{to nalik na izvorno slikarst-vo samoukih slikarki poput Zuzane Halupove i wenihtalentovanih Slovakiwa iz Kova~ice i Padine.U toj grupi samoniklih pesnika bili su i MilenaJovovi}, Srboqub Miti}, i Paun Petronijevi}, alinikog od wih nikad nisam sreo. Me|utom, Dobricame je iznenadio (i razuverio) ve} na prvom korakuzvani~nog poznanstva. Dok smo na putu za Titel pro-lazili kroz Banat, u kolima se, naravno, vodio raz-govor o jeziku i kwi`evnosti. Do wega je tada sedelawegova supruga Boba, koju je neposredno pre toga upoz-nao u [vedskoj i potom doveo u Srbiju. Ona je bilamagistar kwi`evnosti, pa me nije nimalo iznenadila{to je sve kwi`evne teme osvetqavala iz stru~nogugla, ali kad smo zapodenuli razgovor o akcenti-ma, na scenu je stupio Dobrica. Taj ~ovek, koji jecelog `ivota nosio etiketu "pesnik seqak", ozakonima srpske akcentologije govorio je vrlostru~no i precizno, mo`da boqe od nas, "{kolovanih"sagovornika. Tada sam shvatio da on jezik ikwi`evnost zna kao da je diplomirao na fakulte-tu, samo {to svoje {iroko znawe nije verifikovao"papirom". Ovako, ta neopravdana etiketa mogla jeda mu bude samo reklama kao prelepoj, samoniklojbiqci. Uostalom, i kad je prof. dr Vito{evi} tra-gi~no nastradao u saobra}ajki, Dobrica je i bez "men-tora" nastavio da raste na kwi`evnoj sceni.Za vreme Festivala humora za decu u Lazarevcu zajed-no smo gostovali u Osnovnoj {koli u Baro{evcu,na obali `ivopisne re~ice. Dobricu je ~itav dannesnosno boleo zub. Ipak, on je sve istrpeo, na licenavukao masku osmeha i prire|ivao radost deci. Uve~e,pre nego {to }e za pesnike i goste biti prire|enave~era u restoranu, iznenada mi je sinula inspiraci-ja. Tu, za stolom, na salveti sam napisao pesmu oDobri~inoj zuboboqi i plemenitom `rtvovawu zadecu. Sadr`ala je i distih:- Maramicom obraz greje,

al’ pred decom on se smeje.Odu{evqen, Dobrica me je naterao da je pred svi-ma pro~itam. "Umro" sam od stida, ali sam gaposlu{ao.Jo{ jednom, kad je gostovao u Para}inu, prilikomprijema kod predsednika dr Predraga Tomkovi}a,Dobrica je tako|e imao neke zdravstvene prob-leme. Vi{e je }utao, ali kad su ga okru`ile lepedame, odjednom se raspri~ao, smejao i - zaboraviona bolest.- Vidi{ kako ti poma`e `enski "antibiotik"! -pecnuo ga je Miwa Subota.U Jagodini, na Pedago{kom fakultetu, pred sam

po~etak odbrane diplomskog rada jedne studentki-we, banuo sam pred wega u nezgodnom trenutku, izviniose i hteo da "{mugnem". Me|utim, on je pomeriotaj sve~ani ~in i si{ao u park da pozdravi celumoju porodicu.A u jednoj para}inskoj {koli zatekao sam ga

kako pred |acima uporno reklamira jedan, skorobezvredan ~asopis za decu. Kad je zavr{io tajmu~an ~in, pri{ao mi je, slegao ramenima iiskreno priznao.- [ta }e{! Ako si pesnik, mora{ nekad da bude{i trgovac.Smrt mla|eg brata Dobrica nikad nije preboleo,smrt stare majke mu je tako|e te{ko pala, a mi nikadne}emo preboleti smrt velikog pesnika koji je svomnarodu zavetovao stotinak kwiga, svoju olovku,no` i nao~are.

PPPPAAAARRRRAAAALLLLEEEELLLLEEEEPPii{{ee:: TToommiissllaavv \\ookkii}}

@ENSKI “ANTIBIOTIK”

Dan Osnovne {kole"Mom~ilo Popovi} Ozren"obele`en je u~eni~kim inastavni~kim aktivnosti-ma koje su trajale od 18.do 24. aprila, kada jeodr`ana sve~ana priredbaza u~enike i roditeqe upara}inskom pozori{tu. Cela ta nedeqa bila je

bogata de{avawima, pa je18. aprila prire|enodru`ewe sa vr{wacima iz{kole "StevanJakovqevi}", organizovanisu sportski susreti saekipama iz O[ "RadojeDomanovi}", kao i smo-tra recitatora i izlo`bamodela i maketa. Dan kas-nije prvaci su sadili cve}esa roditeqima, za u~enikedrugog razreda prire|enaje “{kola kaligrafije”,

dok su tre}aci organizo-vali izlo`bu ku}nih qubi-maca. Kako je Dan {kole

obele`avan u nedeqi preduskr{we praznike, orga-nizovana je i uskr{waradionica, zatim izlo`ba,obele`en je Dan planeteZemqe u okviru me|upred-metne saradwe, a u {koliu Mirilovcu odr`ano

sportsko dru`ewe sau~enicima iz podru~nogodeqewa u Lebini.Sportske igre mladih,

takozvane “Male olimpi-jske igre” za u~enikemla|ih razreda odr`anesu u Hali sportova, kad jeu {koli bila iprezentacija projekta"Osna simetrija" zau~enike petog razreda. Dan

kasnije usledio jematemati~ki kviz za sed-make, kao i zanimqivotakmi~ewe u {utirawu“trojki”. Centralnapriredba, najpre zau~enike, a zatim za rodite-qe i goste u para}inskompozori{tu uprili~ena jetako|e 24. aprila, dok jenaredni dan bio rezervisanza {etwu u prirodi zatre}i i ~etvrti razred. Prema re~ima direktoraNeboj{e Milisavqevi}a,O[ “Mom~ilo Popovi}”obele`ava 46 godina rada,a u pripremi priredbe suu~estvovali skoro sviu~enici. On je pohvaliou~enike nagra|ene naokru`nim i republi~kimtakmi~ewima. Ova {koladanas obrazuje 800 u~eni-ka, {to je veliki broj udana{we vreme, a iz togkvantiteta, rekao jeMilisavqevi}, proizlazii kvalitet.Milisavqevi} je dodao daje {kola centralnompriredbom prikazala najbo-qe u oblasti kulturno-umetni~kog rada,ukqu~uju}i recitatore.Prepoznatqiv hor jepripremio nastavnikQubinko Selakovi}, folk-lor je radio u saradwi saKUD "Abra{evi}" izTekije, a nastupili su i|aci iz dramske sekcije.

N. Stankovi}

Realizacijom projektanamewenog obuci u~eni-ka obrazovnog profilatrgovac u para}inskojEkonomsko-trgovinskoj{koli opremqen je kabi-net za obuku budu}ihtrgovaca. Kako su natr`i{tu rada trgovcisve tra`eniji, novi kabi-net bi}e pravo mestogde }e u~enici sticatiznawa i ve{tine potreb-ne za rad u ovoj struci.Projekat zahvaquju}i komeje opremqen novi kabi-net uradila je ZoricaAn|eli}, profesorkaekonomske grupe predmeta.Sa tim projektom {kola jekonkurisala kodMinistarstva prosvete idobila sredstva za opre-mawe kabineta koji izgle-

da kao pravi maloprodajniobjekat, a u jednom delu jenastavni deo.- Sredstva koja smo

dobili nisu velika, ali suza nas zna~ajna jer smoostvarili sve standardei normative predvi|enezakonom za ovaj profil. Ukabinetu u~enici }esimulirati rad u malo-

prodajnom objektu i sve{to je u wihovim planovi-ma i programima - od izla-gawa robe, merewa, pako-vawa, napla}ivawa... Tu sui fiskalna kasa i elek-tronska vaga, prakti~nosve {to je potrebno zarad jednog maloprodajnogobjekta u~enici imaju nalicu mesta u {koli, rekla

je, povodom otvarawaovog kabineta, profe-sorka An|eli}.Ekonomsko-trgovinska

{kola nastavi}e i daqeda prati potrebetr`i{te rada kako bi{kolovala decu zatra`ena zanimawa i tou optimalnim uslovima,koji omogu}avaju {toboqe obrazovawe za kas-niji rad. Prema re~ima Nemawe

Radomirovi}a, predsedni-ka [kolskog odbora ET[,ova {kola bila je nedavnoi doma}in republi~kogtakmi~ewa iz ra~unovod-stva. Organizacija je bilapo najvi{im standardima,a sredstva su obezbe|ena izbuxeta.

N. Stankovi}

Ekonomsko-trgovinska{kola iz na{eg gradaosvojila je ekipno petomesto na republi~komtakmi~ewu ekonomskih

{kola, odr`anom uZrewaninu u {koli"Jovan Trajkovi}", podp o k r o v i t eqs t v omMinistarstva prosvete.

Ovo je odli~an rezul-tat u jakoj konkuren-ciji 39 srodnih {kolau Srbiji. U~enik 1/1 razreda

Aleksa Luki} osvojio je{esto mesto, Katarina\or|evi} (2/1) deveto,dok je Ilija Savi} (3/1)bio ~etvrti. N.S.

NEDEQA OBELE@AVAWA DANA O[ "MOM^ILO POPOVI] OZREN"

SVE^ANA PRIREDBA GLAVNI DOGA\AJIzlo`ba ku}nih qubimaca, uskr{wa radionica, sportska dru`ewa... bili su tako|e deo de{avawa

ME\U NAJVE]IM [KOLAMA U OKRUGU

O[ “Mom~ilo Popovi}” je jedna od najve}ih {kolau Pomoravskom okrugu i weni u~enici su osvojiliprvu nagradu na republi~kom takmi~ewu iz fizike,prvu nagradu na op{tinskoj smotri recitatora, na“Malim olimpijskim igrama”, kao i na drugim tak-mi~ewima.- Trudi}emo se da nastavimo tako u svim oblasti-ma, a za uspeh je zaslu`an, osim |aka, i kvalitetannastavni kadar, rekao je direktor Milisavqevi}.

NA[A [KOLA EKIPNO PETADR@AVNO TAKMI^EWE

EKONOMSKIH [KOLA

EKONOMSKO-TRGOVINSKA [KOLA DOBILA SREDSTVA ZA PROJEKAT

OPREMQEN KABINET ZA OBUKU TRGOVACASa tim projektom {kola je konkurisala kod Ministarstva prosvete

Centralna priredba odr`ana u dva termina - za u~enike, roditeqe i goste

~etvrtak 16. maj 2019. 17Obrazovawe Bilten

Po dolasku u novu sredinu, dominantnoose}awe izbeglica bilo je ose}awe zadovoqstvazato {to se iza{lo iz pakla rata i do{lokod "svojih", ali se odmah javqaju kao urgent-ni problemi sme{taj, prehrana i pronala`ewekakvog-takvog posla.Jedan mali broj je ve} imao u novoj sredi-ni nekretnine -stanove ili ku}e, neki suuspeli da ponesu ne{to u{te|evine ili da pro-daju imovinu u zavi~aju da bi obezbedili krovnad glavom. Jedan broj je nalazio sme{taj kodro|aka i prijateqa, ali je najvi{e wihodlazilo u kolektivne centre. Stoga je Srbijaregulisala polo`aj izbeglica zakonima, ure-dbama i drugim aktima. Zakonom o izbegli-cama od 1992. godine regulisan je organizo-van prihvat, privremeni sme{taj, pomo} uhrani, materijalna i druga pomo}, pravo nazapo{qavawe i {kolovawe, radna i vojnaobaveza pod istim uslovima kao za gra|aneRepublike Srbije, za{tita li~nih i kolek-tivnih prava, me|unarodna za{tita.Me|utim, u kolektivnim centrima nije bilouslova za privatnost. To su obi~no biliimprovizovani i na brzinu pripremqeniobjekti za sme{taj: sportske hale, hoteli,{kole, mesne zajednice, barake. U ovim objek-tima porodice nisu imale vi{e od jednog ode-qewa, pa su u wima zajedno `ivela licarazli~itog pola i uzrasta, a kupatila, toaleti,menze i prostorije za tzv. "kulturne potrebe"bili su zajedni~ki. @ivot u ovim "prinudnimkolektivima" ostavqao je te{ke posledice naizbeglice. Pored nedostatka namirnica, bila jestalna oskudica pribora za jelo, sredstava zahigijenu, posteqine i li~nih odevnih predmeta.Zbog ratnih razarawa, nova sredina nije moglada obezbedi izbeglicama materijalnu sig-urnost, odnosno pravo na rad ne samo kao sred-stvo za obezbe|ewe egzistencije, ve} i kao~inilac identiteta i samopo{tovawa. S togasu mnogi morali da se prihvate te{kihgra|evinskih i poqskih poslova, nadni~ewa,preprodaje raznih proizvoda, {verca i "mafi-ja{kih poslova".Zanimqiv je slu~aj ruskih izbeglica, me|ukojima je bilo qudi sa prete`no visokim isredwim obrazovawem. Kako je tada bilomalo intelektualnih poslova, zaposlewe sunalazili profesori, in`eweri, tehni~ari,geometri, veterinari, zubari, u~iteqi isve{tenice, ali ne i vojna lica, dr`avnislu`benici i pravnici. [tavi{e, zahvaqu-ju}i ovoj eliti, srpska sredina je dobila zamahu oblasti obrazovawa, nauke i umetnosti,naro~ito u obalsti baleta, re`ije i glume.Organizovana je i prva modna revija, sakratkim koncertom i plesom uz zvuke xeza,zatim je otvoren prvi Kozmeti~ki salon, ukome su se pojavile najpre supruge stranihambasadora, a potom i ovda{we dame, ali u odvo-jenim tretmanima da se ne bi me|usobno srele.Kako ve}ina ruskih izbeglica nije moglo daobezbedi dovoqno sredstava za `ivot, ~ak nidodatnim poslovima, rad `ena, pa i dece dobi-ja na zna~aju. Rad `ena je u nekim slu~aje-vima bio presudan za izdr`avwe porodice. Onesu i daqe obavqale uloge majke i supruge,te poslove u~iteqice, vaspita~ice, medicinskesestre, kroja~ice, lekarke, a neke su ostvarivalei zna~ajne uloge na {iroj dru{tvenoj sceni.U takvim uslovima, i deca su bila prinu|enada rade, kako van ku}e, tako i u ku}i,tro{e}i svoje vreme na razne poslove, a nena igru, {to je ubrzalo wihovo sazrevawei uredsredilo ih na materijalnu stranu`ivota.

IZBEGLI^KAPRIVATNOST

(2)

MMMM OOOO DDDD EEEE RRRR NNNN IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAADDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV EEEE NNNN OOOO GGGG @@@@ IIII VVVV OOOO TTTTAAAA

Pi{e: Desimir Nikoli}

Sikiri~ka {kola"Branko Krsmanovi}"brojnim aktivnostima uperiodu od 18. aprila do22. maja obele`ava veli-ki jubilej, 170 godinapostojawa i rada, a Dan{kole je 9. maj.Aktivnosti su po~ele

smotrom istra`iva~kihradova iz geografije umati~noj {koli 18. apri-la. To je bila tre}a poredu smotra koja jeokupila u~enike i nas-tavnike iz petpara}inskih osnovnih{kola, a u~enici su pred-stavili svoje radove krozdeset odli~nih prezentaci-ja. Izlo`ba tehni~kihradova prikazana je 22.aprila u {koli uBusilovcu, nagra|eniu~enici posetili su plan-etarijum, a radionica deku-pa`a "U susret Vaskrsu"organizovana je za nas-tavnike u Sikirici.Sutradan je izlo`batehni~kih radova prikazanau Drenovcu, kviz u orga-nizaciji U~eni~kog par-lamenta i vr{wa~kog timau {koli u Sikirici, doksu dan kasnije u okviruprofesionalne orijentacijeu~enici osmog razredaposetili Ma{insko-elek-trotehni~ku {kolu...Iz spektra {arolikih

aktivnosti izdvajamoizlo`bu cve}a 25. aprilau {koli u Busilovcu, kaoi vr{wa~ku edukaciju"Zdravo rastimo" umati~noj {koli uSikirici, gde je 7. maja,nakon uskr{wih i prvo-majskih praznika, tako|epredstavqena izlo`bacve}a. U Busilovcu je istog

dana odr`ana priredba,kao i u Pozori{tuPara}in, pod nazivom "Uzemqi ~udesa".Dan kasnije cvetna

izlo`ba prikazana je i u{koli u Drenovcu, apriredbe u isturenim ode-qewima u Gorwem Vidovu,Drenovcu, Rataru iKre`bincu. U odbojci suse takmi~ili nastavnicisikiri~ke {kole i O["Radoje Domanovi}".Izlo`ba likovnih radova"Ju~e, danas, sutra"uprili~ena je na sam Dan{kole, 9. maja, u {koli uSikirici, gde je odr`anai centralna priredba.Nije izostala ni tradi-

cionalna "Pasuqijada"

odr`ana pro{le subote,11. maja. Taj dan bio je iza sportske aktivnosti,rukomet, odbojku i {ah. Uobele`avawe jubilejauklopqena su i predavawaCrvenog krsta, odr`ana uDrenovcu pro{log poned-eqka, na razli~ite teme.

Kraj slavqeni~kog mesecasikiri~ke {kole bio jeposve}en dru`ewu sau~enicima iz O[ “\uraJak{i}”, a u mati~noj{koli odr`an jekwi`evno-poetski dan"Kroz note i re~i".

N. Stankovi}

U~enici tre}eg razredaMa{insko-elektrotehni~ke{kole obrazovnog pro-fila tehni~ar energetikeboravili su u okviru prak-ti~ne nastave u kompani-ji “CRH Srbija”. Kakoje rekao wihov profesorIgor Jevti}, CRH je ovoj{koli najzna~ajniji part-ner na lokalu {to seti~e obuke |aka, a oniprovedu dve nedeqe ucementa{kim pogonima iradionicama. U~enici su zadovoqni

tom prakti~nom nastavomjer je to ne{to {to nemogu videti i nau~iti u{koli. Saradwa CRH iME[ traje ve} tri godinei odli~an je primerdualnog obrazovawa. N.S.

U~enici 3/2 Osnovne{kole "StevanJakovqevi}" obele`ili suSvetski dan kwige iautorskih prava na svojna~in - {tampawem kwigesvojih pri~a. Kako smosaznali od wihove u~ite-

qice GordaneMilosavqevi}, u~estvo-vali su na me|unarodnomkonkursu posve}enomobele`avawu zna~ajnihdatuma, me|u kojima suizabrali Svetski dankwige.

- U~enici su pisali svo-je pri~e i bajke, a kako suradovi bili sadr`ajni,zanimqivi i pou~ni,re{ili smo da objavimoprvu zbirku pri~a ovogodeqewa. \aci susavladali osnove worda isami kucali na kompjuteru,a radove su pregledale iprofesorke srpskog jezikaZorica Ivanovi} i MarijaDrenovakovi}. Zatim suna ~asovima likovne kul-ture radili ilustracijei kwizi dali naziv"Zlatna zrnca", rekla jewihova u~iteqica.Na Svetski dan kwige

u~enici-pisci su ~italisvoje pri~e pred brojnimgostima u Biblioteci "DrVi}entije Raki}", a wiho-va kwiga je uvedena ukwi`ni fond biblioteke.

N. Stankovi}

O[ "BRANKO KRSMANOVI]" SIKIRICA OBELE@AVA 170 GODINA RADA

MESEC DANA PROSLAVE JUBILEJALepeza aktivnosti je {arolika, od prezentacija, izlo`bi, sporta, do tradicionalne “Pasuqijade”

USPESI NA TAKMI^EWIMA

U obele`avawe vrednog jubileja uklopili su se iuspesi u~enika ove {kole na okru`nim takmi~ewimau geografiji i matematici. Iz prvog predmeta, u~enikosmog razreda Nikola Panti} osvojio je prvo mestoi plasirao se na republi~ko takmi~ewe u Zrewaninu.Na okru`nom takmi~ewu iz matematike, u~enica~etvrtog razreda, Teodora Mili} iz Drenovca, osvo-jila je prvu nagradu, a Isidora Mili} drugu. Prvije bio i Sa{a Luki} (peti razred) dok je Uro{Milojevi}, Drenovac, osvojio drugu nagradu.

KARAOKE I

NAGRADNI IZLET

Zavr{nica brojnihdoga|awa povodom 170godina rada bi}ekaraoke planirane zapetak, 17. maj, u mati~noj{koli, dok je za 22. majpredvi|en nagradni izletza takmi~are, odnosnoposeta Narodnom muzeju uBeogradu.

SARADWA ME[-A SA

KOMPANIJOM CRH

\ACI NAPRAKSI U

CEMENTARI

U^ENICI TRE]EG DVA [KOLE “STEVAN JAKOVQEVI]”

OBJAVILI KWIGU PRI^APod nazivom “Zlatna zrnca”, kwiga je uvedena u kwi`ni fond gradske Biblioteke

Premijerno je izvedena predstava “U zemqi ~udesa” Gordane Petrovi}

~etvrtak 16. maj 2019.18 SportBilten

Omladinski {ahovskiklub "Para}in" podpokroviteqstvom fon-dacije “MarkoTodorovi}” organizujejubilarni 10. “Markovturnir” u {ahu, u subo-tu, 25. maja u O[ “RadojeDomanovi}”. Turnir jezapravo pojedina~no iekipno takmi~ewe u~eni-ka para}inskih osnovnih{kola u ovoj drevnojigri.

Predsednik O[K"Para}in", mr Sa{aJevti}, ka`e da }e bitiorganizovana dva odvo-jena pojedina~na tak-mi~ewa, za de~ake i

devoj~ice. Svi prijavqenitakmi~ari igra}e pojed-ina~ni turnir po {vaj-carskom sistemu u 7 kolasa tempom igre od po 15minuta po igra~u za celupartiju. Za najboqe, orga-nizator je obezbedio bro-jne robne i nov~anenagrade, kao i specijalnevredne poklonepokroviteqa, Fondacije“Marko Todorovi}”.Pravo u~e{}a imaju

u~enici svih osammati~nih {kola na{eop{tine, a {kole su uobavezi da najkasnije dosrede, 22. maja, dostavespiskove svojih takmi~ara

elektronskom po{tom naadresu: info@parac-inchess.rs. B.D.

Na me|unarodnom karateturniru ,,Ra{ka 2019”u~estvovalo je 470 tak-mi~ara iz Hrvatske,Crne Gore i Srbije.Takmi~ari Karate klu-ba “Crnica” i ovog putasu bili veoma uspe{ni,a Teodora Jozovi},Ogwen Jozovi} iDimitrije @ivkovi}osvojili su tri zlatnemedaqe. B.D.

Gimnasti~arke GK “Para}in”nastupale su u Svilajncuna Evita kupu i nama|arskom Pecs kupu.Na Evita kupu u grupnim

ve`bama mla|e i starijejuniorke su osvojile bronzui zlato. U individualnomprogramu \ur|ina Radojkovi}bila je prva u kategorijipionirki, Iva Cvetkovi}druga u kategoriji starijihpionirki i Ivana \or|evi}tre}a u kategoriji juniorki.Na Pecs kupu u Ma|arskojseniorke su u grupnimve`bama osvojile 2. mesto,a Ma{a Mati} je u indi-vidualnom programu bila~etvrta. Naredno tak-mi~ewe koje o~ekujepara}inske gimnasti~arkeje Prvenstvo Srbije u grup-nim ve`bama 19. maja. B.D.

Na Dr`avnom izbornomprvenstvu Regiona Jug u kat-egoriji seniora takmi~arOrganizacije sportskihribolovaca “Mrena" izPara}ina Vladimir Vidanovi}osvojio je prvo mesto.Takmi~ewe je odr`ano na jezeru"]elije” u kategoriji lovudice na plovak. B.D.

^lanovi para}inskogKendo kluba "Katori" nas-tupali su na Drugom Kendo

kupu u Novom Sadu. Ukategoriji kadeta, LukaIli} osvojio je prvo mesto,

dok je u kategorijijuniora drugo mestopripalo Veqku Kari}u.Novak Drenovakovi}osvojio je drugo mestou kategoriji "kju{a".U kategoriji kadetadrugo mesto osvojio jei Dimitrije Gaji},dok su tre}eplasiranibili Strahiwa ]aji}i David Tasi}. Odli~an rezultat ukategoriji kadeta i

titulu borbenog duha poneoje i Aleksandar Cvetkovi}.

B.D.

10. PRVENSTVO U^ENIKA PARA]INSKIH OSNOVNIH [KOLAKARATE TURNIR “RA[KA 2019” ZA PARA]INSKE

GIMNASTI^ARKE

PARA]INSKI OSNOVCI POBEDILI NA OKRU@NIM “MALIM OLIMPIJSKIM IGRAMA”

NENADMA[NI NA SPORTSKOM POLIGONUPrva mesta u svim kategorijama u Svilajncu zauzele su ekipe {kola “Mom~ilo Popovi} Ozren” i “Stevan Jakovqevi}”

BALKANSKO PRVENSTVO U PPOOWWEERRLLIIFFTTIINNGGUU

MARIJA JOVANOVI][[[[ AAAA MMMM PPPP IIII OOOO NNNN KKKK AAAA

Pojedina~no i ekipno takmi~ewe odr`a}e se 25. maja u O[ “Radoje Domanovi}”

DRUGI KENDO KUP U NOVOM SADU

USPEH KLUBA “KATORI”

“MARKOV TURNIR” U [AHUMEDAQE SADVA KUPA

NA DR@AVNOM

PRVENSTVU RIBOLOVACA

POBEDIOVLADIMIRVIDANOVI]

TRI ZLATA ZA “CRNICU”

Devetnaestogodi{waPara}inka MarijaJovanovi} postala je{ampionka Balkanskogprvenstva u powerliftinguodr`anog 13. i 14. apri-la u Bijeqini u RepubliciSrpskoj. Takmi~ewe je okupilo

oko 120 takmi~ara sa cel-og Balkana, a Marija je usvojoj, juniorskoj kate-goriji 84+ kg, briqirala

i tako stekla plasman zaEvropsko prvenstvonaredne godine. Za odlazakna ovo veliko takmi~eweu Bijeqinu Marija je sred-stva sama obezbedila, aliza daqa takmi~ewa bi}e jojneophodna pomo} sponzora,pa Jovanovi}eva pozivaone koji vole ovaj sport iho}e da pomognu da joj sejave putem wenog “Fejsbuk”profila. B.D.

U~enici ni`ih razredaosnovnih {kola nadmetali suse krajem aprila na op{tin-skom takmi~ewu u “Malimolimpijskim igrama”, bazi-ranim na ve`bama na poligonu,a 8. maja su najboqi na op{tin-skom takmi~ewu ponovili svojuspeh i na okru`nom, odr`anomu Svilajncu.Prvoplasirani na op{tinskomtakmi~ewu u konkurencijiprvaka bili su |aci O[“Mom~ilo Popovi} Ozren”,u konkurenciji drugog razre-da najboqa je bila {kola“Stevan Jakovqevi}”, a me|utre}acima, gde su se odvojeno

nadmetali de~aci i devoj~ice,u obe kategorije prva mestaosvojili su u~enici {kole“Mom~ilo Popovi}”. U~enici ~etvrtog razreda

nisu imali poligon ve} suigrali “Izme|u dve vatre"i u tom takmi~ewu najboqaje bila ekipa O[ “StevanJakovqevi}”. Isti redosled,odnosno prva mesta u svojimkategorijama, ovi mali{aniostvarili su i na okru`nomtakmi~ewu i plasirali su seza me|uokru`no koje }e seodr`ati u Po`arevcu.Pojedina~no, na okru`nom

takmi~ewu u sprintu na 60

metara u kategoriji devoj~icapobedila je Iva [uti} izO[ “Mom~ilo Popovi}”,dok je u mu{koj konkurencijiu istoj disciplini BojanMilojevi} iz {kole “ BrankoKrsmanovi}” iz Sikiriceosvojio tre}e mesto. O ovom takmi~ewu koordi-nator Saveza za {kolskisport Srbije Darko Bajki}ka`e:- “Male olimpijske igre” sujedno od na{ih najpose}eni-jih sportskih takmi~ewa, adeca su vrlo posve}ena tomei vole poligon, svi od prvogdo tre}eg razreda, dok za

u~enike ~etvrtog razredaimamo takmi~ewe “Izme|udve vatre” i sprint na 60metara. Najsposobniji, najbo-qi i najuve`baniji su stek-li pravo za daqa takmi~ewa.Bajki} jo{ isti~e da je

sistem poligona tako kon-cipiran da su najmla|imosnovcima dobro poznati svielementi: od koluta napred,preko tr~awa, do ga|awa umetu. Na ovaj na~in, krozzabavu, kod |aka se razvijatakmi~arski duh, uz negovawezajedni{tva jer cela ekipapobe|uje, a ne pojedinac.

B. Drenovakovi}O[ “Mom~ilo Popovi} Ozren” - tre}i razred

O[ “Mom~ilo Popovi} Ozren” - prvi razred O[ “Stevan Jakovqevi}” - ~etvrti razred O[ “Stevan Jakovqevi}”- drugi razred

~etvrtak 16. maj 2019. 19Sport Bilten

Sve~ano zatvarawe ovo-godi{we manifestacije“Sportska zima” organi-zovano je pro{log petkau Hali sportova SRC"7. jul" Najuspe{nijimtakmi~arima, odnosnoonima koji su osvojiliprva tri mesta, pred-stavnici organizatorauru~ili su medaqe, vi{eod 200, a u prisustvu

velikog broj takmi~ara idece izveden je i odgo-varaju}i zabavni program.

Dvanaesta po redu“Sportska zima” zapara}inske {kolarce real-izovana je od 1. do 17.februara, tokom zimskograspusta. Interesovaweje bilo veliko kako uselima, tako i u gradu, adeca su se takmi~ila u

malom fudbalu, odbojci,basketu, korfbolu, stonomtenisu i {ahu. Prvi putu okviru ove mani-festacije organizovana jebesplatna obuka nepli-va~a. Za postignute uspe-he pobednicima mani-festacije Sportski savezje zajedno sa Planinarskimklubom “Javorak” orga-nizovao i jednodnevni

izlet na Kopaonik koji jerealizovan marta meseca. Predsednik Sportskogsaveza Marko Jovanovi}u osvrtu na uspe{nu“Sportsku zimu” najavqu-je “Prole}ne igrarije”u vrti}ima, koje kre}uu drugoj polovini majai koje su uvertira zapredstoje}e “Sportskoleto”. B.D.

Proteklog vikenda odi-grane su utakmice 29. kolaSrpske lige "Istok".Trstenik PPT je savladaoSFS Borac rezultatom1:0, a para}inskoJedinstvo pobedilo ekipuPukovac sa 1:0.U 26. kolu Zone "Zapad"Jedinstvo iz Mijatovca jesavladalo Napredak izDrenovca sa 3:2. U Pomoravsko-okru`nojligi u okviru 25. kolaJuhor Glavinci savladao jeMladost iz Sikirice sa9:0, Hajduk iz ^epura jeizgubio od Ku{iqeva 0:4,a ekipa Kolara savladalaOmladinac iz [aludov-ca sa 5:0.

U 25. koluMe|uop{tinske lige “Jug”Moravac 2015. iz Kru{arapobedio je Mladost izGorwe Mutnice sa 4:1,

Radni~ki iz Tekijesavladao Napredak izStubice sa 4:3, Rudar izStewevca nadigrao Istok63 iz Plane sa 3:2,Orlovi Jasenovo pobedilisu Omladinski izPara}ina sa 4:1. U 23 kolu Op{tinske

lige “Para}in” rezul-tati su slede}i: Juhor2016 Poto~ac-Popovac 7:0,Razvitak Mirilovac-SlogaDowe Vidovo 2:2,Budu}nost Lebina-DowaMutnica 4:1, ISK Izvor-BSK Buqane 1:2, NapredakSvojnovo-Heroj Busilovac

2:1, Jedinstvo Ratare-RadnikDavidovac 4:1. Slobodna jebila [umadija izTre{wevice. U prvom kolu Op{tinskog

kupa Dowa Mutnica i Jedinstvoiz Ratara igrali su nere{eno3:3, penalima 6:7. UtakmicaIzvor-Napredak Svojnovozavr{ena je rezultatom 2:6,Busilovac-Popovac 3:0, Radnikiz Davidovca i [umadija izTre{wevice igrali su 2:2, upenalima 5:6, dok je utakmicaMirilovac- Juhor 2016.Poto~ac zavr{ena sa 1:1,penalima 3:5.^etvrtfinale Op{tin-

skog kupa igra se 29. maja,a sastaju se: JedinstvoRatare-Sloga Dowe Vidovo,Napredak-Svojnovo-BSKBuqane, Heroj-Busilovac-Budu}nost Lebina i Juhor2016 Poto~ac-[umadijaTre{wevica. B.D.

Vaterpolisti Para}inasu u pro{le subote u pri-jateqskoj utakmici savladalina svom terenu ekipu iz

Bora sa 15:8. Ova utakmicauvertira je za pripreme kojeslede za Drugu ligu Srbije,sezonu 2019. B.D.

Na{ sugra|anin MarkoRadovanovi}, ina~e u~enikEkonomsko-trgovinske{kole, osvojio je prvomesto na {kolskom prven-stvu Srbije u orjentiringuu kategoriji sredwo{kola-ca. Marka je pripremao i natakmi~ewe pratio profesor

Darko Bajki}, a prvenstvoje odr`ano 10. maja naKo{utwaku u Beogradu.Pokroviteqi takmi~ewabili su Ministarstvoomladine i sportaRepublike Srbije i Savezza {kolski sport Srbije.

B.D.

Pliva~i para}inskog kluba“Posejdon” pro{le subote, 11.maja, na odr`anom “[aren-

gradskom kupu” osvojili su 8medaqa, od toga 5 zlatnih, 2srebrne i jednu bronzu, a dvo-je pliva~a progla{eno je zanajboqe pliva~e mitinga.\or|e Borojevi} /2004/ osvo-jio je 3 medaqe: zlato za 200kraul i 200 me{ovitim stilomi srebro za 100 kraul, a ujed-no je progla{en za najboqegpliva~a mitinga.Duwa Ta{i} /2010/ osvojila jedva zlata za 50 kraul i 50le|no i progla{ena za najbo-qu pliva~icu mitinga. LazarMila~i} /2011/ osvojio je zla-to za 50 kraul i srebro za 50delfin stilom.Danijel Ivkovi} /2010/ osvo-jio je za 50 metara le|nimstilom bronzu. B.D.

Me|unarodni pliva~kimiting “[arengradski KUP”odr`an je pro{le subote uKru{evcu. Me|u vi{e od 400pliva~a iz Slova~ke,Severne Makedonije, Bosnei Hercegovine i Srbije, tak-mi~ilo se i ~etvoro pliva~apara}inske “Delte”.

Pojedina~no najuspe{nijije bio Ilija [o{i} /2007/,kao osvaja~ tri medaqe:zlatne u trci na 200 metarame{ovitim stilom, srebrneza 100 metara le|no i bronze

u trci na 100m slobodnimstilom. Takmi~ewe je zavr{iona visokom drugom mestu uukupnom plasmanu dvanaesto-godi{waka, a od prvog mestaga je delilo samo tri boda.

Nemawa [o{i} /2007/ jeosvojio zlatnu medaqu utrci na 100 metara delfinstilom i bronzu u trci na200m me{ovitim stilom.An|ela Markovi} /2008/ iAleksa Markovi} /2009/ suisplivali li~ne rekorde.

B.D.

FUDBALSKI VIKEND DONEO JE [AROLIKE REZULTATE

NAJZAD POBEDA JEDINSTVAOdigrano je i prvo kolo Op{tinskog kupa, ~etvrtfinale 29. maja

PRIJATEQSKA UTAKMICA VATERPOLISTA

PARA]INCI SAVLADALI BOR

[KOLSKO PRVENSTVO SRBIJE U ORIJENTIRINGU

MARKO RADOVANOVI] DR@AVNI PRVAK

REZULTATI “POSEJDONA” U KRU[EVCU

ISPLIVALI OSAM MEDAQA

PLIVA^I “DELTE” NA “[ARENGRADSKOM KUPU”

TRI MEDAQE ZA ILIJU [O[I]A

U HALI SPORTOVA ODR@ANA ZAVR[NA SVE^ANOST OVOGODI[WE “SPORTSKE ZIME”

Dvanaesta po redu “Sportska zima” trajala je od 1. do 17. februara

URU^ENE MEDAQE NAJUSPE[NIJIM TAKMI^ARIMA

Iz arhive

~etvrtak 16. maj 2019.20 De`urna strana

Posle nekolikoprotestnih okupqawapro{le nedeqe sa mal-im brojem u~esnika,Povereni{tvo SNS uPara}inu odr`alo je 13.maja ne{to malo ve}iskup kod zgrade Op{tinesa naru~enim dolaskom“Para}inaca” iz sused-nih op{tina, a u istovreme i na istom mestuokupili su se otpu{teniradnici "Srpske fabrikestakla". Oni su ~uli dau Para}in organizovanoautobusima dolazezaposleni iz Rudnika"Rembas" iz Resavice kodDespotovca, pa su do{li,rekli su, da sa svojimsaborcima podele "rad-ni~ku muku".Dok su ispred glavnog

ulaza u Op{tini stajaliotpu{teni staklarci, satransparentima, o~ekuju}irudare koji su stigli, ka`u,sa tri autobusa, pristalicenapredwaka, sa zastavama,vide}i staklarce, odlu~ilisu da svoj protest odr`eispred obli`we fontane.Okupqenima se obratioNikola Krsti} iz rukovod-stva para}inskog SNS, pono-

viv{i ve} ranije izno{enezahteve za raspisivawemlokalnih izbora jer "gra|aniPara}ina godinama trpetorturu Sa{e Paunovi}a",koji je "op{tinu Para}inpretvorio u svoje privatnovlasni{tvo", te je "vreme damu stanemo na put".Nakon ovog obra}awa,

pra}enog skandirawem"Paune odlazi", "Izbori,izbori" i "Lopovi, lopovi",otpu{teni staklarci re{ilisu da se aktivno ukqu~e u

de{avawa, pa su promenililokaciju i na{li se "o~i uo~i" sa napredwacima, koje

ina~e smatraju krivcemza "la`ni ste~ajStaklare". Sa wihovestrane ~uli su se povici"Despotov~ani, sram vasbilo", "Vratite se ku}i"i "Bando napredna", aonda se napredwacimaobratio predsednikOp{tine Sa{a Paunovi},poru~uju}i para}inskomSNS, izme|u ostalog,"da zna koliko im jete{ko jer su napredwacina vlasti svuda u Srbiji,samo oni u Para}inunikako to da budu".- Ali, mogu da vam

obe}am da nikada ine}ete da budete navlasti u Para}inu jer viste bruke najobi~nije.

Doveli ste autobuse uPara}in, Despotov~ane iz

“Rembasa” koji su moralida do|u, doveli ste radnikeiz va{ih privatnih fir-mi, a ovde ste samo izsvog li~nog interesa, rekaoje Paunovi}, podsetiv{i dasu u para}inskom SNSbrojni “preleta~i” izdrugih politi~kih orga-nizacija, po~ev od MilanaIli}a, “koji je saRembasom radio puno ipreleteo iz “Svi zaPara}in”, pa daqe redom...- Dakle, vi ste jedan

skup preleta~a i koris-toqubivih qudi koji nijeu stawu da skupi ni 200qudi ispred Op{tine niuz rudare iz “Rembasa”,rekao je Paunovi},poru~uju}i napredwaci-

ma da od prevremenihizbora “nema ni{ta, akad izbori do|u po reduvo`we - izgubi}ete”.Nakon {to se predsednikvratio u zgradu Op{tine,pristalice SNS su ostalejo{ neko vreme ispred prenego {to su se razi{le.Iako je atmosfera bilazagrejana "do usijawa" osimverbalnih, nije bilo inci-denata druge vrste, a skupje obezbe|ivala policija. A kako reko{e gra|ani

koji su stvarni `iteqiPara}ina, a koji su hteliu to vreme da u Op{tinizavr{e neki posao, "bio jeto pravi, dosad nevi|enicirkus" u re`iji napred-waka. R.B.

Na sednici Op{tinskogve}a odr`anoj 13. maja,kratko vreme po zavr{etkuprotestnog okupqawanapredwaka, na dnevnomredu bila je samo jednata~ka - u vezi podno{ewaprijava nadle`nomslu`bama vezano za ovajprotest.Predsednik op{tine

Sa{a Paunovi} najpre jeobavestio prisutne o poli-ti~kom doga|aju, odnosno

SNS skupu ispred zgradelokalne samouprave i oorganizovanom dolaskuautobusima zaposlenih izRudnika “Rembas” uop{tini Despotovac, uvezi ~ega je jednoglasnousvojen zakqu~ak kojim je,najpre, op{tinskoj Slu`biza inspekcijske poslovenalo`eno da se obratinadle`noj republi~kojinspekciji kako bi onautvrdila zakonitost

obavqawa vanlinijskogprevoza despotova~kogprevoznika “Alba tursResava” na relacijiDespotovac-Para}in 13.maja.Ve}e tako|e, na osnovu

zakqu~ka, podnosikrivi~nu prijavu protivNN lica zaposlenih u“Rembasu” zbog sumwe dasu 13. maja organizovalidolazak pojedinih rad-nika svoje kompanije u

Para}in, po nezvani~niminformacijama prema pre-poruci rukovodstva tekompanije, a radi u~e{}ana politi~kom skupupara}inskog povereni{tvaSNS, te da su oni,odsustvuju}i sa posla utoku radnog vremena,prekr{ili Zakon o radu.Ukoliko se utvrdi da jedolazak radnika RMU“Rembas” organizovan ipodr`an od strane

rukovodstva ovog preduze}a,Ve}e upu}uje poziv direk-toru “Rembasa” da pod-nese ostavku. Tako|e, naosnovu jednoglasno usvo-jenog zakqu~ka, Ve}e je

uputilo obave{teweMinistarstvu rudarstva ienergetike RS o mogu}ojzloupotrebi radnika RMU“Rembas” Resavica u poli-ti~ke svrhe. Z. Ra{i}

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

ZBOG SLABOG ODZIVA PARA]INACA, NAPREDWACI NARU^ILI PROTESTANTE “SA STRANE”

RADNICI “REMBASA” DOVEZENI AUTOBUSIMA NA PROTESTU isto vreme, 13. maja, ispred Op{tine su do{li i otpu{teni radnici SFS koji su poru~ili Despotov~anima “da se stide i da idu ku}i”

SEDNICA OP[TINSKOG VE]A ZBOG MOGU]E ZLOUPOTREBE RADNIKA U POLITI^KE SVRHE

KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV NN LICA U “REMBASU”Ukoliko se utvrdi da je dolazak radnika RMU “Rembas” u Para}in podr`alo rukovodstvo tog preduze}a, Op{tinsko ve}e upu}ujepoziv direktoru “Rembasa” da podnese ostavku. Nadle`no ministarstvo obave{teno o mogu}oj zloupotrebi radnika u politi~ke svrhe

PROTEST SNS NIJE BIO USPE[AN

Predsednik op{tine Sa{a Paunovi} rekao jenakon sednice Ve}a da je o~igledno daPovereni{tvo SNS u Para}inu nema podr{ku sug-ra|ana za ono {to radi i da ni protest od 13. majanije bio uspe{an. - Izbora u Para}inu }e biti u redovnom roku, zagodinu dana, a ovakvom svojom politikom para}ins-ki napredwaci }e ih sigurno izgubiti jer ne}edobiti nikakvu podr{ku Para}inaca, kazao jePaunovi}, dodav{i da, ako se zloupotreba radnikadoka`e, onda je neophodno da direktor “Rembasa”podnese ostavku, a ako se to ne desi, ondanadle`an ministar treba da podnese ostavku.

PROTEST KAO “RADNI DAN”

Mnogim radnicima “Rembasa” koje su para}inskinapredwaci organizovano dovezli jer je na wihovimprethodnim protestima bilo sve mawe aktivista,nije bilo jasno za{to su uop{te do{li, a nisu to znalini radnici nekih privatnih para}inskih firmi kojesu poslale gazde na protest. Tako je radnik izKla~evice rekao da je pozvan da slu{a {ta pri~ajuza Vu~i}a, odnosno... Paunovi}a, a re~eno im je da do|una skup i da im se to ra~una u radno vreme.

OTPU[TENI RADNICI STAKLARE:

MISLILI SMO DA SU RUDARI DO[LI ZBOG NAS

Vesna Simi} i Violeta Kosti} iz grupe otpu{tenihstaklaraca ka`u da su radnici o~ekivali da }e rudariiz "Rembasa" da podr`e wihovu borbu, te da su zatodo{li.- Neverovatno je {to oni dolaze da ru{e vlast

u Para}inu, to bi isto bilo kao kad bi JKP"Para}in" i para}inski "Vodovod" i{li da ru{evlast u Despotovcu! A mislili smo da dolaze danas podr`e jer smo iz iste grane hemija i nemet-ala, pa smo `eleli da ih do~ekamo oberu~ke!

Okupqeni su nosili uvredqive transparentei to isto uzvikivali

Napredwacima se obratio Nikola Krsti},lokalni SNS kadar, tra`e}i izbore

SA[A PAUNOVI] SE TAKO\E OBRATIO -Napredwaci, nikada ne}ete u Para}inu do}i na vlast