Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Стање струке односа с јавношћу у Србији

2012

Преглед истраживања

Садржај:• Преглед истраживања• Поставка истраживања и социо-демографска

анализа• Проблеми у струци, стање струке и будући

трендови• Задовољство радом ДСОЈ – чланови• Задовољство радом ДСОЈ – они који нису чланови• Агенције за односе с јавношћу у Србији• Односи с јавношћу у организацијама

3

Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Кључне чињенице о истраживању: Анализа струке односа с јавношћу са учешћем 288 испитаника

из СрбијеИстраживање спровело Друштво Србије за односе с јавношћуИстраживање садржи велики број отворених питања да би

се добио што већи број ПОЈЕДИНАЧНИХ СТАВОВА/МИШЉЕЊА/ПРЕДЛОГА корисних за израду и имплементацију стратегије и плана активности ДСОЈ до 2015. године

Академска радна група:Истраживачки тим (представник УО из области образовања,

доцент др Данијела Лалић) и саветодавни тим чланова ДСОЈ са високошколских академских државних и приватних институција из Београда и Новог Сада


4

Поставка истраживања и социо-демографска анализа

Општи преглед истраживања:Циљеви и фокусАнализа променљивог оквира струке односа с

јавношћу у СрбијиАнализа рада струковне организације Друштва Србије

за односе с јавношћу и задовољство чланстваУтврђивање развоја струке у агенцијама за односе с

јавношћу у Србији и организацијама

Циљна групаПрофесионалци који се баве односима с јавношћу и студенти који изучавају предметну област


6

Методологија:• Истраживачка метода и узимање узоркаOnline истраживање током децембра 2012. и јануара 2013.

године (четири недеље)Упитник са шест целинаПозивање путем електронске поште Евалуација заснована на 288 у потпуности испуњених

одговора од стране учесника који су означени као део циљне популације

Статистичка методаМетоде емпиријскиг истраживања, дескриптивна и

аналитичка


7

Демографска структура учесника:Позиција Организација

Руководилац комуникација, Председавајући агенције

28.3% Комуникациони сектор/служба/одељење Акционарско друштво Приватна компанија Државно власништво/политичка организација

Непрофитна орг./ацоцијација

55.9%

Одговоран за поједину комуникациону дисциплину,Вођа одељења

34.1%

Члан тима на пословима односа с јавношћу, консултант

30.0% Комуникациона консултантска кућа, агенција за односе с јавношћу, самостални консултант

30.3%

Нешто друго (предавач, незапослен, студент, не радим у струци,...)

7.6% И једно и друго 13.8%

Радно искуство Пол/годиште

До једне године 8.4% Женски 76.6%

Од три до пет годинаВише од пет годинаВише од десет годинаВише од петнаест годинаВише од двадесет година

15.0%16.4%38.5%16.4%4.0%1.3%

Мушки 23.4%

Старост (у просеку) 36,4година

Географска дистрибуција:Регионална расподела:

Укупан број испитанкa 288 Београд 78.8% Нови Сад 9.1% Остали градови (Пирот, Аранђеловац, Чајетина,

Лозница, Краљево, Вршац, Панчево, Крушевац, Прокупље, Лесковац, Ниш)

12.0%


9


10

Чланство у међународним организацијама

ЕACD (4) IIA (6) IFJ (2) CIPR (2) IPRA (2) IABC (1)

89.3%

10.7%

Лична обележја испитаника (образовање):


11

22.9%

13.2%

41.0%

15.4%

21.1%

23.3%

Факултетско образовање:Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

12

Eкономски факултет у Београду, проф. Гаљина ОгњановФакултет организационих наука у Београду, проф. Винка Филиповић, проф. Милица Костић Станковић, проф. Тамара Властелица Бакић, проф. Славица Цицварић Костић Факултет политичких наука У Београду, проф. Веселин КљајићФилозофски факултет у Београду, проф. Драган БулатовићФакултет техничких наука у Новом Саду, проф. Данијела ЛалићФакултет за економију, финансије и администрацију, ФЕФА у Београду, проф. Данијела ЛалићФакултет за европски бизнис и маркетинг у Београду, проф. Лепосава ЗечевићФакултет за пословне студије и Факултет за културу и медије Мегатренд у Београду, проф. Миливоје ПавловићЕкономски факултет у Нишу, проф. Љиљана Станковић Факултет техничких наука у ЧачкуФакултет за пословну информатику, Сингидунум, у Београду проф. Стева Васиљев

Лична обележја испитаника (степен образовања):


13

7.0%

2.6%

7.5%

40.1%

27.8%

11.0%

4.0%

Зараде и задовољство платом:Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

14

15.0%13.7%

13.7% 32.6% 24.2%

Знање страних језика:


15

76.1%

17.0%5.7% 40.3%

Организација у којој радите:Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

16

УЗОРАК И ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСПИТАНИКА - ТУМАЧЕЊЕ

Испитанике карактерише значајно искуство: преко 50% су руководиоци или одговорни за поједину комуникациону дисциплину или одељење, 60.2% њих има преко 10 година професионалног искуства у области комуникација, 82.9% су високо образовани (али не искључиво у струци), а просек старости испитаника је 36.4 година

76.6% испитаника су женског пола По географској дистрибуцији највише је испитаника из Београда, 78.8%, што је и ограничење у

овом истраживању, али и добар показатељ за деловање Испитаници су у веома малом проценту чланови међународних струковних организација које

се баве комуникацијама, 10.7% 42,4% испитаника има месечну плату у распону од 30.000,00 до 90.000,00 динара што је

далеко испод европског просека, што потрврђује и незадовољство од 30,5% испитаника месечним приходима, док су 32.6% нити задовољни, нити незадовољни

Карактеристична је заступљеност курсева у образовању испитаника у области односа с јавношћу 55,4%, а ако се томе дода и 21,4% испитаника који су самоуки и немају формално образовање у овој области, долази се до закључка да је пожељна додатна континуирана едукација чланова

Сви испитаници имају знање енглеског језика и то 76.1% знање напредног нивоа. Такође 40,3% испитаника зна и неке друге језике поред енглеског језика

Веома мали број испитаника долази из медија.

У наставку су представљени резултати.

Проблеми у струци, стање струке, трендови


19

63.9%

52.4%

36.6%


1. Планирање и постављање циљева

2. Истраживање и аналитика

3. Идентификовање проблема и трендова у околини


1. Поштење/л.и.2. Креативност3. Енергија

Свакодневно Посвећивање посебне пажње onlinе односима с јавношћу и креирање и ажурирање информација на Веб сајту организације/клијента/агенцијеНедељно Припремање саопштења за медије и мониторинг медијаМесечно Организација спонзорстава и донација, припрема менаџмента за наступ у медијимаГодишње Планирање буџета, организација и одржавање тренинга запослених ради бољег комуницирања, припрема правила понашања и етичког кодекса понашања запослених


Активности односа с јавношћу у пракси


1. Неразумевање односа с јавношћу од стране менаџмента

2. Финансијска средства за реализацију активности односа с јавношћу

3. Непрофесионалност медија


1=6.8% 2=1.7% 3=3.4% 4=4.3% 5=5.1% 6=4.3% 7=11.1% 8=18.8% 9=16.2% 10=28.2%

Просечна оцена је 7.45

Проблеми са којима се суочавате у струци – отворени одговори

25

• Непостајање стандарда и лош имиџ професијеНепостојање стандарда када је у питању лиценцирање за бављење овим посломПроблеми у мерењу доприноса односа с јавношћу на успешност предузећаСлаба позиција Друштва као струковног удружења, које сигурно побољшањем своје позиције може утицати на струкуНизак професионални ниво, тј. аматеризам код свих учесника у 'ланцу' клијент, клијентов менаџмент, агенција, медији...Неетичност, форма уместо садржинеНеусаглашена позиционираност професије у односу на одговорности и користи које се остварујуДеградација струке од стране појединих професионалаца који се представљају као ПР професионалци• Неразумевање односа с јавношћуНесхватање појма односи са јавношћу оних који се њима бавеНеразумевање односа с јавношћу од стране менаџментаНаше друштво још увек нема јасну слику о томе шта су односи с јавношћу, нити која је њихова функција. Самим тим се односима с јавношћу прилази с потцењивањем• Лоши односи са медијима, неразумевање струке од стране медија Непрофесионализам медија и незаинтересованост "новинара”Непостојање разграничења између односа с јавношћу и односа с медијимаМедији најчешће не објављују информације ако им нисте оглашивачСхватање да су односи с јавношћу једино односи с медијима ("бесплатан ПР")Лош публицитет струке у јавности годинамаТаблоидизација. • Мањак квалитетног кадра на тржиштуНедостатак квалитетних обукаНије у питању ниво образовања оних који се баве односима с јавношћу, већ садржина тј. непостојање одговарајућих високошколских институција на којима се изучава ова област у циљу образовања стручњака који би се њоме бавили.


26

39.6%

24.7%

13.2%

9.3%

4.8%


27

47.1%

44.5%

42.7%

Процена развоја струке у претходне две године – отворени одговори

28

Доласком страних компанија односи са јавношћу су добили на значајуТежња млађих особа, да се путем рада у области ПР-а, наметну и остваре неке своје личне циљевеПомак у ДОП-у, интерним комуникацијама, кризном ПР-уДРАСТИЧНО ЈЕ ВЕЋИ БРОЈ ЖЕНА У СТРУЦИИ поред одређених помака, јавност у Србији још увек размишља о нама као о продавцима магле. Зато смо, делом, и сами кривиМислим да струка напредује, али јако спороСлабо напредовање струке. Несхватање потребе за ОЈ како у организацијама тако и у целокупном друштвуресурси у ПР су се развили, напредовали у сваком смислуЈезива количина спиновања и других медијских манипулацијаПР је постао инструмент крупног капитала, па се исти (ПР) срозао не сервис интересних групаСве више је ПР-ова који немају адекватно образовање/искуствоАнгажовање стручњака тек када наступи кризна ситуацијаУслед ефеката финансијске кризе мислим да је струка стагнирала, ако не и назадовала. Све је више субјеката који ПР виде као бесплатно оглашавањеЗначајан раст утицаја ПР агенција и политичких кругова на уређивање медија, па је јасно да су и ПР агенције и ПР појединци директни учесници у овом ”колу” Злоупотребљава се улога ПР, а често се ставља и у лош контекстДилетанти у послу кваре углед струке, па се шири мишљење да је ПР исто што и продавање магле. Отуда и не чуди неопрезна изјава председника РепубликеМислим да се струка није развијалаНедовољно схваћена и прихваћена важност струке у друштву


29

1.0%3.1%

14.8%

39.3%40.8%

30


31


45.9%

41.3%

32


39.8%

37.8%

Незадовољство у односима с медијима – отворени одговори

33

Медији не доживљавају ПР-ове као парнере, колеге, траже само информације када су им неопходнеНезаинтересованост за област коју промовишемАко ниси олгашивач, немаш реалну шансу да ти објаве вестВИСОКА ЦЕНА УСЛУГАУређивачка политика не дозвољава новинарима да покривају теме које би требало да покривају (од друштвеног су значаја)Професионалци у српским медијима су одавно ”изумрли”Медији су постали веома комерцијални, маркетинг директори су преузели улогу уредника, тако да се информација ставља у други план, а у првом плану је име бренда који се помиње, и то утиче на одлучивање медија о објавиНепрепознавање друштвеног значаја одређене темеРазлози нису у медијима већ у компанији, медијима се све више ускраћује директан контакт са руководством, њихов позив губи смисао, ако добију све сервирано из ПР-а, а уговори компанија и медија ограничавају их да постављају одређена питањаЛоше су их ПР-ови научили да добију све сервирано Политика уређује медије, новинари дилетанти и економски робови који извршавају задаткеПовршност новинара и често рад који није у функцији информисања, него заступања интересних групаТаблоидизација медија, све присутнија склоност ка скандалима и негативним угловимаПодозрење које влада према професији коју тренутно обављам


34

73.0%

24.5%

34.4%

18.8%

28.1%

56.3%

Опште незадовољство 28.1%


30.6%

21.9%

21.9%

ПРОБЛЕМИ У СТРУЦИ, СТАЊЕ СТРУКЕ, ТРЕНДОВИ - ТУМАЧЕЊЕ

Струка се и даље везује за негативан контекст и влада свеукупно незадовољство оних који се баве односима с јавношћу. Разлози су: несхватање важности односа с јавношћу у друштву уопште, али и од стране менаџмента, недовољан ниво образовања оних који се баве односима с јавношћу и ограничена средства за реализацију активности односа с јавношћу. Низак је професионални ниво свих учесника у процесу: клијент, клијентов менаџмент, агенција, медији. Томе доприносе: непостајање стандарда и лош имиџ професије, неразумевање односа с јавношћу, лоши односи са медијима, неразумевање струке од стране медија, недостатак квалитетног кадра на тржишту

Испитаници сматрају да су: планирање и постављање циљева, истраживање и аналитика, идентификовање проблема и трендова у околини ТРИ кључне вештине неопходне за успех у односима с јавношћу, а личне карактеристике: поштење, креативност и енергија.

Велико је незадовољство испитаника односима с медијима и влада општи песимизам за напредовање струке

Највећа је заступљеност употребе интернета и друштвених медија мећу онима који се баве односима с јавношћу од свих медија

Испитаници као сродне струке виде маркетинг, људске ресурсе и медије

Друштво Србије за односе с јавношћу – ставови чланова


38

8.7%41.2%

50.2%15.6%

3.8%

38.8%

9.3%

32.5%

56.1% 16.6% 27.3%


39

4.1%

31.1%

50.8%

9.0%4.9%


40

56.1%48.2%

36.8%


41

58.8%

53.5%

50.9%

Предлози за обуке/едукације које би ДСОЈ требало да организује

42

Online комуникација и област друштвених медија, Примена интернет алатаМерење у односима с јавношћуПокретање издавачке делатности у виду приручникаМислим да треба да се организује једнодневни семинар о основама односа са јавношћу (то укључује комуникацију са клијентом, медијима, јавни наступ, облачење, говор....)Управаљање репутацијомДигитал, писменост и важност доброг изражавања, Како ПРедставити ПР другима...Израда и спровођење ПР стратегијеИнтерна комуникацијаОбука за за запослене који морају да се баве и односима с јавношћу поред осталих обавеза везаних за њихову струкуПрактична обука у институцијама-компанијама; едукација по принципу врхунских студија случајаБарем једном месечно презентације студија случајаИнтерна комуникација, упознавање са новинарама, стварање контакатаЕтика у ПРНеке активности израдње тима, како би заједно радили на побољшању имиџа струке и превазишли личне сујетеПрипрема за јавни наступ, медијске тренинге и сл. било би добро ако би ДСОЈ могао да нађе модалитет да чланови имају прилику да по повољнијим условима похађају тренинге јер веома често њихове компаније неце одвојити средства за овакве тренинге.Правопис Стратешко преговарањеКризне ситуације

Предлози за обуке/едукације које би ДСОЈ требало да организује

43

Стандарде и метрику ефеката у конкретним делатностима по принципу бенчмаркинга, гласило и објављивање примера добре праксе, децентрализацију рада, помоћ у развоју струке у другим градовима, разговори о новом Етичком кодексуВише семинара о новим технологијама, тенденцијама у комуницирању са млађим генерацијамаМногим ПР менаџерима је потребна обука за јавно презентовањеСтратешко планирање комуникација, односи са медијима - најбоље праксе“Отворене сударе" ПР-ова из агенција и компанија, разговоре о кључним проблемима струке - зашто у компанијама немају поверење у ПР агенције или зашто ПР агенције узимају послове чак и када немају кадрове који могу да прате клијенте, Учење на конкретним случајевима/ситуацијамаПрактичну обуку за е-ПР или community менаџераВећи спектар могућности за стручно усавршавање, уговори са факултетима, универзитетима и организацијама које су оспособљене да пруже виши ниво образовања чланова под повољнијим условимаСертификација ПР стручњака у сарадњи са релевантном страном институцијом

СТАВОВИ ДСОЈ ЧЛАНОВА - ТУМАЧЕЊЕ

Највећи проценат испитаника је равнодушан по питању задовољства сарадњом са ДСОЈ Редовне информације из струке и огласи за посао, као и оперативност канцеларије и

секретарке ДСОЈ су кључни фактори задовољства чланова Незадољство је усмерено на следеће: висока цена чланарине, недостатак иницијатива у

виду организације предавања, дељења нових информација, упознавања чланова, едукативних и информативних бесплатних семинара за чланове, тренинга, сусрета са експертима, неформалних окупљања и финансијских погодности за едукативне програме на високошколским институцијама. Члановима делује да се комуникација одвија само међу члановима Управног одбора и ужем кругу, и да доминира затвореност за нове идеје, ДСОЈ нема афирмативну улогу за струку и чланство није активно

48,1% испитаника је исказало интересовање да се учлани, али нема довољно инфорамација о Друштву

Постоји одређени број чланова који од ДСОЈ, не очекује ништа више него ИНФОРМИСАНОСТ о стању струке и задовољни су ОБАВЕШТЕЊИМА која редовно добијају. И задовољство и незадовољство проистиче из очекивања за информацијама и обавештењима, неки сматрају да је недовољно информација, неки да их је у довољној мери

Постоји развијена свест у одређеној мери да је снага струковне организације у њеним члановима. Нажалост много већи број чланова очекује од ДСОЈ све ”сервирано” на готово, без сопственог доприноса

Чланови очекују ВИДЉИВОСТ ЧЛАНСТВА И ДРУШТВА Велики проблем је што чланови из унутрашњости немају прилику да учествују у раду Више од половине испитаника сматра да је ДСОЈ организација која треба да буде

задужена за лиценцирање или сертификовање стручњака у овој области

Друштво Србије за односе с јавношћу – ставови оних који нису чланови


46

Да 40.5%

Не 59.5%

41.3%


47

49.3%

16.4%

Предлози оних који нису ДСОЈ чланови – отворени одговори

48

Да сви чланови дају допринос и имају транспарентну комуникацијуРегрутација младих у струциПозивати и укључивати људе из струкеПонудити садржаје за људе који се баве односнима с јавношћу у непрофитном сектору, јавним пословима итд.Директније указати на циљеве ДруштваПредочити предности деловања ДСОЈ-а за струку и чланове (не мислим на попусте на робе/услуге и ту врсту користи)НАЗИВ: Српско друштво за односе с јавношћу - у складу са језиком, здравом логиком и светском праксомПроактивнији приступ, већа транспарентност у раду, јаснија промоција циљева, ограђивање од ПР стручњака који утичу на лошу репутацију струке, јаснији критеријуми приликом додела наградаДСОЈ мора транспарентно и јавно да упути позив на учлањење, и да проактивно прати дешавања у струци у свим аспектима друштва, не само у агенцијском, медијском и политичком сектору. Много је људи који се баве односима с јавношћу у привредном и непрофитном сектору који не виде корист од чланства у струковном удружењуВише активности и привлачења чланова који у професионалном смислу представљају елиту ПР-а у СрбијиНајпре - промена имена Друштва, затим интензивније повезивање и окупљање људи који се баве односима с јавношћу у различитим институцијама, њихово едуковање, одржавање разних семинара, покретање издавачке делатности (по угледу на ХУОЈ, за почетак)...Већа промоција струке и ангажовање људи иy струке у промоцији ДСОЈ-аНачин рада, људе (затворен круг људи који размењује награде и међусобно се тапшу по раменима), циљевеТешко је да се поред послова у својим компанијама, чланови УО искључиво баве ДСОЈ, а без таквог приступа нема помака. Потребан је дневни рад, што више догађаја које ће организовати, креирати и наметнути ДСОЈ....на разне теме, не само на тему ПР...ДСОЈ мора да живи сваки данОтворенији приступ струци


49

Едукација, размена добре праксе, повећати број семинара и предавања са циљем образовања, ОРГАНИЗАЦИЈА ТРЕНИНГА ЗА ЧЛАНОВЕ, ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕЗЕНТАЦИЈА СТРУЧЊАКА, ЗАНИМЉИВИХ ПРОЈЕКАТА И СЛ.Чешћа директна комуникација са члановимаМало више ангажованости и интеракције члановаУгледати се на искуства Хрватске удруге за ОСЈОрганизацију тренинга/семинара за студентску секцију, већу пажњу посветити придобијању нових чланова, обновити Кодекс, мотивисати агенције да дефинишу правила понашања на јавним конкурсима, база података чланова...Месечни тематски састанци, боља база новинара, медијска промоција рада друштва, формирање библиотеке и размена материјала и литературе, организација округлих столова, месечна предавања најуспешнијих чланова и професораЕдукативне радионице са новинаримаСтруктура, угледање на међународне органиазације слицног типа и њихов радПраћење кретања струке и анализа доприноса ДСОЈ-а у развоју, побољшању; чешћа дружења чланова, ангажовање чланова на пројектима, награђивање најактивнијихВише едукативних програма, сарадња са факултетима, заједничке кампање за друштвено значајне теме које би могли креирати и спровести сви чланови заједно...Избацити из организације самоуке ПР менаџереЧешће састанке, едукацију, размену информација, редовна и конкретнија истраживања о струци у Србији


50

Бољу интерну комуникацију ка члановима, већи степен заштите чланова у смислу проналажења посла (јака препорука), већа видљивост у јавности...Лиценирање ПР експерата, квалитетнија едукација, демократско-професинално вредновање и награђивање у струциБарем једном месечно презентације студија случајаУкључити више младих људи, едукације и преношење знања и контаката на млађе колегеРедовније састајање и размена искуставаБољу промоцију активности, проактивнији приступ, израду стандарда за струку, издавање званичних сертификатаИницијативе усмерене на побољшање струке, а не личних интересаЗа почетак побољшање интерне комуникације међу члановимаОрганизовање семинара, конференција на којима це се повезивати стручњаци, организовање неког вида испита пред комисијом након кога ће се извршити сертификација, суштина је да се сертификат заслузи, а не свако да га имаЛиценцирање стручњака, активан приступ Суда части, двосмерна комуникација са чланствомКреирати стратегију комуникација и наступа ДСОЈ-а као струковне организације јер ДСОЈ као струковно удружење једино има могућност да допринесе побољшању репутације наше струке која је сада у друштву на јако ниском нивоуБојим се да неће доћи до значајнијег побољшања рада Друштва, све док се тај рад буде заснивао на волонтерској основи. Према томе, мислим да је веома значајно радити на проналажњу начина за обезбеђивање константног прилива финансијских средстава и награђивање свих који су ангажовани у раду Друштва

СТАВОВИ ОНИХ КОЈИ НИСУ ЧЛАНОВИ - ТУМАЧЕЊЕ

59.5% испитаника тврди да им није ни било понуђено да се учлане у ДСОЈ. У претходним приказима је детаљно дато шта они који нису чланови очекују од чланства и то треба узети у обзир

Охрабрујуће је да 48.1% испитаника намерава да се учлани поново у ДСОЈ и да је разлог зашто то нису учинили само зато што нису добили позив за учлањење

Испитани потенцијални нови чланови (међу којима има и бивших) истичу да од ДСОЈ очекују: да има већу видљивост препознатљивост у јавности, да проактивно прати дешавања у струци, већу ангажованост ширег броја чланова у промоцији струке и ДСОЈ, едукацију и размену примера добре праксе, бољу интерну комуникацију, промену назива Друштва...

Агенције за односе с јавношћу у Србији


53

38.0%

17.7%

16.5%

6.3%

Углавном конуслтантске куће које покривају област односа с јавношћу


54

43.6%41.0%

15.4%Зависно од

клијента, или месечно или по пројекту, али по

годишњем уговору


55

59.3%

54.3%

51.9%


56

38.3%

33.3%

19.8%


57

41.3%

27.5%

15.0%

АГЕНЦИЈЕ ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ - ТУМАЧЕЊЕ

Агенције за односе за односе с јавношћу нису усмерене само и искључиво на ову област, већ се баве у одређеном проценту и маркетингом, оглашавањем, организацијом догађаја

Као проблеме у раду са клијентима најчешће наводе: преамбициозне захтеве у односу на могућности, незнање и наразумевање односа с јавношћу од стране клијента и премале буџете за активности односа с јаношћу

Такође, агенције за односе с јавношћу немају утицај на стратешке одлуке организације клијента

До клијената најчешће долазе уз помоћ препорука

Односи с јавношћу у организацијама


60

38.1%

27.1%27.1%

7.6%


61

48.1%

18.3%

12.5%


62

36.4%

24.2%

12.1%


63

78.3%

11.3%

7.0%

3.5%


64

у 47 организација од 119

у 35 организација

у 21 организацији


65

100% Facebook75% TwitterИ у мањем проценту:LinkedIn, YouTube, SlideShare, Pinterest Google +, MySpace, Posterous, Foursquare


66

54.7%

25.6%

19.7%


67

64

48

66

52

5865

4851


68

43.2%

47.5%

9.3%

ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ У ОРГАНИЗАЦИЈАМА - ТУМАЧЕЊЕ

Односи с јавношћу се као термин користе у само 48.1% организација у Србији и припадају маркетинг служби или кабинету директора у 60.6% ситуација

У oко 40% испитаних представника организација, ЈЕДНА особа се бави односима с јавношћу; у око 70% на тим пословима раде до 3 особе

80.3% испитаника обавља и друге послове по потреби које нису у области односа с јавношћу

Буџети су највећи за маркетиншко комуницирање, а само 43.2% испитаника су РЕДОВНО укључени у дефинисање или редифинисање мисије и визије и стратешко планирање

Преко 80% организација има отворене налоге на друштвеним мрежама, од којих су Facebook и Twitter најзаступљенији

Хвала на учешћу у истраживању и доприносу развоју струке!

Контактирајте нас:Председник: Иван Јакшић, [email protected]

Чланови УО:Нина Елезовић, [email protected]

Данијела Лалић, [email protected]Тамара Миленковић-Бекчић, [email protected]

Драгана Ротер, [email protected]Јелена Шаренац, [email protected]

Срба Јовановић, [email protected]

Секретар: Ивана Парчетић, [email protected]

Стање струке односа с јавношћу у Србији 2012

Documents