Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXVI 1. januar 2015.

Gresi elitizma

ISTINSKA ELITA SLU©A NAROD I U»I OD WEGA

Druπtvo i narod su danas predmet mnogihpodela. Samo je prvorodna, prirodna i neizbeæna.PoËela je qudskim udruæivawem i stvarawemπirih qudskih zajednica. Nastala je `podelomrada` u takvom druπtvu. Wen savremeni izraz suinteresne grupe, prirodno izrasle iz glavnihprivreivaËkih zanimawa, tj. strukovne iprivredne zajednice, koje niko nije veπtaËki i`odozgo` organizovao` i stvarao, veÊ su se one spon-tano raale πirewem i razvojem qudskih zajedni-ca, te kasnije wihovom `evolucijom` u posebne nar-ode.

NaËelno, svako grupaπewe i posebnostslabi druπtveno i narodno jedinstvo, ali su samostrukovne zajednice korisne i neminovne, jer suizrasle iz prirode qudskog druπtva. Drugedruπtvene i narodne podele uglavnom su ide-oloπko-politiËki nametnute, ili poslediËnadruπtvena `moda`, te razbijaËi narodnog jedinstvai veπtaËki uzroËena πteta suπtinskom narodnomnteresu.

Meu dodatnim razbijaËkim pojavama je`elitizam`. Druπtvo i narod u Srbiji su`izparcelisani` elitama. Skoro svako poqedruπtvene delatnosti oglavqeno je `elitom` -dræavnom, politiËkom, stranaËkom, druπtvenom,privrednom, nauËnom, finansijskom, kulturnom,intelektualnom, sportskom, itd. Nigde obiËnih,prirodnih qudi; narod (puk) kao da ne postoji. Svoznawe, pamet i mudrost, idejno stvaralaπtvo ioblikovawe, veπtina odluËivawa i upravqawa -sve je to iskquËivi dar, sposobnost i posed elite.

Druπtvena delatnost je veÊ, uglavnomprirodna, podela. Elita je nekorisno i πtetnodeqewe veÊ podeqenog; odvajawe od celinedruπtvene delatnosti, svoje `mase` i baze. Ranijesmo viπe puta ukazali i pokazali da su prirodnestrukovne zajednice u demokratsko-kapitalis-tiËkom sistemu razvlaπÊene i liπene svog uËeπÊai uticaja na vlast. Zamewene su, suprotno stvarnomi suπtinskom narodnom interesu, nesputanom vla-davinom politiËkih stranaka, ustanovqenih kopi-

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (179)

Milisav SaviÊ, DOLINA SRPSKIHKRAQEVA

Jedan od vodeÊih savremenih srpskihpisaca, Milisav SaviÊ, objavio je na srpskom iengleskom ilustrovanu kwigu Dolina srpskihkraqeva / The Valley of Serbian Kings, ProleÊnoputovawe / A Spring Journey 2013, u izdawu Raπkeπkole (prevod na engleski Timotija XonaBajforda). Kwiga sadræi beleπke autora pri-likom putovawa kroz Juænu Srbiju u proleÊe2013. godine.

SaviÊ priËa u romanu o svojim utiscimaprilikom posete manastirima i crkvama ÆiËa,Studenica, SopoÊane, Gradac, Bawska,- –ureviStupovi, Crna Reka. Nova i Stara Pavlica. Ontakoe govori i o zamaπnom broju mawih seoskihcrkava na Goliji, Kopaoniku i Rogozni. ©ta ga jenavelo da napiπe ovu kwigu shvatio je posleËitawa starih putopisa, da veliki brojputopisaca, domaÊih i stranih, nije spomenuodesetine mawih crkava iz nemawiÊkog i kasnijegdoba. On je posetio, Ëesto peπaËeÊi dugo, tenaoko zaboravqene crkve.

Da bi se dobio utisak SaviÊevogpripovedawa, evo jednog duæeg citata. IstiËuÊiznaËaj, vrline i lepote glavnih manastira, SaviÊne propuπta da istakne i znaËaj mawih crkava.Tako, u jednom intervjuu on opisuje crkvu Sv.Petke u Trnavi, kraj Raπke: „Na nadvratniku vasoËekuje greπnica - nago, zdravo, bucmasto,seqaËko devoj-Ëe, koje ujeda debela zmija - davas podseti koliko ste greπni. A onda odmah dovrata - prelepa freska Sv. Ilije. Ne sluËajno,kad na Goliji zagrmi, onda se tresu i zemqa inebesa. InaËe, Sv. Ilija liËi na boga Peruna. Ucrkvi u ÆivaliÊima Isus Hristos, grubog,ispoπÊenog lica podseÊa na peπterskog seqaka,opaqenog suncem i vetrovima. U selu BiniÊi,negde u nedoiji pod vrhovima Golije, oËekuje vasraπirenih ruku Bogorodica Oranta. Kao da æelida vam kaæe: pa doite mi ËeπÊe, dosadilo miovde da samujem, s vukovima i medvedima. Alipravi biser je malena crkva Sv. Petra i Pavla uTutinu. Po slikarstvu gotovo ravnom onom izobliæweg manastira Crna Reka, freskestraπnog suda su danteovske, ali na srpskinaËin. Na jednoj vidimo nagog Ëoveka u ogwenojreci. Da bi bilo jasnije o kome je reË, slikar jeispisao pored slike naslov `Bogataπ`.”

Kwiga je obogaÊena bezbrojnim

fotografijama u boji predmeta koje autor opisu-je. Poneki odeqci sadræe do osamdesetak Ëestovanrednih slika. Nisu zapostavqene ni tvrave,Tu su i maj-storski opisi detaqa, kao i istori-jske pozadine. Cela oblast obuhvaÊena u kwizimoæe da sluæi kao jedan ogroman muzej, Sve topokazuje veliku umetniËku vrednost manastira, uono vreme najveÊih na Balkanu, donekle i uevropskoj civilizaciji uopπte. Uz svima poznatei priznate le-pote fresaka, na primer u ÆiËi iStudenici, vide se lepe freske u ponekimmawim crkvama. Naæalost, ove posledwe suËesto unakaæene nasilnim uniπtavawima, πtoukazuje na vekovne nesreÊe koje su zadesile ovajnarod. Likovi vladara, crkvenih dostojnika izaduæbinara su Ëesto unakaæeni, a ipak i takvikakvi su govore mnogo. SaËuvane su tvorevine,dostojno prikazane u ovoj kwizi. Manastiri,crkve i tvrave, naæalost mahom uruπeni,pokazuju i dan-danas svoje lepote i istorijskevrednosti.

Milisav SaviÊ se neizbeæno pita, uporeewu sa ovim ogromnim postignuÊima, πta sedanas stvara da bi bilo saËuvano vekovima.

Pored kwiæevne vrednosti ove kwige,treba istaknuti i druge vrednosti. Kako je toSaviÊev rodni kraj, kwiga je doπla u pravi Ëaspovodom vatrene diskusije o tome Ëija je tozemqa. Iako je oËigledno da niko ne zida svojemanastire u tuoj zemqi, rasprava ima i poli-tiËko zalee. SaviÊ ne potencira to zalee veÊjednostavno go-vori o istoriji vremena kada susrpski kraqevi vladali u toj zemqi, zidalisvoje manastire i postigli visok nivo svogduhovnog i kulturnog postojawa. Romansiranaistorija, Dolina srpskih kraqeva Ëitaocimaotvara oËi i um, pa i onima koji se joπ dvoumekome pripada ta dolina.

Svaka srpska kuÊa trebalo bi da ima ovukwigu. Srbi unaokolo po svetu pogotovo, da se nestide svog porekla. A strancima ponuen je pre-vod da saznaju viπe, i istinitije, o nama,

Vasa MihailoviÊ--------------------

1 Milisav SaviÊ, Dolina srpskih kraqe-va / The Valley of Serbian Kings (Raπka: Raπkaπkola, 2014), 406 stranica, veÊeg formata.

1244

rawem tueg, nenarodnog druπtevno-dræavnogureewa. Glas naroda se jedino `Ëuje` na navodnopovremenim `demokratskim` izborima, gde odluËujeo programima i kandidatima koje im partijenameÊu, a on ih stvarno malo razume i poznaje.Elita prekida i tu gotovo nepostojeÊu i povremenuvezu sa narodom. Wu niko ne bira. Ona se samo-oglaπava, `iskristalizava` i izdvaja iz druπtvenedelatnosti.

Da podvuËe svoju izuzetnost i odvoji od`prostog` puka, elita ima i svoj jezik koji narod nerazume. Elite se danas takmiËe u posrbqavawustranih reËi i izraza, Ëak i gde je misao boqeizraæena naπom reËju. OËekivati je da to Ëinesamozvani `analitiËari` u sluæbi vladajuÊedemokratsko-kapitalistiËke kaste i uvezenog`pogleda na svet`. Ali elite uËestvuje u toj utakmi-ci odnaroavawa gotovo bez izuzetka, Ëak i onekoje sebe smatraju rodoqubivim.

Ima nesumwivo rodoqubivih analitiËara iobjektivnih temeqnih istraæivaËa, Ëije su ËitavereËenice Ëesto izraæene preteæno stranim reËi-ma, tako da usporavaju razumevawe wihovih zrelihzakquËaka i `uËenijih` Ëitalaca. A ima irodoqubivih `sajtova`, koji svako miπqewe svojihËitalaca o nekoj temi, uvode originalnomengleskom reËju, kao napr. `says` (mesto `kaæe`) ili`reply` (mesto `odgovor`). Naravno, pozajmica je izjezika kojim govori tzv. `svetska zajednica` ivladajuÊi vojno-politiËki moÊnici, SAD iBritanija. Opasna i teπko zabriwavajuÊa je ovaprotivreËnost naπe rodoqubive elite. S jednestrane, iskreno i obrazloæeno se suprotstavqajuratnoj i idejno-politiËkoj najezdi NSP na narod,druπtvo i dræavu, a s druge, sami doprinoseodnaroavawu i jeziËkoj, duhovnoj i politiËkojkolonizaciji. Uzaludno je srËano se boriti protivNSP, a klawati se `engleπtini`, jer to je istovre-meno podræavawe uticaja i mita o izuzetnosti ivrednostima svega πto iz tog sveta dolazi. A to jeprotivno i najboqoj srpskoj tradiciji i opomenamawenih prvaka od Nemawe do danaπwih dana: `JezikËuva granice`. Jer niπta taËnije od toga: Nisu Srbi

2

Istinska elita...

gubili teritorije samo iseqavawem, progonima iratovima, veÊ i jeziËkim zagaivawem i asimi-lacijom.

VraÊajuÊi se danaπwoj eliti uopπte, wenoodnaroavawe jezika i razvod od `prostog` i kuænognaroda, je oËajnih razmera. Uzmimo napr. naπu lepui jezgrovitu reË `obrazovawe` ili `vaspitawe`. Sveπto je vezana sa `prosvetom` (joπ jedna sadræajna ioduhovqena naroda reË) su doslovno proterani izgovornog i pisanog jezika i zameweni pomodnimanglicizmom `edukacija` i drugim wenim oblici-ma. Brojni su primeri ovakvog `proterivawa` naπihreËi. ReË `narod` se sve mawe upotrebqava;najËeπÊe povodom izbora. Zamena je reË `graani` -`prevod` stanovnici gradova. Ostali narod seistopio u woj, kao da ga nema i ne postoji. A toodaje i malograansko poreklo elite i wen prezirpuka, ali i uroeniËku poniznost pred politiËkimokuptorom. Mi bi dodali i vid prikrivenogoseÊawa `niæe vrednosti` naπe elite pred mit-skim vrlinama Zapada.

Neko Êe reÊi neka vrsta elite uvek je pos-tojala. »ini se - postojala je, ali se nije takozvala, ni samoisticala. Za razliku od savremenihelita, bila je to `elita` iz naroda i sa narodom.Vodila i odluËiva dogovorno i zajedno sa narodom,u najboqoj srpskoj tradiciji sabornosti. Imala jeotvoreno uho i srce za glas naroda, wegove tegobe iæivotno iskustvo. Ni `elita` ni predstavnicistvarnog naroda nisu razgovarali o maglovitimideoloπkim i nestvarnim partijskim programima,jer nametnute stranke nisu ni postojale, a `narod`sveden na ono ono πto je danas - biraËka `pleva`.

Stvarna pitawa koja tiπte narod i traæereπewe iznosili su pred sabor najboqi wegovipredstavnici, iskusni i mudri domaÊini, pa jesuπtinski narodni interes prirodno vrhunio.Razgovaralo se i reπavalo mirno, nestrastveno;niËija sujeta, prestiæ ili borba za `demokratski`glas nisu bili u pitawu. Istinska ravnopravnost idobra voqa svih uËesnika su pretpostavka i temeqsabornosti. A tzv. `elita` je iz izloæenog na saboru- i najvaænijeg, umeÊa da sluπa, sauËestvuje, i uËiiz iskustva organski jedinstvenog naroda - savetu-je najboqe zakquËke i reπewa. Tako je i ulogasaborne `elite` uglavnom bila da primewuje onoπto je, zajedniËki usaglaπeno i zakquËeno.

A kada je reË o vaænosti i umeÊu istinskeelite da sluπa i uËi od `prostog` naroda, ne moæese zaobiÊi iskustvo jednog od najveÊih umova,neprevaziÊenog pisca i `sozercateqa` qudskeduπe, Fjodora MihailoviËa Dostojevskog. Narodkoji je Dostojevski sluπao i od koga se uËio, nijemogao biti `ubogiji` - `dno samog dna`, okorelirazbojnici i ubice. Sreo ih je i sa wima æiveo utamnici prognanika u Sibiru, gde je dospeo kaoosuen borbeni revolucionar i ateista. Svoja saz-nawa i `uËewe` Dostojevski je detaqno opisao udelu `Zapisi iz mrtvog doma`. Nije se uËio nanaprasno steËenim `vrlinama` robijaπa. Jer oni suostali ono πto su povrπno bili - svaalice, ubo-

jice, meusobni ogovaraËi, kradqivci i podkazi-vaËi, itd. UËio se `ËeprkajuÊi` ispod wihove var-qive okorele obrazine. Meu suæwima najmawe jebilo obiËnih pravoslavaca; bilo je viπe raznihraskolnika, ateista, katolika, kavkaskih musli-mana, Jevreja i drugih inoveraca. Veri se uËiogledajuÊi wihovu pripremu i slavqewe BoæiÊa idrugih praznika, a izgleda da ga je veri ponajprevratio mladi musliman, koga je pouËavao ruski, aovaj zajecao sluπajuÊi Hrista u `Besedi na gori` irazgaqen ponavqao: `Isa` veliki Boæji prorok!Blagorodnosti narodne duπe uËio se posmatrajuÊidræawe robijaπe za vreme stvarnih kriza. »ini seda mu je najteæe bilo da prihvati carizam.Prelomila ga je ispovest ubice koji je bajonetomrasporio bahatog i bogohulnog pukovnika koji jeËesto ponavqao: Ovde sam ja vaπ Bog i car! Shvatioje da Rus-rodoqub, ne moæe da bude ateista, niprotivnik poretka u koji narod duboko veruje. Takose Dostojevski vratio iz Sibira, nauËen od narodai `preobraæen` - iskren vernik u prirodni poredaksa Hristom Spasiteqem u veËnosti i carem-vladarom u Rusiji.

I kao πto, po naπem saznawu, Dostojevski-revolucionar niπta vredno nije ostavio, tako uistorijskom seÊawu naroda nezapaæeno prolazi inaπa odnaroena elita. U narodnim pesmama,imenuju se samo oni koje narod smatra borcima zapravdu i istinu, ili svojim pobornicima i junaci-ma, te da se zlo istakne i wihovi negativniprimeri. U novijoj istoriji æivi samo `elita`iznikla iz naroda i ostala sa wim, pismenooblikujuÊi izvorno narodnu misao i veru, kaoWegoπ. Kasnije, misao vladike Nikolaja koji je izasebe imao πirok narodni BogomoqaËki pokret,govorio i pisao jasnim narodnim jezikom. »esto senavode boæanski nadahnute misli iz Jevaneqa iPoslanica, tako bliske narodnoj duπi i veri, reËiribara i obiËnog puka dubokog duhovnog sadræaja, aizraæene biserno jasnim jezikom koji svako razume.U narodnim poslovicama, svako slovo je na svommestu, nema ni prizvuka strane reËi, a najËeπÊe sui velika mudrost, koju pametni svakodnevno pomi-wu.

Sujetnu i pokondirenu nenarodnu elitu iinteligenciju treba da brine ocena i sud vremena,a joπ viπe brzo nestajawe i istorijski zaborav.

V. DimitrijeviÊ

Iskra 1. januar 2015. 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UredniπtvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.netOdgovorni urednik (Editor):

Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπ-tom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√neAmerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugimvalutama.

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D.Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 —ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase naIskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda,58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.- NEMA˘KA: D. Jakovljevi≤, Falkstrasse 93,60487 Frankfurt am Main.

IZ SADRÆAJA

Liberalne ideje i posledice danas. . . . . . . . . . . . . . . . 3

Opasnost za Srbiju u procepu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Imperija traæi bezuslovnu posluπnost. . . . . . . . . . . . 7

HriπÊanstvo ujediwujuÊa sila Rusije. . . . . . . . . . . . . .11

Kisinxer - Stvara se NSP. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Otpor, Kanvas i terorizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

Brisel strahuje da Êe Kina podeliti EU. . . . . . . . . . . 20

Rusko-srpski odnosi zavisiÊe od RF. . . . . . . . . . . . . 21

Odbrana Marisava PetroviÊa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampa-nu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnuliteraturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novovidelo” <http://www.novo-videlo.com>.

Iskra 1. januar 2015.

Naπim Ëitaocima, pretplatnicima i saradnicimapravoslavne vere æelimo sreÊne i blagoslovene nastu-pajiÊe praznike:

Mir Boæiji - Hristos se rodi!SreÊna Nova Godina! Iskra

Za pokoj duπa dragih mi drugaricaVere ZeËeviÊ i Qube PaviÊeviÊ.Molim se Gospodu da wihovim ple-menitim duπama podari rajsko nase-qe. Wihovom bratu Andri MandiÊu iQubinom sinu Nikoli, snaji i unuku,iskreno sauËeπÊe.Seka OjdroviÊ $ 30

Za pokoj duπe naπe drage QubePaviÊeviÊ, dugogodiπwe Ëlaniceudruæenwa „Jadran”, uz molitveGospodu da wenu duπu primi uNebesko Cartsvo. VeËnaja pamjat!»lanovi druπtva „Jadran” $ 50

Za pokoj duπe naπeg dragog i dobrogÆivana LazareviÊa o naπoj slavi Sv.NikoleSupruga Dragica sa porodicom £ 20

PRILOZI ISKRI

+ Bora BreπiÊU »ikagu, SAD, umro je 11.

decembra 2014. naπ drug i biπidobrovoqac SDK, Bora BreπiÊ. Boraje roen 8. jula 1928 od majke Marije ioca Dimitrija, uËiteqa. Skoro celaporodica BreπiÊ koja je do kraja sep-tembra 1944. æivela u Poæarevcu,bila je na neki naËin vezana zadobrovoqce i JNP Zbor. Tako seveÊina, posle povlaËewa u Italiju,nastanila u SAD, gde su uglavom iumrli.

Bora se nastanio u Geri,Indijana. Sa svojom pokojnom suprugomBernis (SaviÊ) izrodili su sinaMihaila i Êerku Katrin. Bora je biojedan od utemeqaËa katedrale Sv.Ilije i istoimene crkvene opπtine uGeri. Takoe vrlo revnosan ËlanSrpske narodne odbrane.

Opelo pokojnog Bore obavioje u Geri 18. decembra o. AleksandarObradoviÊ, a sahrana na grobquMontroz u »igagu, pored veÊineËlanova porodice BreπiÊ.

Porodice pokojnika naπesauËe∏Êe, a naπem drugu Bori slava ihvala. Molimo se za wegov veËnipokoj u Carstvu Hristovom!

+ Marija AtanackoviÊU Bradfordu, Engleska,

umrla je poËetkom decembra 2014.Marija, supruga naπeg pokojnog drugaQube AtanackoviÊa.

Pokojna Marija je Italijanka,preπla je u pravoslavqe, odgojilasvoju decu u naπem duhu i mnogozaduæila srpsku zajednicu uBradfordu svojom qubavqu i topli-nom, revnosnim radom i spremawemoko crkve i svakonedeqnim pevawemza crkvenom pevnicom. Sahrawena je22. decembra, ispraÊena od velikogbroja bliæwih i zahvalnih prijateqai poπtovalaca. Opelo je obavio mesniparoh i arhijerejski zamenik. prota o.Æarko NediÊ.

Deci pokojnice - Katarini,Milomiru i Milanu i wihovimporodicama - naπe sauËeπÊe. Molimose Gospodu da dobroj i dragoj Marijidaruje veËni pokoj u CarstvuHristovom!

+ Ilija JovanoviÊU Skiptonu, Engleska, umro je

u decembru 2014., posle duge borbe srakom, naπ drug i dobrovoqac »etvr-tog puka SDK, Ëeta pokojnog MilivojaPavloviÊa - Pajka, Ilija JovanoviÊ.Pokojni Ilija, dobrovoqac od 1941, jerodom iz okoline Viπegrada, istoËnaBosna. U jednoj borbi je rawen i izgu-bio oko. Opelo i sahranu u Skiptonuobavio je 29. decembra paroh, prota,o. Æarko NediÊ.

Porodici pokojnika naπesauËeπÊe, a naπem odanom i dragomdrugu Iliji, slava i hvaala. Molimose gospodu da mu daruje rajsko nasqe iveËni pokoj!

+ Miπa KosijerU Adelajidi, Australija,

umro je poËetkom decembra 2014, naπdrug i bivπi srpski dobrovoqac,Miπa Kosijer.

SauËeπÊe wegovoj porodici.Naπem drugu Miπi slava i hvala.Molimo se Gospodu da mu podariveËni æivot!

(Izviwavamo se Ëitaocima,πto su podaci o naπim mrtvima,usled opπteg starewa i umirawa, sveoskudniji).

+ Milenko StojiÊU Adelajidi, Australija,

umro je 6. decembra 2014, posle duæebolesti, naπ drug i bivπi srpskidobrovoqac, Milenko StojiÊ (95).

SauËeπÊe wegovoj supruziPauli. Naπem drugu Milenku slava ihvala. Molimo se Gospodu da mupodari veËni æivot!

+ Mitar SkoriÊU Englskoj umro je u decembru

2014. naπ drug i bivπi dobrovoqacTreÊeg puka SDK, Mitar SkoriÊ (90+),rodom iz sela MojkoviÊ, srezRaevski.

Porodici pokojnika naπesauËeπÊe, a drugu Mitru veËan pokoj uGospodu!

„D.V.QotiÊ i wegov Zbor”Sajt `Srpska dijaspora` objavio je

Ëlanak Slaviπe PeriÊa (pisan 2011)pod gorwim naslovom. »lanak je objek-tivno pisan i na jednom mesto iznetcelokupan druπtveni i politiËki rad iæivot DVQ. Bez obzira na nekolikonenamernih netaËnosti, s obzirom navrednost wegove celine, Ëlanak je pre-neo i sajt `Novo videlo`, pa gazaiteresovani mogu i tamo naÊi.

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Kakva `straπna`...

директно одбио да призна Израелу право надржавност: морали су да га сахране у затвореномсандуку. Како се оно каже: романтизам за роман-тизам, али није мудро правити глупости.

Истина, времена се мењају. Прошлог про-лећа су сарадници Ције поломили компјутерепревише љубопитљивих сенатора и већ су сеспремали да смуљају извештај како мисле датреба, али им се није дало. Нестају традицијеангло-саксонске верности у уском кругу пријате-ља: нашли се мангупи који нису дали да сеизвештај поправи! Па је дошло до правог сканда-ла.

Уосталом - прави Американци схватају датрадиције освајача Запада представљају златнифонд нације. Њих се не треба стидети. На пример- Џорџ Буш - млађи је изговорио нешто што јепостало мелем на рану мајстора - џелата, којеотаџбина није успела да оцени на прави начин:„Срећни смо што постоје мушкарци и женекоји раде у Цији на добро читавог друштва.Они су патриоте! Шта год да је у извештајунаписано, ако он смањује улогу тих људи - онје далеко од истине. Наша је земља баш срећна,што их има.”

Наравно, лако је бившем председникутако да прича - њему на његовом месту не претиГвантанамо и нико га неће „гњурати”, поготовога неће доводити у контакт са струјом. Али другиАмериканци нису баш толико заштићени. Зато јеминистар одбране Чак Хејгел уочи објављивањаизвештаја дигао узбуну код свих заповедникавојске САД по читавом свету - ипак се плашионапада на амбасаде и војне јединице САД у ино-странству.

Наравно да 500 страница извештајаСената, када их свет угледа, никога неће зачуди-ти. Доста из њега је већ било познато. Много јегора ствар са оним страницама које су, какопризнају сами сенатори, „страшне”, и које немогу да дођу до јавности. Јер те странице су сепојавиле пошто су Едвард Сноуден и ЏулијанАсанж већ урадили свој мрачни посао, тако да јемогло мирно да се уђе у материјале на базикојих је припреман извештај.

Тако да уколико се, као допуна већ обја-вљеном материјалу, појаве и ти подаци, уопштенеће бити сувишно ако се војне снаге САД поста-ве у пуну бојеву готовост. Јер могу да испливају иЦијини планови о отимању неких политичара изиностранства, о коришћењу психотропних сред-става против страних јавних радника, планови заприпрему војних преврата са накнадном ликви-дацијом шефова држава. У том ће случају битинеизбежан снажан талас узбуњености због цвећ-ки америчке демократије тако да ће ионако малатражња те труле робе сасвим опасти.

PeËat, 18.12.2014. Дмитриј СЕДОВ(Podvukla - Iskra)

330

У развоју западне цивилизације идејелиберализма су биле моћан агенс и у том смислу субиле најпрогресивније и најмодерније идеје свогвремена. Њихов смисао је била побуна противтираније и апсолутизма и афирмација грађанскихслобода и правне државе. Те идеје су добропослужиле западним земљама да изграде јакудржавну и економску структуру, да постанууспешна и уређена друштва и моћне економије.У тим процесима дугог трајања грађене су инсти-туције либералног система, али, подједнаковажно, обликовала се и специфична менталнаструктура становништва.

Ипак, као продукт западне цивилизације,идеје либерализма не могу представљати уни-верзалне вредности сем у најопштијем смислу.Оне се не могу успешно наметати друштвима икултурама другачијег типа, другачијих ментал-них структура. При томе, и друштвени процеси суспори и не могу се на силу убрзавати. Таквипокушаји пре доводе до деструкције друштава,но до њиховог процвата на принципима либера-лизма. Или - да то грубо формулишем - таквадруштва пре личе ни на шта него што личе науређене западне демократије. То се, нажалост,односи и на државе које припадају православнимкултурама. Чини се да упорно наметање либера-листичких идеја постаје облик специјалног ратапротив држава другачијег устројства.

Идеје либерализма нису супериорне ни уодносу на друге филозофске и социјалне идеја.Нема филозофског кантара којим се квалитет идејаможе измерити, поготово не ван ширег социјалногконтекста. Јапанско друштво, на пример, почива на„антилибералним” идејама. Интереси јединке суувек подређени интересима друштвене групе ишире заједнице, а идеја социјалне хармоније јеизнад идеја индивидуалне слободе. При томе,реч је о успешном друштву, мерено сваким рацио-налним критеријумом. Слично важи и за конфучи-јанске идеје и друштва.

На премисама новог либерализма и еко-номске политике која се води последњих 35година, дошло је до огромне концентрацијебогатства на врху пирамиде моћи, до страхови-тог нарастања социјалних разлика, до потпунеатомизације и растакања друштава. ВажнуПикетијеву (Thomas Piketty) студију Капитал у 21.веку и њене закључке више нико не може оспора-вати. Проблем неједнакости није више само соци-јални и етички проблем. Он је постао и првора-зредни економски проблем, препрека економскомнапретку и изласку из кризе.

Паралелно са акумулацијом богатства,концентрише се и огромна политичка моћ, којаурушава демократију и која полако овладава и

правним системом потчињавајући га својиминтересима. Новац се директно претвара уполитички утицај не само преко утицаја лоби-стичких група на законодавну и извршну власт, већи кроз одлуке највиших судских инстанци.

Правна сигурност и владавина права, тајкључни стуб либералне државе, загарантовани сусамо најмоћнијим структурама и онима који могуда плате врхунске адвокате. За остале важе другаправила - могу бити убијани као пси, хапшени,мучени, а да при томе немају никакву правнузаштиту. Чак и принцип habeas corpus, на коме сувековима почивали западни правни системи, данаспрестаје да важи.

Либерализам истрајава на готово фар-сичној тези о слободном тржишту, упркос чиње-ници да су огромни делови тржишта монополи-зовани и картелизовани. Глобални економскипростор је подређен релативно малом бројумоћних играча, који кроз компликовану мрежуукрштеног власништва врло често симулирајутржишну конкуренцију. Зачудо, у теорији новоглиберализма монополи су прихватљиви, али узуслов да нису државни.

Глобални финансијски систем и његовеинституције су малигна сила која господариживотима милијарди, а коме ни најјаче државевише не могу ништа.

Либералним економистима ова стварносткао да је непозната. У њиховом интелектуалномуниверзуму привредна структура и данас изгледаисто као у времену Адама Смита.

Теоретичари се могу скривати и бежати одстварности, али се стварност не може сакрити одграђана. Од индивидуалних слобода, од сло-бодног и независног појединца на коме почивалиберална грађевина, готово да није осталоништа. Либерализам, у његовој неолибералнојинкарнацији, најбоље су на својој кожи осетилиграђани транзиционих држава, и то је веомаболело. Сада на ред долазе државе које су до јучебиле појам доброг живота - Шпанија, Италија,Грчка, Француска... Све оне данас пролазе краткетечајеве и вечерње школе либерализма, али уз свевеће отпоре.

Снажан отпор неолиберализму је присутансвуда, чак и у Великој Британији. Прошло је неза-пажено да је један од разлога због кога је огро-ман број грађана Шкотске желео да уђе у опас-ну авантуру отцепљења великим делом везан запокушај одбацивања неолибералне идеологије.Шкотска, колевка класичног либерализма, данас јепо осећању живота ближа скандинавском социјал-демократском моделу, и она тај модел жели да

Srpska ekonomska drama i beda neoliberalne ideje

ЛИБЕРАЛНЕ ИДЕЈЕ И ЊИХОВЕПОСЛЕДИЦЕ ДАНАС

Odbrana Marisava... (sa str. 28)

бар ублажи катастрофу. Без обзира на то шта каже„победничка” историја, он је српски јунак. То је онвећ одавно у стварности, али у историји ће то текпостати. Претходно је потребно да спадне побед-ничка копрена која сада замагљује видике.

Закључак

Теза да „победници пишу историју” толикопута се потврдила да је постала пословична. Онаважи и када је реч о нашој историографији о Другомсветском рату.

Пад комунизма у Совјетском Савезу иЈугославији, омогућио је да се историја Срба уДругом светском рату не сагледва само с тачке гле-дишта партизана, него и равногорaца. Једно се ипакније променило: историју и даље пишу победници.Да би се историја могла реалније сагледатипотребно је дочекати пад англоамеричке империје.До тада ће свака објективна историја бити осуђенана „подземност”. Али ником није вечно горело, панеће ни англоамеричким империјалистима. За сада,већина Срба на очима још увек има англофилскекопрене.

Novi Sad, 15.11. 2014. Vladislav –oreviÊ

БиблиографијаКраков, Станислав, „Пламен четништва: зашто, када и како јенастао четнички покрет”;Лиз, Мајкл, „Силовање Србије: британска улога у Титовомграбљењу власти 1943-1944”; Љотић, Димитрије, „Сабрана дела”, 9 књига;Љотић, Димитрије, „У рату и револуцији”; Магазиновић, Хрвоје, „Кроз једно мучно стољеће: сјећања”,друго, допуњено издање;Марјановић, Јован, „Дража Михајловић између Британаца иНемаца”, књ. 1;Милосављевић, Оливера, „Потиснута истина: колаборација уСрбији 1941-1944”; Mиљковић, Радован, „Критика политичког четништва: Ју-де-на-з: организација за спас преживелог старопартијаштва;Mинић, Милош, „Ослободилачки или грађански рат уЈугославији 1941-1945”; Најдановић, Димитрије, „Равна Гора: заблуде и самоуниште-ње: о политичким ставовима равногорског покрета”;Недић, Александар, „Милан Недић, мајка или маћеха?”;Његован, Драго, „Улазак мађарске војске у Бачку и Барању:1941”; Павловић, Илија, „Критички осврт на књигу Сећања из рата одЗвонимира Вучковића”; Парежанин, Ратко, „Други светски рат и Димитрије В. Љотић”; Пауновић, Светомир, „Истина о Наводноослободилачкојборби: КПЈ у рату и револуцији”; Петрановић, Бранко, „Историја Југославије 1918-1988”, 3 тома;Петрановић, Бранко, „Србија у Другом светском рату 1939-1945”; Попадовић, Милутин, „Д. В. Љотић и Комунистичка партијаЈугославије 1935-1945: прилози за истину о ЈНП Збор”;Попочић, Ђорђе, „Немачки ратни злочини 1941-1945: пресудејугословенских војних судова”;„Равна Гора: одлуке Светосавског конгреса у слободнимсрпским планинама”;Слијепчевић, Ђоко, „Југославија уочи и за време Другог свет-ског рата”;Станишић, Михаило, „Експанзионизам Хрвата и растројствоСрба”;Томић, Никола, „Пакт, пуч и рат”; Ћирковић, Симо, „Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944: лек-сикон личности: слика једне забрањене епохе”; Фотић, Милан, „Изгубљени пут: део: 27. март 1941”.

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Liberalne ideje...

задржи.Либералне идеје не дају одговоре на

економске проблеме и социјалне болести новогвремена - оне крију да болест постоји. Огромандео данашњих економских и социјалних проблемавезан је управо за слепо истрајавање на идејамалиберализма. Проповедање либерализма је зала-гање да се друштво окамени, хибернира изаувек остане управо овакво, какво је данас. Тои јесте Фукујамина порука о крају историје.Либералне идеје, које су бар два века биле у служ-би друштвеног прогреса и модернитета, садапостају најреакционарније идеје на глобалнојсцени.

ПОЛИТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА И ЕКОНОМИЈА СРБИЈЕПоновићу тезу с почетка текста. Ако бисмо

покушали (на бази свега до сада написаног) данаправимо либерални или комунитарни идејниоквир за економску политику Србије, то не би биломогуће. И није овде реч само о идејном хаосу иразличитим погледима на уређење друштва очему сам писао; реч је о томе да се ниједна идејаиз тог хаоса, ма како важни били мислиоци којиих предлажу, једноставно не може употребитиза креирање економске политике и економскогамбијента.

Да би идеје имале економског смисла, даби биле употребљиве, оне морају доказатисупериорност на терену стварности и морајупроћи емпиријски тест. Наравно, нико од поли-тичких филозофа то није ни покушао да уради, јерсе политички филозофи не баве економском ефи-касношћу система, не баве се моделима развоја, небаве се монетарном политиком, док се фискалномполитиком баве на нивоу магловитих принципа.Они пре свега говоре о својим моралним префе-ренцијама и о свом систему вредности. Па и на томтерену, како сам покушао да покажем, многе одњихових идеја су у практичном и политичком сми-слу неупотребљиве.

Отуда се намеће питање - зашто се одсвих политичких теорија и модела државе идруштва, Србија тврдоглаво фокусира само намоделе које опсесивно намећу пропагаторилибералних идеја? Да ли је могуће да неко можеверовати да исти економски модел и иста еко-номска политика могу бити примењиви и у САДи у Бугарској, или и у Британију и у Србији, например?

Које то силе не дозвољавају да у дебатнипростор уђу и друге идеје, попут социјалдемо-кратских, на пример? Зашто се не проучавајудирижистички модели источне и југоисточне Азијеили послератни (дирижистички) француски модел,на пример? Зашто нико не помиње или не проуча-ва развојни модел Финске, до њеног уласка у ЕУ?Готових рецепата наравно нема, модели се немогу тек тако преписивати, експериментисати семора, али то се мора радити на бази много ширегопсега идеја и искустава од оног који нуди либе-рална мисао.

Коначно, готово да ниједан успешанмодел развоја у последњих педесет година нијебазирао на идејама либерализма. Како је могућеда се транзициона катастрофа која је изазвананеолиберланим рецептима тако вешто скриваод очију јавности? Које то силе намећу тезе отобожњем балтичком економском чуду, на при-мер? Како је могуће да је у Србији маргинализо-вана и најважнија студија развојних модела којује радила тзв. Спенсова комисија за раст и развој?

Да ли је могуће да они који се залажу занемешање државе у привредне токове, не знајуда се и сама америчка држава, номиналнибастион либерализма, интензивно меша у при-вредне процесе, да стимулише и финансира сваважна истраживања и да стоји иза сваког вели-ког технолошког пробоја.

Српски либерали инсистирају на значајукреирања доброг пословног амбијента и наустројству правне државе. Томе се нема шта заме-рити, али то су тековине сваке цивилизованедржаве и либерална мисао над тим идејаманема монопол. Уосталом, парадоксално и трагич-но по Србију, правна држава и пословни амби-јент су били повољнији у социјалистичкојЈугославији него што су то данас, у транзицио-ној капиталистичкој Србији.

У ексклузивни домен либералних економ-ских идеја спада упорно инсистирање на малојдржави, на ниским царинама и на отвореномтржишту. И све то, уз непрестано стигматизовањејавне потрошње, глорификовање флексибилногтржишта рада и залагање за ниске, линеарне поре-зе.

У таквом либералном универзуму, јединоје важно да држава не интервенише, и да ника-ко не помаже домаћим предузећима. Све требапрепусти тржишној утакмици, и у тој утакмицисвако ће заузети место које му припада или ћепропасти. Проблем је што се утакмица не одвијана домаћем, затвореном терену, и у међусобномнадметању равноправних локалних играча.Српска предузећа су сада изложена иностранојконкуренцији. А, да се странцима не би нашко-дило, либерали инсистирају на штетностицаринске заштите по привредни систем. Када сеса теоријских висина атерира, привредни животизгледа другачије него у књигама и у теорији.

У реалном животу ће домаће предузеће саукупним приходом од 10 милиона евра и са осамгодина санкција иза себе, ући у тржишну утакмицуса страном компанијом чији је приход 10 милијар-ди евра и које иза себе има нула година санкција.У тако „равноправној” утакмици либерали навијајуда победи бољи.

Бољи ће свакако, победити, али то ниједовољно. Победнику се мора и додатно помоћи,па је важно обрадовати га ниским порезима. Такоће од остварене добити мали део остати уСрбији, а већи део колача ће се изнети из земље.Додатно, добро је и да се добит увећа још пре

опорезивања, па плате морају бити што ниже. То(Kraj na str. 6/2 )

294

Колико ли само врста cveÊa гаји у светудемократија: од дивљег биља у Сомалији достакленикa у Шведској. Али најегзотичнија cveÊeдемократија се гаји у Сједињеним АмеричкимДржавама, у којој су локални селекционаринаучили да укрштају цвеће закона са коровомнасиља.

У тој врсти селекције највише успеха јеимао председник Џорџ Буш - млађи, који јепосле догађаја 11. септембра 2001. дозволиотајним службама да из осумњичених избијајуистину помоћу инструмената које су користи-ли још средњевековни инквизитори. Он се нијебринуо за правне аспекте тих метода јер је,како то сведоче његове колеге са године, наЈејлском универзитету више од правне науке полокалним бирцузима проучавао асортиман јакихпића. Нису се бринули ни они што су те методепочели да користе у пракси - стварно су почелида муче људе.

Пратећи упутства председника БаракаОбаме, у Сенату САД је неколико година специ-јална група радила на извештају о мучењима уЦији. Упутства су била потпуно америчка -романтичарски мотивисана и непромишљена.Њихов романтизам је био у томе што је председ-ник позвао да прича о мучењима буде „транс-парентна”, а непромишљеност је била у несхва-тању последица појаве једног таквог извештаја.На крају - није се успело да се дође до „транс-парентности”. Власт је одлучила да, како сеамеричко становништво не би потресало, од6000 страница објави укупно 500. Међутим, итих 500 страница су правобраниоце натерале дазакукају: „Господе, шта је ово? Одакле Цијигестаповска мучилишта?”

Данас најосетљивији становнициАмерике, када укључе телевизор, прво попијутаблету за смирење. Испоставља се да су осум-њичене потапали у буре са водом код којих сусе, од страха, кости на везаним рукама и нога-ма ломиле од превеликог напрезања мишића.Тукли су их, бацали у хладњаче, плашили сек-суалним насиљем, по неколико дана заредомнису дозвољавали спавање, инсценирали сусмртну казну и радили још много тога, о чему јебоље да се и не говори.

Али, није то ништа - новинари су про-њушкали и открили још две тајне. Прво - списакмучења није потпун! На пример, сакривени сунеки ефикасни начини за извлачење из окрив-љених онога што их је интересовало, као штоје прикључивање гениталија на електричнеконтакте или зазиђивање. А то још није све.

Прича се да постоје још много интересантнијиметоди заплашивања, о којима је апсолутнозабрањено да се говори. Друго, мучења нисупредстављала изузетак од прописа; она су се,под називом „методе проширеног саслушава-ња” налазила у списку озакоњених оператив-них метода. Такорећи, настала су као резултатоплођења Устава САД синдромом насиља, којиоргански постоји у америчком друштву још одвремена ропства у Америци.

Ту може да се повуче паралела измеђуТомаса Џеферсона и Барака Обаме. Испоставилосе да су обојица романтичари који нису схваталикаква је врста људи завладала Америком. Нетреба се чудити уколико се у строго поверљи-вом делу извештаја једном открију чињенице отоме да су сарадници Ције скалпирали људеза које се сумњало да су терористи - истоонако како су некада скалпирали црвенокош-це који су одбијали да се подвргну демокра-тизацији.

Уосталом, Америка не би била Америкакада би мајстори за мучење из Ције кршили законпросто онако. Испоставља се да га они нисукршили, јер забрана мучења важи само затериторију САД. А када се са човека кожа дереизван граница најдемократскије земље насвету - само изволте, све је у реду.

У Цији постоје специјално опремљениавиони који лете у ничијем простору, бродовикоји плове неутралним водама и тајни затворина територији савезника. На пример - уПољској, па у Литванији... У Пољској, беше,мучионицу су крили на војном аеродрому, а уЛитванији је иста таква институција била маски-рана као школа јахања. Осим тога, све до сада изсве снаге ради затвор у бази Гвантанамо, којипредседник Обама ама баш никако не успева дазатвори.

Уосталом, у извештају се каже да су упрограму мучења учествовале, овако илионако, 54 државе. Па шта - земље су демократ-ске, али су ипак морале да од САД позајме расадза гајење демократије.

Мада се, у ствари, ту не ради о мучењу одстране Ције, већ у кратковидости Барака Обаме,који је наредио да се припреми тај извештај.Морао је да зна да су романтичари, ако су ипостајали амерички председници, увек заврша-вали лоше. Овако или онако, ипак су на онај светпослали четворицу њих превремено и неустручавајући се, а са Франклином Рузвелтом седесила врло непријатна прича пошто је он

CveÊe ameriËke demokratije

KAKVA `STRA©NA` MU»EWA CIJE SKRIVA91% SKRA∆EN IZVE©TAJ SENATA

28 Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Odbrana Marisava...

нису желели окупацију Југославије. Доказ?Димитрије Љотић је био један од ретких политича-ра који је пре рата радио све да до рата на првомместу и не дође. Он је заговарао политику мира сасилама Осовине како не бисмо доживели „удар”; адоживели смо управо то. Предвидео је и то да ћенас тада „цепати и черечити”; догодило се управото. Човек који ради свим силама да до окупације недође сигурно се не може радовати њој када дође.Али ту врсту мудрости и трезвености нису ималиситношићарџијски политиканти англофилске опре-дељености.

Али када је до окупације Југославије већдошло Димитрије Љотић је сматрао да не требанападати окупатора како то не би доводило до уза-лудних људских жртава. И опет: ту врсту мудрости итрезвености нису имали демократски (англофил-ски) дражиновци и комунистички (совјетофилски)партизани...

Крагујевачка трагедија 21. октобра 1941.

Најдрастичнији пример погубности равно-горсо-партизанске политике огледа се у трагедијикоја је 21. октобра задесила житеље Крагујевца.Тада је - као одмазда за 10 убијених и 26 рањенихнемачких војника - стрељано око 2300 становникаКрагујевца.

У „победничкој” историографији - и четнич-кој и партизанској - за ову катастрофу редовито сеоптужују Немци као окупатори и добровољци каоњихови сарадници. Таква историја представљатипичан пример замене теза: они који су трагедијуизазвали сваљују је на другога. Народски речено:„Кривицо моја пређи на другога!” По равногорско-партизанској историји испада да су Немци из чистедосаде срељали невино становништво Крагујевца ида су им добровољци у томе с радошћу помагали.Историјске чињеницу су потпуно супротне.

Крагујевачку трагедију је изазвало управочетничко-партизанско безумље. Наиме, четници су29. септембра 1941. напали Горњи Милановац иосвојили га. Немци су брзо капитулирали јер имније стало до борбе са бројчано надмоћнијим „бан-дитима”. Том приликом четници су заробили достанемачких официра и војника. Два немачка батаљо-на из Крагујевца су послата да их ослободе. На путудо Крагујевца ова два батаљина су се сукобила сачетничко-партизанским снагама. Немци су их лакосавладали. Како њихов извештај каже, „непријатељје имао 87 мртвих”. Са своје стране, Немци су имали- како каже исти извештај - „9 мртвих и 27 рање-них”. Од последица рањавања ускоро је преминуојош једна војник; дакле, укупан биланс борбе је био:87 мртвих на четничко-партизанској страни, а 10мртвих и 26 рањених на немачкој страни.

Бесни због сукоба, Немци су освојили ГорњиМилановац и потпуно га разрушили. По повратку уКрагујевац попалили су успутна села и поубијалињихове становнике. Тог 19. октобра 1941. спаљенасу четири села - Горошница, Милатовац, Мечковац иМаршић. Немачки извештај тврди да је тада „одмахна лицу места, у селима, без сопствених губитака,стрељано 422 мушкараца”. Сурово, али предвидиво.Сада се поставља морална дилема: да ли је убиство10 и рањавање 26 немачких војника било вредносмрти 422 српска сељака? За Немачку тих 36 војни-

ка нису представљали никакава губитак, али за насмалобројне Србе губитак 422 сељака јесте.

Заправо, то је био тек почетка освете. Немцису лако израчунали да треба да стрељају укупно2300 цивила. То су и учинили у Крагујевцу 21. октоб-ра 1941. Да ли је убијање неколико немачких војни-ка био циљ вредан губитка неколико хиљадасрпских цивила? Одговорност за ову народну тра-гедију сносе четничко-партизански безумници.Једину корист - и то минималну - имали су Лондони Москва. Огромну штету имао је српски народ.

Улога добовољаца и Марисава Петровића

У Крагујевцу се тада случајно затекао иједан одред добровољаца. У „победничкој” исто-риографији та се чињеница користила као крунскидоказ да су добровољци крволоци и непријатељисрпског народа. Већ на први поглед ова „победнич-ка” пропаганда је сумњива. Који би разлози моглинагнати иједног Србина да ужива у погубљењухиљада својих сународника? То се најмање моглоочекивати од хришћански и националистички ори-јентисаних добровољаца.

И заиста добровољци - предвођениМарисавом Петровићем - не само да нису учество-вали у стрељању, него су - штавише - радили све дадо трагедије не дође. Сaм Марисав је интервенисаокод Немаца у корист талаца. Када је увидео да јетрагедију немогуће спречити, учинио је оно што бисваки хришћанин и националиста учинио: радио јесве да број жртава буде што мањи. Није могао сведа спаси, али оне које је могао спасао је. Но, у„победничкој” историји овај спасилац живота пор-третисан је као крволок.

Педантни Немци су хтели да Хитлеровунаредбу спроведу буквално. За 10 погинулих ималису стрељати 1000 цивила, а за 26 рањених 1300цивила. Они су се бирократски држали те наредбе.У њиховом извештају од 21. октобра 1941. стоји:„Укупно стрељано 2300 Срба различите старости ипозива.” Стрељаних вероватно има приближно оно-лико колико их је у извештају наведено.

Четници и партизани су ову трагедију иско-ристили да Немце и доборовољце оцрне. Да биогoрчење била већа - као да већ није добољновелика? - у њиховој пропаганди се истиче да је томприликом стрељано - како каже један равногор-скипропагандист - „између шест и осам хиљада”.Уопште узев, у четничко-комунистичкој историјитврди се да их је стрељано око 7000 хиљада. То нијетачно већ с обзиром на чињеницу да је ухапшенихбило - до 20. октобра 1941. - упола мање: 3.200. Но,за равногорско-партизанску пропаганду било јебитно повећати индигнацију, а не тачно изнетиподатке.

Стрељање цивила у Крагујевцу, Краљеву идругим местима била су нехумана и заслужују свакуосуду. Али она су разумљива. Страна која је слабијамора бити сурова ако жели добити рат. То су Немциуправо и били.

А понашање добровољаца не само да јеразумљиво него и оправдано. Они су - као и њиховполитички врх - чинили све да до немачких осветауопште не дође. А када их нису могли спречити,чинили су све да број жртава буде што мањи.Марисав Петровић је лично интервенисао у њиховукорист - ризикујући тако и свој живот - и успео је да

(Kraj na str. 30/2)

се нпр. показала само као замајавање домаће јав-ности, у којој још увек живе сећања на савезничкобомбардовање у Другом светском рату и НАТОбомбардовање 1999. године. Иако у домаћој јав-ности тврди супротно, Вучић је у телевизијскоминтервјуу за амерички CNN јасно рекао да Србијаима свој политички став о украјинској кризи “којиније неутралност“. “Ми поштујемо и подржавамотериторијални интегритет и суверенитет Украјине,укључујући Крим као саставни део те државе“.

НАТО – оружије америчке хегемоније

Не смемо заборавити да упркос јачањуКине, Индије, Русије и drugih zemaqa BRIKS-aживимо у свету где je hegemon joπ uvek SAD i wego-va идеологија NSP. Након пада комунизма иВаршавског пакта, САД су претвориле НАТО уинструмент своје геополитичке моћи и zoabilaæe-wa Saveta bezbednosti kad je pitawe rata i mira usvetu. Тако је НАТО извршио агресију на СРЈугославију, Авганистан, Ирак, Либију, potpalio`arapsko proleÊe` i rat u Siriji. Са приступањемХрватске и Албаније НАТО-у, сада има 28 члани-ца. Црна Гора и Македонија су већ испуниле усло-ве за чланство у НАТО, док ће Косово чим добијесвоје безбедносне снаге желети да уђе у алијансу.Аналитичар из Вашингтона Данијел Сервер оце-нио је да ће до 2020. године све земље Балканабити чланице НАТО. "Србија сада није спремна затакав корак, али каже да неће проћи више од паргодина пре него што се сруши тај табу", оценио јеСервер.

За Украјину и Грузију исто остаје отворенамогућност да приступе Атлантском савезу. УГрузији (2003) и Украјини (2004) су обојене рево-луције већ раније требалo да одраде ту прљавуработу. Очигледно је дакле, да између Грузије иУкрајине постоје јасне паралеле. Многи у „рускојокупацији“ грузијских подручја Абхазије и ЈужнеОсетије 2008. виде претечу „анексије“ Крима2014. И 2008. се протестовало против тог чина,али Запад није интервенисао па је изгледало да сепомирио с новонасталом ситуацијом, πto su nekivideli као прву међународну победу Русије posleХладног рата. Западна пропаганда данас говори оанексији Крима. Али није Русија нелегално okupi-rala део територија слабијег суседа, већ svoj Krimзаштитила. Знају то и у Вашингтону. Али САД, којесу дугогодишњи генератор и финансијер дестаби-лизације Ukrajine (сетитмо се наранџасте револу-ције 2004. и Евромајдана 2013/2014), ne mire seса губитком Крима, u jasnoj nameri da odræe krizu.

Бжежински је у поменутој књизи истакаода „онај ко освоји Евроазију, тај ће владати све-том“. Он је najavio заокружавање Русије чланица-ма НАТО-а и освајање евроазијског простора каоглавни циљ америчке геополитике. Русија је наКриму осујетила тај амерички план, али се не знакако ће се даље одвијати конфликт између Москве

5

Балкан је и даље је под будним оком САД.Колико је Балкан битан за геополитичку стратеги-ју САД најбоље потврђује `тумач` доктрине за раз-бијање Совјетског Савеза, Збигњев Бжежински. Onје у својој књизи „Велика шаховска табла -Владавина Америке и њени геостратешки импера-тиви”, објављеној 1997. године, поред осталогистакао да ће до великих сукоба око енергенатадоћи у 21. веку на простору Азије, пре свегаБлиског Истока, Каспијског базена и Сибира. Каопрви корак Бжeжински је навео успостављањепотпуне контроле над Балканом.

Повратак Русије на Балкан представљастратешки план да преко својих огромних енер-гетских извора обнови свој утицај не само у томрегиону, већ и у Европи. На тај начин може даугрози САД као доминантну светску силу. Русијајача своју стратешку позицију на Балкану, пресвега у сфери енергетских улагања у Србији, БиХ,Републици Српској, Црној Гори и Бугарској.Пројекат „Јужни ток” је и најјаче оружије Русијепрема Европи и Балкану. Осим тога, Русија бипреко Србије, која се сматра најјачом државом наБалкану, настојала да уз економску, политичку ивојну сарадњу створи свој поуздани ослонац, zaделовање у окружењу, првенствено у РепублициСрпској, Македонији и Црној Гори, где живи пра-вославно становништво. Рускa тежња јачањa наБалкану види se и по томе што је у SB, новембaр2014, Русија по први пут одбила продужeње ман-датa европске војне мисије (ЕУФОР) у БиХ.

Тежња Србијe да буде на „правој“ страни

Упркос топлим речима српске владе токомпосете руског председника Владимира Путина,заоштравање односа Русије и САД/ЕУ сужава про-стор за балансирање Србије. Упркос обећањимасрпске владе, није искључено да Србија под при-тиском САД испоштује своју „евроатлантску оба-везу“ и ипак уведе санкције „нео-совјетском дик-татору и агресору“ Путину који је „анектирао“Крим и отказао Јужни ток. Ako Srbija `bezalterna-tivno` hoÊe u EU, ova kao uslov traæi da svojuunutraπwu i spoqnu politiku uskladi sa Evropom.Зато не треба да нас чуди да прозападна штампау Србији напада Русију због Јужног тока, dok supredsednik NikoliÊ i VuËiÊ izgleda podeliliuloge, pa prvi важи за „проруског“, a drugi за„евроатлантског“ човека. Verovatno zato Путинније хтео да разговара о отказивању Јужног токаса Вучићем већ само са Николићем.

Александар Вучић за разлику од Николићаније јавно рекао да је Србија пријатељ Русије, негостално понавља да није њен непријатељ. Не битинепријатељ не значи бити пријатељ. У преводу,Вучић се већ изгледа определио и одлучио на којуће страну. Да ли ће Вучић своју жељу реализова-ти и наметнути Србији још je под знаком питања.Његова наводна неутралност у украјинској кризи

VuËiÊeva licemerna politika `balansirawa` izmeu Istoka i Zapada

OPASNOST ZA SRBIJU `U PROCEPU` - BEZPODR©KE I PRIJATEQA U SVETU

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Opasnost za Srbiju...

и Вашингтона поготово после стављања “крста” напројекат “Јужног тока”. Стоји да је политика САДдоживела trenutno пораз на Криму. Међутим, nito, niti економски раст Кине, Индије i ostalihzemaqa BRIKS-a и њихово будуће избијање на врхмеђу светским економијама, ne opravdavaju povrπ-na predviawa samozvanih domaÊih i stranih `ana-litiËara` koji prerano (moæda i zamajavajuÊe)`otpisuju` SAD, jer to nije kraj� америчке хегемони-је, niti stvarnost veÊ stvorenog viπepolarnogsveta.

Dominantna pozicija NSP, danas na Ëelu saSAD, je posledica trovekovno iskustveno usavrπa-vane i ostvarivane, celovite i jedinstvene, kapi-talistiËko-demokratske globalne politike, u kojusu koordinirano ukquËene sve dræavne i druπtvenesluæbe i institucije. U poreewu sa ovom, odgvara-juÊe politike potencijalno rivalnih sila, proπlih idanaπwih, su skorojeviÊi; u najboqem sluËaju zaËetesu od posledweg sloma prethodnog poliiËkog poret-ka ili katastrofalnog ratnog poraza. Danaπwa pre-moÊ NSP je toliko utvtrena i uπanËena, da Êe je presruπiti unutraπwe protivreËnosti kapitalizma,nego bilo kakvi ratni savezi rivalnih sila.

Pored toga, војни буџети тих земаља судалеко иза америчког. САД имају најбоље опрем-љену армију на свету. Заједно са трупама НАТО,САД војно доминирају i opasali su Ëitavu planetusvoji strateπki rasporeenim ratnim bazama.

Одлуку о отказивањју Јужног тока јеиспровоцирао искључиво притисак САД на ЕУ,koje nastoje да спрече покушај Русије да остварисвој стратешки план i putem svog energentskogbogatstva обнови свој геополитички утицај уЕвропи.

Шта све то значи за Србију? Значи да ћепритисци да Београд уведе санкције Русији наконотказивања Јужног тока бити све већи, јер САДсмета руско prisustvo у енергетској, политичкојили било којој другој сфери на Балкану.Заоштравање odnosa Запад-Русија присилићеVuËiÊa da se opredeli ili ukloni. Odræava se de-magogijom i stalnom pojavom na tv, pomerajuÊi `boqedane`, iz godine u godinu; danas je to tek 2016. Sviekonomsko-finansijski pokazateqi to negiraju.Mnoge druge `menice` stiæu na naplatu. Prodaja ipredaja Kosova za daleku EU se maskira slavqewempobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. I uVuËiÊevom taboru prskaju `πavovi`, a i narod u veÊi-ni poËiwe da progledava, mada joπ uvek pasivan.Vulin traæi preispitivawe spoqne politike.Posledwa VuÊeva nada je samit kineskog premijerasa vladama centralno-istoËne Evrope u Beogradupolovinom decembra, od koga Srbija oËekuje 2 mili-jarde dolara povoqnih kredita. Ako i to oËekivawepodbaci ili se izjalovi, VuËiÊ je konaËno priteranuz zid iza koga nema odstupnice. BiÊe to kraj iwegove dvoliËne i neiskrene politike navodnog`balansirawa` izmeu Istoka i Zapada, teprivoewa Srbije na `pravu stranu` - tj. u EU.Naæalost, to je i velika opasnost da se mala iosiromaπena Srbija, usled neuspeπnog `balansi-rawa`, nae u procepu izmeu dve strane - bezpodrπke i stvarnih prijateqa bilo gde u svetu.

Jakov BabiÊ

Liberalne ideje... (sa str. 4)

је смисао захтева за флексибилним тржиштемрада. Урођеници ће радити за мале плате и битисретни што и то мало јада примају, јер нешто јеувек веће него ништа. Разуме се, и јавна потрошњамора бити ниска јер то омогућава да порези идоприноси на рад буду ниски, а профити високи.

Овде се либерални круг конзистентнозатворио, али у чију корист?

Последица, вероватно и циљ новог либе-рализма је слаб и незаштићени појединац,остављен на милост и немилост моћним корпо-рацијама. Да би се тај циљ са сигурношћу оства-рио, битно је онемогућити или макар отежатибило какав вид колективног удруживања, уки-нути и минималну сигурност радног места иопарати мрежу социјалне заштите, која је тканапоследњих стотинак година и чији је гарант биладржава.

Kада су државе у питању, последица,вероватно и циљ новог либерализма, су слабе инеразвијене државе, заувек хиберниране устању немоћи, чијом привредом управљајумоћне корпорације.

Ако ово може заличити на колонијализам,то је зато што је о колонијализму и реч.Инсистирање на развојном моделу који базира настраним инвестицијама је кључни механизаммодерне колонизације. За разлику од класичногколонијализма, који је наметан уз отпор станов-ништва и локалних елита, на нови колонијализамграђани пристају добровољно, политичке елитега призивају, а економски теоретичари охраб-рују. Неразвијене и слабе државе данас моле дабуду економски потчињене, чак и плаћају дабуду колонизоване.

Класични колонизатори су цивилизовалипростор који су освајали, о свом трошку градилиинфраструктуру и градове и иза себе нешто остав-љали. Нови колонизатори углавном само узима-ју. И - најпоразније од свега - данас се колонизу-ју и државе које никада нису биле колоније, којеимају дугу традицију независности и које су умеледа функционишу самостално као независне држа-ве.

Овакво стање се може одржавати (а да недоведе до побуне), само континуираним испира-њем мозга, мантричним понављањем увек истихфраза, стварањем зомби генерација које нису устању да мисле нити да критички отворених очијуанализирају свет око себе. Управо у томе и јестесмисао непрекидне промоције либералнихидеја - из ограђеног простора и затвореног ума неможе се побећи.

(Drugi deo veÊeg Ëlanka: `Srpska ekonomska drama ibeda neoliberalne ideje`)

Standard, 16.12.2014. Nebojπa KatiÊ (Podvukla - Iskra)

Срби су се у лето 1941. нашли изложенигеноциду са свих страна: Мађара (на северу), Бугараи Албанаца (на југу), и усташа (на западу). Јединорационало решење у таквој ситуацији било је њего-во спречавање, а истовремено и мир са окупаторомса којима Срби немају етничких спорова, а то суНемци и Италијани. Има ли Србина који је то схва-тио?

Један од првих Срба који је схватио реалнупозицију Срба био је четнички вођа КостаМиловановић Пећанац. Пећанац је имао тежакживот. Породицу су му поклали Албанци: мајку, оца,брата и сестру. Само је он као дете од 12 годинапобегао из Турске у Србију. Одмах је постао четникили комита. Као искусни четник убачен је 1916. уТоплички крај - у дубоку позадину под контроломвојске централних сила (немачке, аустроугарске ибугарске) са сврхом да подигне народни устанаккада се том крају приближи српска војска.

Српска војска се тим пределима није при-ближила све до јесени 1918. Устанак је ипак подиг-нут. Упркос Пећанчевом противљењу, устанак јеподигао Пећанчев имењак Коста Војновић. Завршиосе катастрофално. Бугарски окупатор га је немило-средно угушио. Да не би пао у руке Бугара КостаВојновић је извршио самоубиство. Поред њега стра-дало је на хиљаде Срба. То је резултат авантуризмаједног амбициозног човека.

Поучен тим искуством Коста МиловановићПећанац је брзо схватио да Срби немају разлога дасе супротстављају Немцима, али имају разлога да сесукобљавају са онима који су им радили о глави:Албанцима и Бугарима. Стога је пристао на полити-ку мира с Немцима и Италијанима (августа 1941).

Други Србин који је схватио реалну позици-ју Срба био је ђенерал Милан Недић. Он је пристаода буде председник Владе националног спаса смотивом да спаси што се спасити даде (августа1941). Хтео је да сачува Србе у централној Србији одуништења. Наиме, Немци су претили да ће допусти-ти окупацију централне Србије од стране заклетихсрпских непријатеља: Мађара, Бугара, Албанаца иustaπa, ако сами Срби не преузму контролу. Тунезахвалну, али часну улогу да организује властпреузео је на себе Милан Недић.

Реалну ситуацију схватио је и ДимитријеЉотић. Његова сарадња с Немцима није мотивиса-на никаквим његовим тобожњим германофилством,а још мање фашизмом или нацизмом, већ реалнимсагледавањем ситуације.

Срби у гротлу грађанског рата

Последња ствар која је Србима у лето 1941.требала био је међусобни рат. Али управо се ондогодио. Док је влада Милана Недића настојала даспаси што више Срба из НДХ и других подручја гдесу Срби страдавали, јавиле су се устаничке групеспремне да раде на рушењу те владе за рачун стра-наца.

Једну групу предводио је Драгољуб ДражаМихајловић. Стога су се његови следбеници упочетку и називани дражиновци. Временом суњегове присталице попримиле изглед традициона-

лих српских герилаца, па су прозвани ravnogorci ичетници. У службеним документима обично се нази-вају припадницима Југословенске војске у отаџби-ни. Њихов основни циљ је био борба против окупа-тора, па тиме и помоћ Савезницима. Мотив је добар,али тактика није. Како каже француска пословица:„Пут до пакла поплочан је добрим намерама.” Уовом случају, добре намере су водиле до правогпакла.

Наиме, немачки окупатор, а у појединимслучајевима и италијански, сурово се обрачунаваоса терористима. Штавише, вршио је одмазде надцивилним становништвом које није узимало учешћеу нападима на окупатора нити их је одобравало.Неки у окружењу ђенерала Драгољуба ДражеМихајловића - па и он сaм - схватали су да је уста-нак против Немаца погубан у условима када сусавезнички фронтови далеко, а немачке цеви близу.Упркос томе, британски војни врх је преко југосло-венске избегличке владе хушкао Дражу на Немце.Некад је превладао здрав разум, некада самоуби-лачка идеологија.

Да зло буде веће појавили су се и партизани.Основни постулат тог покрета је исти као и четнич-ки: борба против окупатора. Партизани су се јошмање освртали на страдања цивила. Штавише,комунистичко вођство је страдање цивила циничносматрало пожељним - нечим што доводи до „рево-луционисања” маса. На сцени је била политикакукавичког терора - уби Немца, побегни и пустинарод да страда.

Немци су на убиства својих војника могли даодговоре само суровим одмаздама. Сaм Хитлер јеиздао 16. септембра 1941. чувену наредбу да се заједног рањеног немачког војника стреља 50 цивила,а за убијеног 100. Сурово, али једино оправдано сааспекта немачке војне позиције.

Као да гротло пакла није било довољно пуноСрба, појавило се још једно зло: међусобна убиста-ва два устаничка покрета - равногорског и парти-занског. Катастрофа је блага реч да се опише стањеу ком се нашао српски народ лета 1941.

Политика смиривања

Да би се стање у Србији довело у ред -спречила масовна стрељања цивила од стране оку-патора ради одмазде и грађански рат који је почеода прима облике хобсовског рата „свих потив свих”- влада Милана Недића је кренула у сузбијањегерилских група - и четничких и партизанских. Утоме су им помагали и српски добровољци. Српскудобровољачку команду формирала је Недићевавлада 15. септембра 1941, а за њеног командантапостављен је инжењерски пуковник Коста Мушицки.Ускоро су се сви актери нашли у гротлу вулкана.

У „победничкој” историографији - и четнич-кој и партизанској - добровољци се редовно опису-ју као „колаборационисти”. Тај израз је заводљив:садржи и истину и неистину, дакле - полуистину.Истина је да су добровољци сарађивали с окупато-ром, али то не значи да су желели да Срби и другиЈугословени буду окупирани. Добровољци сулистом били југословенски националисти и сигурно

276

Srbija u grotlu okupacije i graanskog rata

ОДБРАНА МАРИСАВА ПЕТРОВИЋА

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Председник РФ Владимир Путин у директ-ном програму одговара на питања руских и странихновинара. Ова масовна годишња конференција заштампу ће за руског председника бити десета.

Председник Русије Владимир Путин је почеосвоју годишњу прес конференцију са освртом наекономску ситуацију у земљи. Раст БДП-а за десетмесеци ове године може изнети 0,7-0,6 одсто. Путинје такође рекао да је трговински салдо повећан за13,3 милијарди долара и достигао 148,4 милијарди.У најгорем случају Русији ће бити потребне двегодине да изађе из кризе, изјавио је председникВладимир Путин на великој прес конференцији.

Уколико се ситуација у руској економијибуде погоршавала, кориговаће се планови, изја-вио је он. Путин је убеђен да је излазак из кризенеизбежан. Председник је такође изразио наду даће се тенденција слабљења курса стране валуте ијачања рубље наставити. Власти ће предузети мерекоје су успешно примењене 2008. године, истакао јепредседник.

Председник Русије Владимир Путин је рекаода је непоколебиви став Москве о различитим међу-народним кризама, укључујући и украјинску, испра-ван.

Тај став треба да да до знања страним парт-нерима да је неопходно да се ствара заједничкахуманитарна зона безбедности. Тако је руски пред-седник одговорио на речи новинара о томе да је засамо неколико седмица ове године подигнут зиднеповерења и отуђености између Русије и неких зе-маља.

Путин сматра да је главни проблем међу-народних односа у томе што партнери нису пре-стали да подижу зидове, понашају се као импе-рија. „Кретање НАТО на Исток, систем противра-кетног штита - није ли то зид?”, упитао је Путин.

Европа у најближој перспективи нећенаћи јефтинијег и поузданијег партнера у гасномбизнису од Русије, изјавио је Владимир Путин.

Могућност стварања европског „гасногхаба” на турско-грчкој граници ће зависити оджеље Европске уније. Русија је са своје странеспремна да ради у том правцу, нагласио је Путин.

Председник је такође рекао да је уговор оиспоруци гаса ÅКини користан за обе стране.Русија и Кина су у мају потписале 30-годишњиуговор о испоруци 38 милијарди кубика гасагодишње.

Председник Русије Владимир Путин сматрада се економска ситуација земље због антиру-ских санкција погоршала само на четвртину.

Санкције иначе нису цена за Крим. „То је

цена за нашу природну жељу да опстанемо каодржава”, рекао је Путин. После распадаСовјетског Савеза Русија се отворила предзападним партнерима, а заузврат је добила„директну подршку тероризму на СеверномКавказу”.

Путин је подсетио како се одушевљеноРусија спремала за Олимпијаду у Сочију, док су некизападни политичари предузимали све могуће даспрече њено одржавање.

Правда у вези украјинског конфликта јена страни Русије, а не Запада, изјавио је ВладимирПутин. Грађанског рата у тој земљи не би било даје Запад на време позвао на ред организаторедржавног удара. Путин је додао да је став Русијеод самог почетка био промишљен и објективан.

Председник сматра да Русија чврстобрани своје националне интересе и управо отудпотиче незадовољство западних партнера. Русијаје спремна да развија нормалне односе са Западому сфери безбедности, борбе против тероризма,неширења нуклеарног оружја и шверца наркотика.

Сједињене Америчке Државе представ-љају претњу за Русију, стварајући систем против-ракетне одбране у Источној Европи, изјавио јепредседник Владимир Путин. Он је подсетио даСАД стварају противракетни штит не само наАљасци, већ и у Европи: у Румунији и Пољској.„Одмах поред нас”, изјавио је председник.

Путин је такође саопштио да ће се буџетМО Русије повећати и следеће године изнети 50милијарди долара. Он је истакао да буџетПентагона износи 575 милијарди долара.

Председник је додао да Русија не водиагресивну политику. Земља има само две војнебазе ван своје територије у терористички опаснимправцима: Киргистану и Таџикистану.

Путин је такође истакао да су летови стра-тешких бомбардера руског ратног ваздухопловствапочели пре само неколико година, док америчкиавиони никад нису престајали са патролирањем.

Ирански нуклеарни проблем ускоро можебити решен, руководство Техерана показујевелику спремност за сарадњу, изјавио је на вели-кој прес конференцији Владимир Путин. „Ја чак нине схватам најбоље зашто коначни споразум оиранском нуклераног програму још није потписан.Надам се да ће се то догодити у најближе време”,изјавио је Путин. Председник је додао да Русијаулаже напоре за већу робну размену са Ираном.

18.12.2014. PeËat(Podvukla - Iskra)

Поштовани господине Малићу, живите уСАД и имате богато не само животно, већ и теориј-ско-истраживачко искуство, пошто годинамапишете за један угледан амерички портал, „Antiwar”Какав је поглед на данашњу Србију из угла и пер-спективе Империје и Запада? Да ли то што нисмо уфокусу Запада као раније сведочи да су ова и пре-тходне владе испуниле главне циљеве Брисела иВашингтона, или се процењује да у Србији постојијош потенцијал за отпор и способност да Србија, унеко догледно време, може, можда уз помоћРусије, повратити капацитет за суверену политикуна Балкану?

- Иако је око Империје ових дана усмере-но више према Русији и Блиском истоку, увек сенекако враћа на наше просторе. У владајућим кру-говима Атлантске империје постоји огроман под-свесни страх од могућности да Србија скине оковекоји су јој стављени. Истовремено се убеђење да јеСрбија покорена представља остатку света каопример свемоћи Империје. На делу је нека врстаспознајног раскорака, у којем Империја верује усопствену пропаганду да је Србија сломљена,али свеједно страхује да ипак није. Отуд и толи-ки притисци и захтеви од Србије: да уведесанкције Русији, да одржи „параду”, да крими-нализује добровољце који су ишли уНоворусију, да не извози у Русију, да саботира„Јужни ток”, итд. Све има за циљ да потврди про-пагандом створену слику да је Србија освојена,покорена и преумљена, и да таква судбина чекасвакога ко се успротиви Империји.

Они се неће смирити док „празнину” укарти покорене Европе између Хрватске иБугарске не „попуне” - али пре тога морају дауниште сваки траг слободе и самосвести Срба.

Чули смо Ваше мишљење о томе шта о намамисли Запад. А шта о актуелном политичком, еко-номском, социјалном и уопште стању нације мис-лите Ви, имајући у виду да сте, посредством ана-лиза, коментара и запажања на Вашем блогу „Сивисоко” веома активан члан српске заједнице?

- Данашња Србија одаје прилично пора-жавајући утисак немаштине, очаја и безнађа - аса друге стране је потпуно сумануто претварањемедија и државног апарата (онога што зовем„квислиншки култ”) да је ово најбоља могућавласт са најбољом могућом политиком, и маданије све баш сјајно, биће боље - само што није -чим се испуни још један захтев Империје. Ализахтеви стално пристижу, а обећано боље сутраникако да стигне. За мене је поразнији став јед-ног броја истински родољубивих Срба којисматрају да је могуће прегрмети овај светскисукоб у неком заклону, пустити да се „велики”побију негде далеко од нас, а онда тражитипростор за срећу када се све заврши. Не схвата-ју да ратиште није тамо далеко, већ управо нањиховом прагу; да нам Империја не дозвољава

да останемо по страни, већ тражи активно ибезусловно подаништво; и да неучествовањем утом сукобу предајемо одлуку о сопственој суд-бини његовом победнику, ко год он био.

За Империју је Србија Троја овог доба, којаје десет година одолевала свим нападима док нијепала на превару, помоћу дрвеног коња званог„обојена револуција”. И с том поруком они ондаиду у свет и рекламирају своју наводну надмоћ.Тиме Срби, хтели ‒ не хтели, постају симбол отпо-ра и борбе за слободу. Самим тим та борба ондапрестаје да буде само наша ствар, већ се претварау нешто веће, опште, светско.

Како објашњавате ту „принципијелну”борбу САД за „демократију” и људска „права” којасе води у савезништву са једном тако идеолошкихетерогеном коалицијом, а која нема везе не самоса демократијом и са људским, него ни са каквимправима: Саудијска Арабија, „бандеровци” уУкрајини, криминална парадржавна структура изПриштине која се бави дистрибуцијом наркотика,најрадикалнији и најкрволочнији исламисти, којису не само подржавани него и стварани уз под-ршку америчких обавештајних структура, као и„шумска браћа”, на које се недавно позвао пред-седник Барак Обама у Естонији, а које Ви наводитеу тексту уз објашњење да је реч о фрази која значи„значи герилце Другог светског рата који су себорили против Совјета”? Неко би се могао успро-тивити величању балтичке „борбе за слободу” уДругом светском рату, јер укључује СС, осим кад суСС „о.к.”, ако тако каже Империја.

- Основна „вредносна вертикала” Империјеје оно Лењиново „ко ће кога”. Није битно шта серади, већ ко ради коме. Из те перспективе, когод служи циљевима Империје - био он џиха-диста, нациста, нарко-дилер, трговац робовимаи људским органима, нема везе - тај је анђео исве му је дозвољено. А ко год се противиИмперији, све што ради је по дефиницији зло.Ако чињенице не одговарају причи о апсолут-ном добру Империје и апсолутном злу свихосталих, онда се измисле нове чињенице. Тако јеОбама својевремено измислио референдум наКосову и Метохији. Измишљају се приче о „рускојагресији”, да су Руси срушили малезијски „боинг”,да је Империја витез на белом коњу који само идепо свету и несебично спасава невине жртве од злих„националиста” - на исти начин на који је деве-десетих потпуно измишљена прича о геноцид-ним агресорским Србима.

Одређене кругове у Русији, Индији и Киниуправо је судбина Југославије (а посебно Срба)упозорила да је Запад огрезао у најцрњем лице-мерју и да морају да му се супротставе ако желе дасачувају слободу. Прича о људским правимаимпресионира само наивне, када долази изземље која се наводно залаже за права нпр. жена,а најприснији савезник јој је Саудијска Арабија,

726

Nebojπa MaliÊ: Rodoqubi ne mogu pregrmeti NSP `u zaklonu`

IMPERIJA TRAÆI BEZUSLOVNOPODANI©TVO I POSLU©NOST

Путинova godiπwa konferencija za πtampu, 18. decembra

RUSIJA BRANI SVOJE INTERESE I OTUDA NEZADOVOQSTVO ZAPADA

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

као што је деведесетих поступала према Србији.И тада и сада циљ је био остваривање атлантскехегемоније у Европи. На пример, ове тзв. санкци-је су више оружје америчког потчињавања ЕУнего притиска на Русију.

Немојте мислити да ово сада раде зато штоим је стало до тамо неких Украјинаца, оваквих илионаквих. Јесте да су на одређеним утицајнимположајима у „елити” Империје русофоби, попутБжежинског или наследника Бандере, алиИмперија би кидисала на Русију и без тога, изгеополитичких разлога.

Русија, дабоме, није Србија. Има сопственовелико тржиште и не зависи од увоза са Запада -напротив, Европа зависи од руског гаса - док ус-краћивање спекулантског капитала западнихбанкстера није никаква казна, већ благослов.

Русија иначе третира ове „санкције” каоблагослов, јер сад може да развија сопственепроизводне капацитете гурнуте у странупостсовјетском поплавом увозне западне робе.Преко осамдесет одсто Руса подржава Путина,док су незадовољни углавном олигарси и „квис-линшки култисти” јер им је сада ускраћен при-ступ луксузним статусним симболима са Запада.На њих рачуна Империја да послуже као тројан-ски коњ и буду инкубатор неке руске „обојенереволуције”, репризе београдског ЖутогОктобра. Пусти снови.

Што се руског одговора тиче, многи уПутиновом одбијању отворене војне конфронта-ције виде слабост или чак „издају”. Иронично, тимеразмишљају попут Империје. Путин просто нијеспреман да за тактичку победу над башибозу-ком кијевске хунте жртвује оперативни циљ -денацификовану, проруску Украјину - а пого-тово не стратешки циљ: слом Атлантске империјекроз ослобађање Европе.

Да ли очекујете даље притиске Запада наСрбију да се придружи санкцијама Русији и каквеби све колосалне последице то имало за Србију,српски народ у целини, коначно, и за актуелнувласт, у случају да се, не дај Боже, подлегне при-тисцима и прихвати ова антисловенска и антипра-вославна иницијатива?

- Очекујем, јер илузија о свемоћи Империјепочива на томе да нико не може и не сме да јојсе успротиви. Волео бих да је ово питање онајтврди орах на којем би Империја могла да поломизубе, кап која би прелила чашу српског трпљења -али то смо мислили и за Космет, па су медијскианестетисани и политички окупирани Срби ипакбез речи прешли преко „Бриселског споразума”.Не бих се чудио да Империја сматра како ће Србина крају ипак пристати да се сврстају уз укра-јинске нацисте. На нама је да докажемо да нису управу.

Како оцењујете истрагу о трговини људ-ским органима коју је започео Дик Марти, а„завршио” амерички тужилац Клинт Вилијамсон?Да ли истина о Косову и Метохији има икаквешансе?

- Дефиниција фарсе би требало да будекада амерички тужилац из хашке инквизицијепредводи европску истрагу о злочинима штиће-ника Империје. Апсурд већ од самог почетка. Затонисам био нимало изненађен закључком да су

(Kraj na str. 10/2 )

Imperija traæi...

у којој жене држе под чадорима, бичују и каме-нују.

Када анализирамо агресивну политику САДи неких земаља у ЕУ, поставља се питање рацио-налности те политике, не само према онима про-тив којих се води, него и са становишта интересаоних који је воде. Да ли се политичка и економскамоћ у некој мери изместила из традиционалнихсубјеката међународних односа из држава и пре-селила у неформалне центре попут „Билдерберг”групе, у кругове структура које бисмо могли даозначимо као глобална управљачка елита, односнода ли је угрожен суверенитет не само Србије иРусије, већ и САД?

- Апсолутно. Империјом не управљајуизабрани политичари, него неизабрана „елита”која ведри и облачи изван демократског порет-ка. Избори све више одређују само које ћефигуре бити извршиоци економских злочинанпр. „Голдман Сакса” или политичких злочинаСавета за међународне односе (Council onForeign Relations). За разлику од ВладимираПутина, Барак Обама не пише сопствене говоре -него чита оно што му се напише.

И у ЕУ имате неизабране комесаре ивисоке представнике, који воде политику сход-но интересима своје владарске „касте”. Али чаки изабрани политичари, попут Ангеле Меркел иФрансоа Оланда, на очигледну штету сопстве-них земаља пристају на политику санкцијапрема Русији, на пример. Притом они нису пукемарионете, попут шефова влада нпр. Грчке илиИталије. Зашто? Зато што нису одговорни свомнароду, већ транснационалној, банкарско-политичкој „елити”. Зовите је Билдерберг,Трилатерала, друштво школских другова и штиће-ника Збигњева Бжежинског, свеједно - то је она„дубока држава” која истински управља токови-ма моћи Империје, док за домаћу јавност симу-лира илузију избора и уставно-правног поретка.

Како оцењујете кризу и рат у Украјини, дали је потписано примирје увод у решење пробле-ма или предах за стране у сукобу, пред нову кон-фронтацију?

- Сумњам да било ко стварно очекује дапримирје из Минска прерасте у мир. У Кијеву суотворено рекли да ово намеравају да искористеза куповину времена док не буду спремни дапоступе као Загреб 1995. Недуго после те изјавеједног његовог саветника, шеф хунте Порошенкоје одржао хистеричан говор у америчком Конгресугде је молио за помоћ у рату против Русије.

У Москви нису наивни и не мисле како ћекијевска хунта - или њени спонзори - одустатиод идеје нацификоване и од мрских Руса„очишћене” Украјине. Питање је само какве картедрже у рукама и када намеравају да их ставе уигру. Време не ради за Кијев, ЕУ и Империју. Зимадолази.

Очигледно је да је главна мета у кризи уУкрајини Русија. Колико санкције и политика изо-лације Запада могу нанети штету Русији? Да ли јеодговор Русије адекватан на политику притисакаЗапада?

- Империја сада поступа према Русији

Као резултат погоршања односа Русије и ЕУ,отпочиње нова „Источна политика”, овај пут

иницијатива креће из МосквеПројекат Јужни ток је затворен. Владимир

Путин је ту вест објавио за време државне посетеТурској, договоривши се о проширењу испоруке нату страну и можда преко ње на европско тржиште.Такво решење не може се назвати сензационалним.Европска комисија активно је блокирала руску ини-цијативу. ЕУ све време говори о политичким прет-њама, које привидно са собом носи гас из Русије, пакао свој циљ званично објављује смањење зависно-сти од њега. Економска ситуација у Русији далеко јеод ружичасте, вишка средстава за инвестицијенема, треба изабрати приоритете. Цена угљоводо-ника (састојци нафте и земног гаса) пада. У тимусловима настављати са пробијањем скупоценогпројекта, чија економска оправданост изазивасумње и у много повољнијим условима, било би безоснова.

Јужни ток је наслеђе друге половине 2000-тих, до 2010. године. Тада су се у Русији надали даће се тесно партнерство са ЕУ подићи на нови ниво,заобилазећи (у правом и преносном смислу) поли-тички осетљиве „посредничке” земље. Пре свегаУкрајину.

КАКО ЈЕ ПОЧЕЛА ИСТОРИЈА „ТОКОВА”

На почетку прошле деценије постојала јеидеја да Украјина постане интегрални део системаснабдевања ЕУ гасом. Заправо, требало је обновитијединствену нит функционисања, као за времеСССР. У периоду 2002-2003. године разматрана јетема тројног гасног конзорцијума Москва-Кијев-Берлин, али помака није било углавном због поло-жаја Украјине. После је Кијев ушао у период„Мајдана” (наранџаста револуција, демонстрације),тако да су конструктивни разговори престали.

Тада почиње историја „токова” - Северногпо дну Балтичког мора до Немачке и Јужног крозЦрно море и југоисток Европе до Аустрије иИталије. У Москви су претпостављали да је ЕУзаинтересована за континуирано снабдевањегасом, и зато ће да поздрави диверсификацију пра-ваца. Међутим, политички односи су се почели ква-рити, енергетско питање више није било део разго-вора о економији него разговора о безбедности.

Северни ток је реализован захваљујућичврстом ставу Немачке, која је хтела да се обезбедиу случају проблема са транзитом кроз Украјину.Берлин је имао ресурсе у ЕУ да превазиђе незадо-вољство балтичких земаља, Пољске и Скандинавије.Утолико више што копненог транзита између Русијеи Немачке у „току” није било. Аустрија се појављујекао главни лобиста јужног крака, али није ималадовољно административних ресурса. Тим пре штосе политичка ситуација нагло погоршала због јошједне украјинске кризе.

Но - најважније - догађаји 2014. годинепостали су катализатор за општу ревизију приори-тета Русије. „Стратешко партнерство” са ЕУ почелоје да се распада пред нашим очима због оштрог

разилажења политичких ставова према „посред-ничким” земљама. Прасак међусобног непријатељ-ства, убрајајући и санкције, поткопао је економскусарадњу, и чини се да нема алтернативе.

Основе европског правца снабдевањаутврђене су споразумима из 60-тих година прош-лог века, а 70-тих и 80-тих година су знатно про-ширене. То је на дужи рок одредило вектор геопо-литичких односа. „Источну политику” (квалитатив-но побољшање односа између Западне Немачке,Совјетског Савеза и социјалистичких земаља) лан-сирао је крајем 60-тих година канцелар ВилиБрант, и она се у многоме се заснивала на овојчињеници. Привреди Западне Немачке (касније иуједињене Немачке) била је потребна јака позицијана источним тржиштима.

ОКРЕТАЊЕ ПРЕМА ИСТОКУ, КА АЗИЈИНемачка и Италија, корисници „токова”,

биле су зачетници тесне нафто-гасне међузависно-сти СССР/Русије и Европе. Практично, пола векакасније, покушао се поновити исти модел у новимисторијским околностима, али није успело. Пречетрдесет година (за време арапско-израелскограта) сировине из Сибира омогућиле су Европи дасмањи зависност од политички сумњивих добавља-ча са Блиског Истока. Сада Стари Свет сматра опас-ним увоз из Русије. Колико је то праведно, посебноје питање, али је очигледно да су приче окоУкрајине одиграле крајње негативну улогу. Односиизмеђу Русије и Европске уније значајно захлађују.

Немачка, са своје стране, разматра „Источнуполитику”. За то има неколико разлога: од постепе-не промене енергетског баланса према већојдиверсификацији до новог политичког пројектова-ња себе као јединственог европског лидера.Резултат је јасно видљив - односи Русије и Немачке,као односи Русије и Европске уније, значајно захла-ђују. Као последица тога, отпочиње нова „Источнаполитика” - овај пут иницијатива креће из Москве иусмерена је ка истоку и југоистоку у односу наРусију. Серија гасних споразума са Кином, активи-рање у Азији, ослањање на Турску као транзитнуземљу и као корисника руских сировина, енергет-ски споразум са Ираном...

Промена курса има моћ да унапред опреде-ли геополитичке опције на период који не би биокраћи од решења донетих 60-тих и 70-тих година.Само по себи се разуме да та политика неће тећиглатко, радити са новим партнерима неће битилакше ного са старим, предстоје крупна и делимич-но ризична улагања. Осим тога, природно, Русија саЕвропом не прекида већ закључене уговоре којихима довољно за десетине година унапред.Окретање према истоку, ка Азији, фокусирање на тустрану - појава је више него разумљива и неизбеж-на. Посебно када и сам Запад гура на ту страну.

Аутор је председник Савета за спољну иодбрамбену политику РФ

Российская газета ФЈОДОР ЛУКЈАНОВ3.12.2014. Превео Petar MiniÊ

258

Istorija promena u EU - Rusija „IstoËnojpolitici”

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. 24 9

Ј ЕУ презире православне народе Балкана ињихове интересе. Презире и друге, али нека сеони сами јаве. Дакле, Северни ток може, Јужникоридор може, али Јужни ток не може. Да, цинич-но саопштавају из западних престоница: остаћетебез развојног пројекта који би вам донео стотинемилиона долара годишње и учинио вас, као тран-зитне земље, енергетски независнијим - али тонипошто не значи да заслужујете икакву надокна-ду. То је одмах пожурила да рашчисти Ана-КаисаИтконен, гласноговорница Европске комисије: „Непостоји правни оквир за одштету у вези окончањапројекта гасовода Јужни ток”...

Духовно и морално пацификованаБугарска већ и нема снаге за то. Још је 16. октобраРадио Бугарска флегматично цитирала ЈиржијаБузека, бившег председника Европског парламен-та а садашњег председника његовог Комитета заенергију, када је изјавио да „Европска унија вишеније заинтересована за Јужни ток”. Бузеку је, у нај-бољој пољској традицији, „ближи” нпр. течни гасиз Катара, или гас из Азербејџана, а касније можеи из Туркменије, па и Ирана. Важно је да нијеруски. И важно је да пољска русофобија, легити-мисана институционалним рухом ЕУ, може да сенаметне и Бугарима, као и другима који не држесопствену судбину у сопственим рукама.

И шта је велики закључак бугарског комен-татора на све ово? „Што се бугарске тиче, ствариизгледају прилично добро: имаћемо горива загрејање чак и после 2019. (мада се не зна по којимценама) и земља више неће бити 100% зависна одруског гаса. Помињем искључиво грејање, јер сусигнали који нам се упућују кристално јасни - оваземља се не може надати ничем другом осим дабуде туристичка дестинација, нешто попут летњи-ковца ЕУ”.

Узалуд руски председник констатује да се„Бугарска не понаша као независна држава”, и даБугари од Европске комисије треба да затраженадокнаду штете због губитака које ће претрпетизбог обустављања Јужног тока. У овој, изгледаконачној фази свог историјског развоја, Бугарскабира да буде летњиковац. Инспиративно...

Ово се зове ЕУтаназија. Или, у домаћемтумачењу - будућност у коју верујемо

Већ су многи у овдашњој јавности крену-ли да ликују, или да говоре о „алтернативама”.Али, нико од њих не може да понуди алтерна-тиву која би била развојна за Србију, као што биједино Јужни ток, када је реч о гасоводима,могао да буде. И они углавном говоре о гасу загрејање. С тим што не могу чак да понуде нибудућност летњиковца.

Има их и који се храбре могућношћу да јесве ово ипак нека руска „тактика”. Јер, забога,

„Јужни ток је потребан”. Али Руси нису рекли даније, само су рекли да су нашли поузданијег ичвршћег партнера у Турској. А чак и да јесте „так-тика” - добра је. Шта је требало Москва да ради -да, попут бедних европских бантустана седи учекаоници, у безумној нади у милост организато-ра кијевског Мајдана?

То не значи да је сигуран излаз нађен.Многе ствари између Турске и Русије тек требада се усагласе. А, наравно, као што је ДушанПророковић већ истакао, не треба ни сумњати уопасност од неког изненадног излива „демо-кратијe” на узурпираним просторима старогРомејског царства. Али Русија је бар активна идинамична, одбијајући положај вечито прого-њене и невине, али увек инертне жртве, одно-сно усвојени модел понашања званичногБеограда.

Александар Вучић уверава јавност да„Србија ничим није допринела доношењу таквеодлуке”. Али замислимо да се Србија из петнихжила залагала за овај пројекат, бар на нивоу накојем је то чинила Мађарска, да је јавно објави-ла своју решеност да крене са изградњом упр-кос свему, да је отворено лобирала и бугарскевласти и бугарску јавност? Морамо да замишља-мо - јер то ни влада ни председник нису радили.Савест би јој бар била чиста. А била би јој, нпр.још чистија да није подмукло најављивала,поред свих осталих пропалих, злочиначкихприватизација, преиспитивање приватизацијеНИС-а. Протестантска етика налаже - учини нај-боље што можеш, дај све од себе, и све што зави-си од тебе, без скривене агенде...

Има ли ичег доброг у овоме за Србију?Материјални губитак се не може тренутно надо-кнадити. Али можда бар можемо да почнемо даизлазимо из једног стања суспендоване анимаци-је. Јужни ток већ неко време служи као својеврснаколективна психолошка штака. Чисто вербалнаподршка пројекту је увек била сигуран начин заскупљање понеког политичког поена за домаћеполитичаре, као згодно средство успављивањајавности да „све није баш тако црно”.

С друге стране, Русе је важност тог про-јекта терала да гутају вероватно више него штосу морали од тих истих српских политичара.Још горе, с обзиром да су имали послаискључиво са политичарима западне мануфак-туре, Руси су врло лако претварани у својеврснуикебану, поред које су могли да се шверцују инајуспешнији полазници гармиш-партенкирхен-ских курсића, да се правдају чак и најгнуснијенационалне издаје, попут бриселске издајекосметских Срба. С обзиром да у „своје” нисуулагали, Руси су били константно стављани упозицију да дижу рејтинг чак и онима који

Nacionalizacija Centralne...

су под систематским стратешким нападом, алиНабиулина се свеједно противи предлозимада Централна банка буде национализованаи да спољнотрговинске трансакције будуослобођене доларских стега. Колико год тозвучало бизарно, њена је банка - уосталомкао и америчка Банка федералних резерви уЊујорку - у приватном власништву рускихолигарха. Ако и када буде саопштено да јеНабиулина смењена, знаћемо да је Русија напуту финансијског осамостаљења. Она иДворкович су конкретна имена иза нипоштонеосноване тезе о петој колони у горњимешалонима руске државне моћи. Алармантноје да су опредељења самог премијераМедведева у контексту потребног престроја-вања кадрова остала крајње неизвесна.

Ништа мање утицајни нису ниПутинови стари другари из лењинградскихборилачких клубова, медиокритети којима јеон омогућио да се обогате јер има поверења уњих. Они немају ни трунке националног осе-ћаја нити одговорности - да о некаквој спо-собности аналитичког расуђивања не говори-мо. Они су, по мишљењу једног од мојих саго-ворника, „зло Русије, дворска котерија у нај-горој традицији Европом фасцинираних икомплексом ниже вредности опседнутихРуса попут Петра Великог”.

НАЈСЛАБИЈА КАРИКААгресивни западни милитаризам и

санкције против Русије оголили су значајнеслабости Путинове економске и политичкестратегије. Погрешан је ослонац на проза-падне економске олигархе у конципирањустратегије економског развоја Русије и при-хватање већине пљачкашко-приватизацио-них захвата Јелциновог периода као сврше-ног чина. Олигарси су најслабија карика уразради стратегије ефективног одговораизазовима Запада. Они притискају Путина дапопусти пред Вашингтоном, а истовременомољакају западне банке да њихова својина ињихови рачуни буду изузети од санкција. Онисе упињу да заштите своје инвестиције уЊујорку и Лондону. Они очајнички желе даПутин остави борце за слободу у југоисточ-ној Украјини на цедилу и да направи дил сакијевском хунтом. Они су пристали да сеполитички не противе Путину унутар Русијеу замену за дозволу да пребаце своје огром-но богатство у западне банке, да инвестирајуу некретнине у Лондону, Паризу и Менхетну -и да успостављају везе личне лојалности ванРусије. Другим речима, идеални материјал замоћну пету колону у самом врху руске економ-ско-политичке елите.

Путинов тактички успех у придобија-њу олигарха претворио се у извор стратеш-ке слабости у одбрани Русије од разорнихекономских санкција Запада. Данашња спо-собност владе Русије да мобилише привредуземље и да се одупре западном уништавајућемпритиску битно је ослабљена чињеницом да јеконтрола државе над финансијским токовимабитно ослабљена. Тешко је замислити да ћевласници највећих руских фирми и банака,одавно навикли на државне субвенције инамештене тендере, вољно прихватити макакво стезање каиша зарад ширих национал-них интереса - да о повратку пара из западнихбанака не говоримо. Суочени са озбиљнимударцем по џепу, они ће се далеко радијеприклонити неком новом потенцијалномгосподару него што ће остати лојалниПутину.

Они су најопаснија и са становиштавашингтонских стратега потенцијално нај-ефикаснија домаћа пета колона, бескрупу-лозна, крволочна, на сваку гадост спремна.Они нису своје пословне империје градилитешким радом и личним ризицима од днанавише, они су их стварали тако што су згра-били, пљачкали и черупали добра из држав-ног сектора, а потом свој плен богато храни-ли државним тендерима и политичким веза-ма. Они сигурно неће бити способни да уРусији развију субституте за немачке машинеалатљике и кинеску електронику. Да је од њихпре седам деценија зависио развој тенка Т-34,совјетска би Русија несумњиво изгубила ратпротив Хитлера. Они нису никакви предузи-мачи, већ мафијашки рентијери лојалниЗападу, где су им паре. Са пријатељима попутњих, Путину непријатељи нису потребни.

Да би опстала, Русија мора да нацио-нализује издајничку Централну банку, којаје пета колона светске доларократије. Русијамора да успостави контролу над својомспољном трговином и свим стратешкиминдустријама и да оконча моћ рентијерскепљачкашко-издајничке олигархије. Рускинарод је сачувао сећање на институцијеопшчинског заједништва, које сада - упоследњи час и под принудом - треба пре-точити у повратак националног богатства уруке националним интересима посвећенихдржавних функционера чија примарна моти-вација нису паре, виле у Кану и „пријатељство”западних банкара. Све што Путин тиме можеда изгуби јесте безвредна лојалност нерус-ког талога који му ионако више није веран, азаузврат добиће ауру спасиоца нације у рангуАлександра Невског.

Погледи/Стање ствари СРЂА ТРИФКОВИЋ16.12.2014. (Podvukla - Iskra)

OBUSTAVQEN ЈУЖНИ ТОК ИЛИ ПОчЕТАКРАШчИШЋАВАЊА

Iskra 1. januar 2015.

Obustavqawe Juænog toka...

очигледно нису ни њихови ни наши. Сликаш секако са осмехом стискаш руку неког високог рус-ког званичника - и онда ти је све дозвољено, самоако формално и даље дајеш „снажну подршку”Јужном току и наздрављаш „вечном братству”.

Најављеним преусмеравањем тог гасовода,у Србији ће, уз цену гаса вероватно поскупети ицена русофилства. Нема Јужног тока - али заштоне прихватате понуђена руска економска улагањаод 10 милијарди долара? Нећете 3 милијарде завојску? Зашто - имате бољу понуду од наше? Дали уопште имате понуду? Да ли уопште желитевојску? Не сматрате ли, као осведочени антифа-шисти, да се у Украјини повампирио фашизам? Ишта оно рекосте, у чијем је склопу Крим?

чини се да се, ако ништа друго, отварајумогућности отвореније и поштеније међусобнекомуникације. Наравно, не само са руске стране.Сигурно ће, на пример, међу Србима сада битимного мање стрпљења за испаде неупућених Русатипа: „директор компаније (НИС) К. Кравченкостално иступа за пријем Србије у ЕУ” јер, забога,„он није политичар него бизнисмен и јавно рачунака учвршћивању позиција своје компаније натржиштима земаља ЕУ”.

Ипак, мора се признати да су губици заСрбију озбиљни у стратешком смислу. У одсу-ству неког другог проактивног руског ангажмана,аргумент „Русија је далекo” добија на снази. А сњим и аргумент о „безалтернативности” курсаевро (атлантских) интеграција. Јер, ако Русијаније у стању да превазиђе бугарску препрекугасоводу, како ће да превазиђе било каквудругу препреку ради пружања евентуалнепомоћи свом српском савезнику? Да ли се, уодсуству неке друге руске активности или понуде,са истом дозом уверљивости сада може говорити оалтернативи евроазијских економских, па и вој-них интеграција? Или ће сада убедљивије звучатиконцепт неутралности као једине у овом тренуткупрактичне алтернативе погубним ЕУ-интеграци-јама? Бар док се не промене политичке прилике укључним ЕУ земљама, или земљама попут Грчке иБугарске? Или док главни западни центри моћиконачно не изазову „врући” рат?

Шта год да буде, ваљало би активно осмис-лити одговоре на ова питања. И са српске и саруске стране. Истински западни центри моћи одсвог новог drang nach Osten-a� неће сигурно одуста-ти. Немају куд. Русија не може искључиво да сеокрене Истоку и занемари свој западни фронт ињегову залеђину. Да ли јој је у интересу дапусти да коначно падне последња како-такослободна, про руска територија у Европи?

Суочавање са новим околностима јенеопходно. Јер тешка времена тек куцају на врата.Али и времена прилике за храбре и несаломиве.

Фонд Стратешке Културе Александар ПАВИЋ3.12.2014. (Podvukla - Iskra)

Imperija traæi... (sa str. 8)

„систематска злодела” ипак чинили „појединци” ида то, наводно, нема везе са ОВК и њеном „правед-ном борбом”. Просто речено, у медијимаИмперије нема простора ни за какву истину којане одговара званичним лажима - било да је речо Космету, Донбасу или нечему трећем.

Да ли Србија има перспективу и, уопште,неку шансу, док власт наставља да спроводи про-грам неолибералних реформи, смањује плате ипензије, наставља са приватизацијом преосталихпривредних капацитета и ресурса, док невладинсектор има огроман утицај на власт и медије, доксе планирају, најблаже речено, чудни привреднипројекти као што је „Београд на води”, док преми-јер, без икаквог реалног основа, ентузијастичкинаступа у јавности?

- Једном речју ‒ не. Ово је политика про-тив сваке логике, против свих економскихпринципа, против националних и државнихинтереса, па, на крају, и против здравог разума.Не изненађује ме зашто Империја на њој инсисти-ра, нити са колико ентузијазма је квислиншки култспроводи. Само ме чуди до које мере је народспреман да све то подноси, иако зна да је накрају тог пута пропаст.

Чини се да је, поред других, велики проб-лем и општа апатија српског друштва и малодуш-ност, која је, у великој мери, чини се, захватилачитаво друштво, чак и умногоме и национално-патриотске кругове. Како Ви то објашњавате, имали лека за народ који је пре сто година својимхероизмом исписао најлепше странице не самосвоје, већ и светске историје?

- Много тога се десило да обесмисли и узаборав отера истинско јунаштво и пожртвовањеод пре сто година. Већ на самом крају рата јепобеда прокоцкана проглашавањем дојучераш-њих непријатеља и злотвора за „браћу”.Заборављањем јунаштва а памћењем само страда-ња дошло се до кукавичке опсесије избегавањасукоба, која је за последицу имала инвазију, оку-пацију и геноцид у НДХ (између осталог). Онда сечекало да „савезници” донесу слободу, док нисудонели - Броза. Када је Брозова држава пуцала,онда је прича била да смо сами криви јер смо сенекако замерили Западу. А сад када свака властбеспоговорно служи Западу, испада да је свесамо још горе.

Намеће се закључак да је за ово стањеодговорна вишедеценијска погрешна и штетнаполитика одрицања од себе зарад неких „виших”циљева. Цео један век бежимо од себе, само затошто то од нас траже непријатељи и недоброна-мерни „савезници” и саветници. Сваки пут се топравда обећањима бољег живота и безбедности.Основна логика налаже да је немогуће живетибоље и безбедније кроз самопорицање - а ми смото још и доказали на сопственом искуству. Пазашто онда у томе истрајавамо? Зато што намговоре да алтернативе нема. А има. И од тогастрахују како Империја, тако и њени идолопокло-ници.

4.11.2014. - 786 Гeopolitika(Podvukla - Iskra)

Русија се још увек недовољно одлучносупротставља западним изазовима

Услед украјинске кризе, последњихмесеци 2014. године наступиле су знатне про-мене у глобалним политичким, трговинским ибезбедносним аранжманима. Русија је прене-ла тежиште свог геополитичког ангажмана -како би се Американци изразили, свој „пивот”- од Европе ка источном, евроазијском про-стору. Премда су потези Москве били реактив-ни, исход је у супротности са дугорочномамеричком стратегијом, која се заснивала наконтроли над Евроазијом: држати Русијураздвојеном од Кине, изоловати Иран,спречити Индију и друге азијске земље да сеудруже у стварању алтернативе доларскојзони. Шангајски и БРИКС оквири сарадњеотварају нове хоризонте мултиполаризацијесвета - испрва више економске него безбед-носне - али једном установљени токови новца,робе и услуга неминовно воде и ка тежњи да сездруженим снагама спречи њихово ремећењеинтервенцијом трећих сила.

Главна „трећа сила”, међутим, још јевеома моћна - Америка на наоружање трошивише него остатак света - и није спремна даприхвати мултиполаризацију као историјскучињеницу. Тежња за „доминацијом комплет-ним спектром” још увек је основа америчкегеостратегије. У самом срцу те доктрине јестетежња за контролом над Русијом и њенимресурсима, условљена не само тренутном кон-стелацијом снага дуж њених граница већ пресвега неумољивим чињеницама геополитичкенекомпатибилности између САД и Русије.

Русија се још увек недовољно одлучносупротставља западним изазовима. Путиновновембарски говор на састанку Валдајскогклуба у Сочију био је одличан у спољнополи-тичкој анализи, али је био разочаравајући попитању предложених економских мера у циљуодбране руских стратешких интереса. Рускипредседник је рекао да ће влада учинити сведа помогне руској пословној заједници, да ћеинсистирати да се врати руски новац сакривену страним банкама и да ће тежити стабилностии предвидљивости. Ово звучи охрабрујуће, алије проблем у ономе што Путин није рекао. Онније наговестио промене у Централнојбанци Русије, која и даље следи прихватање

долара као резервне валуте. Он није поменуонужност њене преко потребне национализа-ције. Штавише, Путин није наговестио прода-ју америчких обвезница, којих Русија има уизобиљу а које одржавају глобални доларскисистем у животу на штету Русије (и свихосталих нација света). Он није именоваоруске функционере који се залажу за очува-ње западног економског модела и којиспречавају преко потребну дедоларизацијуруског финансијског система, што је пред-услов опоравка руске економије и заштитеруских глобалних интереса.

ПРОБЛЕМ РУСКЕ ВЛАДАЈУЋЕ ЕЛИТЕНема заваравања: рат у Украјини се

води и није завршен, јер је интегрални деората против Русије, коме нема краја. Ништанеће полако доћи на своје, као што тврдепоборници меке линије из Путиновог окру-жења - прозападни технократе и олигарситешки милијарде долара, људи са личнимфинансијским интересима у капитулантскојполитици. Око Путина током протеклих 14година окупио се један од концентричнихкругова моћних саветничких тимова којирешавају изазове Запада млако и реактивно,уз сталну тежњу да руска страна правиЗападу уступке као знак добре воље.

Неки су веома утицајни. Миљеници пре-мијера Дмитрија Медведева су јапијевскиноминални Руси нижих средњих година саамеричким акцентом, склони западном стилуживота и моделу менанџмента. Водећи је при-мер прозападни први заменик премијераАркадиј Дворкович рођен 1972. Он је еко-номске науке испекао на елитном америч-ком универзитету Дјук, где је у потпуностиприхватио све премисе бретон-вудскогдоларског култа. Њега је Медведев довео насадашњи положај маја 2012. Дворкович је пре-тходне четири године био близак саветникМедведеву док се овај налазио на положајупредседника Руске Федерације.

Још је за одлучну руску контрастратеги-ју опаснија улога Елвире Набиулине, која јеод јуна 2013. на челу Централне банке Русије.Она је декларисани противник радикалнихреформи руског финансијског система уцелини, а дедоларизације руског монетар-ног система посебно. Руска економија и рубља

2310 Iskra 1. januar 2015.

Lek za kquËne slabosti Putinove strategije

NACIONALIZACIJA CENTRALNE BANKE -OSLOBO–EWE OD PROZAPADNIH OLIGARHA

I DOLARA, REZERVNE VALUTE

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Rusko-srpski odnosi...

меном животних услова склизне у најбруталнијеварварство. Варварство јесте данас најлогич-нији европски излаз, а то значи да или ће сеЕвропа мобилисати као НАТО пешадија у вој-ном удару на Русију или ће се обрачунати сасвојом владајућом класом како би на једининачин раскинула њене погубне обавезе премаВашингтону.

Русија дакле неће напустити Европу,само ће престати да зарађује паре у њој, бићемање руског новца у европским банакама, тешкода ће руска владајућа класа и даље свој сан оуспеху оверавати некретнинама у Монте Карлу,биће све мање маладеца на Итону. Речју, рускаполитика према Западу до сада је била конструк-тивна, баш онако како може да буде конструктив-на улога онога ко жели да уђе у клуб и политикомштити свој новац и инвестиције.

Али та времена су прошла. Русија не можеда окрене леђа Европи таман онолико колико јојје украјински нож из Европе забијен у меки трбух.Руски однос према Европи биће све искључи-вије у служби заштите територијелних и гео-политиччкијх интереса, свеједно хоће ли се тиинтереси бранити у Донбасу и Кијеву, или уБеограду и Берлину, међу европским антиглоба-листима или евроскептичним партијама одВаршаве до Кабо да Рока.

Време је да Европа упозна једно друголице Русије, опасније и суровије, таман онаквокаквим су га описали европски медији у мирнимгодинама, кад је Москва још настојала да постиг-не договор, одбијајући да се искључиво повинујевољи Запада.

Питање од милион долара је: хоће ли иСрбија видети такво лице Русије? Хајде да види-мо.

Србија је за Јужни ток невина, као што јеневина и Бугарска, којој се неоправдано учитавакривица уместо питања чиме је тој разоренојземљи пролетос претио Џон Мекејн у улози мацо-ле америчке политике. Кривица Србије је, међу-тим, у томе што у чак четири владе одПутиновог превратничког минхенског говора2007. године није искористила ни промилмогућности које су јој се отварале осим Јужногтока. Јер, да имамо данас десет милијардируских инвестиција у Србији, другачије би жали-ли Јужни ток. Овако, Русија је после ПутиновогМинхена устајала, док је Србија већ 2008. годинепала.

Парола „и ЕУ и Русија”, коју је лансиралаВучићева влада, колико год да јој се није могловеровати, јесте била покушај враћања клатнауназад, али после избијања украјинске кризе зању није остало довољно ваздуха. Ни Запад ниРусија данас немају много ни времена ни про-стора да чекају на коју ће страну Србија пасти,и отуда су незадовољни њеним понашањем. Стим што су за последњих пар месеци ови први

послали Вучићу неколико веома јасних претећихпорука шта може да му се деси уколико његовизбор буде погрешан. Одласком Јужног тока сахоризонта српских очекивања Кирби иДевенпорт га гледају отворених уста, уверени дасве може да прочита из њиховог погледа: „Ако сесад не определиш, никад нећеш”.

Времена више нема. Оно које је Вучићкупио играјући на Ангелу Меркел потрошили судогађаји пре него што је ико слутио. Нема чак нивремена да види хоће ли храбри Орбан умети дапреживи америчке налете.

Ако буде пратио логику политичкогконтинуитета, определиће се за Запад. Трајаћејош неко време и испоручивати захтеве докфизички може, али ће тешко избећи раздор уну-тар сопствене странке и ризиковаће формирањешироког фронта од најмрачнијих националистадо пристојних суверениста против себе. Овај путможда и гледајући лице оне друге Русије, спрем-не да се на страном терену понаша много дрски-је него до сада, ако се разумемо. Ако у томе изгу-би, биће крив за све чега било ко може да се сети.Ако победи, биће кроз пљачкашке реформе ирегионално черупање Србије управитељ њеногконачног обарања на леђа, нечег што чак ниовде још није виђено. Дакле, биће заиста крив.

Ако се определи за Русију, мораће дауђе у оштар дисконтинуитет, готово у државниудар, са изборима или без њих. Све ће противњега подићи - од Блица и Курира преко ИвеЈосиповића до Тачија и Едија Раме, од СрђеПоповића до подземља, од дрона до снајпера.Баш све.

Прву варијанту не може да преживиисторијски и политички, другу не може живот-но, осим да се понаша веома брутално и да мусе све то посрећи. Наравно, ове две варијантенису наведене као могућности избора, већ каофакат који сведочи да Вучић избора вишенема. Он најбоље зна колико му је истекло времеда се определи и колико много ризика и малошанси дају и један и други. Зато ће наставити постаром, без могућности да изабере.

Иако није лудо веровати да је тамо гдеизбора фактички нема једини избор морални, текнемогући избор за Вучића пут је Србије у добокукризу са мрачним изгледима. Гледајући Србију иРусију у 25-годишњем континуитету, могло би сезато мирне душе рећи да је реч о саборцима, којису се разумевали некад више некад мање, али одкојих је један остао рањен, крварећи иза непри-јатељских линија. Зато је овде данас на потезуРусија, а не Србија. На ономе што ће Русијарећи и урадити или на ономе што неће гради-ће се се српско-руска политика после Јужногтока. Где наше питање кривице неће замрачитипитање одговорности. Све остало је хистерија ихропац.

Standard, 5.12.2014. ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ(Podvukla -Iskra)

После Путиновог обраћања тешко да ће икоод руских пријатеља или непријатеља моћи

да тврди да не зна на чему је са Русијом

Осим сагледавању актуелне ситуације уземљи и свету и пружању одговора на конкретнаполитичка, економска и друштвена питања, штоје уобичајен и неопходан приступ када се шефдржаве обраћа нацији и њеним највишим носио-цима власти, 11. посланица руског председникаВладимира Владимировича Путина Федералнојскупштини Руске Федерације била је посвећенапостављању, односно објављивању вредноснихкоордината којима је Русија вођена, и којима ћебити вођена у несигурном времену које долази.Ако је предвидивост пожељан квалитет у ствари-ма политике, а поготово међународних односаонда, после Путиновог обраћања од 4. децем-бра тешко да ће ико од руских пријатеља илинепријатеља моћи да легитимно тврди да незна на чему је са Русијом. Нису изнете само ста-вови и намере већ и неки основни вредносникритеријуми. Ово смо ми, ово смо радили илирадимо зато и зато, за ово се залажемо - поручиоје руски председник urbi et orbi. Ово је суштинапорученог, и на глобалном и на локалном плану.

- Руска нација и руска државност су уоснови духовне категорије: „Хришћанство јепостало моћна духовна обједињујућа сила,која је омогућила да се у формирање уједиње-не руске нације и формирање државностиукључе најразличитија по крви племена и пле-менски савези огромног источнословенскогсвета. И, управо на тој духовној подлози наши супреци по први пут и заувек постали свесни да суједан народ”. А крштавање Русије је, истакао јеруски председник, почело на Криму: „У древ-ном Херсону, или Корсуни, како су га звали рускилетописци, био је крштен кнез Владимир, којије затим крстио и читаву Русију”. И ту лежи„стратешки значај” Крима - у његовом „циви-лизацијском и сакралном значају”. Не „геопо-литичком” нити „националном”, нити „историј-ском”, нити „војном”, нити „међународноправ-ном” - бар не на првом месту. Аналогно значајуКосова и Метохије за Србију. С тим што Русија тодоказује на делу. „Сада и заувек”. То буквалнозначи да је одустајање од Крима равно одустаја-њу од највеће светиње - попут Храмовне горе уЈерусалиму. Од истинских руских пријатељa ћесе одсад очекивати да то поштују, а од непри-јатеља свест да не постоји опција поновногруског напуштања Крима.

- Јасно истичући шта је и ко је, Русија нетежи наметању своје духовне, или било које

друге ексклузивности. То се на првом месту огле-да у принципима Евроазијског економскогсавеза који почиње са радом у пуном капацитету1. јануара 2015: „Пре свега, то је равноправност,прагматизам и узајамно поштовање. То је иочување националне посебности и државногсуверенитета свих земаља - учесница”.Међутим, Путин такође истиче да те вредностинису само резервисане за чланице савеза којемприпада његова земља нити Русија планира да сезатвори у његове оквире и, у терминима западнепропаганде, „самоизолује” се. „Ми никада неће-мо кренути путем самоизолације, ксенофобије,неповерења и тражења непријатеља... Наш циљје да нађемо што је могуће више равноправнихпартнера - како на Западу, тако и на Истоку.Ширићемо своје присуство у оним регионима укојима сада јачају процеси интеграције, где немешају политику и економију, већ обрнуто, укла-њају баријере за трговину, за размену технологи-ја и инвестиција, за слободно кретање људи”.

ОДБРАНА РАЗНОЛИКОСТИ СВЕТАСвако подударање са некадашњим запад-

ним погледом на свет - случајно је. Јер, бивајућиотворена, Русија ће радити управо супротнозападним „цивилизаторима”: „Бранићемо раз-ноликост света”, поручује руски председник,залажући се за истинску мултикултуралност,уместо западно нормиране монокултурешареног растиња. Нема „терета белог човека”,нити прокламованог „ширења демократије иљудских права” мешањем у унутрашње стваридругих, лекција о природи „хуманости” или„европским” или неким другим „вредностима”.Русија је спремна да сарађује са свима којипоштују њу и друге. Њена глобална визија јепоредак равноправних суверености, који је онаспремна и да брани.

- Разматрајући случај Крима, постављен јекритеријум у вези са територијалном целовито-сти држава. Како то функционише у пракси, можесе видети ако се пореде случајеви Крима и КиМ,односно зашто Крим може а КиМ не може да сеотцепљује. У Украјини и Србији је дошло донезаконите спољне интервенције. Крим јетериторија, чији народ није прихватио резултатетог безакоња, а њено поновно припајање Русијије плод деловања њених легално и легитимноизабраних представника. С друге стране, једно-страна сецесија КиМ је управо последицанезаконите спољне интервенције и стоганелегална, нелегитимна и цивилизацијскине-прихватљива. Дакле, суверенитет и територијал-на целовитост се морају поштовати. У том смислу,

1122

Putinovo obraÊawe ruskom narodu i najviπim vlastima

HriπÊanstvo - objediwavajuÊa duhovna silau stvarawu ruske nacije

- SVET DANAS I ONAJ KOJI STVARAMO -

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. .

HriπÊanstvo - objediwavajuÊa...

право на самоопредељење постоји, али тек каодефанзивна реакција на спољну агресију,спроведена на демократски легитиман начин.

Треба подсетити да ово није само рускостановиште. Оно се увелико подудара са недав-но изреченим кинеским ставом по питању Крима:„Ми смо против тога да народности добијајунезависност путем референдума. Кад је реч оКриму, њега одликују веома специфичне каракте-ристике. Врло добро смо упознати са историјомприпадности Крима... Све у свему, проблеминародности у неким земљама потичу од поли-тике двоструких стандарда неких земаља које,на основу сопствених себичних интереса, по-државају одређену етничку групу и гурају је управцу одржавања референдума о независно-сти. То је манифестација двоструких стандардау служби Сједињених Држава. Зарад сопственихциљева, САД се уплићу у унутрашње стваридругих држава кроз употребу силе, без одоб-рења Савета безбедности УН. Кина се чврстопротиви оваквом приступу... Такво деловањезаоштрава међуетничке противречности и доводидо оружаних сукоба”.

- Русија није револуционарно нитимесијанско друштво, нација или цивилизација,већ традиционална, толерантна, отворена и лега-листичка: „Здрава породица и здрава нација,традиционалне вредности које смо наследилиод наших предака заједно са идејама за будућ-ност, стабилност као услов за развој и прогрес,поштовање других народа и држава уз гаранто-вање безбедности Русије и одбрана њених легал-них интереса - јесу наши приоритети”.

- Суверенитет је услов државног постоја-ња: „Ако је за многе европске државе националнипонос - одавно заборављен појам, а суверенитет- представља луксуз, за Русију реални државнисуверенитет представља неопходан услов зањено постојање”.

- Изван традиционалних духовнихвредности, највиша вредност суверене Русијеје лична и национална слобода: „Ко воли Русију,тај мора да јој жели слободу; пре свега слободу засаму Русију, њену међународну независност исамосталност; слободу за Русију - као јединстворуске и свих других националних култура; и накрају - слободу за Русе, слободу за све нас: сло-боду вере, трагања за истином, стваралаштвом,радом и својином”. Овде руски председникцитира једног од својих омиљених мислилацаИвана Иљина.

РУСИЈА И СВЕТПоред ових универзалних ставова, изнето

је и основно становиште о руској позицији у гло-балном контексту:

- Суштински: не нападају Русију збогУкрајине, већ Украјину (Крим) због Русије.Санкције нису „само нервозна реакција САД

или њихових савезника на наш став у вези садогађајима и државним превратом у Украјини,па ни у вези са такозваним 'кримским пролећем'...да свега тога није ни било, онда би измислилинеки други повод да спутају растуће могућно-сти Русије, да утичу на њу, и још боље - да јеискористе за своје интересе”. У том смислу је„југословенски сценарио” био поучан, дајућиоснову за суревњивост према западним намера-ма. „Без обзира на нашу тадашњу (у доба распадаСССР) крајњу отвореност и спремност на сарадњуо свим, може се рећи, најосетљивијим питањима,без обзира што смо сматрали - сви ви то знатеи сећате се - наше дојучерашње противнике заблиске пријатеље, готово за савезнике, подр-шка сепаратизма у Русији 'из иностранства' - иинформативна, и политичка, и финансијска, ипутем обавештајних служби - била је апсолут-но очигледна.” Дакле, садашњи Запад, на првомместу САД, се једноставно не мири са постоја-њем суверене и независне руске (а ни било коједруге) државе. Спремност за компромис сетумачила као слабост: „Већ је тада постало јаснода, што се ми више повлачимо и правдамо, тимвише наши опоненти постају дрскији и понашајусе циничније и агресивније”. Не бежи се ни оданалогије са Хитлеровим нападом на СССР, азападна агресивна настојања прете да нарушеглобалну нуклеарну равнотежу. И зато Русијаједноставно мора да има јаку војску. „Учтиву, алистрашну.”

УНУТРАШЊИ ЖИВОТ РУСИЈЕНа крају, дати су и основни параметри

унутрашњег живота, развоја и напретка Русије:

- Важна је дебирократизација и максимал-но смањење државног притиска на привређивањеи слободно предузетништво. У контексту свеагресивније и тоталитарније тежње западнихбирократија да нормирају сваки сегмент живо-та и привређивања, освежујуће звучи речени-ца: „Треба се, коначно, одрећи принципатоталне, бесконачне контроле”. Кључ је у осло-бађању бизниса од „наметљивог надзора и конт-роле”, од претераних пореза и свих других пре-прека које државни апарат ставља на пут при-вредника.

- Чак и за најмоћније и најбогатије тајку-не, у садашњем нестабилном, непријатељскоммеђународном амбијенту, поготово после„кипарског случаја”, када је до 40 одсто средста-ва које су велики депоненти држали у кипарскимбанкама једноставно отето благословом ЕУ - нај-боља гаранција сигурности пословања је „нацио-нална јурисдикција”. Другим речима, садашњимеђународни систем под доминацијом Западавише не улива поверење, његова произвољ-ност га чини непредвидивим и, стога, опасним.

- Држава је дужна да штити и подстичеразвој домаће индустрије, технологија и ино-вација. Схватило се, после деценија (нео)либе-ралних бајки, да је ступање на терен „слободногтржишта” без одговарајуће потпоре исто што и

(Kraj na str. 14/2)

Београд данас нема снаге да направи избор, изато је будућност српско-руске политикепосле Јужног тока више у рукама Путина

Има једна разорна тачка у српском мента-литету, за коју никад нећемо сазнати да ли јебила кока и или јаје његове губитничке црте. Речје о овдашњем обичају да се у катастрофама којенам се догађају редовно поставља питање „које крив”, али тек као емоција и врисак, потпуно сону страну било каквог озбиљног разматрањаодговорности. Обустављање Јужног тока - а тоза Србију, да се не лажемо, јесте катастрофа,највећа после проглашења независностиКосова - отворило је врата деструктивнима.Еврофанатици су кривце на прву нашли унепоузданим Русима и наивним српским власти-ма, бившим и садашњој, које су нам годинамамазале очи гасоводом. Али европејцима је про-макло да, на пример, наивност примете и унемачким, француским и италијанским компа-нијама, које су пукле паре у пропалом пројек-ту. Што се бриселске Србије тиче, ствари су јасне:Руси да иду кући, а Србија тамо где би одавнобила да се није замајавала Јужним током - у ЕУ.

Не добацују даље ни русофили, који кри-вицу виде у српској влади, која је, кажу, опструи-сала Јужни ток. Иако је то било за очекивати одњих, русофили од наших чак мање оптужујуБрисел и Вашингтон, једине праве кривце. А,ако имамо кривца и ако његову кривицу постави-мо на један начин где је реч о одговорности, а нео бесу, можда се примакнемо и одговору на пита-ње шта да радимо.

Питање јефтине енергије питање јераста и развоја. Нема гаса, нема енергије; немаенергије, нема развоја, осим ако не верујемо укомбинације овдашњих петоколонашких перакако ће гас до Србије стизати бродовима прекоАтлантика, који ће, да не губе време, у пловидбиветрењачама прерађивати америчке шкриљце.Како дођу до хрватске обале - а одакле би другонама стигло нешто добро - гас ће бити спреманза шпорете. Како нас теши Душан Рељић, један одовдашњих каријерних германофила, више нам ине треба: све смо старији, све млађи умиремо, свенас је мање и ко би од нас и очекивао да таквипокрећемо индустрију.

Један овако монструозан аргумент - а штату није па тачно, рећи ће еврофили - показује,међутим, да није тренутак за шалу, већ за јединимогући закључак. ЕУ и САД својим геополитич-ким амбицијама жртвовале су развој не самоземаља Балкана него и Италије, Мађарске иАустрије, тако да ће после споразума саПутином Ердоган својим / руским гасом да

добаци таман до тамо где је стао СулејманВеличанствени у 16. веку. Ако смо се сложили стим да су нам Брисел и Вашингтон, па и Берлин,прекинули једину шансу за развој, остаје пита-ње можемо ли да имамо поверења у реформекоје су нам прописали као услов развоја, уто-лико пре што нам је Јужни ток доносио мало вишеод овог постмодерног лапота над пензионеримаи претварањем нерођених нараштаја у кметовебеземљаше? Наравно да не можемо.

Хајде да видимо шта је то урадио Путин сатурским премијером, осим што му је помогао даоствари Сулејманов сан у замену за Николајев -даРусија својим цевима, истина гасним, изађе наБосфор, на коме је остало још много тога однекадашњег пупка света? Свој финансијски,политички и сваки други губитак у Европи, назападу, Русија ће надокнадити на Југу и Истоку.Нема сумње да ће после Кине и Турске, чији гасо-вод - а то је много више од симболике - у кубикистог капацитета као Јужни ток, на ред доћиЕгипат, Индија, Пакистан и Јапан, кључне земљеевроазијског копна, којим је, као и Ердогану,постало одвећ тесно у западној геополитичкојпарадигми.

Да ли то значи да Русија коначно напуштаЕвропу? И да и не. Не треба заборавити, у најве-ћем делу Путинових ранијих мандата на врхуњегових спољнополитичких приоритета билоје грађење односа са европским земљама. Тиодноси, посебно са Немачком, прекинути суинтервенцијом из Вашингтона можда у послед-њи час после кога би постали неповратни, тако дасе Украјина, како то и Путин објашњава, поја-вила тек као мотив и маљ којим је спреченаинтеграција евроазијског копна.

Фасцинира, међутим, колико западнилидери, без спобности да свет сагледају извансебе, нису у стању да слушају друге. Да јесу, не бибили изненађени још једним Путиновим коракомкојим овај излази из Европе, јер тај корак био јенајављен пре само неколико недеља валдај-ским говором руског председника, у коме јерекао да је време руског повлачења прошло.После овога, може ли Ангела Меркел, колико годда јој пуца прслук за развој Балкана, да будесигурна да ће догодине у ово доба тећи гасСеверним током?

Европа, чији губици у трговинском ратусу једнаки губицима Русије, чак и већи ако сеима у виду да она има мањи капацитет одРусије да изађе на алтернативна тржишта,остаје територија коју су дефинисала два великарата. Она је, наиме, место високих цивилизациј-ских достигнућа са потенцијалом да малом про-

2112

Posle suspenzije Juænog toka

RUSKO-SRPSKI ODNOSI ZAVISI∆E OD VOQE RUSIJE

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

У порасту је страx да ће инвестициједонети Пекингу повећани утицај и на

крају подвојити ЕУ„Док Брисел, Париз и Берлин играју

опасне игре с Москвом, Пекинг је на терену,потписујући нове инвестиционе послове”,пише јутрос за немачки Дојче веле ФранкСиерен, представљен публици гласила каоједан од немачких водећих експерата за Кину- разуме се, указујући на значај посете преми-јера Ли Кећијанга Београду, у који су сваИсточна Европа и Балкан пожурили за сто накојем је десет милијарди евра кинеских параза улагање, те је и централна фигура, дабоме,достојанственик Пекинга.

Коментар је под печатом оног штоНемачку, па и Европу, жуља, пошто аутор већна почетку запажа да Кина овим посломотвара себи пролаз у Европу (не марећи заБерлин и Брисел, следи из контекста). Јер,Пекинг инвестира нештедимице, а кадабуде време да се из тога профитира -„регион ће без сумње исказати захвалност”.

Трн у оку БриселаМного у том смислу дочарава и фото-

илустрација чланка, с министром ИвицомДачићем, у руковању с једним од гостију,наспрам задовољног и насмејаног лица, лиде-ра око којег су се Европљани сјатили.Нарастајући односи ових чланица и нечла-ница ЕУ са Кином су трн у ткиву Брисела,вели немачки стручњак за Кину.

Политичари Уније „с констернацијом”слушају како премијер Кине још пре самита уБеограду објављује да се нада да ће се трго-вина Пекинга са шеснаесторком заступље-них до 2018. године удвостручити - а разме-на је досегла 60 милијарди долара већ про-шле године. Током прошле две године, владаКине „заорава у регион милијарде” и утемељу-је бројна нова пријатељства, а да „Запад и непримећује”, наводи коментатор.

Скоро да нема земље у региону која јеу стању да сама реновира своју инфра-структуру, од поправке мостова до реновира-ња пропалих шина, или да унапреди телеко-муникације.

„Чак ни тих које припадају ЕУ. Брисел

их држи на кратком поводцу, наспрам еко-номске кризе. Без кинеске помоћи мали суим изгледи да стану на ноге.” Те, тако, „мар-гинализоване земље имају осећај да је у токупотера за златом”. Мимо десет милијардикредита за инфраструктуру, оне очекују икористи од кинеских планова за финанси-рање градње „Новог пута свиле”, улагањеммилијарди долара у обнову интерконти-ненталних копнених и морских путеваправцем кроз централну Азију.

Македонија захвална

На дужу стазу Пекинг је решен дасмањи зависност Кине од транспортнихлинија којима доминирају европски транс-портери, а и да развије нова тржишта закинеску робу, набраја немачки стручњак.Помиње како је Кина само у Србији инвести-рала већ више од две милијарде долара,градећи не само мост, него и улажући ужелезницу између Београда и Будимпеште.Онда, како је Црној Гори дала 690 милионаевра да изгради 110 километара савременогауто-пута, Македонији 375 милиона евра,такође за пут, те се, каже, „не треба чудитикада лидер Македоније Никола Груески ихвали и велича” највећу инвестицију у инфра-структуру земље за 50 година, „која се ниједогодила заслугом ЕУ”!

Коментатор потсећа да су Кинези, преБеограда, са истом топлином дочекани и уРумунији, и да је премијер те земље ВикторПонта, понудио да Румунија, чланица ЕУ,послужи Пекингу „за улаз Кине у Европу”.Таква понуда „неће га учинити популарним уБриселу”, који „Пекинг (иначе) не уплиће ни уједан од својих послова”, мада Ли Ћијангнаглашава поштовање европских закона.

„У порасту је страх (Брисела) да ћеинвестиције донети Пекингу повећани ути-цај и на крају подвојити ЕУ. У будућности,њене чланице се могу итекако противити,покуша ли Брисел да настоји да уведе анти-дампинг регулативу против Кине. Излишно јеи казати да ће оне тежити да штите свог бога-тог пријатеља из Азије, наспрам ситничавихрођака у Европи”, каже немачки стручњак заКину.

Балканмагазин, 17.12. 2014. ПЕТАР ПОПОВИЋ(Podvukla - Iskra)

povijesti kad je svjetski poredak æivio na temequameriËkog idealizma i tradicionalnog europskogkoncepta dræavnosti i ravnoteæe moÊi. No, velikidijelovi svijeta nikad nisu dijelili zapadwaËkikoncept reda. To sada dolazi do izraæaja, prim-jerice, u sluËaju krize u Ukrajini i Juænom kineskommoru. Poredak koji je proglasio Zapad sada je naprekretnici, upozorava.

U 91. godini, dobitnik Nobelove nagrade zamir i zakleti neprijateq politiËki lijevo orijenti-ranih uskoro Êe objaviti kwigu „Svjetski poredak”, auoËi toga je objavqena ova wegova analiza.

Globalne promjene

Prema Kissingeru, sama priroda dræave, kaoosnovne jedinice meunarodnog æivota, trenutaËno jepod pritiskom. Naime, Europa pokuπava transcendi-rati dræavu i voditi vawsku politiku samo naosnovi diplomacije i suradwe, za razliku od vawskepolitike koja koristi sredstva prisile. No, teπkoda zahtjev za legitimnost odvojen od konceptastrategije moæe odræati svjetski poredak. A Europajoπ nema atribute dræave, πto izaziva internivakuum moÊi i neravnoteæu moÊi na wenim granica-ma. Istodobno su se dijelovi Bliskog istoka raspalipo sektaπkom i etniËkom kquËu i meusobno su uratu; vjerske milicije i sile koje ih podræavaju krπegranice i suverenost zemaqa kako im se prohtije,dovodeÊi do fenomena propalih dræava koje ne kon-troliraju teritorij. Izazov u Aziji je druge vrste irazliËit od izazova u Europi: principi ravnoteæemoÊi prevladavaju neovisno o dogovorenom konceptulegitimnosti, zbog Ëega dolazi do sukoba na granicioruæane konfrontacije. Sukob izmeu meunarodneekonomije i politiËkih institucija koje wome vlada-ju slabi osjeÊaj zajedniËkog ciqa koji je nuæan zasvjetski poredak.

Gospodarski sustav je postao globalan dokpolitiËka struktura svijeta ostaje temeqena nadræavama-nacijama. Dok ekonomska globalizacijateæi potirawu dræavnih granica, vawska politikaih teæi potvrditi, s naglaskom na konfliktnenacionalne interese ili ideale poretka. Ta jedinamika, kako istiËe, stvorila desetqeÊaodræivog ekonomskog rasta, uz povremene finan-cijske krize koje, kako se Ëini, eskaliraju u svojimproporcijama - u Latinskoj Americi u 80-ima, u Aziji1997., u Rusiji 1998., u SAD-u 2001. te ponovno 2007.,a u Europi 2010. godine.

Pobjednici ne dvoje o vrijednosti trenu-taËnog sustava. No, gubitnici, primjerice juænaEuropa i sve na wenoj granici, pokuπavaju isplivatiiz krize pomoÊu sredstava koja negiraju ili baremopstruiraju funkcionirawe globalnog ekonomskogporetka.

No, meunarodni poredak suoËava se sparadoksom, smatra Kissinger. Naime, prosperitetovisi o uspjehu globalizacije, ali proces izazivapolitiËku reakciju koja Ëesto uzurpira wene ciqeve.SqedeÊa slabost trenutaËnog poretka je nedostatakuËinkovitog mehanizma koji Êe sluæiti kao savjeto-davno tijelo velikim silama i putem kojeg Êesuraivati na najvaænijim pitawima. To se Ëini kon

Henry Kissinger, diplomat i bivπi ameriËkidræavni tajnik, u svojoj novoj kwizi objaπwava kakoje doπlo do potpune promjene naËina na koji proma-tramo aktualne politiËke i oruæane sukobe diqemsvijeta.

Henry Kissinger, doajen ameriËke nacionalnesigurnosti, pozvao je Sjediwene AmeriËke Dræave dasurauju s drugima u stvarawu novog svjetskog poret-ka. Vrijeme je, smatra Kissinger, da se globalna poli-tiËka struktura preoblikuje kako bi bila odræiva unovim politiËko-ekonomsko-druπtvenim okolnos-tima.

U tekstu za ameriËki Wall Street Journal HenryKissinger, savjetnik za nacionalnu sigurnost idræavni tajnik u vrijeme ameriËkih predsjednikaRicharda Nixona i Geralda Forda, koji je savjetovao ikasnije ameriËke administracije, konstatira da jesvijet u kaosu. Kissinger, vidqivo je iz teksta, potiËeglavne svjetske igraËe, a naroËito SAD, da suraujukako bi se ostvario krajwi ciq novog svjetskogporetka.

„Libija je u graanskom ratu, fundamentali-stiËke armije proglasile su i grade kalifat u Sirijii Iraku, a afganistanska mlada demokracija gotovoje paralizirana. Uz to, tenzije s Rusijom suobnovqene, a odnosi s Kinom kliæu od priËa osuradwi do javnih optuæbi”, poËiwe svoj komentarKissinger te zakquËuje da je poredak aktualan u mo-dernom dobu trenutaËno u velikoj krizi.

„Potragu za svjetskim poretkom dugo su pred-vodila zapadna druπtva, vodeÊi se vlastitim kon-ceptima vrijednosti. Nakon Drugoga svjetskog ratavostvo svijeta preuzeo je SAD, nacija sazdana naideji slobode i predstavniËke vladavine. SAD je svojuspon vezivao uz πirewe slobode i demokracije, πtoje smatrao naËinom da se osigura trajni mir u svije-tu”, navodi Kissinger.

„Tradicionalni europski stav u izgradwisvjetskog potreka polazio je od uvjerewa da su qudi idræave inherentno kompetitivni. A kako bi se spri-jeËile posqedice sukobqenih ambicija, nuæni subili ravnoteæa moÊi i prosvijeÊeni πefovi dræa-va”, piπe Kissinger.

Teæwa demokraciji

Prema ameriËkom stajaliπtu, qudi su razum-ni i teæe mirnom pronalasku kompromisa i zdravo-razumskih rjeπewa. Upravo zato je πirewedemokracije bilo glavni ciq kako bi se osiguraomeunarodni red i poredak. Slobodna træiπta osi-guravaju napredak pojedinaca, obogaÊuju druπtva izamjewuju ekonomsku meuovisnost meunarodnimrivalstvom, piπe Kissinger.

Prema wegovu miπqewu, pokuπaj Zapada dauspostavi svjetski poredak u mnogoËemu se pokazaoplodonosnim. Samostalne suverene dræave vladajuveÊim dijelom svijeta. ©irewe demokracije postaloje opÊa teæwa. Globalne komunikacije i financijskemreæe rade u realnom vremenu.

Od 1948. do kraja proπlog stoqeÊa moæe se,istiËe on, govoriti o kratkom razdobqu u qudskoj

1320

KISINXER :„UPRAVO SE STVARA NOVISVJETSKI POREDAK”

Posle samita sa kineskim premijerom u Beogradu

БРИСЕЛ СТРАХУЈЕ ДА ЋЕ КИНАПОДВОЈИТИ ЕУ

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Kisinxer: Upravo se stvara...

tradiktornim s obzirom na to da trenutaËno postojiviπe meunarodnih foruma nego ikad prije u povi-jesti. No, priroda i uËestalost tih sastanaka ne idunaruku elaboraciji dugoroËne strategije, veÊ je,upravo suprotno, podrivaju. Takva situacija ne do-puπta da se krene daqe od rasprave o taktiËkimpitawima i u najgoroj moguÊoj varijanti sluæi kaodogaaj od socijalne vrijednosti.

Odnosi meu regijama

Suvremena struktura meunarodnih pravila inormi, ako se æeli pokazati relevantnom, ne moæepostojati samo u formi deklaracija, mora se gajitikao stvar zajedniËkih uvjerewa, piπe Kissinger.

Naime, kazna za neuspjeh neÊe biti veliki ratmeu dræavama, veÊ stvarawe sfera utjecaja, πto sevidi na odreenim unutarwopolitiËkim strukturamai tipovima vladavine. Svaka sfera Êe se naÊi uiskuπewu da testira svoju snagu protiv drugogentiteta koji dræi nelegitimnim. Borba izmeuregija mogla bi biti i veÊi problem od borbe meudræavama.

Zato Êe potraga za svjetskim poretkomiziskivati koherentnu strategiju kako bi se obliko-vao koncept unutarweg poretka u raznim regijama ikako bi se uspostavio odnos meu tim regijama. No, ticiqevi nisu nuæno povezani. Naime, uspjehradikalnog pokreta koji uspostavqa red u jednojregiji moæe istodobno potaknuti previrawa u drugimregijama. Vojna dominacija jedne zemqe u regiji, Ëak iako to znaËi unutarwi red, moæe izazvati krizu uostatku svijeta.

Sveobuhvatna strategija

„Naπa najboqa πansa u kojoj treba traæitiinspiraciju je svjetski poredak koji potiËe indivi-dualno dostojanstvo, vladu participacije i meuna-rodnu suradwu u skladu s dogovorenim pravilima.No, da bismo doπli do toga, trebamo proÊi nekolikomeufaza. Kako bi SAD igrao odgovornu ulogu uevoluciji svjetskog poretka u 21. stoqeÊu, mora bitispreman odgovoriti na nekoliko pitawa: ©to æelimosprijeËiti, bez obzira na koji naËin, i ako Êemo totrebati napraviti sami? ©to æelimo postiÊi, Ëak iako nas ne prati podrπka? ©to æelimo postiÊi,odnosno izbjeÊi, samo u sluËaju da imamo podrπkuSaveza? U πto se ne æelimo upuπtati, Ëak i ako pos-toje zahtjevi od multilateralne skupine ili saveza?Koje vrijednosti æelimo promovirati?”, pitaKissinger i zakquËuje:

„Za SAD to znaËi promiπqawe na dvije naiz-gled kontradiktorne razine. Univerzalni principimoraju iÊi rame uz rame s priznavawem povijesti,kultura i pogleda na sigurnost koje weguju drugenacije. No, Ëak i dok se usvajaju lekcije iz proπlosti,potrebno je zadræati stav o iznimnosti SAD-a.Povijest ne nudi odmor dræavama koji zanemarujuosjeÊaj identiteta u zamjenu za koraËawe linijommaweg otpora. No, povijest pokazuje da uspjeh nijegarantiran za temeqna uvjerewa u sluËaju da ne pos-toji sveobuhvatna geopolitiËka strategija”.

SIM (<jutarnji.hr>), 2.9.2014. Antonija Kandabaka(Podvukla - Iskra)

HriπÊanstvo - objediwavajuÊa...(sa str.12)

отићи на Олимпијаду без финансија, тренинга итима за подршку. Уосталом, тако су и западнедржаве радиле на почетку сопственог развоја.

- „Наша уштеђевина треба да буде уфункцији националне привреде, да се користиза развој, а не да доприноси извозу капитала.”Овде се нема шта додати: банкарске институ-ције нису ту да служе саме себи и свом профи-ту, већ националном интересу и напретку.

- Корупција у војним јавним набавкама јеакт једнак „финансијском тероризму”, односноантидржавни акт. Дакле, то више није ствар ниобичног криминалитета, корупције или лакомо-сти. Корупција у сферама националног интере-са угрожава заједницу као такву. „Не крадидржаву, јер је скупо плаћена”, како је упозориоВладика Николај Велимировић.

- Образовање треба усмерити ка дости-зању највиших светских стандарда, како бидопринело развоју националне привреде ииновација, и конкурентности на глобалномнивоу.

- Грађани треба максимално да будуукључени у национални живот, и рад домаћегневладиног сектора треба подржати и материјал-но помоћи.

- Постигнут је успех у заустављању паданаталитета, и у његовом подизању, и поставље-ни су нови циљеви.

- Русија је ове године „по први пут углобалном рејтингу сврстана у ред земаља саблагостањем у области здравства. То су државеу којима је просечни животни век већи од 70година”. Следећи циљ је просечан животни век од74 година.

Осим што су у Посланици постављениосновни параметри спољног и унутрашњег усме-рења Русије, приметно је одсуство било каквеврсте претећег тона или нервозног оптуживања.По обичају, Путин није пропустио да сврста чак иамеричке и европске државе, упркос свему што јерекао о њиховом понашању, у „партнере”. Он то идаље успева да учини са савршено озбиљнимизразом лица, препуштајући објективној стварно-сти да дода сопствени тон најсуптилније ироније.Такво једноставно али самоуверено понашање истав могу да произилазе из сазнања да је „Русијана делу доказала да је способна да заштити својесународнике, да часно брани истину и правду”.Али и из једне чврсте утемељености у сопстве-ној толерантној духовности која не жуди да сенаметне никоме, али не дозвољава ни да јенико други угрожава. Руска визија мултипо-ларности на делу.

Фонд стратешке културе АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ5.12.2014 (Podvukla - Iskra)

Модел који се у Србији одлично показао, усавр-шаван је и развијан да би до сада био примењен

у више од тридесет држава

Половином овог месеца кабинет принца БинЗаједа, односно власти Уједињених Емирата, ускладу с федералним законом о сузбијању терориз-ма, објавио је листу терористичких организацијакако би се у медијима и друштву подигла свест оњиховом деловању и опасностима које од њихпрете. Листа обухвата 85 имена међу којима сеналазе и Ал Каида, по злу чувени Боко Харам,Муслиманско братство итд. Пописане су дакле нај-радикалније исламистичке и џихадистичке група-ције које угрожавају све секуларне и умерене режи-ме у муслиманским земљама. Једина неисламскаорганизација на листи је Канвас из Београда.

Директор и оснивач ове групације којапод тим именом делује од 2004. године, СрђаПоповић, у изјави за медије тврдио је да се ради огрешци. Овај случај има неколико по Србију веомазабрињавајућих аспеката: не само што је угроженимиџ земље, и не само што овакве ствари угрожава-ју нпр. долазак компаније „Мубадала”, већ постојеозбиљне потенцијалне безбедносне претње почитаву државу. У сваком случају тешко да се ради огрешци.

Због затворености медија и због чувањапетооктобарског мита, код нас је читава прича оКанвасу мало позната. Канвас је настао из моде-ла који су америчке безбедносне структуре раз-виле приликом припреме рушења СлободанаМилошевића. Оно што се код нас још увек нази-ва демократском револуцијом, у Русији, Кини,Ирану и низу других земаља изучава се каомодел такозваних обојених револуција којимаАмериканци и њихови савезници подривају ируше неподобне режиме по свету. Ненасилниотпор као важан сегмент државног преврата,смислили су и развили теоретичар Џин Шарп илегендарни пуковник Роберт Хелви, који га је првипут имплементирао у Србији преко организацијеОтпор, чије је активисте лично обучавао.

Модел који се тада одлично показао, наконтога је усавршаван и развијан да би до сада биопримењен у више од тридесет држава. Активистикоје су Поповић и његови сарадници обучавалиделовали су у Украјини, Грузији, Либану, наМалдивима итд. и учествовали у сменама бројнихрежима. Од 2004. овај посао је формализован подокриљем Канваса као комбинације невладинеорганизације, обавештајног инструмента и кон-султантске куће. Уз Поповића најважније име уКанвасу је бизнисмен Слободан Ђиновић власник„Орион телекома”.

Но, откуд они у друштву Ал Каиде? Когодимало прати историју такозваног арапског про-лећа зна да је на терену сложно деловала наиз-глед неспојива коалиција између западних

либералних фондација и невладиних организа-ција ипа Канвас и исламистичких група попутМуслиманског братства. То је модел којим је ски-нут Мубараков режим у Египту. Тамо где ненасил-ни методи нису дали резултате, коалицији суприкључиване и оружане џихадистичке групе,као што је то било у Либији или Сирији.

Шокирани читалац мора да се присети какоово није први пут и како Американци, а пре њихБританци, имају дугу историју сарадње и употреберадикалних исламистичких група. Током Првогсветског рата чувени Лоренс од Арабије стекао јесветску славу подстичући исламизам међу различи-тим арапским групацијама које су живеле унутарОтоманског царства са којим је Британија ратовала.Током осамдесетих ЦИА и други делови америч-ког обавештајног апарата обучавали су и наору-жавали најрадикалније исламистичке групацијеу Авганистану како би се они борили са совјет-ским снагама. Деведесете су донеле ширење тогмодела пре свега на Балкану и на Кавказу. У ратупротив православних Срба и Руса, западњаци субез проблема толерисали долазак најрадикални-јих исламистичких група од којих су многе кас-није имале директне везе са терористичкимнападима у Мадриду, Лондону и Њујорку. Но, кадје почело такозвано арапско пролеће стари партне-ри су се поново нашли на истом задатку.

Готово идентичан модел примењен је и уУкрајини. Западне службе су координисале заје-днички рад либералних НВО попут Канваса инеонацистичких организација попут Десног сек-тора и партије Свобода које су одиграле кључнуулогу у насилном пучу. Стављање Канваса на листутерориста или сарадника терористичких организа-ција није, дакле, никаква грешка већ сасвим логич-на последица њиховог рада.

Овакав статус Канваса (Поповић на држав-ном факултету предаје ненасилни отпор иаконема никакве научне квалификације), али и дру-гих НВО делатника из Србије који се користе заподривање легалних и легитимних режима посвету, велики је проблем за нашу државу.Присетимо се да су неке НВО из Београда помага-ле и оне који су пре две године протестовалипротив Путина и да је неколико актера тада проте-рано из Русије. Подривају се нама пријатељскирежими и то једини који желе да у Србију инвести-рају неки озбиљнији новац. Многе угрожене држа-ве у свету неће мирно гледати на то па је могућеда ће своје контраобавештајне акције пренети нанашу територију управо следећи Американцекоји тврде да имају право да свуда делују противтерориста. О томе би наше службе и њихов коорди-натор, премијер, морали да поведу рачуна.

Виши научни сарадник у Институту за европскестудије Миша Ђурковић

Izvor nejasan, 14.12.2014. (Podvukla - Iskra)

1914

Licemerje NSP: danas teroristi, sutra saveznici - i obratno

Отпор, Канвас и тероризам

Iskra 1. januar 2015.

Odgovor: `Patriotska revolucija`...

живота. Али тај би протест требало да будеусмерен против пете колоне. То би био буме-ранг који би се вратио онима који су све узроко-вали - петој колони.

Политички аналитичар Виктор Алкснисверује да за спас земље треба одмах предузетиодлучну акцију.

АЛКСНИС: Сад је такво време да Русија,ако председник хитно не предузме драстичнекадровске одлуке, може да нестане. Ако СергејаГлазјева стави на челу Централне банке, ситуаци-ја ће бити исправљена. Ако се Путин огради тимљудима, онда ће Лавров имати право и Русијаће издржати притисак са Запада и из свега изаћијача него што је била.

Морају се провести кадровске, али и про-мене у идеолошкој сфери?

АЛКСНИС: Живимо у ери „патриотске”револуције. Та идеологија кристализовала се тје-ком повратка на Крим. Изгубити патриотскиентузијазам је самоубоство за владу. Ову „пат-риотску” револуцију потребно је уложити уоживљавање руских конститутивних народа.Путин је у више наврата рекао праву ствар како је„највеће оружје против Русије подељени рускинарод”. Потребно се кладити на себе, а онда ћеморешити много проблема.

Сценарио смене власти у Русији имадобре изгледе да буде реализован, а кривац јесама влада. Запад помаже опозицији, изазивају-ћи широко незадовољство помоћу санкција иобарања цене нафте. Али власт је сама крива.Тешко је предвидети шта ће бити са одлукомЦентралне банке. Могу да избију социјални неми-ри. Сад се врши удар на средњу класу, која јеснажно формирана последњих неколико годинакао главни стуб власти. Воде ли Централну банкуљуди који желе да свргну власт? Опасност одтренутне ситуације је што постоји веза измеђуодређеног дела вођства земље и лидераЗапада. Током Горбачова имали смо јак осећајда постоји координација између уличних про-теста и људи у ходницима моћи који су насто-јали да униште Совјетски Савез.

Али из перестројке смо морали да извуче-мо неке поуке.

АЛКСНИС: Мислим да су на власти башизазивачи незадовољства, који се надају да ћебити победници после могућег пуча. Либералиће повећати своју активност. Верујем да јепотребно формирати нову владу правих про-фесионалаца. Године 1998. су владу формиралиПримаков и Маслијков. Тако нешто мора битиучињено и данас.

Свободная Пресса, 19.12.2014. АНДРЕЈ ИВАНОВ(Podvukla - Iskra)

Rascep u vrhu vlasti?

NikoliÊ: Spremam reπewe za KiM!

"To Êe biti predlog Vladi, jer ja po Ustavunemam prava predlagawa Skupπtini. Ja æelim saVladom da delim sudbinu, jer ako situacija budeloπa, uzalud je πto predsednik dobro radi.Aleksandar VuËiÊ i ja smo na vlast doπli zajednoi zajedno Êemo sa vlasti i otiÊi, ako ne budedobro", rekao je NikoliÊ u intervju NIN-u.

"Ako ne postignemo jedinstvo, ja viπe niπtane mogu da uËinim za Kosovo, jer u mojim rukama nijeni spoqna ni unutraπwa politika. Ali, poπto sampobedio na direktnim izborima, od mene se uvekoËekuje da imam stav i spreman sam, kao i u sluËa-ju prethodne platforme o Kosovu, da predloæiminicijalni tekst i da mi Vlada kaæe πta je za wumoguÊe, a πta nije, da doemo do zajedniËkog reπe-wa i da za to traæimo i podrπku u meunarodnimkrugovima", kaæe NikoliÊ.

On smatra da zavrπetak pregovora sa EUstoji nad Srbijom kao Damoklov maË nad glavom.

"Da li Êe uslovi biti priznavawe nezavis-nosti KiM ili da se ponaπamo kao da pored naspostoji nezavisna dræava koju nismo priznali? Umnogim organizacijama nas viπe i ne pitaju -Kosovo je Ëlan Meunarodnog olimpijskog komiteta,a ogroman je pritisak i na Savet Evrope i podmaskom zaπtite qudskih prava i demokratijetakozvana dræava Kosovo moæe da postane Ëlan ite organizacije. Tim pre πto Razvojna banka SavetaEvrope veÊ sarauje sa Priπtinom", napomiweNikoliÊ.

NikoliÊ je rekao da je sa premijerom o tomerazgovarao u naznakama i da oËekuje istovetanstav.

Po wemu, postavqe se pitawe trenutkaizlaska sa tim reπewem, jer za wega, kako napomi-we, bar u prvo vreme, sigurno neÊe biti podrπke,posebno onih dræava koje su priznale nezavisnostKiM.

"To Êe biti velika borba, jer Êe to biti naπkonaËan ustupak, a za one koji su priznali Kosovo,to Êe biti oduzimawe neËega na πta je Priπtinaapsolutno raËunala" rekao je predsednik.

Tim reπewem, dodao je, niko neÊe bitizadovoqan, ali ja oduvek i tragam za reπewemkojim neÊe biti zadovoqni ni Beograd niPriπtina, jer je to jedino realno."

Sve drugo bi bilo protivno demokratskim icivilizacijskim principima savremenog druπtva.Ne treba zanemariti UN, u kojima Êemo imati veli-ki oslonac za tu borbu", smatra predsednikNikoliÊ.

On objaπwava da je Srbiji osnovni ciqËlanstvo u EU, ali da Unija "mora da pokaæe da liiskreno sa nama pregovara, da li nas hoÊe ili ne".

"Ako zaista uslov za Ëlanstvo bude dapriznamo nezavisnost KiM, to je znak da nas EUneÊe. Uz to, vrlo je teπka i odluka o zajedniËkojspoqnoj politici EU i to su dve stvari na kojima jeinsistirao Johanes Han. O te dve stvari Vladamora da ima jasan stav, je li spremna na to ili ne",napomiwe NikoliÊ. (Tanjug)

Многи руски либерални политичари, уметниции јавне личности не скривају своју радост пред

мисли о „Московском Мајдану”

У интервјуу за Франс 24 руски министариностраних послова Сергеј Лавров у уторак јеизјавио да је права сврха западних санкцијасмена руске власти. У исто време, Лавров јерекао: „Уверавам вас да ће Русија не само прежи-вети него ће после тога постати још јача. У нашојисторији имали смо много сложенијих ситуаци-ја и сваки пут смо размрсили клупко и изашлимного јачи”.

Ова изјава дошла је после слома рубље,а многи тврде да за то нису криве само акцијеЗапада него и Централна банка Русије. Дакле,итекако се поставља питање не само како сесупротставити плановима страних сила него икако деловати у сфери јавне управе у земљи.

Сами по себи, санкције или слабљењенационалне валуте не могу бити критичан факторуништавања националне економије. На крају,Совјетски Савез се увек развијао под различитимограничењима. И јефтина рубља би могла дапомогне да руски производи буду конкурентнина светском тржишту. Смањење цена нафте бимогао да буде додатни подстицај за модерни-зацију индустрије. То је поновио и председникдржаве. Али одлука Централне банке да у уторакувече повећа своју кључну каматну стопу са 10,5 на17 одсто аутоматски претвара све потенцијале убезусловни проблем.

И раније су руске компаније због високихкаматних стопа биле присиљене да се задужују уиностранству. Сада, после одлуке Централнебанке и западних ограничења за добијањеновца напољу, цела индустрија може бити нарубу пропасти. То ће довести до масовне неза-послености и, заједно са слабљењем рубље, доосиромашења десетина милиона људи.

Најважније је да катастрофалне социјалнепоследице углавном нису узроковане акцијамаЗапада, него одлукама које се доносе у Русији.Потребно се присетити недавне иницијативе засмањење броја лекара и затварања болнице уМоскви, а после Нове године очекује се стопараста природних монопола, што ће узроковатиинфлацију.

Многи руски либерални политичари, умет-ници и јавне личности не скривају своју радост ипрогнозирају у блиској будућности „МосковскиМајдан”. Током кризе у Украјини они су јасностали на страну нове власти у Кијеву, противе-ћи се поновном уједињењу Крима са Русијом, абили су и против милиција у Донбасу, органи-

зујући у Москви такозване „мировне поворке”под паролама украјинског Десног сектора.

Такво понашање разликује се од понашањаогромне већине Руса, који те људе назвају „петомколоном”. Али постоји разлог да се верује даулична опозиција, либералне јавне личности иглумци нису најопаснија сила, него да се правапета колона налази у разним државним агенци-јама (Александар Дугин назива их „шестомколоном”). То је она која припрема терен заграђанске немире и уличне политикче протестеи која само чека погодну прилику. Али може ли сетада говорити о сукобу са Западом, о чему сведо-чи Сергеј Лавров?

ФЈОДОРОВ: БОРБА У УМОВИМА ЉУДИПрема речима председника Државне Думе

и Одбора за економску политику, иновативни раз-вој и предузетништво Јевгенија Фјодорова, главнаборба између Запада и Русије сада се води уумовима обичних људи у земљи.

„У потпуности се слажем са СергејемЛавровим, који као професионалац види самусуштину догађаја. Русији је објављен рат и циљје да се у будућности свргне власт како би сеуклонили и Русија и руски народ. Али то је исто-ријска сврха интервенције, којих је увек било иувек се та стратегија темељила на снажној петојколони у самој Русији. Наша земља никад нијеосвојена у својој историји, али никад није ниочишћена од пете колоне. Тренутна ситуацијаније изузетак. Пета колона су специфичне инсти-туције и функционери који се припремају за инва-зију Запада. Конкретно, Централна банка уруша-ва рубљу и руску економију. Она тако само про-води оно што жели ММФ. Функционери на регио-налном нивоу опет проводе своју политику иаконису сви представници пете колоне. Например, уМоскви су почели низбочега да дају отказелекарима, стварајући додатни фактор незадо-вољства. Неке институције воде кампању међустудентима и наговарају их да помогну у сврга-вању владе. То је амерички план који је тестирану Украјини и Грузији, а сад се проводи у Русији.Веома важна компонента плана Вашингтона једеловање пете колоне. Без њеног чишћењанемогуће је обавити затак одбране домовине”,каже Јевгениј Фјодоров.

Зашто пета колона има прилику да делујеовако агресивно и ефикаснио?

ФЈОДОРОВ: Године 1991. били смо пораже-ни. Представници пете колоне нису било ко,него представници стране власти у Русији. Онису имали подршку, чак и праву власт. Ми немамозаконске регулативе и државне институције које

1518 Iskra 1. januar 2015.

Sankcije, obezvreewe rubqe i `peta kolona` usmereni na pad Putina

ODGOVOR: `PATRIOTSKA REVOLUCIJA` ISMENA PROZAPADNIH KADROVA U VLASTI

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. 17

Odgovor: `Patriotska revolucija`...

би се могле носити с њима. Нисмо решили про-блем пете колоне и немамо одговарајућу про-цену о 1991. као години пораза. Ако откријемо туистину, онда ћемо аутоматски решити овај про-блем. То је чишћење од пете колоне и усклађива-ње осталих националних снага. Видите, постоједва различита смера Банке Русије. Један даје ММФ,који говори да би требало подићи каматне стопе.Још један показатељ су неколико писама Савезнојскупштини предсједника Владимира Путина, којитражи ниже цене. Пре годину дана председникје истакао да се у Русији понашају попутЕвропске банке, тражећи за привреду јефтини-је кредите. Али онда је стопа износила 5,5, а садаје 17 одсто. Централна банка такође није самаизмислила ову одлуку, него су то упуте које је даоММФ. Сада постаје јасно ко има стварну власт уРусији. Наиме, Централна банка није испуниланаређење председника, него ММФ.

У последњих неколико година проводи севелики системски рад на изградњи вертикалевласти. Али Централна банка проводи своју поли-тику.

ФЈОДОРОВ: Члан 13. руског устава изричи-то наводи да земљом не сме да влада идеологија.Испада да Кремљ не може да напише системскизакон. Уосталом, ни један систем не може дапише законе без идеологије, може само да„постоји”. Морамо признати пораз из 1991. истворити прилику за промену формата власти,а то захтева масовну подршку народа. Не можесамо да власт жели да ослободи домовину. Важанје и однос снага. На пример, на Криму је рођеннационални ослободилачки покрет. То је билавоља народа, коме су помогли „пристојни људи”,руски војници у склопу контингента на Криму. Нанационалном нивоу постоји националнилидер, али он ће морати да чека док људи тобуду хтели. Онда ћемо се моћи ослободитипете колоне.

Објективно, на којој страни је данас пред-ност: националних снага или пете колоне?

ФЈОДОРОВ: Сада је предност на странипете колоне. Изгледи националних снага су утоме да би требало да повежу људе, али оне тојош не желе. Дакле, можемо очекивати негативнисценарио. Американци ће напасти на животнистандард Руса. Уз помоћ Централне банке ћеподићи цене два или три до четири пута, узро-коваће масовну незапосленост. Онда ће људикренути или путем уништења Русије или премасценарију националних ослободилачких снагаи очистиће земљу од пете колоне.

Говорите о потреби да се промени обликвласти. Каква она може бити?

ФЈОДОРОВ: Требало би да идемо крозхиљадугодишњу изградњу руске државе. Форматвласти одређује само један фактор: за когаради власт? Или ће Русија бити колонија ивазална држава или независна сила. Важна је иархитектура власти, али и њен положај. Ако је

власт оријентисана на националном нивоу, њенасе архитектура прилагођава историјском моделу,у овом случају руском моделу изградње државе.До данас је власт у Русији усмерена на спољнуконтролу. То је записано у уставу (13. и 15. члан).Потребно је да се изврши притисак на људе ида се снагом Путина усмере на националнимодел, као што се догодило на Криму. Затим ћесе моћи аутоматски променити све институције.Сменити градоначелнике, начелнике општина,градске управе, премијере. Власт треба да имаруски садржај. Данас парламент, влада и пред-седник немају овлашћења над стратешкимменаџментом. Променом устава ћемо дати држа-ви прилику за доношење стратешких одлука.Верујем да би ово право требало да буде прене-сено на председника, који би доносио исправ-не одлуке, обавезујуће за све нивое власти. ЗаЦентралну банку, Државну Думу, за владу, судове,медије - за свакога.

Животни стандард је почео да опада, људису незадовољни. Али тешко да било ко од Русажели да понови украјински сценарио.

ФЈОДОРОВ: У Украјини су људи виделипример Грузије, сећам се 90-тих. Американцимаза њихове методе борбе не треба свих 145милиона Руса. Њима је довољно 200 хиљада.Они који имају неку контролу над медијима умно-жиће број демонстраната пет пута. У исто време,послаће 30-40.000 бораца, који ће припремитиукрајински сценарио. То је амерички моделуспеха. Али улични протести су већ сам крајудара. Почетак удара су активности пете коло-не у влади. Ми их посматрамо, бројни људи извласти сада раде на припреми Мајдана уРусији.

У касним 80-тим било је посебних догађа-ја који су створили несташицу хране, после чегародољуби нису могли да опстану на власти. Зартренутни родољуби на власти нису извуклиникакве закључке из недавне прошлости?

ФЈОДОРОВ: Излаз из ове ситуације сунаши људи, који се ослањају на хиљаде годинаповијести. Ми смо били нападнути 1612, 1812. и1941, и сваки пут је победа била могућа самозахваљујући напорима свих наших људи. Животнистандард у опкољеном Лењинграду је био ката-строфалан, али то није смањило дух људи који субранили домовину. Животни стандард је секун-дарни фактор. На првом месту су националноопредељење народа и државе. Снаге у нацио-налном интересу може покренути само Путин -од врха до дна.

Већина Руса саосјећа са народом Донбаса,али чујемо изјаве високих функционера да Русијаподржава територијални интегритет Украјине.

ФЈОДОРОВ: Русија води политику одржава-ња јединства Донбаса и Украјине од првог дана.Легитимитет наше позиције у Донбасу и Украјиниодређује легитимитет догађаја из 1991. Сматрамоих легитимнима, и то је у реду. Међутим, док не

откријемо истину из 1991, ми нећемо бити умогућности да се легитимно укључимо у поли-тику у Украјини. Изгледа чудно жеља да се Кримприкаже као изузетак. Украјина и Крим се не раз-ликују. Можда се православље на Криму појавило50 година раније него у Кијеву, али то није таковажан фактор.

ФУРСОВ: ПУТИН У ПОЗИЦИЈИ НИКОЛАЈА ДРУГОГИсторичар Андреј Фурсов описао је сто-

летну историју овог феномена, али не само уРусији него и у Француској или другим земљамагде су само уз унутрашњу подршку биле могућенасилне промене власти.

ФУРСОВ: Пета колона није увек ималавелику моћ. Стаљин ју је очистио пре рата.Винстон Черчил, који не може бити назван вели-ким љубитељем Совјетског Савеза, био је приси-љен да призна да је један од услова за победуСтаљинових трупа било уништавање пете колоне.Иако постоје и други историјски примери, требасе сетити зиме 1917, кад у Петрограду није билохлеба. Прво су у фебруару у Петрограду пекарипочели масовно да одлазе у војску и нико нијерадио у пекарама нити водио рачуна о испоруцижитарица. Сада имамо пуно таквих примера.Последња кап је тзв. „реформа” здравства.Давање отказа лекарима узрокује велико незадо-вољство међу пацијентима и људима. Затим види-мо оно што ради Централна банка. КакоТалијани кажу, „две несреће су већ правило”. Свето поткопава државу. Уствари, врши се удар навласт, која се разликују од Запада. Слажем се сЛавровом, који верује да западне санкције поку-шавају да промене власт у Русији. Запад је ствар-но уложио много, али промену власти нећевршити на миран начин јер Запад, осимУкрајине, може да отвори још један фронт наКавказу.

Говорите о фебруару 1917, али онда супротив цара били многи.

ФУРСОВ: Тад су деловале само четиризавере. То је била завера рођака руског цара -великих кнезова, затим ратна завера, заверапосланика Думе, од којих је већина припадаламасонима, и, на крају, ту је завера Британаца. Даје тада британски амбасадор само натукнуоГучкову, Шулгину или генералима да ВеликаБританија неће толерисати заверу против цара,онда се ништа не би догодило. Међутим, уЛондону су хтели да свргну Николаја Другог.Британски амбасадор је у зиму 1917. отвореносаветовао цару да му је боље да абдицира. То меподсећа на случај кад је Џо Бајден у посетиРусији Путину рекао да се не кандидује затрећи мандат. Да је цар показао велику храброст,могао је да издржи притисак. Међутим, царНиколај Други био је у информативном вакууму.Стаљин није био у таквом вакууму. Имао је и личнуобавештајну службу, која му је дала много опера-тивних информација.

Испада да овакав државни систем омогу-

ћује преживљавања завере и пете колоне.

ФУРСОВ: Пета колона постоји у свим зем-љама. Например, Француска револуција била јемогућа захваљујући подршци бројних рођакакраља Луја 16. Дакле, то није историјско обележјеРусије. Наша карактеристика је да нам је петаколона русофобна. Корени таквих осећања сежудо средине 16. века. Део руског племства пове-зало се не са својом земљом, него са Западом.Можете повући црту од Ивана Грозног до данаш-њих дана. Готово све што је у супротности санапретком Русије добија прозападна обележја.Сад је ситуација јаснија чак него у раном 20. веку.Под Јељцином су прозападни функционеризаузели кључне положаје у влади и медијима.Говорећи о петој колони, често имамо на умумедије, јер без озбиљног покрића у медијиманико не може да учини ништа. Уверен сам да јерешење за многе проблеме који су у вези саруским политичким, правним и законскиминструментима сузбијање пете колоне”. Питањеје „лењинистичко”: „Или ћемо стајати или ћепета колона помести Путинов режим, што бизначило разједињење Русије. Међутим, победасе суочава са новим изазовом, а то је наше суче-љавање са Западом. Како би се успешно одупр-ли, потребно је имати нормалну економију,нормалну војску и нормалне медије. Али то опетне решава проблем пете колоне.

Да ли је могуће понављање украјинскогсценарија?

ФУРСОВ: Оно што се догодило у Украјиними нећемо радити. У тој земљи је степен запад-не контроле догађаја фантастично висок. УРусији Запад нема такву позицију. Сад је Русијана раскршћу и доживљавамо критични тренутакнаше историје. Запад против нас жели да изгра-ди „клин”, а спреман је, ако буде потребно, чаки да уђе у оружани сукоб са Русијом. Али војниначин је последње уточиште. Сви покушавају дареше своје проблеме на миран начин. Санкцијеизазивају сукобе међу елитом. Ми не знамо којаће бити оштрина тог сукоба, али смо суочени саизбором: постати колонија Запада или бранитисвој суверенитет. Мислим да ће победити другаопција.

Што обични грађани осећају према судби-ни домовине?

ФУРСОВ: Људи морају да имају на уму да јекрајем 80-тих због корупције и самовољеземља покрадена. Сад нам нуде сличне пароле.Да, постоје корупција и криминал, али се под тимизговором жели помести Русија, а то би билогоре од распада СССР. Сучељавање са Западомпогоршава економску ситуацију. Али ако ста-вимо на вагу економске тешкоће и потпунираспад земље, после чега би руски народ биострпан у „руски тор” или „резерват”. Сад неговоримо о светлој будућности. Треба говоритио томе како да избегнемо тамну будућност пунуништавила и како да наш геополитички про-тивник не плеше по нашим костима. Наравно,људи не би требало да кротко трпе погоршање

16

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. 17

Odgovor: `Patriotska revolucija`...

би се могле носити с њима. Нисмо решили про-блем пете колоне и немамо одговарајућу про-цену о 1991. као години пораза. Ако откријемо туистину, онда ћемо аутоматски решити овај про-блем. То је чишћење од пете колоне и усклађива-ње осталих националних снага. Видите, постоједва различита смера Банке Русије. Један даје ММФ,који говори да би требало подићи каматне стопе.Још један показатељ су неколико писама Савезнојскупштини предсједника Владимира Путина, којитражи ниже цене. Пре годину дана председникје истакао да се у Русији понашају попутЕвропске банке, тражећи за привреду јефтини-је кредите. Али онда је стопа износила 5,5, а садаје 17 одсто. Централна банка такође није самаизмислила ову одлуку, него су то упуте које је даоММФ. Сада постаје јасно ко има стварну власт уРусији. Наиме, Централна банка није испуниланаређење председника, него ММФ.

У последњих неколико година проводи севелики системски рад на изградњи вертикалевласти. Али Централна банка проводи своју поли-тику.

ФЈОДОРОВ: Члан 13. руског устава изричи-то наводи да земљом не сме да влада идеологија.Испада да Кремљ не може да напише системскизакон. Уосталом, ни један систем не може дапише законе без идеологије, може само да„постоји”. Морамо признати пораз из 1991. истворити прилику за промену формата власти,а то захтева масовну подршку народа. Не можесамо да власт жели да ослободи домовину. Важанје и однос снага. На пример, на Криму је рођеннационални ослободилачки покрет. То је билавоља народа, коме су помогли „пристојни људи”,руски војници у склопу контингента на Криму. Нанационалном нивоу постоји националнилидер, али он ће морати да чека док људи тобуду хтели. Онда ћемо се моћи ослободитипете колоне.

Објективно, на којој страни је данас пред-ност: националних снага или пете колоне?

ФЈОДОРОВ: Сада је предност на странипете колоне. Изгледи националних снага су утоме да би требало да повежу људе, али оне тојош не желе. Дакле, можемо очекивати негативнисценарио. Американци ће напасти на животнистандард Руса. Уз помоћ Централне банке ћеподићи цене два или три до четири пута, узро-коваће масовну незапосленост. Онда ће људикренути или путем уништења Русије или премасценарију националних ослободилачких снагаи очистиће земљу од пете колоне.

Говорите о потреби да се промени обликвласти. Каква она може бити?

ФЈОДОРОВ: Требало би да идемо крозхиљадугодишњу изградњу руске државе. Форматвласти одређује само један фактор: за когаради власт? Или ће Русија бити колонија ивазална држава или независна сила. Важна је иархитектура власти, али и њен положај. Ако је

власт оријентисана на националном нивоу, њенасе архитектура прилагођава историјском моделу,у овом случају руском моделу изградње државе.До данас је власт у Русији усмерена на спољнуконтролу. То је записано у уставу (13. и 15. члан).Потребно је да се изврши притисак на људе ида се снагом Путина усмере на националнимодел, као што се догодило на Криму. Затим ћесе моћи аутоматски променити све институције.Сменити градоначелнике, начелнике општина,градске управе, премијере. Власт треба да имаруски садржај. Данас парламент, влада и пред-седник немају овлашћења над стратешкимменаџментом. Променом устава ћемо дати држа-ви прилику за доношење стратешких одлука.Верујем да би ово право требало да буде прене-сено на председника, који би доносио исправ-не одлуке, обавезујуће за све нивое власти. ЗаЦентралну банку, Државну Думу, за владу, судове,медије - за свакога.

Животни стандард је почео да опада, људису незадовољни. Али тешко да било ко од Русажели да понови украјински сценарио.

ФЈОДОРОВ: У Украјини су људи виделипример Грузије, сећам се 90-тих. Американцимаза њихове методе борбе не треба свих 145милиона Руса. Њима је довољно 200 хиљада.Они који имају неку контролу над медијима умно-жиће број демонстраната пет пута. У исто време,послаће 30-40.000 бораца, који ће припремитиукрајински сценарио. То је амерички моделуспеха. Али улични протести су већ сам крајудара. Почетак удара су активности пете коло-не у влади. Ми их посматрамо, бројни људи извласти сада раде на припреми Мајдана уРусији.

У касним 80-тим било је посебних догађа-ја који су створили несташицу хране, после чегародољуби нису могли да опстану на власти. Зартренутни родољуби на власти нису извуклиникакве закључке из недавне прошлости?

ФЈОДОРОВ: Излаз из ове ситуације сунаши људи, који се ослањају на хиљаде годинаповијести. Ми смо били нападнути 1612, 1812. и1941, и сваки пут је победа била могућа самозахваљујући напорима свих наших људи. Животнистандард у опкољеном Лењинграду је био ката-строфалан, али то није смањило дух људи који субранили домовину. Животни стандард је секун-дарни фактор. На првом месту су националноопредељење народа и државе. Снаге у нацио-налном интересу може покренути само Путин -од врха до дна.

Већина Руса саосјећа са народом Донбаса,али чујемо изјаве високих функционера да Русијаподржава територијални интегритет Украјине.

ФЈОДОРОВ: Русија води политику одржава-ња јединства Донбаса и Украјине од првог дана.Легитимитет наше позиције у Донбасу и Украјиниодређује легитимитет догађаја из 1991. Сматрамоих легитимнима, и то је у реду. Међутим, док не

откријемо истину из 1991, ми нећемо бити умогућности да се легитимно укључимо у поли-тику у Украјини. Изгледа чудно жеља да се Кримприкаже као изузетак. Украјина и Крим се не раз-ликују. Можда се православље на Криму појавило50 година раније него у Кијеву, али то није таковажан фактор.

ФУРСОВ: ПУТИН У ПОЗИЦИЈИ НИКОЛАЈА ДРУГОГИсторичар Андреј Фурсов описао је сто-

летну историју овог феномена, али не само уРусији него и у Француској или другим земљамагде су само уз унутрашњу подршку биле могућенасилне промене власти.

ФУРСОВ: Пета колона није увек ималавелику моћ. Стаљин ју је очистио пре рата.Винстон Черчил, који не може бити назван вели-ким љубитељем Совјетског Савеза, био је приси-љен да призна да је један од услова за победуСтаљинових трупа било уништавање пете колоне.Иако постоје и други историјски примери, требасе сетити зиме 1917, кад у Петрограду није билохлеба. Прво су у фебруару у Петрограду пекарипочели масовно да одлазе у војску и нико нијерадио у пекарама нити водио рачуна о испоруцижитарица. Сада имамо пуно таквих примера.Последња кап је тзв. „реформа” здравства.Давање отказа лекарима узрокује велико незадо-вољство међу пацијентима и људима. Затим види-мо оно што ради Централна банка. КакоТалијани кажу, „две несреће су већ правило”. Свето поткопава државу. Уствари, врши се удар навласт, која се разликују од Запада. Слажем се сЛавровом, који верује да западне санкције поку-шавају да промене власт у Русији. Запад је ствар-но уложио много, али промену власти нећевршити на миран начин јер Запад, осимУкрајине, може да отвори још један фронт наКавказу.

Говорите о фебруару 1917, али онда супротив цара били многи.

ФУРСОВ: Тад су деловале само четиризавере. То је била завера рођака руског цара -великих кнезова, затим ратна завера, заверапосланика Думе, од којих је већина припадаламасонима, и, на крају, ту је завера Британаца. Даје тада британски амбасадор само натукнуоГучкову, Шулгину или генералима да ВеликаБританија неће толерисати заверу против цара,онда се ништа не би догодило. Међутим, уЛондону су хтели да свргну Николаја Другог.Британски амбасадор је у зиму 1917. отвореносаветовао цару да му је боље да абдицира. То меподсећа на случај кад је Џо Бајден у посетиРусији Путину рекао да се не кандидује затрећи мандат. Да је цар показао велику храброст,могао је да издржи притисак. Међутим, царНиколај Други био је у информативном вакууму.Стаљин није био у таквом вакууму. Имао је и личнуобавештајну службу, која му је дала много опера-тивних информација.

Испада да овакав државни систем омогу-

ћује преживљавања завере и пете колоне.

ФУРСОВ: Пета колона постоји у свим зем-љама. Например, Француска револуција била јемогућа захваљујући подршци бројних рођакакраља Луја 16. Дакле, то није историјско обележјеРусије. Наша карактеристика је да нам је петаколона русофобна. Корени таквих осећања сежудо средине 16. века. Део руског племства пове-зало се не са својом земљом, него са Западом.Можете повући црту од Ивана Грозног до данаш-њих дана. Готово све што је у супротности санапретком Русије добија прозападна обележја.Сад је ситуација јаснија чак него у раном 20. веку.Под Јељцином су прозападни функционеризаузели кључне положаје у влади и медијима.Говорећи о петој колони, често имамо на умумедије, јер без озбиљног покрића у медијиманико не може да учини ништа. Уверен сам да јерешење за многе проблеме који су у вези саруским политичким, правним и законскиминструментима сузбијање пете колоне”. Питањеје „лењинистичко”: „Или ћемо стајати или ћепета колона помести Путинов режим, што бизначило разједињење Русије. Међутим, победасе суочава са новим изазовом, а то је наше суче-љавање са Западом. Како би се успешно одупр-ли, потребно је имати нормалну економију,нормалну војску и нормалне медије. Али то опетне решава проблем пете колоне.

Да ли је могуће понављање украјинскогсценарија?

ФУРСОВ: Оно што се догодило у Украјиними нећемо радити. У тој земљи је степен запад-не контроле догађаја фантастично висок. УРусији Запад нема такву позицију. Сад је Русијана раскршћу и доживљавамо критични тренутакнаше историје. Запад против нас жели да изгра-ди „клин”, а спреман је, ако буде потребно, чаки да уђе у оружани сукоб са Русијом. Али војниначин је последње уточиште. Сви покушавају дареше своје проблеме на миран начин. Санкцијеизазивају сукобе међу елитом. Ми не знамо којаће бити оштрина тог сукоба, али смо суочени саизбором: постати колонија Запада или бранитисвој суверенитет. Мислим да ће победити другаопција.

Што обични грађани осећају према судби-ни домовине?

ФУРСОВ: Људи морају да имају на уму да јекрајем 80-тих због корупције и самовољеземља покрадена. Сад нам нуде сличне пароле.Да, постоје корупција и криминал, али се под тимизговором жели помести Русија, а то би билогоре од распада СССР. Сучељавање са Западомпогоршава економску ситуацију. Али ако ста-вимо на вагу економске тешкоће и потпунираспад земље, после чега би руски народ биострпан у „руски тор” или „резерват”. Сад неговоримо о светлој будућности. Треба говоритио томе како да избегнемо тамну будућност пунуништавила и како да наш геополитички про-тивник не плеше по нашим костима. Наравно,људи не би требало да кротко трпе погоршање

16

Iskra 1. januar 2015.

Odgovor: `Patriotska revolucija`...

живота. Али тај би протест требало да будеусмерен против пете колоне. То би био буме-ранг који би се вратио онима који су све узроко-вали - петој колони.

Политички аналитичар Виктор Алкснисверује да за спас земље треба одмах предузетиодлучну акцију.

АЛКСНИС: Сад је такво време да Русија,ако председник хитно не предузме драстичнекадровске одлуке, може да нестане. Ако СергејаГлазјева стави на челу Централне банке, ситуаци-ја ће бити исправљена. Ако се Путин огради тимљудима, онда ће Лавров имати право и Русијаће издржати притисак са Запада и из свега изаћијача него што је била.

Морају се провести кадровске, али и про-мене у идеолошкој сфери?

АЛКСНИС: Живимо у ери „патриотске”револуције. Та идеологија кристализовала се тје-ком повратка на Крим. Изгубити патриотскиентузијазам је самоубоство за владу. Ову „пат-риотску” револуцију потребно је уложити уоживљавање руских конститутивних народа.Путин је у више наврата рекао праву ствар како је„највеће оружје против Русије подељени рускинарод”. Потребно се кладити на себе, а онда ћеморешити много проблема.

Сценарио смене власти у Русији имадобре изгледе да буде реализован, а кривац јесама влада. Запад помаже опозицији, изазивају-ћи широко незадовољство помоћу санкција иобарања цене нафте. Али власт је сама крива.Тешко је предвидети шта ће бити са одлукомЦентралне банке. Могу да избију социјални неми-ри. Сад се врши удар на средњу класу, која јеснажно формирана последњих неколико годинакао главни стуб власти. Воде ли Централну банкуљуди који желе да свргну власт? Опасност одтренутне ситуације је што постоји веза измеђуодређеног дела вођства земље и лидераЗапада. Током Горбачова имали смо јак осећајда постоји координација између уличних про-теста и људи у ходницима моћи који су насто-јали да униште Совјетски Савез.

Али из перестројке смо морали да извуче-мо неке поуке.

АЛКСНИС: Мислим да су на власти башизазивачи незадовољства, који се надају да ћебити победници после могућег пуча. Либералиће повећати своју активност. Верујем да јепотребно формирати нову владу правих про-фесионалаца. Године 1998. су владу формиралиПримаков и Маслијков. Тако нешто мора битиучињено и данас.

Свободная Пресса, 19.12.2014. АНДРЕЈ ИВАНОВ(Podvukla - Iskra)

Rascep u vrhu vlasti?

NikoliÊ: Spremam reπewe za KiM!

"To Êe biti predlog Vladi, jer ja po Ustavunemam prava predlagawa Skupπtini. Ja æelim saVladom da delim sudbinu, jer ako situacija budeloπa, uzalud je πto predsednik dobro radi.Aleksandar VuËiÊ i ja smo na vlast doπli zajednoi zajedno Êemo sa vlasti i otiÊi, ako ne budedobro", rekao je NikoliÊ u intervju NIN-u.

"Ako ne postignemo jedinstvo, ja viπe niπtane mogu da uËinim za Kosovo, jer u mojim rukama nijeni spoqna ni unutraπwa politika. Ali, poπto sampobedio na direktnim izborima, od mene se uvekoËekuje da imam stav i spreman sam, kao i u sluËa-ju prethodne platforme o Kosovu, da predloæiminicijalni tekst i da mi Vlada kaæe πta je za wumoguÊe, a πta nije, da doemo do zajedniËkog reπe-wa i da za to traæimo i podrπku u meunarodnimkrugovima", kaæe NikoliÊ.

On smatra da zavrπetak pregovora sa EUstoji nad Srbijom kao Damoklov maË nad glavom.

"Da li Êe uslovi biti priznavawe nezavis-nosti KiM ili da se ponaπamo kao da pored naspostoji nezavisna dræava koju nismo priznali? Umnogim organizacijama nas viπe i ne pitaju -Kosovo je Ëlan Meunarodnog olimpijskog komiteta,a ogroman je pritisak i na Savet Evrope i podmaskom zaπtite qudskih prava i demokratijetakozvana dræava Kosovo moæe da postane Ëlan ite organizacije. Tim pre πto Razvojna banka SavetaEvrope veÊ sarauje sa Priπtinom", napomiweNikoliÊ.

NikoliÊ je rekao da je sa premijerom o tomerazgovarao u naznakama i da oËekuje istovetanstav.

Po wemu, postavqe se pitawe trenutkaizlaska sa tim reπewem, jer za wega, kako napomi-we, bar u prvo vreme, sigurno neÊe biti podrπke,posebno onih dræava koje su priznale nezavisnostKiM.

"To Êe biti velika borba, jer Êe to biti naπkonaËan ustupak, a za one koji su priznali Kosovo,to Êe biti oduzimawe neËega na πta je Priπtinaapsolutno raËunala" rekao je predsednik.

Tim reπewem, dodao je, niko neÊe bitizadovoqan, ali ja oduvek i tragam za reπewemkojim neÊe biti zadovoqni ni Beograd niPriπtina, jer je to jedino realno."

Sve drugo bi bilo protivno demokratskim icivilizacijskim principima savremenog druπtva.Ne treba zanemariti UN, u kojima Êemo imati veli-ki oslonac za tu borbu", smatra predsednikNikoliÊ.

On objaπwava da je Srbiji osnovni ciqËlanstvo u EU, ali da Unija "mora da pokaæe da liiskreno sa nama pregovara, da li nas hoÊe ili ne".

"Ako zaista uslov za Ëlanstvo bude dapriznamo nezavisnost KiM, to je znak da nas EUneÊe. Uz to, vrlo je teπka i odluka o zajedniËkojspoqnoj politici EU i to su dve stvari na kojima jeinsistirao Johanes Han. O te dve stvari Vladamora da ima jasan stav, je li spremna na to ili ne",napomiwe NikoliÊ. (Tanjug)

Многи руски либерални политичари, уметниции јавне личности не скривају своју радост пред

мисли о „Московском Мајдану”

У интервјуу за Франс 24 руски министариностраних послова Сергеј Лавров у уторак јеизјавио да је права сврха западних санкцијасмена руске власти. У исто време, Лавров јерекао: „Уверавам вас да ће Русија не само прежи-вети него ће после тога постати још јача. У нашојисторији имали смо много сложенијих ситуаци-ја и сваки пут смо размрсили клупко и изашлимного јачи”.

Ова изјава дошла је после слома рубље,а многи тврде да за то нису криве само акцијеЗапада него и Централна банка Русије. Дакле,итекако се поставља питање не само како сесупротставити плановима страних сила него икако деловати у сфери јавне управе у земљи.

Сами по себи, санкције или слабљењенационалне валуте не могу бити критичан факторуништавања националне економије. На крају,Совјетски Савез се увек развијао под различитимограничењима. И јефтина рубља би могла дапомогне да руски производи буду конкурентнина светском тржишту. Смањење цена нафте бимогао да буде додатни подстицај за модерни-зацију индустрије. То је поновио и председникдржаве. Али одлука Централне банке да у уторакувече повећа своју кључну каматну стопу са 10,5 на17 одсто аутоматски претвара све потенцијале убезусловни проблем.

И раније су руске компаније због високихкаматних стопа биле присиљене да се задужују уиностранству. Сада, после одлуке Централнебанке и западних ограничења за добијањеновца напољу, цела индустрија може бити нарубу пропасти. То ће довести до масовне неза-послености и, заједно са слабљењем рубље, доосиромашења десетина милиона људи.

Најважније је да катастрофалне социјалнепоследице углавном нису узроковане акцијамаЗапада, него одлукама које се доносе у Русији.Потребно се присетити недавне иницијативе засмањење броја лекара и затварања болнице уМоскви, а после Нове године очекује се стопараста природних монопола, што ће узроковатиинфлацију.

Многи руски либерални политичари, умет-ници и јавне личности не скривају своју радост ипрогнозирају у блиској будућности „МосковскиМајдан”. Током кризе у Украјини они су јасностали на страну нове власти у Кијеву, противе-ћи се поновном уједињењу Крима са Русијом, абили су и против милиција у Донбасу, органи-

зујући у Москви такозване „мировне поворке”под паролама украјинског Десног сектора.

Такво понашање разликује се од понашањаогромне већине Руса, који те људе назвају „петомколоном”. Али постоји разлог да се верује даулична опозиција, либералне јавне личности иглумци нису најопаснија сила, него да се правапета колона налази у разним државним агенци-јама (Александар Дугин назива их „шестомколоном”). То је она која припрема терен заграђанске немире и уличне политикче протестеи која само чека погодну прилику. Али може ли сетада говорити о сукобу са Западом, о чему сведо-чи Сергеј Лавров?

ФЈОДОРОВ: БОРБА У УМОВИМА ЉУДИПрема речима председника Државне Думе

и Одбора за економску политику, иновативни раз-вој и предузетништво Јевгенија Фјодорова, главнаборба између Запада и Русије сада се води уумовима обичних људи у земљи.

„У потпуности се слажем са СергејемЛавровим, који као професионалац види самусуштину догађаја. Русији је објављен рат и циљје да се у будућности свргне власт како би сеуклонили и Русија и руски народ. Али то је исто-ријска сврха интервенције, којих је увек било иувек се та стратегија темељила на снажној петојколони у самој Русији. Наша земља никад нијеосвојена у својој историји, али никад није ниочишћена од пете колоне. Тренутна ситуацијаније изузетак. Пета колона су специфичне инсти-туције и функционери који се припремају за инва-зију Запада. Конкретно, Централна банка уруша-ва рубљу и руску економију. Она тако само про-води оно што жели ММФ. Функционери на регио-налном нивоу опет проводе своју политику иаконису сви представници пете колоне. Например, уМоскви су почели низбочега да дају отказелекарима, стварајући додатни фактор незадо-вољства. Неке институције воде кампању међустудентима и наговарају их да помогну у сврга-вању владе. То је амерички план који је тестирану Украјини и Грузији, а сад се проводи у Русији.Веома важна компонента плана Вашингтона једеловање пете колоне. Без њеног чишћењанемогуће је обавити затак одбране домовине”,каже Јевгениј Фјодоров.

Зашто пета колона има прилику да делујеовако агресивно и ефикаснио?

ФЈОДОРОВ: Године 1991. били смо пораже-ни. Представници пете колоне нису било ко,него представници стране власти у Русији. Онису имали подршку, чак и праву власт. Ми немамозаконске регулативе и државне институције које

1518 Iskra 1. januar 2015.

Sankcije, obezvreewe rubqe i `peta kolona` usmereni na pad Putina

ODGOVOR: `PATRIOTSKA REVOLUCIJA` ISMENA PROZAPADNIH KADROVA U VLASTI

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Kisinxer: Upravo se stvara...

tradiktornim s obzirom na to da trenutaËno postojiviπe meunarodnih foruma nego ikad prije u povi-jesti. No, priroda i uËestalost tih sastanaka ne idunaruku elaboraciji dugoroËne strategije, veÊ je,upravo suprotno, podrivaju. Takva situacija ne do-puπta da se krene daqe od rasprave o taktiËkimpitawima i u najgoroj moguÊoj varijanti sluæi kaodogaaj od socijalne vrijednosti.

Odnosi meu regijama

Suvremena struktura meunarodnih pravila inormi, ako se æeli pokazati relevantnom, ne moæepostojati samo u formi deklaracija, mora se gajitikao stvar zajedniËkih uvjerewa, piπe Kissinger.

Naime, kazna za neuspjeh neÊe biti veliki ratmeu dræavama, veÊ stvarawe sfera utjecaja, πto sevidi na odreenim unutarwopolitiËkim strukturamai tipovima vladavine. Svaka sfera Êe se naÊi uiskuπewu da testira svoju snagu protiv drugogentiteta koji dræi nelegitimnim. Borba izmeuregija mogla bi biti i veÊi problem od borbe meudræavama.

Zato Êe potraga za svjetskim poretkomiziskivati koherentnu strategiju kako bi se obliko-vao koncept unutarweg poretka u raznim regijama ikako bi se uspostavio odnos meu tim regijama. No, ticiqevi nisu nuæno povezani. Naime, uspjehradikalnog pokreta koji uspostavqa red u jednojregiji moæe istodobno potaknuti previrawa u drugimregijama. Vojna dominacija jedne zemqe u regiji, Ëak iako to znaËi unutarwi red, moæe izazvati krizu uostatku svijeta.

Sveobuhvatna strategija

„Naπa najboqa πansa u kojoj treba traæitiinspiraciju je svjetski poredak koji potiËe indivi-dualno dostojanstvo, vladu participacije i meuna-rodnu suradwu u skladu s dogovorenim pravilima.No, da bismo doπli do toga, trebamo proÊi nekolikomeufaza. Kako bi SAD igrao odgovornu ulogu uevoluciji svjetskog poretka u 21. stoqeÊu, mora bitispreman odgovoriti na nekoliko pitawa: ©to æelimosprijeËiti, bez obzira na koji naËin, i ako Êemo totrebati napraviti sami? ©to æelimo postiÊi, Ëak iako nas ne prati podrπka? ©to æelimo postiÊi,odnosno izbjeÊi, samo u sluËaju da imamo podrπkuSaveza? U πto se ne æelimo upuπtati, Ëak i ako pos-toje zahtjevi od multilateralne skupine ili saveza?Koje vrijednosti æelimo promovirati?”, pitaKissinger i zakquËuje:

„Za SAD to znaËi promiπqawe na dvije naiz-gled kontradiktorne razine. Univerzalni principimoraju iÊi rame uz rame s priznavawem povijesti,kultura i pogleda na sigurnost koje weguju drugenacije. No, Ëak i dok se usvajaju lekcije iz proπlosti,potrebno je zadræati stav o iznimnosti SAD-a.Povijest ne nudi odmor dræavama koji zanemarujuosjeÊaj identiteta u zamjenu za koraËawe linijommaweg otpora. No, povijest pokazuje da uspjeh nijegarantiran za temeqna uvjerewa u sluËaju da ne pos-toji sveobuhvatna geopolitiËka strategija”.

SIM (<jutarnji.hr>), 2.9.2014. Antonija Kandabaka(Podvukla - Iskra)

HriπÊanstvo - objediwavajuÊa...(sa str.12)

отићи на Олимпијаду без финансија, тренинга итима за подршку. Уосталом, тако су и западнедржаве радиле на почетку сопственог развоја.

- „Наша уштеђевина треба да буде уфункцији националне привреде, да се користиза развој, а не да доприноси извозу капитала.”Овде се нема шта додати: банкарске институ-ције нису ту да служе саме себи и свом профи-ту, већ националном интересу и напретку.

- Корупција у војним јавним набавкама јеакт једнак „финансијском тероризму”, односноантидржавни акт. Дакле, то више није ствар ниобичног криминалитета, корупције или лакомо-сти. Корупција у сферама националног интере-са угрожава заједницу као такву. „Не крадидржаву, јер је скупо плаћена”, како је упозориоВладика Николај Велимировић.

- Образовање треба усмерити ка дости-зању највиших светских стандарда, како бидопринело развоју националне привреде ииновација, и конкурентности на глобалномнивоу.

- Грађани треба максимално да будуукључени у национални живот, и рад домаћегневладиног сектора треба подржати и материјал-но помоћи.

- Постигнут је успех у заустављању паданаталитета, и у његовом подизању, и поставље-ни су нови циљеви.

- Русија је ове године „по први пут углобалном рејтингу сврстана у ред земаља саблагостањем у области здравства. То су државеу којима је просечни животни век већи од 70година”. Следећи циљ је просечан животни век од74 година.

Осим што су у Посланици постављениосновни параметри спољног и унутрашњег усме-рења Русије, приметно је одсуство било каквеврсте претећег тона или нервозног оптуживања.По обичају, Путин није пропустио да сврста чак иамеричке и европске државе, упркос свему што јерекао о њиховом понашању, у „партнере”. Он то идаље успева да учини са савршено озбиљнимизразом лица, препуштајући објективној стварно-сти да дода сопствени тон најсуптилније ироније.Такво једноставно али самоуверено понашање истав могу да произилазе из сазнања да је „Русијана делу доказала да је способна да заштити својесународнике, да часно брани истину и правду”.Али и из једне чврсте утемељености у сопстве-ној толерантној духовности која не жуди да сенаметне никоме, али не дозвољава ни да јенико други угрожава. Руска визија мултипо-ларности на делу.

Фонд стратешке културе АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ5.12.2014 (Podvukla - Iskra)

Модел који се у Србији одлично показао, усавр-шаван је и развијан да би до сада био примењен

у више од тридесет држава

Половином овог месеца кабинет принца БинЗаједа, односно власти Уједињених Емирата, ускладу с федералним законом о сузбијању терориз-ма, објавио је листу терористичких организацијакако би се у медијима и друштву подигла свест оњиховом деловању и опасностима које од њихпрете. Листа обухвата 85 имена међу којима сеналазе и Ал Каида, по злу чувени Боко Харам,Муслиманско братство итд. Пописане су дакле нај-радикалније исламистичке и џихадистичке група-ције које угрожавају све секуларне и умерене режи-ме у муслиманским земљама. Једина неисламскаорганизација на листи је Канвас из Београда.

Директор и оснивач ове групације којапод тим именом делује од 2004. године, СрђаПоповић, у изјави за медије тврдио је да се ради огрешци. Овај случај има неколико по Србију веомазабрињавајућих аспеката: не само што је угроженимиџ земље, и не само што овакве ствари угрожава-ју нпр. долазак компаније „Мубадала”, већ постојеозбиљне потенцијалне безбедносне претње почитаву државу. У сваком случају тешко да се ради огрешци.

Због затворености медија и због чувањапетооктобарског мита, код нас је читава прича оКанвасу мало позната. Канвас је настао из моде-ла који су америчке безбедносне структуре раз-виле приликом припреме рушења СлободанаМилошевића. Оно што се код нас још увек нази-ва демократском револуцијом, у Русији, Кини,Ирану и низу других земаља изучава се каомодел такозваних обојених револуција којимаАмериканци и њихови савезници подривају ируше неподобне режиме по свету. Ненасилниотпор као важан сегмент државног преврата,смислили су и развили теоретичар Џин Шарп илегендарни пуковник Роберт Хелви, који га је првипут имплементирао у Србији преко организацијеОтпор, чије је активисте лично обучавао.

Модел који се тада одлично показао, наконтога је усавршаван и развијан да би до сада биопримењен у више од тридесет држава. Активистикоје су Поповић и његови сарадници обучавалиделовали су у Украјини, Грузији, Либану, наМалдивима итд. и учествовали у сменама бројнихрежима. Од 2004. овај посао је формализован подокриљем Канваса као комбинације невладинеорганизације, обавештајног инструмента и кон-султантске куће. Уз Поповића најважније име уКанвасу је бизнисмен Слободан Ђиновић власник„Орион телекома”.

Но, откуд они у друштву Ал Каиде? Когодимало прати историју такозваног арапског про-лећа зна да је на терену сложно деловала наиз-глед неспојива коалиција између западних

либералних фондација и невладиних организа-ција ипа Канвас и исламистичких група попутМуслиманског братства. То је модел којим је ски-нут Мубараков режим у Египту. Тамо где ненасил-ни методи нису дали резултате, коалицији суприкључиване и оружане џихадистичке групе,као што је то било у Либији или Сирији.

Шокирани читалац мора да се присети какоово није први пут и како Американци, а пре њихБританци, имају дугу историју сарадње и употреберадикалних исламистичких група. Током Првогсветског рата чувени Лоренс од Арабије стекао јесветску славу подстичући исламизам међу различи-тим арапским групацијама које су живеле унутарОтоманског царства са којим је Британија ратовала.Током осамдесетих ЦИА и други делови америч-ког обавештајног апарата обучавали су и наору-жавали најрадикалније исламистичке групацијеу Авганистану како би се они борили са совјет-ским снагама. Деведесете су донеле ширење тогмодела пре свега на Балкану и на Кавказу. У ратупротив православних Срба и Руса, западњаци субез проблема толерисали долазак најрадикални-јих исламистичких група од којих су многе кас-није имале директне везе са терористичкимнападима у Мадриду, Лондону и Њујорку. Но, кадје почело такозвано арапско пролеће стари партне-ри су се поново нашли на истом задатку.

Готово идентичан модел примењен је и уУкрајини. Западне службе су координисале заје-днички рад либералних НВО попут Канваса инеонацистичких организација попут Десног сек-тора и партије Свобода које су одиграле кључнуулогу у насилном пучу. Стављање Канваса на листутерориста или сарадника терористичких организа-ција није, дакле, никаква грешка већ сасвим логич-на последица њиховог рада.

Овакав статус Канваса (Поповић на држав-ном факултету предаје ненасилни отпор иаконема никакве научне квалификације), али и дру-гих НВО делатника из Србије који се користе заподривање легалних и легитимних режима посвету, велики је проблем за нашу државу.Присетимо се да су неке НВО из Београда помага-ле и оне који су пре две године протестовалипротив Путина и да је неколико актера тада проте-рано из Русије. Подривају се нама пријатељскирежими и то једини који желе да у Србију инвести-рају неки озбиљнији новац. Многе угрожене држа-ве у свету неће мирно гледати на то па је могућеда ће своје контраобавештајне акције пренети нанашу територију управо следећи Американцекоји тврде да имају право да свуда делују противтерориста. О томе би наше службе и њихов коорди-натор, премијер, морали да поведу рачуна.

Виши научни сарадник у Институту за европскестудије Миша Ђурковић

Izvor nejasan, 14.12.2014. (Podvukla - Iskra)

1914

Licemerje NSP: danas teroristi, sutra saveznici - i obratno

Отпор, Канвас и тероризам

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

У порасту је страx да ће инвестициједонети Пекингу повећани утицај и на

крају подвојити ЕУ„Док Брисел, Париз и Берлин играју

опасне игре с Москвом, Пекинг је на терену,потписујући нове инвестиционе послове”,пише јутрос за немачки Дојче веле ФранкСиерен, представљен публици гласила каоједан од немачких водећих експерата за Кину- разуме се, указујући на значај посете преми-јера Ли Кећијанга Београду, у који су сваИсточна Европа и Балкан пожурили за сто накојем је десет милијарди евра кинеских параза улагање, те је и централна фигура, дабоме,достојанственик Пекинга.

Коментар је под печатом оног штоНемачку, па и Европу, жуља, пошто аутор већна почетку запажа да Кина овим посломотвара себи пролаз у Европу (не марећи заБерлин и Брисел, следи из контекста). Јер,Пекинг инвестира нештедимице, а кадабуде време да се из тога профитира -„регион ће без сумње исказати захвалност”.

Трн у оку БриселаМного у том смислу дочарава и фото-

илустрација чланка, с министром ИвицомДачићем, у руковању с једним од гостију,наспрам задовољног и насмејаног лица, лиде-ра око којег су се Европљани сјатили.Нарастајући односи ових чланица и нечла-ница ЕУ са Кином су трн у ткиву Брисела,вели немачки стручњак за Кину.

Политичари Уније „с констернацијом”слушају како премијер Кине још пре самита уБеограду објављује да се нада да ће се трго-вина Пекинга са шеснаесторком заступље-них до 2018. године удвостручити - а разме-на је досегла 60 милијарди долара већ про-шле године. Током прошле две године, владаКине „заорава у регион милијарде” и утемељу-је бројна нова пријатељства, а да „Запад и непримећује”, наводи коментатор.

Скоро да нема земље у региону која јеу стању да сама реновира своју инфра-структуру, од поправке мостова до реновира-ња пропалих шина, или да унапреди телеко-муникације.

„Чак ни тих које припадају ЕУ. Брисел

их држи на кратком поводцу, наспрам еко-номске кризе. Без кинеске помоћи мали суим изгледи да стану на ноге.” Те, тако, „мар-гинализоване земље имају осећај да је у токупотера за златом”. Мимо десет милијардикредита за инфраструктуру, оне очекују икористи од кинеских планова за финанси-рање градње „Новог пута свиле”, улагањеммилијарди долара у обнову интерконти-ненталних копнених и морских путеваправцем кроз централну Азију.

Македонија захвална

На дужу стазу Пекинг је решен дасмањи зависност Кине од транспортнихлинија којима доминирају европски транс-портери, а и да развије нова тржишта закинеску робу, набраја немачки стручњак.Помиње како је Кина само у Србији инвести-рала већ више од две милијарде долара,градећи не само мост, него и улажући ужелезницу између Београда и Будимпеште.Онда, како је Црној Гори дала 690 милионаевра да изгради 110 километара савременогауто-пута, Македонији 375 милиона евра,такође за пут, те се, каже, „не треба чудитикада лидер Македоније Никола Груески ихвали и велича” највећу инвестицију у инфра-структуру земље за 50 година, „која се ниједогодила заслугом ЕУ”!

Коментатор потсећа да су Кинези, преБеограда, са истом топлином дочекани и уРумунији, и да је премијер те земље ВикторПонта, понудио да Румунија, чланица ЕУ,послужи Пекингу „за улаз Кине у Европу”.Таква понуда „неће га учинити популарним уБриселу”, који „Пекинг (иначе) не уплиће ни уједан од својих послова”, мада Ли Ћијангнаглашава поштовање европских закона.

„У порасту је страх (Брисела) да ћеинвестиције донети Пекингу повећани ути-цај и на крају подвојити ЕУ. У будућности,њене чланице се могу итекако противити,покуша ли Брисел да настоји да уведе анти-дампинг регулативу против Кине. Излишно јеи казати да ће оне тежити да штите свог бога-тог пријатеља из Азије, наспрам ситничавихрођака у Европи”, каже немачки стручњак заКину.

Балканмагазин, 17.12. 2014. ПЕТАР ПОПОВИЋ(Podvukla - Iskra)

povijesti kad je svjetski poredak æivio na temequameriËkog idealizma i tradicionalnog europskogkoncepta dræavnosti i ravnoteæe moÊi. No, velikidijelovi svijeta nikad nisu dijelili zapadwaËkikoncept reda. To sada dolazi do izraæaja, prim-jerice, u sluËaju krize u Ukrajini i Juænom kineskommoru. Poredak koji je proglasio Zapad sada je naprekretnici, upozorava.

U 91. godini, dobitnik Nobelove nagrade zamir i zakleti neprijateq politiËki lijevo orijenti-ranih uskoro Êe objaviti kwigu „Svjetski poredak”, auoËi toga je objavqena ova wegova analiza.

Globalne promjene

Prema Kissingeru, sama priroda dræave, kaoosnovne jedinice meunarodnog æivota, trenutaËno jepod pritiskom. Naime, Europa pokuπava transcendi-rati dræavu i voditi vawsku politiku samo naosnovi diplomacije i suradwe, za razliku od vawskepolitike koja koristi sredstva prisile. No, teπkoda zahtjev za legitimnost odvojen od konceptastrategije moæe odræati svjetski poredak. A Europajoπ nema atribute dræave, πto izaziva internivakuum moÊi i neravnoteæu moÊi na wenim granica-ma. Istodobno su se dijelovi Bliskog istoka raspalipo sektaπkom i etniËkom kquËu i meusobno su uratu; vjerske milicije i sile koje ih podræavaju krπegranice i suverenost zemaqa kako im se prohtije,dovodeÊi do fenomena propalih dræava koje ne kon-troliraju teritorij. Izazov u Aziji je druge vrste irazliËit od izazova u Europi: principi ravnoteæemoÊi prevladavaju neovisno o dogovorenom konceptulegitimnosti, zbog Ëega dolazi do sukoba na granicioruæane konfrontacije. Sukob izmeu meunarodneekonomije i politiËkih institucija koje wome vlada-ju slabi osjeÊaj zajedniËkog ciqa koji je nuæan zasvjetski poredak.

Gospodarski sustav je postao globalan dokpolitiËka struktura svijeta ostaje temeqena nadræavama-nacijama. Dok ekonomska globalizacijateæi potirawu dræavnih granica, vawska politikaih teæi potvrditi, s naglaskom na konfliktnenacionalne interese ili ideale poretka. Ta jedinamika, kako istiËe, stvorila desetqeÊaodræivog ekonomskog rasta, uz povremene finan-cijske krize koje, kako se Ëini, eskaliraju u svojimproporcijama - u Latinskoj Americi u 80-ima, u Aziji1997., u Rusiji 1998., u SAD-u 2001. te ponovno 2007.,a u Europi 2010. godine.

Pobjednici ne dvoje o vrijednosti trenu-taËnog sustava. No, gubitnici, primjerice juænaEuropa i sve na wenoj granici, pokuπavaju isplivatiiz krize pomoÊu sredstava koja negiraju ili baremopstruiraju funkcionirawe globalnog ekonomskogporetka.

No, meunarodni poredak suoËava se sparadoksom, smatra Kissinger. Naime, prosperitetovisi o uspjehu globalizacije, ali proces izazivapolitiËku reakciju koja Ëesto uzurpira wene ciqeve.SqedeÊa slabost trenutaËnog poretka je nedostatakuËinkovitog mehanizma koji Êe sluæiti kao savjeto-davno tijelo velikim silama i putem kojeg Êesuraivati na najvaænijim pitawima. To se Ëini kon

Henry Kissinger, diplomat i bivπi ameriËkidræavni tajnik, u svojoj novoj kwizi objaπwava kakoje doπlo do potpune promjene naËina na koji proma-tramo aktualne politiËke i oruæane sukobe diqemsvijeta.

Henry Kissinger, doajen ameriËke nacionalnesigurnosti, pozvao je Sjediwene AmeriËke Dræave dasurauju s drugima u stvarawu novog svjetskog poret-ka. Vrijeme je, smatra Kissinger, da se globalna poli-tiËka struktura preoblikuje kako bi bila odræiva unovim politiËko-ekonomsko-druπtvenim okolnos-tima.

U tekstu za ameriËki Wall Street Journal HenryKissinger, savjetnik za nacionalnu sigurnost idræavni tajnik u vrijeme ameriËkih predsjednikaRicharda Nixona i Geralda Forda, koji je savjetovao ikasnije ameriËke administracije, konstatira da jesvijet u kaosu. Kissinger, vidqivo je iz teksta, potiËeglavne svjetske igraËe, a naroËito SAD, da suraujukako bi se ostvario krajwi ciq novog svjetskogporetka.

„Libija je u graanskom ratu, fundamentali-stiËke armije proglasile su i grade kalifat u Sirijii Iraku, a afganistanska mlada demokracija gotovoje paralizirana. Uz to, tenzije s Rusijom suobnovqene, a odnosi s Kinom kliæu od priËa osuradwi do javnih optuæbi”, poËiwe svoj komentarKissinger te zakquËuje da je poredak aktualan u mo-dernom dobu trenutaËno u velikoj krizi.

„Potragu za svjetskim poretkom dugo su pred-vodila zapadna druπtva, vodeÊi se vlastitim kon-ceptima vrijednosti. Nakon Drugoga svjetskog ratavostvo svijeta preuzeo je SAD, nacija sazdana naideji slobode i predstavniËke vladavine. SAD je svojuspon vezivao uz πirewe slobode i demokracije, πtoje smatrao naËinom da se osigura trajni mir u svije-tu”, navodi Kissinger.

„Tradicionalni europski stav u izgradwisvjetskog potreka polazio je od uvjerewa da su qudi idræave inherentno kompetitivni. A kako bi se spri-jeËile posqedice sukobqenih ambicija, nuæni subili ravnoteæa moÊi i prosvijeÊeni πefovi dræa-va”, piπe Kissinger.

Teæwa demokraciji

Prema ameriËkom stajaliπtu, qudi su razum-ni i teæe mirnom pronalasku kompromisa i zdravo-razumskih rjeπewa. Upravo zato je πirewedemokracije bilo glavni ciq kako bi se osiguraomeunarodni red i poredak. Slobodna træiπta osi-guravaju napredak pojedinaca, obogaÊuju druπtva izamjewuju ekonomsku meuovisnost meunarodnimrivalstvom, piπe Kissinger.

Prema wegovu miπqewu, pokuπaj Zapada dauspostavi svjetski poredak u mnogoËemu se pokazaoplodonosnim. Samostalne suverene dræave vladajuveÊim dijelom svijeta. ©irewe demokracije postaloje opÊa teæwa. Globalne komunikacije i financijskemreæe rade u realnom vremenu.

Od 1948. do kraja proπlog stoqeÊa moæe se,istiËe on, govoriti o kratkom razdobqu u qudskoj

1320

KISINXER :„UPRAVO SE STVARA NOVISVJETSKI POREDAK”

Posle samita sa kineskim premijerom u Beogradu

БРИСЕЛ СТРАХУЈЕ ДА ЋЕ КИНАПОДВОЈИТИ ЕУ

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. .

HriπÊanstvo - objediwavajuÊa...

право на самоопредељење постоји, али тек каодефанзивна реакција на спољну агресију,спроведена на демократски легитиман начин.

Треба подсетити да ово није само рускостановиште. Оно се увелико подудара са недав-но изреченим кинеским ставом по питању Крима:„Ми смо против тога да народности добијајунезависност путем референдума. Кад је реч оКриму, њега одликују веома специфичне каракте-ристике. Врло добро смо упознати са историјомприпадности Крима... Све у свему, проблеминародности у неким земљама потичу од поли-тике двоструких стандарда неких земаља које,на основу сопствених себичних интереса, по-државају одређену етничку групу и гурају је управцу одржавања референдума о независно-сти. То је манифестација двоструких стандардау служби Сједињених Држава. Зарад сопственихциљева, САД се уплићу у унутрашње стваридругих држава кроз употребу силе, без одоб-рења Савета безбедности УН. Кина се чврстопротиви оваквом приступу... Такво деловањезаоштрава међуетничке противречности и доводидо оружаних сукоба”.

- Русија није револуционарно нитимесијанско друштво, нација или цивилизација,већ традиционална, толерантна, отворена и лега-листичка: „Здрава породица и здрава нација,традиционалне вредности које смо наследилиод наших предака заједно са идејама за будућ-ност, стабилност као услов за развој и прогрес,поштовање других народа и држава уз гаранто-вање безбедности Русије и одбрана њених легал-них интереса - јесу наши приоритети”.

- Суверенитет је услов државног постоја-ња: „Ако је за многе европске државе националнипонос - одавно заборављен појам, а суверенитет- представља луксуз, за Русију реални државнисуверенитет представља неопходан услов зањено постојање”.

- Изван традиционалних духовнихвредности, највиша вредност суверене Русијеје лична и национална слобода: „Ко воли Русију,тај мора да јој жели слободу; пре свега слободу засаму Русију, њену међународну независност исамосталност; слободу за Русију - као јединстворуске и свих других националних култура; и накрају - слободу за Русе, слободу за све нас: сло-боду вере, трагања за истином, стваралаштвом,радом и својином”. Овде руски председникцитира једног од својих омиљених мислилацаИвана Иљина.

РУСИЈА И СВЕТПоред ових универзалних ставова, изнето

је и основно становиште о руској позицији у гло-балном контексту:

- Суштински: не нападају Русију збогУкрајине, већ Украјину (Крим) због Русије.Санкције нису „само нервозна реакција САД

или њихових савезника на наш став у вези садогађајима и државним превратом у Украјини,па ни у вези са такозваним 'кримским пролећем'...да свега тога није ни било, онда би измислилинеки други повод да спутају растуће могућно-сти Русије, да утичу на њу, и још боље - да јеискористе за своје интересе”. У том смислу је„југословенски сценарио” био поучан, дајућиоснову за суревњивост према западним намера-ма. „Без обзира на нашу тадашњу (у доба распадаСССР) крајњу отвореност и спремност на сарадњуо свим, може се рећи, најосетљивијим питањима,без обзира што смо сматрали - сви ви то знатеи сећате се - наше дојучерашње противнике заблиске пријатеље, готово за савезнике, подр-шка сепаратизма у Русији 'из иностранства' - иинформативна, и политичка, и финансијска, ипутем обавештајних служби - била је апсолут-но очигледна.” Дакле, садашњи Запад, на првомместу САД, се једноставно не мири са постоја-њем суверене и независне руске (а ни било коједруге) државе. Спремност за компромис сетумачила као слабост: „Већ је тада постало јаснода, што се ми више повлачимо и правдамо, тимвише наши опоненти постају дрскији и понашајусе циничније и агресивније”. Не бежи се ни оданалогије са Хитлеровим нападом на СССР, азападна агресивна настојања прете да нарушеглобалну нуклеарну равнотежу. И зато Русијаједноставно мора да има јаку војску. „Учтиву, алистрашну.”

УНУТРАШЊИ ЖИВОТ РУСИЈЕНа крају, дати су и основни параметри

унутрашњег живота, развоја и напретка Русије:

- Важна је дебирократизација и максимал-но смањење државног притиска на привређивањеи слободно предузетништво. У контексту свеагресивније и тоталитарније тежње западнихбирократија да нормирају сваки сегмент живо-та и привређивања, освежујуће звучи речени-ца: „Треба се, коначно, одрећи принципатоталне, бесконачне контроле”. Кључ је у осло-бађању бизниса од „наметљивог надзора и конт-роле”, од претераних пореза и свих других пре-прека које државни апарат ставља на пут при-вредника.

- Чак и за најмоћније и најбогатије тајку-не, у садашњем нестабилном, непријатељскоммеђународном амбијенту, поготово после„кипарског случаја”, када је до 40 одсто средста-ва које су велики депоненти држали у кипарскимбанкама једноставно отето благословом ЕУ - нај-боља гаранција сигурности пословања је „нацио-нална јурисдикција”. Другим речима, садашњимеђународни систем под доминацијом Западавише не улива поверење, његова произвољ-ност га чини непредвидивим и, стога, опасним.

- Држава је дужна да штити и подстичеразвој домаће индустрије, технологија и ино-вација. Схватило се, после деценија (нео)либе-ралних бајки, да је ступање на терен „слободногтржишта” без одговарајуће потпоре исто што и

(Kraj na str. 14/2)

Београд данас нема снаге да направи избор, изато је будућност српско-руске политикепосле Јужног тока више у рукама Путина

Има једна разорна тачка у српском мента-литету, за коју никад нећемо сазнати да ли јебила кока и или јаје његове губитничке црте. Речје о овдашњем обичају да се у катастрофама којенам се догађају редовно поставља питање „које крив”, али тек као емоција и врисак, потпуно сону страну било каквог озбиљног разматрањаодговорности. Обустављање Јужног тока - а тоза Србију, да се не лажемо, јесте катастрофа,највећа после проглашења независностиКосова - отворило је врата деструктивнима.Еврофанатици су кривце на прву нашли унепоузданим Русима и наивним српским власти-ма, бившим и садашњој, које су нам годинамамазале очи гасоводом. Али европејцима је про-макло да, на пример, наивност примете и унемачким, француским и италијанским компа-нијама, које су пукле паре у пропалом пројек-ту. Што се бриселске Србије тиче, ствари су јасне:Руси да иду кући, а Србија тамо где би одавнобила да се није замајавала Јужним током - у ЕУ.

Не добацују даље ни русофили, који кри-вицу виде у српској влади, која је, кажу, опструи-сала Јужни ток. Иако је то било за очекивати одњих, русофили од наших чак мање оптужујуБрисел и Вашингтон, једине праве кривце. А,ако имамо кривца и ако његову кривицу постави-мо на један начин где је реч о одговорности, а нео бесу, можда се примакнемо и одговору на пита-ње шта да радимо.

Питање јефтине енергије питање јераста и развоја. Нема гаса, нема енергије; немаенергије, нема развоја, осим ако не верујемо укомбинације овдашњих петоколонашких перакако ће гас до Србије стизати бродовима прекоАтлантика, који ће, да не губе време, у пловидбиветрењачама прерађивати америчке шкриљце.Како дођу до хрватске обале - а одакле би другонама стигло нешто добро - гас ће бити спреманза шпорете. Како нас теши Душан Рељић, један одовдашњих каријерних германофила, више нам ине треба: све смо старији, све млађи умиремо, свенас је мање и ко би од нас и очекивао да таквипокрећемо индустрију.

Један овако монструозан аргумент - а штату није па тачно, рећи ће еврофили - показује,међутим, да није тренутак за шалу, већ за јединимогући закључак. ЕУ и САД својим геополитич-ким амбицијама жртвовале су развој не самоземаља Балкана него и Италије, Мађарске иАустрије, тако да ће после споразума саПутином Ердоган својим / руским гасом да

добаци таман до тамо где је стао СулејманВеличанствени у 16. веку. Ако смо се сложили стим да су нам Брисел и Вашингтон, па и Берлин,прекинули једину шансу за развој, остаје пита-ње можемо ли да имамо поверења у реформекоје су нам прописали као услов развоја, уто-лико пре што нам је Јужни ток доносио мало вишеод овог постмодерног лапота над пензионеримаи претварањем нерођених нараштаја у кметовебеземљаше? Наравно да не можемо.

Хајде да видимо шта је то урадио Путин сатурским премијером, осим што му је помогао даоствари Сулејманов сан у замену за Николајев -даРусија својим цевима, истина гасним, изађе наБосфор, на коме је остало још много тога однекадашњег пупка света? Свој финансијски,политички и сваки други губитак у Европи, назападу, Русија ће надокнадити на Југу и Истоку.Нема сумње да ће после Кине и Турске, чији гасо-вод - а то је много више од симболике - у кубикистог капацитета као Јужни ток, на ред доћиЕгипат, Индија, Пакистан и Јапан, кључне земљеевроазијског копна, којим је, као и Ердогану,постало одвећ тесно у западној геополитичкојпарадигми.

Да ли то значи да Русија коначно напуштаЕвропу? И да и не. Не треба заборавити, у најве-ћем делу Путинових ранијих мандата на врхуњегових спољнополитичких приоритета билоје грађење односа са европским земљама. Тиодноси, посебно са Немачком, прекинути суинтервенцијом из Вашингтона можда у послед-њи час после кога би постали неповратни, тако дасе Украјина, како то и Путин објашњава, поја-вила тек као мотив и маљ којим је спреченаинтеграција евроазијског копна.

Фасцинира, међутим, колико западнилидери, без спобности да свет сагледају извансебе, нису у стању да слушају друге. Да јесу, не бибили изненађени још једним Путиновим коракомкојим овај излази из Европе, јер тај корак био јенајављен пре само неколико недеља валдај-ским говором руског председника, у коме јерекао да је време руског повлачења прошло.После овога, може ли Ангела Меркел, колико годда јој пуца прслук за развој Балкана, да будесигурна да ће догодине у ово доба тећи гасСеверним током?

Европа, чији губици у трговинском ратусу једнаки губицима Русије, чак и већи ако сеима у виду да она има мањи капацитет одРусије да изађе на алтернативна тржишта,остаје територија коју су дефинисала два великарата. Она је, наиме, место високих цивилизациј-ских достигнућа са потенцијалом да малом про-

2112

Posle suspenzije Juænog toka

RUSKO-SRPSKI ODNOSI ZAVISI∆E OD VOQE RUSIJE

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Rusko-srpski odnosi...

меном животних услова склизне у најбруталнијеварварство. Варварство јесте данас најлогич-нији европски излаз, а то значи да или ће сеЕвропа мобилисати као НАТО пешадија у вој-ном удару на Русију или ће се обрачунати сасвојом владајућом класом како би на једининачин раскинула њене погубне обавезе премаВашингтону.

Русија дакле неће напустити Европу,само ће престати да зарађује паре у њој, бићемање руског новца у европским банакама, тешкода ће руска владајућа класа и даље свој сан оуспеху оверавати некретнинама у Монте Карлу,биће све мање маладеца на Итону. Речју, рускаполитика према Западу до сада је била конструк-тивна, баш онако како може да буде конструктив-на улога онога ко жели да уђе у клуб и политикомштити свој новац и инвестиције.

Али та времена су прошла. Русија не можеда окрене леђа Европи таман онолико колико јојје украјински нож из Европе забијен у меки трбух.Руски однос према Европи биће све искључи-вије у служби заштите територијелних и гео-политиччкијх интереса, свеједно хоће ли се тиинтереси бранити у Донбасу и Кијеву, или уБеограду и Берлину, међу европским антиглоба-листима или евроскептичним партијама одВаршаве до Кабо да Рока.

Време је да Европа упозна једно друголице Русије, опасније и суровије, таман онаквокаквим су га описали европски медији у мирнимгодинама, кад је Москва још настојала да постиг-не договор, одбијајући да се искључиво повинујевољи Запада.

Питање од милион долара је: хоће ли иСрбија видети такво лице Русије? Хајде да види-мо.

Србија је за Јужни ток невина, као што јеневина и Бугарска, којој се неоправдано учитавакривица уместо питања чиме је тој разоренојземљи пролетос претио Џон Мекејн у улози мацо-ле америчке политике. Кривица Србије је, међу-тим, у томе што у чак четири владе одПутиновог превратничког минхенског говора2007. године није искористила ни промилмогућности које су јој се отварале осим Јужногтока. Јер, да имамо данас десет милијардируских инвестиција у Србији, другачије би жали-ли Јужни ток. Овако, Русија је после ПутиновогМинхена устајала, док је Србија већ 2008. годинепала.

Парола „и ЕУ и Русија”, коју је лансиралаВучићева влада, колико год да јој се није могловеровати, јесте била покушај враћања клатнауназад, али после избијања украјинске кризе зању није остало довољно ваздуха. Ни Запад ниРусија данас немају много ни времена ни про-стора да чекају на коју ће страну Србија пасти,и отуда су незадовољни њеним понашањем. Стим што су за последњих пар месеци ови први

послали Вучићу неколико веома јасних претећихпорука шта може да му се деси уколико његовизбор буде погрешан. Одласком Јужног тока сахоризонта српских очекивања Кирби иДевенпорт га гледају отворених уста, уверени дасве може да прочита из њиховог погледа: „Ако сесад не определиш, никад нећеш”.

Времена више нема. Оно које је Вучићкупио играјући на Ангелу Меркел потрошили судогађаји пре него што је ико слутио. Нема чак нивремена да види хоће ли храбри Орбан умети дапреживи америчке налете.

Ако буде пратио логику политичкогконтинуитета, определиће се за Запад. Трајаћејош неко време и испоручивати захтеве докфизички може, али ће тешко избећи раздор уну-тар сопствене странке и ризиковаће формирањешироког фронта од најмрачнијих националистадо пристојних суверениста против себе. Овај путможда и гледајући лице оне друге Русије, спрем-не да се на страном терену понаша много дрски-је него до сада, ако се разумемо. Ако у томе изгу-би, биће крив за све чега било ко може да се сети.Ако победи, биће кроз пљачкашке реформе ирегионално черупање Србије управитељ њеногконачног обарања на леђа, нечег што чак ниовде још није виђено. Дакле, биће заиста крив.

Ако се определи за Русију, мораће дауђе у оштар дисконтинуитет, готово у државниудар, са изборима или без њих. Све ће противњега подићи - од Блица и Курира преко ИвеЈосиповића до Тачија и Едија Раме, од СрђеПоповића до подземља, од дрона до снајпера.Баш све.

Прву варијанту не може да преживиисторијски и политички, другу не може живот-но, осим да се понаша веома брутално и да мусе све то посрећи. Наравно, ове две варијантенису наведене као могућности избора, већ каофакат који сведочи да Вучић избора вишенема. Он најбоље зна колико му је истекло времеда се определи и колико много ризика и малошанси дају и један и други. Зато ће наставити постаром, без могућности да изабере.

Иако није лудо веровати да је тамо гдеизбора фактички нема једини избор морални, текнемогући избор за Вучића пут је Србије у добокукризу са мрачним изгледима. Гледајући Србију иРусију у 25-годишњем континуитету, могло би сезато мирне душе рећи да је реч о саборцима, којису се разумевали некад више некад мање, али одкојих је један остао рањен, крварећи иза непри-јатељских линија. Зато је овде данас на потезуРусија, а не Србија. На ономе што ће Русијарећи и урадити или на ономе што неће гради-ће се се српско-руска политика после Јужногтока. Где наше питање кривице неће замрачитипитање одговорности. Све остало је хистерија ихропац.

Standard, 5.12.2014. ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ(Podvukla -Iskra)

После Путиновог обраћања тешко да ће икоод руских пријатеља или непријатеља моћи

да тврди да не зна на чему је са Русијом

Осим сагледавању актуелне ситуације уземљи и свету и пружању одговора на конкретнаполитичка, економска и друштвена питања, штоје уобичајен и неопходан приступ када се шефдржаве обраћа нацији и њеним највишим носио-цима власти, 11. посланица руског председникаВладимира Владимировича Путина Федералнојскупштини Руске Федерације била је посвећенапостављању, односно објављивању вредноснихкоордината којима је Русија вођена, и којима ћебити вођена у несигурном времену које долази.Ако је предвидивост пожељан квалитет у ствари-ма политике, а поготово међународних односаонда, после Путиновог обраћања од 4. децем-бра тешко да ће ико од руских пријатеља илинепријатеља моћи да легитимно тврди да незна на чему је са Русијом. Нису изнете само ста-вови и намере већ и неки основни вредносникритеријуми. Ово смо ми, ово смо радили илирадимо зато и зато, за ово се залажемо - поручиоје руски председник urbi et orbi. Ово је суштинапорученог, и на глобалном и на локалном плану.

- Руска нација и руска државност су уоснови духовне категорије: „Хришћанство јепостало моћна духовна обједињујућа сила,која је омогућила да се у формирање уједиње-не руске нације и формирање државностиукључе најразличитија по крви племена и пле-менски савези огромног источнословенскогсвета. И, управо на тој духовној подлози наши супреци по први пут и заувек постали свесни да суједан народ”. А крштавање Русије је, истакао јеруски председник, почело на Криму: „У древ-ном Херсону, или Корсуни, како су га звали рускилетописци, био је крштен кнез Владимир, којије затим крстио и читаву Русију”. И ту лежи„стратешки значај” Крима - у његовом „циви-лизацијском и сакралном значају”. Не „геопо-литичком” нити „националном”, нити „историј-ском”, нити „војном”, нити „међународноправ-ном” - бар не на првом месту. Аналогно значајуКосова и Метохије за Србију. С тим што Русија тодоказује на делу. „Сада и заувек”. То буквалнозначи да је одустајање од Крима равно одустаја-њу од највеће светиње - попут Храмовне горе уЈерусалиму. Од истинских руских пријатељa ћесе одсад очекивати да то поштују, а од непри-јатеља свест да не постоји опција поновногруског напуштања Крима.

- Јасно истичући шта је и ко је, Русија нетежи наметању своје духовне, или било које

друге ексклузивности. То се на првом месту огле-да у принципима Евроазијског економскогсавеза који почиње са радом у пуном капацитету1. јануара 2015: „Пре свега, то је равноправност,прагматизам и узајамно поштовање. То је иочување националне посебности и државногсуверенитета свих земаља - учесница”.Међутим, Путин такође истиче да те вредностинису само резервисане за чланице савеза којемприпада његова земља нити Русија планира да сезатвори у његове оквире и, у терминима западнепропаганде, „самоизолује” се. „Ми никада неће-мо кренути путем самоизолације, ксенофобије,неповерења и тражења непријатеља... Наш циљје да нађемо што је могуће више равноправнихпартнера - како на Западу, тако и на Истоку.Ширићемо своје присуство у оним регионима укојима сада јачају процеси интеграције, где немешају политику и економију, већ обрнуто, укла-њају баријере за трговину, за размену технологи-ја и инвестиција, за слободно кретање људи”.

ОДБРАНА РАЗНОЛИКОСТИ СВЕТАСвако подударање са некадашњим запад-

ним погледом на свет - случајно је. Јер, бивајућиотворена, Русија ће радити управо супротнозападним „цивилизаторима”: „Бранићемо раз-ноликост света”, поручује руски председник,залажући се за истинску мултикултуралност,уместо западно нормиране монокултурешареног растиња. Нема „терета белог човека”,нити прокламованог „ширења демократије иљудских права” мешањем у унутрашње стваридругих, лекција о природи „хуманости” или„европским” или неким другим „вредностима”.Русија је спремна да сарађује са свима којипоштују њу и друге. Њена глобална визија јепоредак равноправних суверености, који је онаспремна и да брани.

- Разматрајући случај Крима, постављен јекритеријум у вези са територијалном целовито-сти држава. Како то функционише у пракси, можесе видети ако се пореде случајеви Крима и КиМ,односно зашто Крим може а КиМ не може да сеотцепљује. У Украјини и Србији је дошло донезаконите спољне интервенције. Крим јетериторија, чији народ није прихватио резултатетог безакоња, а њено поновно припајање Русијије плод деловања њених легално и легитимноизабраних представника. С друге стране, једно-страна сецесија КиМ је управо последицанезаконите спољне интервенције и стоганелегална, нелегитимна и цивилизацијскине-прихватљива. Дакле, суверенитет и територијал-на целовитост се морају поштовати. У том смислу,

1122

Putinovo obraÊawe ruskom narodu i najviπim vlastima

HriπÊanstvo - objediwavajuÊa duhovna silau stvarawu ruske nacije

- SVET DANAS I ONAJ KOJI STVARAMO -

Iskra 1. januar 2015.

Obustavqawe Juænog toka...

очигледно нису ни њихови ни наши. Сликаш секако са осмехом стискаш руку неког високог рус-ког званичника - и онда ти је све дозвољено, самоако формално и даље дајеш „снажну подршку”Јужном току и наздрављаш „вечном братству”.

Најављеним преусмеравањем тог гасовода,у Србији ће, уз цену гаса вероватно поскупети ицена русофилства. Нема Јужног тока - али заштоне прихватате понуђена руска економска улагањаод 10 милијарди долара? Нећете 3 милијарде завојску? Зашто - имате бољу понуду од наше? Дали уопште имате понуду? Да ли уопште желитевојску? Не сматрате ли, као осведочени антифа-шисти, да се у Украјини повампирио фашизам? Ишта оно рекосте, у чијем је склопу Крим?

чини се да се, ако ништа друго, отварајумогућности отвореније и поштеније међусобнекомуникације. Наравно, не само са руске стране.Сигурно ће, на пример, међу Србима сада битимного мање стрпљења за испаде неупућених Русатипа: „директор компаније (НИС) К. Кравченкостално иступа за пријем Србије у ЕУ” јер, забога,„он није политичар него бизнисмен и јавно рачунака учвршћивању позиција своје компаније натржиштима земаља ЕУ”.

Ипак, мора се признати да су губици заСрбију озбиљни у стратешком смислу. У одсу-ству неког другог проактивног руског ангажмана,аргумент „Русија је далекo” добија на снази. А сњим и аргумент о „безалтернативности” курсаевро (атлантских) интеграција. Јер, ако Русијаније у стању да превазиђе бугарску препрекугасоводу, како ће да превазиђе било каквудругу препреку ради пружања евентуалнепомоћи свом српском савезнику? Да ли се, уодсуству неке друге руске активности или понуде,са истом дозом уверљивости сада може говорити оалтернативи евроазијских економских, па и вој-них интеграција? Или ће сада убедљивије звучатиконцепт неутралности као једине у овом тренуткупрактичне алтернативе погубним ЕУ-интеграци-јама? Бар док се не промене политичке прилике укључним ЕУ земљама, или земљама попут Грчке иБугарске? Или док главни западни центри моћиконачно не изазову „врући” рат?

Шта год да буде, ваљало би активно осмис-лити одговоре на ова питања. И са српске и саруске стране. Истински западни центри моћи одсвог новог drang nach Osten-a� неће сигурно одуста-ти. Немају куд. Русија не може искључиво да сеокрене Истоку и занемари свој западни фронт ињегову залеђину. Да ли јој је у интересу дапусти да коначно падне последња како-такослободна, про руска територија у Европи?

Суочавање са новим околностима јенеопходно. Јер тешка времена тек куцају на врата.Али и времена прилике за храбре и несаломиве.

Фонд Стратешке Културе Александар ПАВИЋ3.12.2014. (Podvukla - Iskra)

Imperija traæi... (sa str. 8)

„систематска злодела” ипак чинили „појединци” ида то, наводно, нема везе са ОВК и њеном „правед-ном борбом”. Просто речено, у медијимаИмперије нема простора ни за какву истину којане одговара званичним лажима - било да је речо Космету, Донбасу или нечему трећем.

Да ли Србија има перспективу и, уопште,неку шансу, док власт наставља да спроводи про-грам неолибералних реформи, смањује плате ипензије, наставља са приватизацијом преосталихпривредних капацитета и ресурса, док невладинсектор има огроман утицај на власт и медије, доксе планирају, најблаже речено, чудни привреднипројекти као што је „Београд на води”, док преми-јер, без икаквог реалног основа, ентузијастичкинаступа у јавности?

- Једном речју ‒ не. Ово је политика про-тив сваке логике, против свих економскихпринципа, против националних и државнихинтереса, па, на крају, и против здравог разума.Не изненађује ме зашто Империја на њој инсисти-ра, нити са колико ентузијазма је квислиншки култспроводи. Само ме чуди до које мере је народспреман да све то подноси, иако зна да је накрају тог пута пропаст.

Чини се да је, поред других, велики проб-лем и општа апатија српског друштва и малодуш-ност, која је, у великој мери, чини се, захватилачитаво друштво, чак и умногоме и национално-патриотске кругове. Како Ви то објашњавате, имали лека за народ који је пре сто година својимхероизмом исписао најлепше странице не самосвоје, већ и светске историје?

- Много тога се десило да обесмисли и узаборав отера истинско јунаштво и пожртвовањеод пре сто година. Већ на самом крају рата јепобеда прокоцкана проглашавањем дојучераш-њих непријатеља и злотвора за „браћу”.Заборављањем јунаштва а памћењем само страда-ња дошло се до кукавичке опсесије избегавањасукоба, која је за последицу имала инвазију, оку-пацију и геноцид у НДХ (између осталог). Онда сечекало да „савезници” донесу слободу, док нисудонели - Броза. Када је Брозова држава пуцала,онда је прича била да смо сами криви јер смо сенекако замерили Западу. А сад када свака властбеспоговорно служи Западу, испада да је свесамо још горе.

Намеће се закључак да је за ово стањеодговорна вишедеценијска погрешна и штетнаполитика одрицања од себе зарад неких „виших”циљева. Цео један век бежимо од себе, само затошто то од нас траже непријатељи и недоброна-мерни „савезници” и саветници. Сваки пут се топравда обећањима бољег живота и безбедности.Основна логика налаже да је немогуће живетибоље и безбедније кроз самопорицање - а ми смото још и доказали на сопственом искуству. Пазашто онда у томе истрајавамо? Зато што намговоре да алтернативе нема. А има. И од тогастрахују како Империја, тако и њени идолопокло-ници.

4.11.2014. - 786 Гeopolitika(Podvukla - Iskra)

Русија се још увек недовољно одлучносупротставља западним изазовима

Услед украјинске кризе, последњихмесеци 2014. године наступиле су знатне про-мене у глобалним политичким, трговинским ибезбедносним аранжманима. Русија је прене-ла тежиште свог геополитичког ангажмана -како би се Американци изразили, свој „пивот”- од Европе ка источном, евроазијском про-стору. Премда су потези Москве били реактив-ни, исход је у супротности са дугорочномамеричком стратегијом, која се заснивала наконтроли над Евроазијом: држати Русијураздвојеном од Кине, изоловати Иран,спречити Индију и друге азијске земље да сеудруже у стварању алтернативе доларскојзони. Шангајски и БРИКС оквири сарадњеотварају нове хоризонте мултиполаризацијесвета - испрва више економске него безбед-носне - али једном установљени токови новца,робе и услуга неминовно воде и ка тежњи да сездруженим снагама спречи њихово ремећењеинтервенцијом трећих сила.

Главна „трећа сила”, међутим, још јевеома моћна - Америка на наоружање трошивише него остатак света - и није спремна даприхвати мултиполаризацију као историјскучињеницу. Тежња за „доминацијом комплет-ним спектром” још увек је основа америчкегеостратегије. У самом срцу те доктрине јестетежња за контролом над Русијом и њенимресурсима, условљена не само тренутном кон-стелацијом снага дуж њених граница већ пресвега неумољивим чињеницама геополитичкенекомпатибилности између САД и Русије.

Русија се још увек недовољно одлучносупротставља западним изазовима. Путиновновембарски говор на састанку Валдајскогклуба у Сочију био је одличан у спољнополи-тичкој анализи, али је био разочаравајући попитању предложених економских мера у циљуодбране руских стратешких интереса. Рускипредседник је рекао да ће влада учинити сведа помогне руској пословној заједници, да ћеинсистирати да се врати руски новац сакривену страним банкама и да ће тежити стабилностии предвидљивости. Ово звучи охрабрујуће, алије проблем у ономе што Путин није рекао. Онније наговестио промене у Централнојбанци Русије, која и даље следи прихватање

долара као резервне валуте. Он није поменуонужност њене преко потребне национализа-ције. Штавише, Путин није наговестио прода-ју америчких обвезница, којих Русија има уизобиљу а које одржавају глобални доларскисистем у животу на штету Русије (и свихосталих нација света). Он није именоваоруске функционере који се залажу за очува-ње западног економског модела и којиспречавају преко потребну дедоларизацијуруског финансијског система, што је пред-услов опоравка руске економије и заштитеруских глобалних интереса.

ПРОБЛЕМ РУСКЕ ВЛАДАЈУЋЕ ЕЛИТЕНема заваравања: рат у Украјини се

води и није завршен, јер је интегрални деората против Русије, коме нема краја. Ништанеће полако доћи на своје, као што тврдепоборници меке линије из Путиновог окру-жења - прозападни технократе и олигарситешки милијарде долара, људи са личнимфинансијским интересима у капитулантскојполитици. Око Путина током протеклих 14година окупио се један од концентричнихкругова моћних саветничких тимова којирешавају изазове Запада млако и реактивно,уз сталну тежњу да руска страна правиЗападу уступке као знак добре воље.

Неки су веома утицајни. Миљеници пре-мијера Дмитрија Медведева су јапијевскиноминални Руси нижих средњих година саамеричким акцентом, склони западном стилуживота и моделу менанџмента. Водећи је при-мер прозападни први заменик премијераАркадиј Дворкович рођен 1972. Он је еко-номске науке испекао на елитном америч-ком универзитету Дјук, где је у потпуностиприхватио све премисе бретон-вудскогдоларског култа. Њега је Медведев довео насадашњи положај маја 2012. Дворкович је пре-тходне четири године био близак саветникМедведеву док се овај налазио на положајупредседника Руске Федерације.

Још је за одлучну руску контрастратеги-ју опаснија улога Елвире Набиулине, која јеод јуна 2013. на челу Централне банке Русије.Она је декларисани противник радикалнихреформи руског финансијског система уцелини, а дедоларизације руског монетар-ног система посебно. Руска економија и рубља

2310 Iskra 1. januar 2015.

Lek za kquËne slabosti Putinove strategije

NACIONALIZACIJA CENTRALNE BANKE -OSLOBO–EWE OD PROZAPADNIH OLIGARHA

I DOLARA, REZERVNE VALUTE

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. 24 9

Ј ЕУ презире православне народе Балкана ињихове интересе. Презире и друге, али нека сеони сами јаве. Дакле, Северни ток може, Јужникоридор може, али Јужни ток не може. Да, цинич-но саопштавају из западних престоница: остаћетебез развојног пројекта који би вам донео стотинемилиона долара годишње и учинио вас, као тран-зитне земље, енергетски независнијим - али тонипошто не значи да заслужујете икакву надокна-ду. То је одмах пожурила да рашчисти Ана-КаисаИтконен, гласноговорница Европске комисије: „Непостоји правни оквир за одштету у вези окончањапројекта гасовода Јужни ток”...

Духовно и морално пацификованаБугарска већ и нема снаге за то. Још је 16. октобраРадио Бугарска флегматично цитирала ЈиржијаБузека, бившег председника Европског парламен-та а садашњег председника његовог Комитета заенергију, када је изјавио да „Европска унија вишеније заинтересована за Јужни ток”. Бузеку је, у нај-бољој пољској традицији, „ближи” нпр. течни гасиз Катара, или гас из Азербејџана, а касније можеи из Туркменије, па и Ирана. Важно је да нијеруски. И важно је да пољска русофобија, легити-мисана институционалним рухом ЕУ, може да сенаметне и Бугарима, као и другима који не држесопствену судбину у сопственим рукама.

И шта је велики закључак бугарског комен-татора на све ово? „Што се бугарске тиче, ствариизгледају прилично добро: имаћемо горива загрејање чак и после 2019. (мада се не зна по којимценама) и земља више неће бити 100% зависна одруског гаса. Помињем искључиво грејање, јер сусигнали који нам се упућују кристално јасни - оваземља се не може надати ничем другом осим дабуде туристичка дестинација, нешто попут летњи-ковца ЕУ”.

Узалуд руски председник констатује да се„Бугарска не понаша као независна држава”, и даБугари од Европске комисије треба да затраженадокнаду штете због губитака које ће претрпетизбог обустављања Јужног тока. У овој, изгледаконачној фази свог историјског развоја, Бугарскабира да буде летњиковац. Инспиративно...

Ово се зове ЕУтаназија. Или, у домаћемтумачењу - будућност у коју верујемо

Већ су многи у овдашњој јавности крену-ли да ликују, или да говоре о „алтернативама”.Али, нико од њих не може да понуди алтерна-тиву која би била развојна за Србију, као што биједино Јужни ток, када је реч о гасоводима,могао да буде. И они углавном говоре о гасу загрејање. С тим што не могу чак да понуде нибудућност летњиковца.

Има их и који се храбре могућношћу да јесве ово ипак нека руска „тактика”. Јер, забога,

„Јужни ток је потребан”. Али Руси нису рекли даније, само су рекли да су нашли поузданијег ичвршћег партнера у Турској. А чак и да јесте „так-тика” - добра је. Шта је требало Москва да ради -да, попут бедних европских бантустана седи учекаоници, у безумној нади у милост организато-ра кијевског Мајдана?

То не значи да је сигуран излаз нађен.Многе ствари између Турске и Русије тек требада се усагласе. А, наравно, као што је ДушанПророковић већ истакао, не треба ни сумњати уопасност од неког изненадног излива „демо-кратијe” на узурпираним просторима старогРомејског царства. Али Русија је бар активна идинамична, одбијајући положај вечито прого-њене и невине, али увек инертне жртве, одно-сно усвојени модел понашања званичногБеограда.

Александар Вучић уверава јавност да„Србија ничим није допринела доношењу таквеодлуке”. Али замислимо да се Србија из петнихжила залагала за овај пројекат, бар на нивоу накојем је то чинила Мађарска, да је јавно објави-ла своју решеност да крене са изградњом упр-кос свему, да је отворено лобирала и бугарскевласти и бугарску јавност? Морамо да замишља-мо - јер то ни влада ни председник нису радили.Савест би јој бар била чиста. А била би јој, нпр.још чистија да није подмукло најављивала,поред свих осталих пропалих, злочиначкихприватизација, преиспитивање приватизацијеНИС-а. Протестантска етика налаже - учини нај-боље што можеш, дај све од себе, и све што зави-си од тебе, без скривене агенде...

Има ли ичег доброг у овоме за Србију?Материјални губитак се не може тренутно надо-кнадити. Али можда бар можемо да почнемо даизлазимо из једног стања суспендоване анимаци-је. Јужни ток већ неко време служи као својеврснаколективна психолошка штака. Чисто вербалнаподршка пројекту је увек била сигуран начин заскупљање понеког политичког поена за домаћеполитичаре, као згодно средство успављивањајавности да „све није баш тако црно”.

С друге стране, Русе је важност тог про-јекта терала да гутају вероватно више него штосу морали од тих истих српских политичара.Још горе, с обзиром да су имали послаискључиво са политичарима западне мануфак-туре, Руси су врло лако претварани у својеврснуикебану, поред које су могли да се шверцују инајуспешнији полазници гармиш-партенкирхен-ских курсића, да се правдају чак и најгнуснијенационалне издаје, попут бриселске издајекосметских Срба. С обзиром да у „своје” нисуулагали, Руси су били константно стављани упозицију да дижу рејтинг чак и онима који

Nacionalizacija Centralne...

су под систематским стратешким нападом, алиНабиулина се свеједно противи предлозимада Централна банка буде национализованаи да спољнотрговинске трансакције будуослобођене доларских стега. Колико год тозвучало бизарно, њена је банка - уосталомкао и америчка Банка федералних резерви уЊујорку - у приватном власништву рускихолигарха. Ако и када буде саопштено да јеНабиулина смењена, знаћемо да је Русија напуту финансијског осамостаљења. Она иДворкович су конкретна имена иза нипоштонеосноване тезе о петој колони у горњимешалонима руске државне моћи. Алармантноје да су опредељења самог премијераМедведева у контексту потребног престроја-вања кадрова остала крајње неизвесна.

Ништа мање утицајни нису ниПутинови стари другари из лењинградскихборилачких клубова, медиокритети којима јеон омогућио да се обогате јер има поверења уњих. Они немају ни трунке националног осе-ћаја нити одговорности - да о некаквој спо-собности аналитичког расуђивања не говори-мо. Они су, по мишљењу једног од мојих саго-ворника, „зло Русије, дворска котерија у нај-горој традицији Европом фасцинираних икомплексом ниже вредности опседнутихРуса попут Петра Великог”.

НАЈСЛАБИЈА КАРИКААгресивни западни милитаризам и

санкције против Русије оголили су значајнеслабости Путинове економске и политичкестратегије. Погрешан је ослонац на проза-падне економске олигархе у конципирањустратегије економског развоја Русије и при-хватање већине пљачкашко-приватизацио-них захвата Јелциновог периода као сврше-ног чина. Олигарси су најслабија карика уразради стратегије ефективног одговораизазовима Запада. Они притискају Путина дапопусти пред Вашингтоном, а истовременомољакају западне банке да њихова својина ињихови рачуни буду изузети од санкција. Онисе упињу да заштите своје инвестиције уЊујорку и Лондону. Они очајнички желе даПутин остави борце за слободу у југоисточ-ној Украјини на цедилу и да направи дил сакијевском хунтом. Они су пристали да сеполитички не противе Путину унутар Русијеу замену за дозволу да пребаце своје огром-но богатство у западне банке, да инвестирајуу некретнине у Лондону, Паризу и Менхетну -и да успостављају везе личне лојалности ванРусије. Другим речима, идеални материјал замоћну пету колону у самом врху руске економ-ско-политичке елите.

Путинов тактички успех у придобија-њу олигарха претворио се у извор стратеш-ке слабости у одбрани Русије од разорнихекономских санкција Запада. Данашња спо-собност владе Русије да мобилише привредуземље и да се одупре западном уништавајућемпритиску битно је ослабљена чињеницом да јеконтрола државе над финансијским токовимабитно ослабљена. Тешко је замислити да ћевласници највећих руских фирми и банака,одавно навикли на државне субвенције инамештене тендере, вољно прихватити макакво стезање каиша зарад ширих национал-них интереса - да о повратку пара из западнихбанака не говоримо. Суочени са озбиљнимударцем по џепу, они ће се далеко радијеприклонити неком новом потенцијалномгосподару него што ће остати лојалниПутину.

Они су најопаснија и са становиштавашингтонских стратега потенцијално нај-ефикаснија домаћа пета колона, бескрупу-лозна, крволочна, на сваку гадост спремна.Они нису своје пословне империје градилитешким радом и личним ризицима од днанавише, они су их стварали тако што су згра-били, пљачкали и черупали добра из држав-ног сектора, а потом свој плен богато храни-ли државним тендерима и политичким веза-ма. Они сигурно неће бити способни да уРусији развију субституте за немачке машинеалатљике и кинеску електронику. Да је од њихпре седам деценија зависио развој тенка Т-34,совјетска би Русија несумњиво изгубила ратпротив Хитлера. Они нису никакви предузи-мачи, већ мафијашки рентијери лојалниЗападу, где су им паре. Са пријатељима попутњих, Путину непријатељи нису потребни.

Да би опстала, Русија мора да нацио-нализује издајничку Централну банку, којаје пета колона светске доларократије. Русијамора да успостави контролу над својомспољном трговином и свим стратешкиминдустријама и да оконча моћ рентијерскепљачкашко-издајничке олигархије. Рускинарод је сачувао сећање на институцијеопшчинског заједништва, које сада - упоследњи час и под принудом - треба пре-точити у повратак националног богатства уруке националним интересима посвећенихдржавних функционера чија примарна моти-вација нису паре, виле у Кану и „пријатељство”западних банкара. Све што Путин тиме можеда изгуби јесте безвредна лојалност нерус-ког талога који му ионако више није веран, азаузврат добиће ауру спасиоца нације у рангуАлександра Невског.

Погледи/Стање ствари СРЂА ТРИФКОВИЋ16.12.2014. (Podvukla - Iskra)

OBUSTAVQEN ЈУЖНИ ТОК ИЛИ ПОчЕТАКРАШчИШЋАВАЊА

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

као што је деведесетих поступала према Србији.И тада и сада циљ је био остваривање атлантскехегемоније у Европи. На пример, ове тзв. санкци-је су више оружје америчког потчињавања ЕУнего притиска на Русију.

Немојте мислити да ово сада раде зато штоим је стало до тамо неких Украјинаца, оваквих илионаквих. Јесте да су на одређеним утицајнимположајима у „елити” Империје русофоби, попутБжежинског или наследника Бандере, алиИмперија би кидисала на Русију и без тога, изгеополитичких разлога.

Русија, дабоме, није Србија. Има сопственовелико тржиште и не зависи од увоза са Запада -напротив, Европа зависи од руског гаса - док ус-краћивање спекулантског капитала западнихбанкстера није никаква казна, већ благослов.

Русија иначе третира ове „санкције” каоблагослов, јер сад може да развија сопственепроизводне капацитете гурнуте у странупостсовјетском поплавом увозне западне робе.Преко осамдесет одсто Руса подржава Путина,док су незадовољни углавном олигарси и „квис-линшки култисти” јер им је сада ускраћен при-ступ луксузним статусним симболима са Запада.На њих рачуна Империја да послуже као тројан-ски коњ и буду инкубатор неке руске „обојенереволуције”, репризе београдског ЖутогОктобра. Пусти снови.

Што се руског одговора тиче, многи уПутиновом одбијању отворене војне конфронта-ције виде слабост или чак „издају”. Иронично, тимеразмишљају попут Империје. Путин просто нијеспреман да за тактичку победу над башибозу-ком кијевске хунте жртвује оперативни циљ -денацификовану, проруску Украјину - а пого-тово не стратешки циљ: слом Атлантске империјекроз ослобађање Европе.

Да ли очекујете даље притиске Запада наСрбију да се придружи санкцијама Русији и каквеби све колосалне последице то имало за Србију,српски народ у целини, коначно, и за актуелнувласт, у случају да се, не дај Боже, подлегне при-тисцима и прихвати ова антисловенска и антипра-вославна иницијатива?

- Очекујем, јер илузија о свемоћи Империјепочива на томе да нико не може и не сме да јојсе успротиви. Волео бих да је ово питање онајтврди орах на којем би Империја могла да поломизубе, кап која би прелила чашу српског трпљења -али то смо мислили и за Космет, па су медијскианестетисани и политички окупирани Срби ипакбез речи прешли преко „Бриселског споразума”.Не бих се чудио да Империја сматра како ће Србина крају ипак пристати да се сврстају уз укра-јинске нацисте. На нама је да докажемо да нису управу.

Како оцењујете истрагу о трговини људ-ским органима коју је започео Дик Марти, а„завршио” амерички тужилац Клинт Вилијамсон?Да ли истина о Косову и Метохији има икаквешансе?

- Дефиниција фарсе би требало да будекада амерички тужилац из хашке инквизицијепредводи европску истрагу о злочинима штиће-ника Империје. Апсурд већ од самог почетка. Затонисам био нимало изненађен закључком да су

(Kraj na str. 10/2 )

Imperija traæi...

у којој жене држе под чадорима, бичују и каме-нују.

Када анализирамо агресивну политику САДи неких земаља у ЕУ, поставља се питање рацио-налности те политике, не само према онима про-тив којих се води, него и са становишта интересаоних који је воде. Да ли се политичка и економскамоћ у некој мери изместила из традиционалнихсубјеката међународних односа из држава и пре-селила у неформалне центре попут „Билдерберг”групе, у кругове структура које бисмо могли даозначимо као глобална управљачка елита, односнода ли је угрожен суверенитет не само Србије иРусије, већ и САД?

- Апсолутно. Империјом не управљајуизабрани политичари, него неизабрана „елита”која ведри и облачи изван демократског порет-ка. Избори све више одређују само које ћефигуре бити извршиоци економских злочинанпр. „Голдман Сакса” или политичких злочинаСавета за међународне односе (Council onForeign Relations). За разлику од ВладимираПутина, Барак Обама не пише сопствене говоре -него чита оно што му се напише.

И у ЕУ имате неизабране комесаре ивисоке представнике, који воде политику сход-но интересима своје владарске „касте”. Али чаки изабрани политичари, попут Ангеле Меркел иФрансоа Оланда, на очигледну штету сопстве-них земаља пристају на политику санкцијапрема Русији, на пример. Притом они нису пукемарионете, попут шефова влада нпр. Грчке илиИталије. Зашто? Зато што нису одговорни свомнароду, већ транснационалној, банкарско-политичкој „елити”. Зовите је Билдерберг,Трилатерала, друштво школских другова и штиће-ника Збигњева Бжежинског, свеједно - то је она„дубока држава” која истински управља токови-ма моћи Империје, док за домаћу јавност симу-лира илузију избора и уставно-правног поретка.

Како оцењујете кризу и рат у Украјини, дали је потписано примирје увод у решење пробле-ма или предах за стране у сукобу, пред нову кон-фронтацију?

- Сумњам да било ко стварно очекује дапримирје из Минска прерасте у мир. У Кијеву суотворено рекли да ово намеравају да искористеза куповину времена док не буду спремни дапоступе као Загреб 1995. Недуго после те изјавеједног његовог саветника, шеф хунте Порошенкоје одржао хистеричан говор у америчком Конгресугде је молио за помоћ у рату против Русије.

У Москви нису наивни и не мисле како ћекијевска хунта - или њени спонзори - одустатиод идеје нацификоване и од мрских Руса„очишћене” Украјине. Питање је само какве картедрже у рукама и када намеравају да их ставе уигру. Време не ради за Кијев, ЕУ и Империју. Зимадолази.

Очигледно је да је главна мета у кризи уУкрајини Русија. Колико санкције и политика изо-лације Запада могу нанети штету Русији? Да ли јеодговор Русије адекватан на политику притисакаЗапада?

- Империја сада поступа према Русији

Као резултат погоршања односа Русије и ЕУ,отпочиње нова „Источна политика”, овај пут

иницијатива креће из МосквеПројекат Јужни ток је затворен. Владимир

Путин је ту вест објавио за време државне посетеТурској, договоривши се о проширењу испоруке нату страну и можда преко ње на европско тржиште.Такво решење не може се назвати сензационалним.Европска комисија активно је блокирала руску ини-цијативу. ЕУ све време говори о политичким прет-њама, које привидно са собом носи гас из Русије, пакао свој циљ званично објављује смањење зависно-сти од њега. Економска ситуација у Русији далеко јеод ружичасте, вишка средстава за инвестицијенема, треба изабрати приоритете. Цена угљоводо-ника (састојци нафте и земног гаса) пада. У тимусловима настављати са пробијањем скупоценогпројекта, чија економска оправданост изазивасумње и у много повољнијим условима, било би безоснова.

Јужни ток је наслеђе друге половине 2000-тих, до 2010. године. Тада су се у Русији надали даће се тесно партнерство са ЕУ подићи на нови ниво,заобилазећи (у правом и преносном смислу) поли-тички осетљиве „посредничке” земље. Пре свегаУкрајину.

КАКО ЈЕ ПОЧЕЛА ИСТОРИЈА „ТОКОВА”

На почетку прошле деценије постојала јеидеја да Украјина постане интегрални део системаснабдевања ЕУ гасом. Заправо, требало је обновитијединствену нит функционисања, као за времеСССР. У периоду 2002-2003. године разматрана јетема тројног гасног конзорцијума Москва-Кијев-Берлин, али помака није било углавном због поло-жаја Украјине. После је Кијев ушао у период„Мајдана” (наранџаста револуција, демонстрације),тако да су конструктивни разговори престали.

Тада почиње историја „токова” - Северногпо дну Балтичког мора до Немачке и Јужног крозЦрно море и југоисток Европе до Аустрије иИталије. У Москви су претпостављали да је ЕУзаинтересована за континуирано снабдевањегасом, и зато ће да поздрави диверсификацију пра-ваца. Међутим, политички односи су се почели ква-рити, енергетско питање више није било део разго-вора о економији него разговора о безбедности.

Северни ток је реализован захваљујућичврстом ставу Немачке, која је хтела да се обезбедиу случају проблема са транзитом кроз Украјину.Берлин је имао ресурсе у ЕУ да превазиђе незадо-вољство балтичких земаља, Пољске и Скандинавије.Утолико више што копненог транзита између Русијеи Немачке у „току” није било. Аустрија се појављујекао главни лобиста јужног крака, али није ималадовољно административних ресурса. Тим пре штосе политичка ситуација нагло погоршала због јошједне украјинске кризе.

Но - најважније - догађаји 2014. годинепостали су катализатор за општу ревизију приори-тета Русије. „Стратешко партнерство” са ЕУ почелоје да се распада пред нашим очима због оштрог

разилажења политичких ставова према „посред-ничким” земљама. Прасак међусобног непријатељ-ства, убрајајући и санкције, поткопао је економскусарадњу, и чини се да нема алтернативе.

Основе европског правца снабдевањаутврђене су споразумима из 60-тих година прош-лог века, а 70-тих и 80-тих година су знатно про-ширене. То је на дужи рок одредило вектор геопо-литичких односа. „Источну политику” (квалитатив-но побољшање односа између Западне Немачке,Совјетског Савеза и социјалистичких земаља) лан-сирао је крајем 60-тих година канцелар ВилиБрант, и она се у многоме се заснивала на овојчињеници. Привреди Западне Немачке (касније иуједињене Немачке) била је потребна јака позицијана источним тржиштима.

ОКРЕТАЊЕ ПРЕМА ИСТОКУ, КА АЗИЈИНемачка и Италија, корисници „токова”,

биле су зачетници тесне нафто-гасне међузависно-сти СССР/Русије и Европе. Практично, пола векакасније, покушао се поновити исти модел у новимисторијским околностима, али није успело. Пречетрдесет година (за време арапско-израелскограта) сировине из Сибира омогућиле су Европи дасмањи зависност од политички сумњивих добавља-ча са Блиског Истока. Сада Стари Свет сматра опас-ним увоз из Русије. Колико је то праведно, посебноје питање, али је очигледно да су приче окоУкрајине одиграле крајње негативну улогу. Односиизмеђу Русије и Европске уније значајно захлађују.

Немачка, са своје стране, разматра „Источнуполитику”. За то има неколико разлога: од постепе-не промене енергетског баланса према већојдиверсификацији до новог политичког пројектова-ња себе као јединственог европског лидера.Резултат је јасно видљив - односи Русије и Немачке,као односи Русије и Европске уније, значајно захла-ђују. Као последица тога, отпочиње нова „Источнаполитика” - овај пут иницијатива креће из Москве иусмерена је ка истоку и југоистоку у односу наРусију. Серија гасних споразума са Кином, активи-рање у Азији, ослањање на Турску као транзитнуземљу и као корисника руских сировина, енергет-ски споразум са Ираном...

Промена курса има моћ да унапред опреде-ли геополитичке опције на период који не би биокраћи од решења донетих 60-тих и 70-тих година.Само по себи се разуме да та политика неће тећиглатко, радити са новим партнерима неће битилакше ного са старим, предстоје крупна и делимич-но ризична улагања. Осим тога, природно, Русија саЕвропом не прекида већ закључене уговоре којихима довољно за десетине година унапред.Окретање према истоку, ка Азији, фокусирање на тустрану - појава је више него разумљива и неизбеж-на. Посебно када и сам Запад гура на ту страну.

Аутор је председник Савета за спољну иодбрамбену политику РФ

Российская газета ФЈОДОР ЛУКЈАНОВ3.12.2014. Превео Petar MiniÊ

258

Istorija promena u EU - Rusija „IstoËnojpolitici”

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Председник РФ Владимир Путин у директ-ном програму одговара на питања руских и странихновинара. Ова масовна годишња конференција заштампу ће за руског председника бити десета.

Председник Русије Владимир Путин је почеосвоју годишњу прес конференцију са освртом наекономску ситуацију у земљи. Раст БДП-а за десетмесеци ове године може изнети 0,7-0,6 одсто. Путинје такође рекао да је трговински салдо повећан за13,3 милијарди долара и достигао 148,4 милијарди.У најгорем случају Русији ће бити потребне двегодине да изађе из кризе, изјавио је председникВладимир Путин на великој прес конференцији.

Уколико се ситуација у руској економијибуде погоршавала, кориговаће се планови, изја-вио је он. Путин је убеђен да је излазак из кризенеизбежан. Председник је такође изразио наду даће се тенденција слабљења курса стране валуте ијачања рубље наставити. Власти ће предузети мерекоје су успешно примењене 2008. године, истакао јепредседник.

Председник Русије Владимир Путин је рекаода је непоколебиви став Москве о различитим међу-народним кризама, укључујући и украјинску, испра-ван.

Тај став треба да да до знања страним парт-нерима да је неопходно да се ствара заједничкахуманитарна зона безбедности. Тако је руски пред-седник одговорио на речи новинара о томе да је засамо неколико седмица ове године подигнут зиднеповерења и отуђености између Русије и неких зе-маља.

Путин сматра да је главни проблем међу-народних односа у томе што партнери нису пре-стали да подижу зидове, понашају се као импе-рија. „Кретање НАТО на Исток, систем противра-кетног штита - није ли то зид?”, упитао је Путин.

Европа у најближој перспективи нећенаћи јефтинијег и поузданијег партнера у гасномбизнису од Русије, изјавио је Владимир Путин.

Могућност стварања европског „гасногхаба” на турско-грчкој граници ће зависити оджеље Европске уније. Русија је са своје странеспремна да ради у том правцу, нагласио је Путин.

Председник је такође рекао да је уговор оиспоруци гаса ÅКини користан за обе стране.Русија и Кина су у мају потписале 30-годишњиуговор о испоруци 38 милијарди кубика гасагодишње.

Председник Русије Владимир Путин сматрада се економска ситуација земље због антиру-ских санкција погоршала само на четвртину.

Санкције иначе нису цена за Крим. „То је

цена за нашу природну жељу да опстанемо каодржава”, рекао је Путин. После распадаСовјетског Савеза Русија се отворила предзападним партнерима, а заузврат је добила„директну подршку тероризму на СеверномКавказу”.

Путин је подсетио како се одушевљеноРусија спремала за Олимпијаду у Сочију, док су некизападни политичари предузимали све могуће даспрече њено одржавање.

Правда у вези украјинског конфликта јена страни Русије, а не Запада, изјавио је ВладимирПутин. Грађанског рата у тој земљи не би било даје Запад на време позвао на ред организаторедржавног удара. Путин је додао да је став Русијеод самог почетка био промишљен и објективан.

Председник сматра да Русија чврстобрани своје националне интересе и управо отудпотиче незадовољство западних партнера. Русијаје спремна да развија нормалне односе са Западому сфери безбедности, борбе против тероризма,неширења нуклеарног оружја и шверца наркотика.

Сједињене Америчке Државе представ-љају претњу за Русију, стварајући систем против-ракетне одбране у Источној Европи, изјавио јепредседник Владимир Путин. Он је подсетио даСАД стварају противракетни штит не само наАљасци, већ и у Европи: у Румунији и Пољској.„Одмах поред нас”, изјавио је председник.

Путин је такође саопштио да ће се буџетМО Русије повећати и следеће године изнети 50милијарди долара. Он је истакао да буџетПентагона износи 575 милијарди долара.

Председник је додао да Русија не водиагресивну политику. Земља има само две војнебазе ван своје територије у терористички опаснимправцима: Киргистану и Таџикистану.

Путин је такође истакао да су летови стра-тешких бомбардера руског ратног ваздухопловствапочели пре само неколико година, док америчкиавиони никад нису престајали са патролирањем.

Ирански нуклеарни проблем ускоро можебити решен, руководство Техерана показујевелику спремност за сарадњу, изјавио је на вели-кој прес конференцији Владимир Путин. „Ја чак нине схватам најбоље зашто коначни споразум оиранском нуклераног програму још није потписан.Надам се да ће се то догодити у најближе време”,изјавио је Путин. Председник је додао да Русијаулаже напоре за већу робну размену са Ираном.

18.12.2014. PeËat(Podvukla - Iskra)

Поштовани господине Малићу, живите уСАД и имате богато не само животно, већ и теориј-ско-истраживачко искуство, пошто годинамапишете за један угледан амерички портал, „Antiwar”Какав је поглед на данашњу Србију из угла и пер-спективе Империје и Запада? Да ли то што нисмо уфокусу Запада као раније сведочи да су ова и пре-тходне владе испуниле главне циљеве Брисела иВашингтона, или се процењује да у Србији постојијош потенцијал за отпор и способност да Србија, унеко догледно време, може, можда уз помоћРусије, повратити капацитет за суверену политикуна Балкану?

- Иако је око Империје ових дана усмере-но више према Русији и Блиском истоку, увек сенекако враћа на наше просторе. У владајућим кру-говима Атлантске империје постоји огроман под-свесни страх од могућности да Србија скине оковекоји су јој стављени. Истовремено се убеђење да јеСрбија покорена представља остатку света каопример свемоћи Империје. На делу је нека врстаспознајног раскорака, у којем Империја верује усопствену пропаганду да је Србија сломљена,али свеједно страхује да ипак није. Отуд и толи-ки притисци и захтеви од Србије: да уведесанкције Русији, да одржи „параду”, да крими-нализује добровољце који су ишли уНоворусију, да не извози у Русију, да саботира„Јужни ток”, итд. Све има за циљ да потврди про-пагандом створену слику да је Србија освојена,покорена и преумљена, и да таква судбина чекасвакога ко се успротиви Империји.

Они се неће смирити док „празнину” укарти покорене Европе између Хрватске иБугарске не „попуне” - али пре тога морају дауниште сваки траг слободе и самосвести Срба.

Чули смо Ваше мишљење о томе шта о намамисли Запад. А шта о актуелном политичком, еко-номском, социјалном и уопште стању нације мис-лите Ви, имајући у виду да сте, посредством ана-лиза, коментара и запажања на Вашем блогу „Сивисоко” веома активан члан српске заједнице?

- Данашња Србија одаје прилично пора-жавајући утисак немаштине, очаја и безнађа - аса друге стране је потпуно сумануто претварањемедија и државног апарата (онога што зовем„квислиншки култ”) да је ово најбоља могућавласт са најбољом могућом политиком, и маданије све баш сјајно, биће боље - само што није -чим се испуни још један захтев Империје. Ализахтеви стално пристижу, а обећано боље сутраникако да стигне. За мене је поразнији став јед-ног броја истински родољубивих Срба којисматрају да је могуће прегрмети овај светскисукоб у неком заклону, пустити да се „велики”побију негде далеко од нас, а онда тражитипростор за срећу када се све заврши. Не схвата-ју да ратиште није тамо далеко, већ управо нањиховом прагу; да нам Империја не дозвољава

да останемо по страни, већ тражи активно ибезусловно подаништво; и да неучествовањем утом сукобу предајемо одлуку о сопственој суд-бини његовом победнику, ко год он био.

За Империју је Србија Троја овог доба, којаје десет година одолевала свим нападима док нијепала на превару, помоћу дрвеног коња званог„обојена револуција”. И с том поруком они ондаиду у свет и рекламирају своју наводну надмоћ.Тиме Срби, хтели ‒ не хтели, постају симбол отпо-ра и борбе за слободу. Самим тим та борба ондапрестаје да буде само наша ствар, већ се претварау нешто веће, опште, светско.

Како објашњавате ту „принципијелну”борбу САД за „демократију” и људска „права” којасе води у савезништву са једном тако идеолошкихетерогеном коалицијом, а која нема везе не самоса демократијом и са људским, него ни са каквимправима: Саудијска Арабија, „бандеровци” уУкрајини, криминална парадржавна структура изПриштине која се бави дистрибуцијом наркотика,најрадикалнији и најкрволочнији исламисти, којису не само подржавани него и стварани уз под-ршку америчких обавештајних структура, као и„шумска браћа”, на које се недавно позвао пред-седник Барак Обама у Естонији, а које Ви наводитеу тексту уз објашњење да је реч о фрази која значи„значи герилце Другог светског рата који су себорили против Совјета”? Неко би се могао успро-тивити величању балтичке „борбе за слободу” уДругом светском рату, јер укључује СС, осим кад суСС „о.к.”, ако тако каже Империја.

- Основна „вредносна вертикала” Империјеје оно Лењиново „ко ће кога”. Није битно шта серади, већ ко ради коме. Из те перспективе, когод служи циљевима Империје - био он џиха-диста, нациста, нарко-дилер, трговац робовимаи људским органима, нема везе - тај је анђео исве му је дозвољено. А ко год се противиИмперији, све што ради је по дефиницији зло.Ако чињенице не одговарају причи о апсолут-ном добру Империје и апсолутном злу свихосталих, онда се измисле нове чињенице. Тако јеОбама својевремено измислио референдум наКосову и Метохији. Измишљају се приче о „рускојагресији”, да су Руси срушили малезијски „боинг”,да је Империја витез на белом коњу који само идепо свету и несебично спасава невине жртве од злих„националиста” - на исти начин на који је деве-десетих потпуно измишљена прича о геноцид-ним агресорским Србима.

Одређене кругове у Русији, Индији и Киниуправо је судбина Југославије (а посебно Срба)упозорила да је Запад огрезао у најцрњем лице-мерју и да морају да му се супротставе ако желе дасачувају слободу. Прича о људским правимаимпресионира само наивне, када долази изземље која се наводно залаже за права нпр. жена,а најприснији савезник јој је Саудијска Арабија,

726

Nebojπa MaliÊ: Rodoqubi ne mogu pregrmeti NSP `u zaklonu`

IMPERIJA TRAÆI BEZUSLOVNOPODANI©TVO I POSLU©NOST

Путинova godiπwa konferencija za πtampu, 18. decembra

RUSIJA BRANI SVOJE INTERESE I OTUDA NEZADOVOQSTVO ZAPADA

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Opasnost za Srbiju...

и Вашингтона поготово после стављања “крста” напројекат “Јужног тока”. Стоји да је политика САДдоживела trenutno пораз на Криму. Међутим, nito, niti економски раст Кине, Индије i ostalihzemaqa BRIKS-a и њихово будуће избијање на врхмеђу светским економијама, ne opravdavaju povrπ-na predviawa samozvanih domaÊih i stranih `ana-litiËara` koji prerano (moæda i zamajavajuÊe)`otpisuju` SAD, jer to nije kraj� америчке хегемони-је, niti stvarnost veÊ stvorenog viπepolarnogsveta.

Dominantna pozicija NSP, danas na Ëelu saSAD, je posledica trovekovno iskustveno usavrπa-vane i ostvarivane, celovite i jedinstvene, kapi-talistiËko-demokratske globalne politike, u kojusu koordinirano ukquËene sve dræavne i druπtvenesluæbe i institucije. U poreewu sa ovom, odgvara-juÊe politike potencijalno rivalnih sila, proπlih idanaπwih, su skorojeviÊi; u najboqem sluËaju zaËetesu od posledweg sloma prethodnog poliiËkog poret-ka ili katastrofalnog ratnog poraza. Danaπwa pre-moÊ NSP je toliko utvtrena i uπanËena, da Êe je presruπiti unutraπwe protivreËnosti kapitalizma,nego bilo kakvi ratni savezi rivalnih sila.

Pored toga, војни буџети тих земаља судалеко иза америчког. САД имају најбоље опрем-љену армију на свету. Заједно са трупама НАТО,САД војно доминирају i opasali su Ëitavu planetusvoji strateπki rasporeenim ratnim bazama.

Одлуку о отказивањју Јужног тока јеиспровоцирао искључиво притисак САД на ЕУ,koje nastoje да спрече покушај Русије да остварисвој стратешки план i putem svog energentskogbogatstva обнови свој геополитички утицај уЕвропи.

Шта све то значи за Србију? Значи да ћепритисци да Београд уведе санкције Русији наконотказивања Јужног тока бити све већи, јер САДсмета руско prisustvo у енергетској, политичкојили било којој другој сфери на Балкану.Заоштравање odnosa Запад-Русија присилићеVuËiÊa da se opredeli ili ukloni. Odræava se de-magogijom i stalnom pojavom na tv, pomerajuÊi `boqedane`, iz godine u godinu; danas je to tek 2016. Sviekonomsko-finansijski pokazateqi to negiraju.Mnoge druge `menice` stiæu na naplatu. Prodaja ipredaja Kosova za daleku EU se maskira slavqewempobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. I uVuËiÊevom taboru prskaju `πavovi`, a i narod u veÊi-ni poËiwe da progledava, mada joπ uvek pasivan.Vulin traæi preispitivawe spoqne politike.Posledwa VuÊeva nada je samit kineskog premijerasa vladama centralno-istoËne Evrope u Beogradupolovinom decembra, od koga Srbija oËekuje 2 mili-jarde dolara povoqnih kredita. Ako i to oËekivawepodbaci ili se izjalovi, VuËiÊ je konaËno priteranuz zid iza koga nema odstupnice. BiÊe to kraj iwegove dvoliËne i neiskrene politike navodnog`balansirawa` izmeu Istoka i Zapada, teprivoewa Srbije na `pravu stranu` - tj. u EU.Naæalost, to je i velika opasnost da se mala iosiromaπena Srbija, usled neuspeπnog `balansi-rawa`, nae u procepu izmeu dve strane - bezpodrπke i stvarnih prijateqa bilo gde u svetu.

Jakov BabiÊ

Liberalne ideje... (sa str. 4)

је смисао захтева за флексибилним тржиштемрада. Урођеници ће радити за мале плате и битисретни што и то мало јада примају, јер нешто јеувек веће него ништа. Разуме се, и јавна потрошњамора бити ниска јер то омогућава да порези идоприноси на рад буду ниски, а профити високи.

Овде се либерални круг конзистентнозатворио, али у чију корист?

Последица, вероватно и циљ новог либе-рализма је слаб и незаштићени појединац,остављен на милост и немилост моћним корпо-рацијама. Да би се тај циљ са сигурношћу оства-рио, битно је онемогућити или макар отежатибило какав вид колективног удруживања, уки-нути и минималну сигурност радног места иопарати мрежу социјалне заштите, која је тканапоследњих стотинак година и чији је гарант биладржава.

Kада су државе у питању, последица,вероватно и циљ новог либерализма, су слабе инеразвијене државе, заувек хиберниране устању немоћи, чијом привредом управљајумоћне корпорације.

Ако ово може заличити на колонијализам,то је зато што је о колонијализму и реч.Инсистирање на развојном моделу који базира настраним инвестицијама је кључни механизаммодерне колонизације. За разлику од класичногколонијализма, који је наметан уз отпор станов-ништва и локалних елита, на нови колонијализамграђани пристају добровољно, политичке елитега призивају, а економски теоретичари охраб-рују. Неразвијене и слабе државе данас моле дабуду економски потчињене, чак и плаћају дабуду колонизоване.

Класични колонизатори су цивилизовалипростор који су освајали, о свом трошку градилиинфраструктуру и градове и иза себе нешто остав-љали. Нови колонизатори углавном само узима-ју. И - најпоразније од свега - данас се колонизу-ју и државе које никада нису биле колоније, којеимају дугу традицију независности и које су умеледа функционишу самостално као независне држа-ве.

Овакво стање се може одржавати (а да недоведе до побуне), само континуираним испира-њем мозга, мантричним понављањем увек истихфраза, стварањем зомби генерација које нису устању да мисле нити да критички отворених очијуанализирају свет око себе. Управо у томе и јестесмисао непрекидне промоције либералнихидеја - из ограђеног простора и затвореног ума неможе се побећи.

(Drugi deo veÊeg Ëlanka: `Srpska ekonomska drama ibeda neoliberalne ideje`)

Standard, 16.12.2014. Nebojπa KatiÊ (Podvukla - Iskra)

Срби су се у лето 1941. нашли изложенигеноциду са свих страна: Мађара (на северу), Бугараи Албанаца (на југу), и усташа (на западу). Јединорационало решење у таквој ситуацији било је њего-во спречавање, а истовремено и мир са окупаторомса којима Срби немају етничких спорова, а то суНемци и Италијани. Има ли Србина који је то схва-тио?

Један од првих Срба који је схватио реалнупозицију Срба био је четнички вођа КостаМиловановић Пећанац. Пећанац је имао тежакживот. Породицу су му поклали Албанци: мајку, оца,брата и сестру. Само је он као дете од 12 годинапобегао из Турске у Србију. Одмах је постао четникили комита. Као искусни четник убачен је 1916. уТоплички крај - у дубоку позадину под контроломвојске централних сила (немачке, аустроугарске ибугарске) са сврхом да подигне народни устанаккада се том крају приближи српска војска.

Српска војска се тим пределима није при-ближила све до јесени 1918. Устанак је ипак подиг-нут. Упркос Пећанчевом противљењу, устанак јеподигао Пећанчев имењак Коста Војновић. Завршиосе катастрофално. Бугарски окупатор га је немило-средно угушио. Да не би пао у руке Бугара КостаВојновић је извршио самоубиство. Поред њега стра-дало је на хиљаде Срба. То је резултат авантуризмаједног амбициозног човека.

Поучен тим искуством Коста МиловановићПећанац је брзо схватио да Срби немају разлога дасе супротстављају Немцима, али имају разлога да сесукобљавају са онима који су им радили о глави:Албанцима и Бугарима. Стога је пристао на полити-ку мира с Немцима и Италијанима (августа 1941).

Други Србин који је схватио реалну позици-ју Срба био је ђенерал Милан Недић. Он је пристаода буде председник Владе националног спаса смотивом да спаси што се спасити даде (августа1941). Хтео је да сачува Србе у централној Србији одуништења. Наиме, Немци су претили да ће допусти-ти окупацију централне Србије од стране заклетихсрпских непријатеља: Мађара, Бугара, Албанаца иustaπa, ако сами Срби не преузму контролу. Тунезахвалну, али часну улогу да организује властпреузео је на себе Милан Недић.

Реалну ситуацију схватио је и ДимитријеЉотић. Његова сарадња с Немцима није мотивиса-на никаквим његовим тобожњим германофилством,а још мање фашизмом или нацизмом, већ реалнимсагледавањем ситуације.

Срби у гротлу грађанског рата

Последња ствар која је Србима у лето 1941.требала био је међусобни рат. Али управо се ондогодио. Док је влада Милана Недића настојала даспаси што више Срба из НДХ и других подручја гдесу Срби страдавали, јавиле су се устаничке групеспремне да раде на рушењу те владе за рачун стра-наца.

Једну групу предводио је Драгољуб ДражаМихајловић. Стога су се његови следбеници упочетку и називани дражиновци. Временом суњегове присталице попримиле изглед традициона-

лих српских герилаца, па су прозвани ravnogorci ичетници. У службеним документима обично се нази-вају припадницима Југословенске војске у отаџби-ни. Њихов основни циљ је био борба против окупа-тора, па тиме и помоћ Савезницима. Мотив је добар,али тактика није. Како каже француска пословица:„Пут до пакла поплочан је добрим намерама.” Уовом случају, добре намере су водиле до правогпакла.

Наиме, немачки окупатор, а у појединимслучајевима и италијански, сурово се обрачунаваоса терористима. Штавише, вршио је одмазде надцивилним становништвом које није узимало учешћеу нападима на окупатора нити их је одобравало.Неки у окружењу ђенерала Драгољуба ДражеМихајловића - па и он сaм - схватали су да је уста-нак против Немаца погубан у условима када сусавезнички фронтови далеко, а немачке цеви близу.Упркос томе, британски војни врх је преко југосло-венске избегличке владе хушкао Дражу на Немце.Некад је превладао здрав разум, некада самоуби-лачка идеологија.

Да зло буде веће појавили су се и партизани.Основни постулат тог покрета је исти као и четнич-ки: борба против окупатора. Партизани су се јошмање освртали на страдања цивила. Штавише,комунистичко вођство је страдање цивила циничносматрало пожељним - нечим што доводи до „рево-луционисања” маса. На сцени је била политикакукавичког терора - уби Немца, побегни и пустинарод да страда.

Немци су на убиства својих војника могли даодговоре само суровим одмаздама. Сaм Хитлер јеиздао 16. септембра 1941. чувену наредбу да се заједног рањеног немачког војника стреља 50 цивила,а за убијеног 100. Сурово, али једино оправдано сааспекта немачке војне позиције.

Као да гротло пакла није било довољно пуноСрба, појавило се још једно зло: међусобна убиста-ва два устаничка покрета - равногорског и парти-занског. Катастрофа је блага реч да се опише стањеу ком се нашао српски народ лета 1941.

Политика смиривања

Да би се стање у Србији довело у ред -спречила масовна стрељања цивила од стране оку-патора ради одмазде и грађански рат који је почеода прима облике хобсовског рата „свих потив свих”- влада Милана Недића је кренула у сузбијањегерилских група - и четничких и партизанских. Утоме су им помагали и српски добровољци. Српскудобровољачку команду формирала је Недићевавлада 15. септембра 1941, а за њеног командантапостављен је инжењерски пуковник Коста Мушицки.Ускоро су се сви актери нашли у гротлу вулкана.

У „победничкој” историографији - и четнич-кој и партизанској - добровољци се редовно опису-ју као „колаборационисти”. Тај израз је заводљив:садржи и истину и неистину, дакле - полуистину.Истина је да су добровољци сарађивали с окупато-ром, али то не значи да су желели да Срби и другиЈугословени буду окупирани. Добровољци сулистом били југословенски националисти и сигурно

276

Srbija u grotlu okupacije i graanskog rata

ОДБРАНА МАРИСАВА ПЕТРОВИЋА

28 Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Odbrana Marisava...

нису желели окупацију Југославије. Доказ?Димитрије Љотић је био један од ретких политича-ра који је пре рата радио све да до рата на првомместу и не дође. Он је заговарао политику мира сасилама Осовине како не бисмо доживели „удар”; адоживели смо управо то. Предвидео је и то да ћенас тада „цепати и черечити”; догодило се управото. Човек који ради свим силама да до окупације недође сигурно се не може радовати њој када дође.Али ту врсту мудрости и трезвености нису ималиситношићарџијски политиканти англофилске опре-дељености.

Али када је до окупације Југославије већдошло Димитрије Љотић је сматрао да не требанападати окупатора како то не би доводило до уза-лудних људских жртава. И опет: ту врсту мудрости итрезвености нису имали демократски (англофил-ски) дражиновци и комунистички (совјетофилски)партизани...

Крагујевачка трагедија 21. октобра 1941.

Најдрастичнији пример погубности равно-горсо-партизанске политике огледа се у трагедијикоја је 21. октобра задесила житеље Крагујевца.Тада је - као одмазда за 10 убијених и 26 рањенихнемачких војника - стрељано око 2300 становникаКрагујевца.

У „победничкој” историографији - и четнич-кој и партизанској - за ову катастрофу редовито сеоптужују Немци као окупатори и добровољци каоњихови сарадници. Таква историја представљатипичан пример замене теза: они који су трагедијуизазвали сваљују је на другога. Народски речено:„Кривицо моја пређи на другога!” По равногорско-партизанској историји испада да су Немци из чистедосаде срељали невино становништво Крагујевца ида су им добровољци у томе с радошћу помагали.Историјске чињеницу су потпуно супротне.

Крагујевачку трагедију је изазвало управочетничко-партизанско безумље. Наиме, четници су29. септембра 1941. напали Горњи Милановац иосвојили га. Немци су брзо капитулирали јер имније стало до борбе са бројчано надмоћнијим „бан-дитима”. Том приликом четници су заробили достанемачких официра и војника. Два немачка батаљо-на из Крагујевца су послата да их ослободе. На путудо Крагујевца ова два батаљина су се сукобила сачетничко-партизанским снагама. Немци су их лакосавладали. Како њихов извештај каже, „непријатељје имао 87 мртвих”. Са своје стране, Немци су имали- како каже исти извештај - „9 мртвих и 27 рање-них”. Од последица рањавања ускоро је преминуојош једна војник; дакле, укупан биланс борбе је био:87 мртвих на четничко-партизанској страни, а 10мртвих и 26 рањених на немачкој страни.

Бесни због сукоба, Немци су освојили ГорњиМилановац и потпуно га разрушили. По повратку уКрагујевац попалили су успутна села и поубијалињихове становнике. Тог 19. октобра 1941. спаљенасу четири села - Горошница, Милатовац, Мечковац иМаршић. Немачки извештај тврди да је тада „одмахна лицу места, у селима, без сопствених губитака,стрељано 422 мушкараца”. Сурово, али предвидиво.Сада се поставља морална дилема: да ли је убиство10 и рањавање 26 немачких војника било вредносмрти 422 српска сељака? За Немачку тих 36 војни-

ка нису представљали никакава губитак, али за насмалобројне Србе губитак 422 сељака јесте.

Заправо, то је био тек почетка освете. Немцису лако израчунали да треба да стрељају укупно2300 цивила. То су и учинили у Крагујевцу 21. октоб-ра 1941. Да ли је убијање неколико немачких војни-ка био циљ вредан губитка неколико хиљадасрпских цивила? Одговорност за ову народну тра-гедију сносе четничко-партизански безумници.Једину корист - и то минималну - имали су Лондони Москва. Огромну штету имао је српски народ.

Улога добовољаца и Марисава Петровића

У Крагујевцу се тада случајно затекао иједан одред добровољаца. У „победничкој” исто-риографији та се чињеница користила као крунскидоказ да су добровољци крволоци и непријатељисрпског народа. Већ на први поглед ова „победнич-ка” пропаганда је сумњива. Који би разлози моглинагнати иједног Србина да ужива у погубљењухиљада својих сународника? То се најмање моглоочекивати од хришћански и националистички ори-јентисаних добровољаца.

И заиста добровољци - предвођениМарисавом Петровићем - не само да нису учество-вали у стрељању, него су - штавише - радили све дадо трагедије не дође. Сaм Марисав је интервенисаокод Немаца у корист талаца. Када је увидео да јетрагедију немогуће спречити, учинио је оно што бисваки хришћанин и националиста учинио: радио јесве да број жртава буде што мањи. Није могао сведа спаси, али оне које је могао спасао је. Но, у„победничкој” историји овај спасилац живота пор-третисан је као крволок.

Педантни Немци су хтели да Хитлеровунаредбу спроведу буквално. За 10 погинулих ималису стрељати 1000 цивила, а за 26 рањених 1300цивила. Они су се бирократски држали те наредбе.У њиховом извештају од 21. октобра 1941. стоји:„Укупно стрељано 2300 Срба различите старости ипозива.” Стрељаних вероватно има приближно оно-лико колико их је у извештају наведено.

Четници и партизани су ову трагедију иско-ристили да Немце и доборовољце оцрне. Да биогoрчење била већа - као да већ није добољновелика? - у њиховој пропаганди се истиче да је томприликом стрељано - како каже један равногор-скипропагандист - „између шест и осам хиљада”.Уопште узев, у четничко-комунистичкој историјитврди се да их је стрељано око 7000 хиљада. То нијетачно већ с обзиром на чињеницу да је ухапшенихбило - до 20. октобра 1941. - упола мање: 3.200. Но,за равногорско-партизанску пропаганду било јебитно повећати индигнацију, а не тачно изнетиподатке.

Стрељање цивила у Крагујевцу, Краљеву идругим местима била су нехумана и заслужују свакуосуду. Али она су разумљива. Страна која је слабијамора бити сурова ако жели добити рат. То су Немциуправо и били.

А понашање добровољаца не само да јеразумљиво него и оправдано. Они су - као и њиховполитички врх - чинили све да до немачких осветауопште не дође. А када их нису могли спречити,чинили су све да број жртава буде што мањи.Марисав Петровић је лично интервенисао у њиховукорист - ризикујући тако и свој живот - и успео је да

(Kraj na str. 30/2)

се нпр. показала само као замајавање домаће јав-ности, у којој још увек живе сећања на савезничкобомбардовање у Другом светском рату и НАТОбомбардовање 1999. године. Иако у домаћој јав-ности тврди супротно, Вучић је у телевизијскоминтервјуу за амерички CNN јасно рекао да Србијаима свој политички став о украјинској кризи “којиније неутралност“. “Ми поштујемо и подржавамотериторијални интегритет и суверенитет Украјине,укључујући Крим као саставни део те државе“.

НАТО – оружије америчке хегемоније

Не смемо заборавити да упркос јачањуКине, Индије, Русије и drugih zemaqa BRIKS-aживимо у свету где je hegemon joπ uvek SAD i wego-va идеологија NSP. Након пада комунизма иВаршавског пакта, САД су претвориле НАТО уинструмент своје геополитичке моћи и zoabilaæe-wa Saveta bezbednosti kad je pitawe rata i mira usvetu. Тако је НАТО извршио агресију на СРЈугославију, Авганистан, Ирак, Либију, potpalio`arapsko proleÊe` i rat u Siriji. Са приступањемХрватске и Албаније НАТО-у, сада има 28 члани-ца. Црна Гора и Македонија су већ испуниле усло-ве за чланство у НАТО, док ће Косово чим добијесвоје безбедносне снаге желети да уђе у алијансу.Аналитичар из Вашингтона Данијел Сервер оце-нио је да ће до 2020. године све земље Балканабити чланице НАТО. "Србија сада није спремна затакав корак, али каже да неће проћи више од паргодина пре него што се сруши тај табу", оценио јеСервер.

За Украјину и Грузију исто остаје отворенамогућност да приступе Атлантском савезу. УГрузији (2003) и Украјини (2004) су обојене рево-луције већ раније требалo да одраде ту прљавуработу. Очигледно је дакле, да између Грузије иУкрајине постоје јасне паралеле. Многи у „рускојокупацији“ грузијских подручја Абхазије и ЈужнеОсетије 2008. виде претечу „анексије“ Крима2014. И 2008. се протестовало против тог чина,али Запад није интервенисао па је изгледало да сепомирио с новонасталом ситуацијом, πto su nekivideli као прву међународну победу Русије posleХладног рата. Западна пропаганда данас говори оанексији Крима. Али није Русија нелегално okupi-rala део територија слабијег суседа, већ svoj Krimзаштитила. Знају то и у Вашингтону. Али САД, којесу дугогодишњи генератор и финансијер дестаби-лизације Ukrajine (сетитмо се наранџасте револу-ције 2004. и Евромајдана 2013/2014), ne mire seса губитком Крима, u jasnoj nameri da odræe krizu.

Бжежински је у поменутој књизи истакаода „онај ко освоји Евроазију, тај ће владати све-том“. Он је najavio заокружавање Русије чланица-ма НАТО-а и освајање евроазијског простора каоглавни циљ америчке геополитике. Русија је наКриму осујетила тај амерички план, али се не знакако ће се даље одвијати конфликт између Москве

5

Балкан је и даље је под будним оком САД.Колико је Балкан битан за геополитичку стратеги-ју САД најбоље потврђује `тумач` доктрине за раз-бијање Совјетског Савеза, Збигњев Бжежински. Onје у својој књизи „Велика шаховска табла -Владавина Америке и њени геостратешки импера-тиви”, објављеној 1997. године, поред осталогистакао да ће до великих сукоба око енергенатадоћи у 21. веку на простору Азије, пре свегаБлиског Истока, Каспијског базена и Сибира. Каопрви корак Бжeжински је навео успостављањепотпуне контроле над Балканом.

Повратак Русије на Балкан представљастратешки план да преко својих огромних енер-гетских извора обнови свој утицај не само у томрегиону, већ и у Европи. На тај начин може даугрози САД као доминантну светску силу. Русијајача своју стратешку позицију на Балкану, пресвега у сфери енергетских улагања у Србији, БиХ,Републици Српској, Црној Гори и Бугарској.Пројекат „Јужни ток” је и најјаче оружије Русијепрема Европи и Балкану. Осим тога, Русија бипреко Србије, која се сматра најјачом државом наБалкану, настојала да уз економску, политичку ивојну сарадњу створи свој поуздани ослонац, zaделовање у окружењу, првенствено у РепублициСрпској, Македонији и Црној Гори, где живи пра-вославно становништво. Рускa тежња јачањa наБалкану види se и по томе што је у SB, новембaр2014, Русија по први пут одбила продужeње ман-датa европске војне мисије (ЕУФОР) у БиХ.

Тежња Србијe да буде на „правој“ страни

Упркос топлим речима српске владе токомпосете руског председника Владимира Путина,заоштравање односа Русије и САД/ЕУ сужава про-стор за балансирање Србије. Упркос обећањимасрпске владе, није искључено да Србија под при-тиском САД испоштује своју „евроатлантску оба-везу“ и ипак уведе санкције „нео-совјетском дик-татору и агресору“ Путину који је „анектирао“Крим и отказао Јужни ток. Ako Srbija `bezalterna-tivno` hoÊe u EU, ova kao uslov traæi da svojuunutraπwu i spoqnu politiku uskladi sa Evropom.Зато не треба да нас чуди да прозападна штампау Србији напада Русију због Јужног тока, dok supredsednik NikoliÊ i VuËiÊ izgleda podeliliuloge, pa prvi важи за „проруског“, a drugi за„евроатлантског“ човека. Verovatno zato Путинније хтео да разговара о отказивању Јужног токаса Вучићем већ само са Николићем.

Александар Вучић за разлику од Николићаније јавно рекао да је Србија пријатељ Русије, негостално понавља да није њен непријатељ. Не битинепријатељ не значи бити пријатељ. У преводу,Вучић се већ изгледа определио и одлучио на којуће страну. Да ли ће Вучић своју жељу реализова-ти и наметнути Србији још je под знаком питања.Његова наводна неутралност у украјинској кризи

VuËiÊeva licemerna politika `balansirawa` izmeu Istoka i Zapada

OPASNOST ZA SRBIJU `U PROCEPU` - BEZPODR©KE I PRIJATEQA U SVETU

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Liberalne ideje...

задржи.Либералне идеје не дају одговоре на

економске проблеме и социјалне болести новогвремена - оне крију да болест постоји. Огромандео данашњих економских и социјалних проблемавезан је управо за слепо истрајавање на идејамалиберализма. Проповедање либерализма је зала-гање да се друштво окамени, хибернира изаувек остане управо овакво, какво је данас. Тои јесте Фукујамина порука о крају историје.Либералне идеје, које су бар два века биле у служ-би друштвеног прогреса и модернитета, садапостају најреакционарније идеје на глобалнојсцени.

ПОЛИТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА И ЕКОНОМИЈА СРБИЈЕПоновићу тезу с почетка текста. Ако бисмо

покушали (на бази свега до сада написаног) данаправимо либерални или комунитарни идејниоквир за економску политику Србије, то не би биломогуће. И није овде реч само о идејном хаосу иразличитим погледима на уређење друштва очему сам писао; реч је о томе да се ниједна идејаиз тог хаоса, ма како важни били мислиоци којиих предлажу, једноставно не може употребитиза креирање економске политике и економскогамбијента.

Да би идеје имале економског смисла, даби биле употребљиве, оне морају доказатисупериорност на терену стварности и морајупроћи емпиријски тест. Наравно, нико од поли-тичких филозофа то није ни покушао да уради, јерсе политички филозофи не баве економском ефи-касношћу система, не баве се моделима развоја, небаве се монетарном политиком, док се фискалномполитиком баве на нивоу магловитих принципа.Они пре свега говоре о својим моралним префе-ренцијама и о свом систему вредности. Па и на томтерену, како сам покушао да покажем, многе одњихових идеја су у практичном и политичком сми-слу неупотребљиве.

Отуда се намеће питање - зашто се одсвих политичких теорија и модела државе идруштва, Србија тврдоглаво фокусира само намоделе које опсесивно намећу пропагаторилибералних идеја? Да ли је могуће да неко можеверовати да исти економски модел и иста еко-номска политика могу бити примењиви и у САДи у Бугарској, или и у Британију и у Србији, например?

Које то силе не дозвољавају да у дебатнипростор уђу и друге идеје, попут социјалдемо-кратских, на пример? Зашто се не проучавајудирижистички модели источне и југоисточне Азијеили послератни (дирижистички) француски модел,на пример? Зашто нико не помиње или не проуча-ва развојни модел Финске, до њеног уласка у ЕУ?Готових рецепата наравно нема, модели се немогу тек тако преписивати, експериментисати семора, али то се мора радити на бази много ширегопсега идеја и искустава од оног који нуди либе-рална мисао.

Коначно, готово да ниједан успешанмодел развоја у последњих педесет година нијебазирао на идејама либерализма. Како је могућеда се транзициона катастрофа која је изазвананеолиберланим рецептима тако вешто скриваод очију јавности? Које то силе намећу тезе отобожњем балтичком економском чуду, на при-мер? Како је могуће да је у Србији маргинализо-вана и најважнија студија развојних модела којује радила тзв. Спенсова комисија за раст и развој?

Да ли је могуће да они који се залажу занемешање државе у привредне токове, не знајуда се и сама америчка држава, номиналнибастион либерализма, интензивно меша у при-вредне процесе, да стимулише и финансира сваважна истраживања и да стоји иза сваког вели-ког технолошког пробоја.

Српски либерали инсистирају на значајукреирања доброг пословног амбијента и наустројству правне државе. Томе се нема шта заме-рити, али то су тековине сваке цивилизованедржаве и либерална мисао над тим идејаманема монопол. Уосталом, парадоксално и трагич-но по Србију, правна држава и пословни амби-јент су били повољнији у социјалистичкојЈугославији него што су то данас, у транзицио-ној капиталистичкој Србији.

У ексклузивни домен либералних економ-ских идеја спада упорно инсистирање на малојдржави, на ниским царинама и на отвореномтржишту. И све то, уз непрестано стигматизовањејавне потрошње, глорификовање флексибилногтржишта рада и залагање за ниске, линеарне поре-зе.

У таквом либералном универзуму, јединоје важно да држава не интервенише, и да ника-ко не помаже домаћим предузећима. Све требапрепусти тржишној утакмици, и у тој утакмицисвако ће заузети место које му припада или ћепропасти. Проблем је што се утакмица не одвијана домаћем, затвореном терену, и у међусобномнадметању равноправних локалних играча.Српска предузећа су сада изложена иностранојконкуренцији. А, да се странцима не би нашко-дило, либерали инсистирају на штетностицаринске заштите по привредни систем. Када сеса теоријских висина атерира, привредни животизгледа другачије него у књигама и у теорији.

У реалном животу ће домаће предузеће саукупним приходом од 10 милиона евра и са осамгодина санкција иза себе, ући у тржишну утакмицуса страном компанијом чији је приход 10 милијар-ди евра и које иза себе има нула година санкција.У тако „равноправној” утакмици либерали навијајуда победи бољи.

Бољи ће свакако, победити, али то ниједовољно. Победнику се мора и додатно помоћи,па је важно обрадовати га ниским порезима. Такоће од остварене добити мали део остати уСрбији, а већи део колача ће се изнети из земље.Додатно, добро је и да се добит увећа још пре

опорезивања, па плате морају бити што ниже. То(Kraj na str. 6/2 )

294

Колико ли само врста cveÊa гаји у светудемократија: од дивљег биља у Сомалији достакленикa у Шведској. Али најегзотичнија cveÊeдемократија се гаји у Сједињеним АмеричкимДржавама, у којој су локални селекционаринаучили да укрштају цвеће закона са коровомнасиља.

У тој врсти селекције највише успеха јеимао председник Џорџ Буш - млађи, који јепосле догађаја 11. септембра 2001. дозволиотајним службама да из осумњичених избијајуистину помоћу инструмената које су користи-ли још средњевековни инквизитори. Он се нијебринуо за правне аспекте тих метода јер је,како то сведоче његове колеге са године, наЈејлском универзитету више од правне науке полокалним бирцузима проучавао асортиман јакихпића. Нису се бринули ни они што су те методепочели да користе у пракси - стварно су почелида муче људе.

Пратећи упутства председника БаракаОбаме, у Сенату САД је неколико година специ-јална група радила на извештају о мучењима уЦији. Упутства су била потпуно америчка -романтичарски мотивисана и непромишљена.Њихов романтизам је био у томе што је председ-ник позвао да прича о мучењима буде „транс-парентна”, а непромишљеност је била у несхва-тању последица појаве једног таквог извештаја.На крају - није се успело да се дође до „транс-парентности”. Власт је одлучила да, како сеамеричко становништво не би потресало, од6000 страница објави укупно 500. Међутим, итих 500 страница су правобраниоце натерале дазакукају: „Господе, шта је ово? Одакле Цијигестаповска мучилишта?”

Данас најосетљивији становнициАмерике, када укључе телевизор, прво попијутаблету за смирење. Испоставља се да су осум-њичене потапали у буре са водом код којих сусе, од страха, кости на везаним рукама и нога-ма ломиле од превеликог напрезања мишића.Тукли су их, бацали у хладњаче, плашили сек-суалним насиљем, по неколико дана заредомнису дозвољавали спавање, инсценирали сусмртну казну и радили још много тога, о чему јебоље да се и не говори.

Али, није то ништа - новинари су про-њушкали и открили још две тајне. Прво - списакмучења није потпун! На пример, сакривени сунеки ефикасни начини за извлачење из окрив-љених онога што их је интересовало, као штоје прикључивање гениталија на електричнеконтакте или зазиђивање. А то још није све.

Прича се да постоје још много интересантнијиметоди заплашивања, о којима је апсолутнозабрањено да се говори. Друго, мучења нисупредстављала изузетак од прописа; она су се,под називом „методе проширеног саслушава-ња” налазила у списку озакоњених оператив-них метода. Такорећи, настала су као резултатоплођења Устава САД синдромом насиља, којиоргански постоји у америчком друштву још одвремена ропства у Америци.

Ту може да се повуче паралела измеђуТомаса Џеферсона и Барака Обаме. Испоставилосе да су обојица романтичари који нису схваталикаква је врста људи завладала Америком. Нетреба се чудити уколико се у строго поверљи-вом делу извештаја једном открију чињенице отоме да су сарадници Ције скалпирали људеза које се сумњало да су терористи - истоонако како су некада скалпирали црвенокош-це који су одбијали да се подвргну демокра-тизацији.

Уосталом, Америка не би била Америкакада би мајстори за мучење из Ције кршили законпросто онако. Испоставља се да га они нисукршили, јер забрана мучења важи само затериторију САД. А када се са човека кожа дереизван граница најдемократскије земље насвету - само изволте, све је у реду.

У Цији постоје специјално опремљениавиони који лете у ничијем простору, бродовикоји плове неутралним водама и тајни затворина територији савезника. На пример - уПољској, па у Литванији... У Пољској, беше,мучионицу су крили на војном аеродрому, а уЛитванији је иста таква институција била маски-рана као школа јахања. Осим тога, све до сада изсве снаге ради затвор у бази Гвантанамо, којипредседник Обама ама баш никако не успева дазатвори.

Уосталом, у извештају се каже да су упрограму мучења учествовале, овако илионако, 54 државе. Па шта - земље су демократ-ске, али су ипак морале да од САД позајме расадза гајење демократије.

Мада се, у ствари, ту не ради о мучењу одстране Ције, већ у кратковидости Барака Обаме,који је наредио да се припреми тај извештај.Морао је да зна да су романтичари, ако су ипостајали амерички председници, увек заврша-вали лоше. Овако или онако, ипак су на онај светпослали четворицу њих превремено и неустручавајући се, а са Франклином Рузвелтом седесила врло непријатна прича пошто је он

CveÊe ameriËke demokratije

KAKVA `STRA©NA` MU»EWA CIJE SKRIVA91% SKRA∆EN IZVE©TAJ SENATA

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Kakva `straπna`...

директно одбио да призна Израелу право надржавност: морали су да га сахране у затвореномсандуку. Како се оно каже: романтизам за роман-тизам, али није мудро правити глупости.

Истина, времена се мењају. Прошлог про-лећа су сарадници Ције поломили компјутерепревише љубопитљивих сенатора и већ су сеспремали да смуљају извештај како мисле датреба, али им се није дало. Нестају традицијеангло-саксонске верности у уском кругу пријате-ља: нашли се мангупи који нису дали да сеизвештај поправи! Па је дошло до правог сканда-ла.

Уосталом - прави Американци схватају датрадиције освајача Запада представљају златнифонд нације. Њих се не треба стидети. На пример- Џорџ Буш - млађи је изговорио нешто што јепостало мелем на рану мајстора - џелата, којеотаџбина није успела да оцени на прави начин:„Срећни смо што постоје мушкарци и женекоји раде у Цији на добро читавог друштва.Они су патриоте! Шта год да је у извештајунаписано, ако он смањује улогу тих људи - онје далеко од истине. Наша је земља баш срећна,што их има.”

Наравно, лако је бившем председникутако да прича - њему на његовом месту не претиГвантанамо и нико га неће „гњурати”, поготовога неће доводити у контакт са струјом. Али другиАмериканци нису баш толико заштићени. Зато јеминистар одбране Чак Хејгел уочи објављивањаизвештаја дигао узбуну код свих заповедникавојске САД по читавом свету - ипак се плашионапада на амбасаде и војне јединице САД у ино-странству.

Наравно да 500 страница извештајаСената, када их свет угледа, никога неће зачуди-ти. Доста из њега је већ било познато. Много јегора ствар са оним страницама које су, какопризнају сами сенатори, „страшне”, и које немогу да дођу до јавности. Јер те странице су сепојавиле пошто су Едвард Сноуден и ЏулијанАсанж већ урадили свој мрачни посао, тако да јемогло мирно да се уђе у материјале на базикојих је припреман извештај.

Тако да уколико се, као допуна већ обја-вљеном материјалу, појаве и ти подаци, уопштенеће бити сувишно ако се војне снаге САД поста-ве у пуну бојеву готовост. Јер могу да испливају иЦијини планови о отимању неких политичара изиностранства, о коришћењу психотропних сред-става против страних јавних радника, планови заприпрему војних преврата са накнадном ликви-дацијом шефова држава. У том ће случају битинеизбежан снажан талас узбуњености због цвећ-ки америчке демократије тако да ће ионако малатражња те труле робе сасвим опасти.

PeËat, 18.12.2014. Дмитриј СЕДОВ(Podvukla - Iskra)

330

У развоју западне цивилизације идејелиберализма су биле моћан агенс и у том смислу субиле најпрогресивније и најмодерније идеје свогвремена. Њихов смисао је била побуна противтираније и апсолутизма и афирмација грађанскихслобода и правне државе. Те идеје су добропослужиле западним земљама да изграде јакудржавну и економску структуру, да постанууспешна и уређена друштва и моћне економије.У тим процесима дугог трајања грађене су инсти-туције либералног система, али, подједнаковажно, обликовала се и специфична менталнаструктура становништва.

Ипак, као продукт западне цивилизације,идеје либерализма не могу представљати уни-верзалне вредности сем у најопштијем смислу.Оне се не могу успешно наметати друштвима икултурама другачијег типа, другачијих ментал-них структура. При томе, и друштвени процеси суспори и не могу се на силу убрзавати. Таквипокушаји пре доводе до деструкције друштава,но до њиховог процвата на принципима либера-лизма. Или - да то грубо формулишем - таквадруштва пре личе ни на шта него што личе науређене западне демократије. То се, нажалост,односи и на државе које припадају православнимкултурама. Чини се да упорно наметање либера-листичких идеја постаје облик специјалног ратапротив држава другачијег устројства.

Идеје либерализма нису супериорне ни уодносу на друге филозофске и социјалне идеја.Нема филозофског кантара којим се квалитет идејаможе измерити, поготово не ван ширег социјалногконтекста. Јапанско друштво, на пример, почива на„антилибералним” идејама. Интереси јединке суувек подређени интересима друштвене групе ишире заједнице, а идеја социјалне хармоније јеизнад идеја индивидуалне слободе. При томе,реч је о успешном друштву, мерено сваким рацио-налним критеријумом. Слично важи и за конфучи-јанске идеје и друштва.

На премисама новог либерализма и еко-номске политике која се води последњих 35година, дошло је до огромне концентрацијебогатства на врху пирамиде моћи, до страхови-тог нарастања социјалних разлика, до потпунеатомизације и растакања друштава. ВажнуПикетијеву (Thomas Piketty) студију Капитал у 21.веку и њене закључке више нико не може оспора-вати. Проблем неједнакости није више само соци-јални и етички проблем. Он је постао и првора-зредни економски проблем, препрека економскомнапретку и изласку из кризе.

Паралелно са акумулацијом богатства,концентрише се и огромна политичка моћ, којаурушава демократију и која полако овладава и

правним системом потчињавајући га својиминтересима. Новац се директно претвара уполитички утицај не само преко утицаја лоби-стичких група на законодавну и извршну власт, већи кроз одлуке највиших судских инстанци.

Правна сигурност и владавина права, тајкључни стуб либералне државе, загарантовани сусамо најмоћнијим структурама и онима који могуда плате врхунске адвокате. За остале важе другаправила - могу бити убијани као пси, хапшени,мучени, а да при томе немају никакву правнузаштиту. Чак и принцип habeas corpus, на коме сувековима почивали западни правни системи, данаспрестаје да важи.

Либерализам истрајава на готово фар-сичној тези о слободном тржишту, упркос чиње-ници да су огромни делови тржишта монополи-зовани и картелизовани. Глобални економскипростор је подређен релативно малом бројумоћних играча, који кроз компликовану мрежуукрштеног власништва врло често симулирајутржишну конкуренцију. Зачудо, у теорији новоглиберализма монополи су прихватљиви, али узуслов да нису државни.

Глобални финансијски систем и његовеинституције су малигна сила која господариживотима милијарди, а коме ни најјаче државевише не могу ништа.

Либералним економистима ова стварносткао да је непозната. У њиховом интелектуалномуниверзуму привредна структура и данас изгледаисто као у времену Адама Смита.

Теоретичари се могу скривати и бежати одстварности, али се стварност не може сакрити одграђана. Од индивидуалних слобода, од сло-бодног и независног појединца на коме почивалиберална грађевина, готово да није осталоништа. Либерализам, у његовој неолибералнојинкарнацији, најбоље су на својој кожи осетилиграђани транзиционих држава, и то је веомаболело. Сада на ред долазе државе које су до јучебиле појам доброг живота - Шпанија, Италија,Грчка, Француска... Све оне данас пролазе краткетечајеве и вечерње школе либерализма, али уз свевеће отпоре.

Снажан отпор неолиберализму је присутансвуда, чак и у Великој Британији. Прошло је неза-пажено да је један од разлога због кога је огро-ман број грађана Шкотске желео да уђе у опас-ну авантуру отцепљења великим делом везан запокушај одбацивања неолибералне идеологије.Шкотска, колевка класичног либерализма, данас јепо осећању живота ближа скандинавском социјал-демократском моделу, и она тај модел жели да

Srpska ekonomska drama i beda neoliberalne ideje

ЛИБЕРАЛНЕ ИДЕЈЕ И ЊИХОВЕПОСЛЕДИЦЕ ДАНАС

Odbrana Marisava... (sa str. 28)

бар ублажи катастрофу. Без обзира на то шта каже„победничка” историја, он је српски јунак. То је онвећ одавно у стварности, али у историји ће то текпостати. Претходно је потребно да спадне побед-ничка копрена која сада замагљује видике.

Закључак

Теза да „победници пишу историју” толикопута се потврдила да је постала пословична. Онаважи и када је реч о нашој историографији о Другомсветском рату.

Пад комунизма у Совјетском Савезу иЈугославији, омогућио је да се историја Срба уДругом светском рату не сагледва само с тачке гле-дишта партизана, него и равногорaца. Једно се ипакније променило: историју и даље пишу победници.Да би се историја могла реалније сагледатипотребно је дочекати пад англоамеричке империје.До тада ће свака објективна историја бити осуђенана „подземност”. Али ником није вечно горело, панеће ни англоамеричким империјалистима. За сада,већина Срба на очима још увек има англофилскекопрене.

Novi Sad, 15.11. 2014. Vladislav –oreviÊ

БиблиографијаКраков, Станислав, „Пламен четништва: зашто, када и како јенастао четнички покрет”;Лиз, Мајкл, „Силовање Србије: британска улога у Титовомграбљењу власти 1943-1944”; Љотић, Димитрије, „Сабрана дела”, 9 књига;Љотић, Димитрије, „У рату и револуцији”; Магазиновић, Хрвоје, „Кроз једно мучно стољеће: сјећања”,друго, допуњено издање;Марјановић, Јован, „Дража Михајловић између Британаца иНемаца”, књ. 1;Милосављевић, Оливера, „Потиснута истина: колаборација уСрбији 1941-1944”; Mиљковић, Радован, „Критика политичког четништва: Ју-де-на-з: организација за спас преживелог старопартијаштва;Mинић, Милош, „Ослободилачки или грађански рат уЈугославији 1941-1945”; Најдановић, Димитрије, „Равна Гора: заблуде и самоуниште-ње: о политичким ставовима равногорског покрета”;Недић, Александар, „Милан Недић, мајка или маћеха?”;Његован, Драго, „Улазак мађарске војске у Бачку и Барању:1941”; Павловић, Илија, „Критички осврт на књигу Сећања из рата одЗвонимира Вучковића”; Парежанин, Ратко, „Други светски рат и Димитрије В. Љотић”; Пауновић, Светомир, „Истина о Наводноослободилачкојборби: КПЈ у рату и револуцији”; Петрановић, Бранко, „Историја Југославије 1918-1988”, 3 тома;Петрановић, Бранко, „Србија у Другом светском рату 1939-1945”; Попадовић, Милутин, „Д. В. Љотић и Комунистичка партијаЈугославије 1935-1945: прилози за истину о ЈНП Збор”;Попочић, Ђорђе, „Немачки ратни злочини 1941-1945: пресудејугословенских војних судова”;„Равна Гора: одлуке Светосавског конгреса у слободнимсрпским планинама”;Слијепчевић, Ђоко, „Југославија уочи и за време Другог свет-ског рата”;Станишић, Михаило, „Експанзионизам Хрвата и растројствоСрба”;Томић, Никола, „Пакт, пуч и рат”; Ћирковић, Симо, „Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944: лек-сикон личности: слика једне забрањене епохе”; Фотић, Милан, „Изгубљени пут: део: 27. март 1941”.

2

Istinska elita...

gubili teritorije samo iseqavawem, progonima iratovima, veÊ i jeziËkim zagaivawem i asimi-lacijom.

VraÊajuÊi se danaπwoj eliti uopπte, wenoodnaroavawe jezika i razvod od `prostog` i kuænognaroda, je oËajnih razmera. Uzmimo napr. naπu lepui jezgrovitu reË `obrazovawe` ili `vaspitawe`. Sveπto je vezana sa `prosvetom` (joπ jedna sadræajna ioduhovqena naroda reË) su doslovno proterani izgovornog i pisanog jezika i zameweni pomodnimanglicizmom `edukacija` i drugim wenim oblici-ma. Brojni su primeri ovakvog `proterivawa` naπihreËi. ReË `narod` se sve mawe upotrebqava;najËeπÊe povodom izbora. Zamena je reË `graani` -`prevod` stanovnici gradova. Ostali narod seistopio u woj, kao da ga nema i ne postoji. A toodaje i malograansko poreklo elite i wen prezirpuka, ali i uroeniËku poniznost pred politiËkimokuptorom. Mi bi dodali i vid prikrivenogoseÊawa `niæe vrednosti` naπe elite pred mit-skim vrlinama Zapada.

Neko Êe reÊi neka vrsta elite uvek je pos-tojala. »ini se - postojala je, ali se nije takozvala, ni samoisticala. Za razliku od savremenihelita, bila je to `elita` iz naroda i sa narodom.Vodila i odluËiva dogovorno i zajedno sa narodom,u najboqoj srpskoj tradiciji sabornosti. Imala jeotvoreno uho i srce za glas naroda, wegove tegobe iæivotno iskustvo. Ni `elita` ni predstavnicistvarnog naroda nisu razgovarali o maglovitimideoloπkim i nestvarnim partijskim programima,jer nametnute stranke nisu ni postojale, a `narod`sveden na ono ono πto je danas - biraËka `pleva`.

Stvarna pitawa koja tiπte narod i traæereπewe iznosili su pred sabor najboqi wegovipredstavnici, iskusni i mudri domaÊini, pa jesuπtinski narodni interes prirodno vrhunio.Razgovaralo se i reπavalo mirno, nestrastveno;niËija sujeta, prestiæ ili borba za `demokratski`glas nisu bili u pitawu. Istinska ravnopravnost idobra voqa svih uËesnika su pretpostavka i temeqsabornosti. A tzv. `elita` je iz izloæenog na saboru- i najvaænijeg, umeÊa da sluπa, sauËestvuje, i uËiiz iskustva organski jedinstvenog naroda - savetu-je najboqe zakquËke i reπewa. Tako je i ulogasaborne `elite` uglavnom bila da primewuje onoπto je, zajedniËki usaglaπeno i zakquËeno.

A kada je reË o vaænosti i umeÊu istinskeelite da sluπa i uËi od `prostog` naroda, ne moæese zaobiÊi iskustvo jednog od najveÊih umova,neprevaziÊenog pisca i `sozercateqa` qudskeduπe, Fjodora MihailoviËa Dostojevskog. Narodkoji je Dostojevski sluπao i od koga se uËio, nijemogao biti `ubogiji` - `dno samog dna`, okorelirazbojnici i ubice. Sreo ih je i sa wima æiveo utamnici prognanika u Sibiru, gde je dospeo kaoosuen borbeni revolucionar i ateista. Svoja saz-nawa i `uËewe` Dostojevski je detaqno opisao udelu `Zapisi iz mrtvog doma`. Nije se uËio nanaprasno steËenim `vrlinama` robijaπa. Jer oni suostali ono πto su povrπno bili - svaalice, ubo-

jice, meusobni ogovaraËi, kradqivci i podkazi-vaËi, itd. UËio se `ËeprkajuÊi` ispod wihove var-qive okorele obrazine. Meu suæwima najmawe jebilo obiËnih pravoslavaca; bilo je viπe raznihraskolnika, ateista, katolika, kavkaskih musli-mana, Jevreja i drugih inoveraca. Veri se uËiogledajuÊi wihovu pripremu i slavqewe BoæiÊa idrugih praznika, a izgleda da ga je veri ponajprevratio mladi musliman, koga je pouËavao ruski, aovaj zajecao sluπajuÊi Hrista u `Besedi na gori` irazgaqen ponavqao: `Isa` veliki Boæji prorok!Blagorodnosti narodne duπe uËio se posmatrajuÊidræawe robijaπe za vreme stvarnih kriza. »ini seda mu je najteæe bilo da prihvati carizam.Prelomila ga je ispovest ubice koji je bajonetomrasporio bahatog i bogohulnog pukovnika koji jeËesto ponavqao: Ovde sam ja vaπ Bog i car! Shvatioje da Rus-rodoqub, ne moæe da bude ateista, niprotivnik poretka u koji narod duboko veruje. Takose Dostojevski vratio iz Sibira, nauËen od narodai `preobraæen` - iskren vernik u prirodni poredaksa Hristom Spasiteqem u veËnosti i carem-vladarom u Rusiji.

I kao πto, po naπem saznawu, Dostojevski-revolucionar niπta vredno nije ostavio, tako uistorijskom seÊawu naroda nezapaæeno prolazi inaπa odnaroena elita. U narodnim pesmama,imenuju se samo oni koje narod smatra borcima zapravdu i istinu, ili svojim pobornicima i junaci-ma, te da se zlo istakne i wihovi negativniprimeri. U novijoj istoriji æivi samo `elita`iznikla iz naroda i ostala sa wim, pismenooblikujuÊi izvorno narodnu misao i veru, kaoWegoπ. Kasnije, misao vladike Nikolaja koji je izasebe imao πirok narodni BogomoqaËki pokret,govorio i pisao jasnim narodnim jezikom. »esto senavode boæanski nadahnute misli iz Jevaneqa iPoslanica, tako bliske narodnoj duπi i veri, reËiribara i obiËnog puka dubokog duhovnog sadræaja, aizraæene biserno jasnim jezikom koji svako razume.U narodnim poslovicama, svako slovo je na svommestu, nema ni prizvuka strane reËi, a najËeπÊe sui velika mudrost, koju pametni svakodnevno pomi-wu.

Sujetnu i pokondirenu nenarodnu elitu iinteligenciju treba da brine ocena i sud vremena,a joπ viπe brzo nestajawe i istorijski zaborav.

V. DimitrijeviÊ

Iskra 1. januar 2015. 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UredniπtvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.netOdgovorni urednik (Editor):

Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπ-tom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√neAmerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugimvalutama.

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D.Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 —ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase naIskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda,58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.- NEMA˘KA: D. Jakovljevi≤, Falkstrasse 93,60487 Frankfurt am Main.

IZ SADRÆAJA

Liberalne ideje i posledice danas. . . . . . . . . . . . . . . . 3

Opasnost za Srbiju u procepu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Imperija traæi bezuslovnu posluπnost. . . . . . . . . . . . 7

HriπÊanstvo ujediwujuÊa sila Rusije. . . . . . . . . . . . . .11

Kisinxer - Stvara se NSP. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Otpor, Kanvas i terorizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

Brisel strahuje da Êe Kina podeliti EU. . . . . . . . . . . 20

Rusko-srpski odnosi zavisiÊe od RF. . . . . . . . . . . . . 21

Odbrana Marisava PetroviÊa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampa-nu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnuliteraturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novovidelo” <http://www.novo-videlo.com>.

Iskra 1. januar 2015.

Naπim Ëitaocima, pretplatnicima i saradnicimapravoslavne vere æelimo sreÊne i blagoslovene nastu-pajiÊe praznike:

Mir Boæiji - Hristos se rodi!SreÊna Nova Godina! Iskra

Za pokoj duπa dragih mi drugaricaVere ZeËeviÊ i Qube PaviÊeviÊ.Molim se Gospodu da wihovim ple-menitim duπama podari rajsko nase-qe. Wihovom bratu Andri MandiÊu iQubinom sinu Nikoli, snaji i unuku,iskreno sauËeπÊe.Seka OjdroviÊ $ 30

Za pokoj duπe naπe drage QubePaviÊeviÊ, dugogodiπwe Ëlaniceudruæenwa „Jadran”, uz molitveGospodu da wenu duπu primi uNebesko Cartsvo. VeËnaja pamjat!»lanovi druπtva „Jadran” $ 50

Za pokoj duπe naπeg dragog i dobrogÆivana LazareviÊa o naπoj slavi Sv.NikoleSupruga Dragica sa porodicom £ 20

PRILOZI ISKRI

+ Bora BreπiÊU »ikagu, SAD, umro je 11.

decembra 2014. naπ drug i biπidobrovoqac SDK, Bora BreπiÊ. Boraje roen 8. jula 1928 od majke Marije ioca Dimitrija, uËiteqa. Skoro celaporodica BreπiÊ koja je do kraja sep-tembra 1944. æivela u Poæarevcu,bila je na neki naËin vezana zadobrovoqce i JNP Zbor. Tako seveÊina, posle povlaËewa u Italiju,nastanila u SAD, gde su uglavom iumrli.

Bora se nastanio u Geri,Indijana. Sa svojom pokojnom suprugomBernis (SaviÊ) izrodili su sinaMihaila i Êerku Katrin. Bora je biojedan od utemeqaËa katedrale Sv.Ilije i istoimene crkvene opπtine uGeri. Takoe vrlo revnosan ËlanSrpske narodne odbrane.

Opelo pokojnog Bore obavioje u Geri 18. decembra o. AleksandarObradoviÊ, a sahrana na grobquMontroz u »igagu, pored veÊineËlanova porodice BreπiÊ.

Porodice pokojnika naπesauËe∏Êe, a naπem drugu Bori slava ihvala. Molimo se za wegov veËnipokoj u Carstvu Hristovom!

+ Marija AtanackoviÊU Bradfordu, Engleska,

umrla je poËetkom decembra 2014.Marija, supruga naπeg pokojnog drugaQube AtanackoviÊa.

Pokojna Marija je Italijanka,preπla je u pravoslavqe, odgojilasvoju decu u naπem duhu i mnogozaduæila srpsku zajednicu uBradfordu svojom qubavqu i topli-nom, revnosnim radom i spremawemoko crkve i svakonedeqnim pevawemza crkvenom pevnicom. Sahrawena je22. decembra, ispraÊena od velikogbroja bliæwih i zahvalnih prijateqai poπtovalaca. Opelo je obavio mesniparoh i arhijerejski zamenik. prota o.Æarko NediÊ.

Deci pokojnice - Katarini,Milomiru i Milanu i wihovimporodicama - naπe sauËeπÊe. Molimose Gospodu da dobroj i dragoj Marijidaruje veËni pokoj u CarstvuHristovom!

+ Ilija JovanoviÊU Skiptonu, Engleska, umro je

u decembru 2014., posle duge borbe srakom, naπ drug i dobrovoqac »etvr-tog puka SDK, Ëeta pokojnog MilivojaPavloviÊa - Pajka, Ilija JovanoviÊ.Pokojni Ilija, dobrovoqac od 1941, jerodom iz okoline Viπegrada, istoËnaBosna. U jednoj borbi je rawen i izgu-bio oko. Opelo i sahranu u Skiptonuobavio je 29. decembra paroh, prota,o. Æarko NediÊ.

Porodici pokojnika naπesauËeπÊe, a naπem odanom i dragomdrugu Iliji, slava i hvaala. Molimose gospodu da mu daruje rajsko nasqe iveËni pokoj!

+ Miπa KosijerU Adelajidi, Australija,

umro je poËetkom decembra 2014, naπdrug i bivπi srpski dobrovoqac,Miπa Kosijer.

SauËeπÊe wegovoj porodici.Naπem drugu Miπi slava i hvala.Molimo se Gospodu da mu podariveËni æivot!

(Izviwavamo se Ëitaocima,πto su podaci o naπim mrtvima,usled opπteg starewa i umirawa, sveoskudniji).

+ Milenko StojiÊU Adelajidi, Australija,

umro je 6. decembra 2014, posle duæebolesti, naπ drug i bivπi srpskidobrovoqac, Milenko StojiÊ (95).

SauËeπÊe wegovoj supruziPauli. Naπem drugu Milenku slava ihvala. Molimo se Gospodu da mupodari veËni æivot!

+ Mitar SkoriÊU Englskoj umro je u decembru

2014. naπ drug i bivπi dobrovoqacTreÊeg puka SDK, Mitar SkoriÊ (90+),rodom iz sela MojkoviÊ, srezRaevski.

Porodici pokojnika naπesauËeπÊe, a drugu Mitru veËan pokoj uGospodu!

„D.V.QotiÊ i wegov Zbor”Sajt `Srpska dijaspora` objavio je

Ëlanak Slaviπe PeriÊa (pisan 2011)pod gorwim naslovom. »lanak je objek-tivno pisan i na jednom mesto iznetcelokupan druπtveni i politiËki rad iæivot DVQ. Bez obzira na nekolikonenamernih netaËnosti, s obzirom navrednost wegove celine, Ëlanak je pre-neo i sajt `Novo videlo`, pa gazaiteresovani mogu i tamo naÊi.

Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXVI 1. januar 2015.

Gresi elitizma

ISTINSKA ELITA SLU©A NAROD I U»I OD WEGA

Druπtvo i narod su danas predmet mnogihpodela. Samo je prvorodna, prirodna i neizbeæna.PoËela je qudskim udruæivawem i stvarawemπirih qudskih zajednica. Nastala je `podelomrada` u takvom druπtvu. Wen savremeni izraz suinteresne grupe, prirodno izrasle iz glavnihprivreivaËkih zanimawa, tj. strukovne iprivredne zajednice, koje niko nije veπtaËki i`odozgo` organizovao` i stvarao, veÊ su se one spon-tano raale πirewem i razvojem qudskih zajedni-ca, te kasnije wihovom `evolucijom` u posebne nar-ode.

NaËelno, svako grupaπewe i posebnostslabi druπtveno i narodno jedinstvo, ali su samostrukovne zajednice korisne i neminovne, jer suizrasle iz prirode qudskog druπtva. Drugedruπtvene i narodne podele uglavnom su ide-oloπko-politiËki nametnute, ili poslediËnadruπtvena `moda`, te razbijaËi narodnog jedinstvai veπtaËki uzroËena πteta suπtinskom narodnomnteresu.

Meu dodatnim razbijaËkim pojavama je`elitizam`. Druπtvo i narod u Srbiji su`izparcelisani` elitama. Skoro svako poqedruπtvene delatnosti oglavqeno je `elitom` -dræavnom, politiËkom, stranaËkom, druπtvenom,privrednom, nauËnom, finansijskom, kulturnom,intelektualnom, sportskom, itd. Nigde obiËnih,prirodnih qudi; narod (puk) kao da ne postoji. Svoznawe, pamet i mudrost, idejno stvaralaπtvo ioblikovawe, veπtina odluËivawa i upravqawa -sve je to iskquËivi dar, sposobnost i posed elite.

Druπtvena delatnost je veÊ, uglavnomprirodna, podela. Elita je nekorisno i πtetnodeqewe veÊ podeqenog; odvajawe od celinedruπtvene delatnosti, svoje `mase` i baze. Ranijesmo viπe puta ukazali i pokazali da su prirodnestrukovne zajednice u demokratsko-kapitalis-tiËkom sistemu razvlaπÊene i liπene svog uËeπÊai uticaja na vlast. Zamewene su, suprotno stvarnomi suπtinskom narodnom interesu, nesputanom vla-davinom politiËkih stranaka, ustanovqenih kopi-

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (179)

Milisav SaviÊ, DOLINA SRPSKIHKRAQEVA

Jedan od vodeÊih savremenih srpskihpisaca, Milisav SaviÊ, objavio je na srpskom iengleskom ilustrovanu kwigu Dolina srpskihkraqeva / The Valley of Serbian Kings, ProleÊnoputovawe / A Spring Journey 2013, u izdawu Raπkeπkole (prevod na engleski Timotija XonaBajforda). Kwiga sadræi beleπke autora pri-likom putovawa kroz Juænu Srbiju u proleÊe2013. godine.

SaviÊ priËa u romanu o svojim utiscimaprilikom posete manastirima i crkvama ÆiËa,Studenica, SopoÊane, Gradac, Bawska,- –ureviStupovi, Crna Reka. Nova i Stara Pavlica. Ontakoe govori i o zamaπnom broju mawih seoskihcrkava na Goliji, Kopaoniku i Rogozni. ©ta ga jenavelo da napiπe ovu kwigu shvatio je posleËitawa starih putopisa, da veliki brojputopisaca, domaÊih i stranih, nije spomenuodesetine mawih crkava iz nemawiÊkog i kasnijegdoba. On je posetio, Ëesto peπaËeÊi dugo, tenaoko zaboravqene crkve.

Da bi se dobio utisak SaviÊevogpripovedawa, evo jednog duæeg citata. IstiËuÊiznaËaj, vrline i lepote glavnih manastira, SaviÊne propuπta da istakne i znaËaj mawih crkava.Tako, u jednom intervjuu on opisuje crkvu Sv.Petke u Trnavi, kraj Raπke: „Na nadvratniku vasoËekuje greπnica - nago, zdravo, bucmasto,seqaËko devoj-Ëe, koje ujeda debela zmija - davas podseti koliko ste greπni. A onda odmah dovrata - prelepa freska Sv. Ilije. Ne sluËajno,kad na Goliji zagrmi, onda se tresu i zemqa inebesa. InaËe, Sv. Ilija liËi na boga Peruna. Ucrkvi u ÆivaliÊima Isus Hristos, grubog,ispoπÊenog lica podseÊa na peπterskog seqaka,opaqenog suncem i vetrovima. U selu BiniÊi,negde u nedoiji pod vrhovima Golije, oËekuje vasraπirenih ruku Bogorodica Oranta. Kao da æelida vam kaæe: pa doite mi ËeπÊe, dosadilo miovde da samujem, s vukovima i medvedima. Alipravi biser je malena crkva Sv. Petra i Pavla uTutinu. Po slikarstvu gotovo ravnom onom izobliæweg manastira Crna Reka, freskestraπnog suda su danteovske, ali na srpskinaËin. Na jednoj vidimo nagog Ëoveka u ogwenojreci. Da bi bilo jasnije o kome je reË, slikar jeispisao pored slike naslov `Bogataπ`.”

Kwiga je obogaÊena bezbrojnim

fotografijama u boji predmeta koje autor opisu-je. Poneki odeqci sadræe do osamdesetak Ëestovanrednih slika. Nisu zapostavqene ni tvrave,Tu su i maj-storski opisi detaqa, kao i istori-jske pozadine. Cela oblast obuhvaÊena u kwizimoæe da sluæi kao jedan ogroman muzej, Sve topokazuje veliku umetniËku vrednost manastira, uono vreme najveÊih na Balkanu, donekle i uevropskoj civilizaciji uopπte. Uz svima poznatei priznate le-pote fresaka, na primer u ÆiËi iStudenici, vide se lepe freske u ponekimmawim crkvama. Naæalost, ove posledwe suËesto unakaæene nasilnim uniπtavawima, πtoukazuje na vekovne nesreÊe koje su zadesile ovajnarod. Likovi vladara, crkvenih dostojnika izaduæbinara su Ëesto unakaæeni, a ipak i takvikakvi su govore mnogo. SaËuvane su tvorevine,dostojno prikazane u ovoj kwizi. Manastiri,crkve i tvrave, naæalost mahom uruπeni,pokazuju i dan-danas svoje lepote i istorijskevrednosti.

Milisav SaviÊ se neizbeæno pita, uporeewu sa ovim ogromnim postignuÊima, πta sedanas stvara da bi bilo saËuvano vekovima.

Pored kwiæevne vrednosti ove kwige,treba istaknuti i druge vrednosti. Kako je toSaviÊev rodni kraj, kwiga je doπla u pravi Ëaspovodom vatrene diskusije o tome Ëija je tozemqa. Iako je oËigledno da niko ne zida svojemanastire u tuoj zemqi, rasprava ima i poli-tiËko zalee. SaviÊ ne potencira to zalee veÊjednostavno go-vori o istoriji vremena kada susrpski kraqevi vladali u toj zemqi, zidalisvoje manastire i postigli visok nivo svogduhovnog i kulturnog postojawa. Romansiranaistorija, Dolina srpskih kraqeva Ëitaocimaotvara oËi i um, pa i onima koji se joπ dvoumekome pripada ta dolina.

Svaka srpska kuÊa trebalo bi da ima ovukwigu. Srbi unaokolo po svetu pogotovo, da se nestide svog porekla. A strancima ponuen je pre-vod da saznaju viπe, i istinitije, o nama,

Vasa MihailoviÊ--------------------

1 Milisav SaviÊ, Dolina srpskih kraqe-va / The Valley of Serbian Kings (Raπka: Raπkaπkola, 2014), 406 stranica, veÊeg formata.

1244

rawem tueg, nenarodnog druπtevno-dræavnogureewa. Glas naroda se jedino `Ëuje` na navodnopovremenim `demokratskim` izborima, gde odluËujeo programima i kandidatima koje im partijenameÊu, a on ih stvarno malo razume i poznaje.Elita prekida i tu gotovo nepostojeÊu i povremenuvezu sa narodom. Wu niko ne bira. Ona se samo-oglaπava, `iskristalizava` i izdvaja iz druπtvenedelatnosti.

Da podvuËe svoju izuzetnost i odvoji od`prostog` puka, elita ima i svoj jezik koji narod nerazume. Elite se danas takmiËe u posrbqavawustranih reËi i izraza, Ëak i gde je misao boqeizraæena naπom reËju. OËekivati je da to Ëinesamozvani `analitiËari` u sluæbi vladajuÊedemokratsko-kapitalistiËke kaste i uvezenog`pogleda na svet`. Ali elite uËestvuje u toj utakmi-ci odnaroavawa gotovo bez izuzetka, Ëak i onekoje sebe smatraju rodoqubivim.

Ima nesumwivo rodoqubivih analitiËara iobjektivnih temeqnih istraæivaËa, Ëije su ËitavereËenice Ëesto izraæene preteæno stranim reËi-ma, tako da usporavaju razumevawe wihovih zrelihzakquËaka i `uËenijih` Ëitalaca. A ima irodoqubivih `sajtova`, koji svako miπqewe svojihËitalaca o nekoj temi, uvode originalnomengleskom reËju, kao napr. `says` (mesto `kaæe`) ili`reply` (mesto `odgovor`). Naravno, pozajmica je izjezika kojim govori tzv. `svetska zajednica` ivladajuÊi vojno-politiËki moÊnici, SAD iBritanija. Opasna i teπko zabriwavajuÊa je ovaprotivreËnost naπe rodoqubive elite. S jednestrane, iskreno i obrazloæeno se suprotstavqajuratnoj i idejno-politiËkoj najezdi NSP na narod,druπtvo i dræavu, a s druge, sami doprinoseodnaroavawu i jeziËkoj, duhovnoj i politiËkojkolonizaciji. Uzaludno je srËano se boriti protivNSP, a klawati se `engleπtini`, jer to je istovre-meno podræavawe uticaja i mita o izuzetnosti ivrednostima svega πto iz tog sveta dolazi. A to jeprotivno i najboqoj srpskoj tradiciji i opomenamawenih prvaka od Nemawe do danaπwih dana: `JezikËuva granice`. Jer niπta taËnije od toga: Nisu Srbi