Процењује се да је више десетина хиљада војника и цивила страдало током повлачења, од

последица рањавања и исцрпљености.

Стање српске војске је било изузетно неповољно, владао је општи замор, слаба исхрана,

недостатак ратног материјала, а пристизала је зима.

Неколико дана касније, 30. новембра

1915. из Призрена креће друга колона,

али другим правцем, преко Љум Куле,

Пишкопеје, Елбасана и Тирани.

А, из Пећи у повлачење крећу све три

српске армије, главнина војске, правцем

Пећ - Андријевица - Подгорица - Скадар.

Трупе Нових области правцем

Ђаковица - Везиров мост - Љум

Кула - Скадар

Тимочка војска и ореди из западне Македоније преко Пишкопеје, Дебра и Струге у Елбасан.

Мишић је предлагао контраофанзиву. Идеја није

прихваћена, те је преостало да се поступи по

наређењу Врховне команде.

13. децембра главнина српске војске је била

између Андријевице и Подгорице, а у периоду од

15. до 21. децембра је стигла у околину Скадра.

Према подацима српске Врховне команде, на

албанску обалу је стигло око 110.000 војника и

2.350 официра.

Укупно је преко Албаније прешло око 54.000, а

преко Црне Горе око 90.000 људи.

28. јануара француска влада је одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте док из

Албаније не буде извучена српска војска.

Од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превожење. До 15. фебруара превезено је на

грчко острво Крф 135.000.

Српска војска се опоравила и реорганизовала до априла и таква је превезена на

Солунски фронт где је добила свој сектор и играла важну улогу у његовом

пробијању две године касније.

На овом путу српски народ је доживео један од највећих губитака у својој историји.

Умрло, погинуло или заробљено је 243.877 људи.

Током повлачења српске војске преко Албаније велики број војника је умро од хладноће, глади

и исцрпљености. Неки од њихових гробова су остали сачувани.

На острву Виду у Грчкој се налази споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј. На Крфу се

налази Српска кућа.