: . : ( 17-160 .) ( 160-281 .) (281-358 .) ( 358-479 .) , 2014.

. , . , , , , . . . . , 17. 18. . , 1620. 1640. , 18. . . . , 17- a. , , . , , . / . , . . , 13. . , . . , , , , . , 17. . . , 17. . , . , ; , . . 1620. 1760. . 1620. . , ; . 1760. , , ; . . , . . . , , . , , , . ; . . . . . . 17. . ( 1648 1652). , , . 1641 1649 , ( ). ; ( , , ). , , 17. . . . . : , . , , . . . , 17. 18. , . . 17. . , . , , . . . . , . , . , . . . . . : , . , . . 1630 1685 . 1685 1715 , . . 1715 1750 . , XV. , , , ; , . 17. . 1618-1648 . . 1648. . 1659. . . : , . . . , , . . 1640. . . . , , . 1715. . . 18. , . ( 1702-1713 ) (1713 ) ( 1714 ). . . . ( 1740-1748 ) (1745 ) ( 1748 ). , . . 18. . . , ( 1756-1763 ) . 1763. : , . 18. ; .

11/93

. . , , , , . . , , , , , , . , . XVII XVIII , . . , . . 80- XIV , , , . XVIII , . . XVIII 70-80% 30-40% . , . 15- . 15, 12- . , , . , . . , . . , . . : , , , ; . , . XVII . , XVIII . , . , , a ( ) . . 40- . , , , , . . , ,, , , , . , , . , , . XVI XVII , , . . , , . : , . 1596-1602. , , , . . XVII , . , . , 110 000 , 60 000. XVII . XVII , 1685. , . . . . , , . . , , . , , , . , , . XIX .

. . XVI . XVIII XVI . , . 40 - 5 km2. . , . , . XVI 17 km2. . , XVI XVII , . . 1600. km2 40 . . 1700. , . XVIII . . XVII , ( ) . . , , . , , . , , , .

. e , , . , 80-90% . XVIII . ,, . . . . , , . . XII XVIII . , . , . , , . , , . . . . . , , XII . , 1000- . (saltus) ager (). ager saltus , . , , , , . , . . , , , 80% . . . . , . , XVII . . XVII : ; , ; ( ). XVII , . XVI , . , , , . , , .

Nataa irka GRAD. OKVIRI URBANOG IVOTA: Gradsko stanovnitvo klasine Evrope kree se izmeu 6.miliona ljudi oko 1600.godine i 10.miliona oko 1750.godine. Do preobraaja gradova dolazi u XVI veku: do 1500 godine samo su etiri grada imala preko 100.000 stanovnika a na prelazu iz XVI u XVII vek bilo ih je sigurno dvanaest. Oko 1800.godine bilo ih esnaest, s tim to London ima oko milion stanovnika. Od dvanaest gradova koji krajem XVI veka imaju preko 100.000 stanovnika osam je u sredozemlju ( u Italiji, paniji i Portugalu): Napulj, Milano, Venecija, Lisabon, Rim, Palermo, Mesina, Sevilja a samo etiri na severozapadu: Paris, London, Amsterdam i jedno krae vreme Anvers. Tek 1800.godine se i jedan od gradova na istoku ubraja meu najvee a to je Be. Poetkom XVIII veka u ovim velikim gradovima ivi manje od etvrtine gradskog stanovnitva. Veina gradskog stanovnitva ivi po malim gradovima, koji su bitan faktor drutvene strukture. Najvei problem gradova predstavljala je voda, ne toliko snabdevanje koliko proiavanje, poto je bio rairen trbuni tifus. Otuda velika potronja vina u francuskim narodnim slojevima u XVII veku, opta upotreba aja u Engleskoj i sve vea upotreba piva, to je dovelo do pada smrtnosti. Jo jedan od problema bila je kanalizacija. Grad u XVII veku u izvesnoj meri jo uvek je srednjovekovni grad. Stvari e drugaije tei tek u XVIII veku. U nekim sluajevima, kao to je London i Lisabon, to je posledica kataklizmi, kada su gradovi iznova podizani i potpuno su promenili izgled. Tada se gradovi organizuju planski i dolazi do sve vee urbanizacije.

PRIVREDA. SEKUNDARNI SEKTOR. Urbanizam nas sada opet dovodi u oblast privrede. Posle perioda ,,preporoda koji je trajao od 1400. do 1550.godine, XVI i XVII vek mogu delovati beznaajno na polju tehnike. Meutim, tehniki izumi renesanse u XVI i XVII veku prelaze iz oblasti pokuaja u oblast primene. Kao primer moe da poslui proizvodnja stakla koju autor navodi. Sve to je bilo bitno na tom polju postignuto je ve izmeu 1450. i 1550.godine. Takoe, XVII vek je doneo da staklo ne bude samo sastavni deo palata i dvoraca, ve i skromnih stanova. Bio je to vek ,,mikro poboljanja koji je prethodio velikom poletu iz druge polovine XVIII veka. Tokom XVII veka dolo je do otkria durbina, mikroskopa i teleskopa, to e usloviti napredak industrije optikih instrumenata. Osnovne industrijske grane jesu textilna industrija kao i metalurgija. Textilna industrija se tokom XVII veka nalazila u stanju zaostalosti a napredak se ostvaruje tek u narednom veku. Tada opada mediteranski sektor, Italija i panija, Nizozemska, Francuska, dok proizvodnja raste u Engleskoj. Druga najznaajnija grana industrije bila je metalurgija. Tokom XVII veka postojala su dva centra: oko Lijea i u srednjoj Nemakoj i centar u vedskoj i oko Baltika. Do kraja XVIII veka baltika oblast je najvei proizvoa i glavni izvoznik gvoa. vedska je glavni snabdeva bakrom. Tokom XVII veka dolo je do krupnog preobraaja, odnosno nain vaenja rude je mnogo napredovao. Industrijska revolucija tokom XVIII veka odvijala se pod vostvom Engleske. Od 1769. do 1796.godine parna maina je stvarana udruernim naporima Demsa Vata, Metjua Boltona i Dona Vilkinsona i time su bila otvorena vrata novog doba. U oblasti tekstilne industrije dolazi do pronalaska ,,leteeg unka'' pojavljuje se maina za pletenje, usavrava se proizvodnja konca. Pokretaka snaga industrijske revolucije bila je trgovina. Ona je od poetka do kraja XVIII veka uveana ak pet, est ili sedam puta. Trgovalo se sa Indijom, odakle su uvoene pamune tkanine, sa Kinom zbog uvoza aja, kao i sa Amerikom zbog trgovine eerom. Tokom sedamdesetih godina XVIII veka poloaj Francuske je na kratko ojaao, meutim francuska revolucija e Englesku uiniti takorei pobednikom na polju privrede.

DRUTVO.STALEI I KLASESva istorijska drutva koja pripadaju istorijskom razdoblju izgleda da se organizuju po jednom od tri osnovna vida stratifikacije, po stratifikaciji na kaste, stratifikaciji na stalee ili stratifikaciji na klase. Drutvo tokom XVI, XVII i XVIII veka bilo je klasno drutvo (drutvena hijerarhija na osnovu zaraenog novca), meutim to nije bio najvaniji nain podele drutva. Stratifikacija na stalee je svakako preovladala. Drutvene grupe su hijerarhijski razvrstane ne prema ekonomskoj snazi, ve prema svom dostojanstvu, prema potovanju i poastima koje im ukazuje drutvo. U Francuskoj u ranom XVII veku je ta hijerarhija izgledala ovako: na vrhu se izdvajao sveteniki stale, koji je zauzimao poasno mesto. Zatim je dolazilo plemstvo, u okviru kojeg imamo staru vlastelu ali i plemstvo na osnovu zvanja steenih u dravnoj slubi. Trei stale je obuhvatao ostatak naroda. Svaki od stalea ima svoju unutranju hijerarhiju. U okviru prvog stalea nalaze se kardinali, patrijarsi, nadbiskupi i biskupi. Vlasteoski stale se deli na prineve kraljevske krvi, prineve u daljem srodstvu sa vladarem, visoku vlastelu sastavljenu od plemia koji se opet hijerarhijski razvrstavaju po titulama koje poseduju, i najzad na obine plemie koji se nalaze u vojnoj slubi. Drugi stale obuhvata i sudske i poreske inovnike koji samim poloajem stiu plemstvo. Vremenom se ta drutvena osmoza, odnosno prelazak iz treeg u drugi stale, umanjivala. Trei stale obuhvata inovnike ija mesta ne donose plemstvo. Ovde spadaju ueni ljudi, advokati, finansijeri, strunjaci i poslovni ljudi, zatim trgovci. Svi oni imaju pravo na titulu graanina. Ispod su oni koji zavise od fizikog rada: zemljoradnici, zanatlije. Sasvim na dnu su skitnice, prosjaci, dokoliari. Ova slika vai i za veinu drugih zemalja klasine Evrope, i nije se mnogo izmenila ni u XVIII veku. Oko 80% prihoda klasine Evrope, odnosno stvorenih bogatstava, potie od zemlje i vezano je za zemlju. Meutim, najvee bogatstvo ustvari nije zemlja, nego seljaci koji na njoj rade. Otprilike jedna desetina stanovnitva je bila u slubi kod 2 do 3% stanovnitva. Razvoj trgovine i dominacija novane privrede dovela je do uspona buroazije i uspona trgovaca. Buroazija je bila svesna da izvor bogatstva i moi nije u trgovini, koja je nju stvorila, ve u ogromnom mnotvu ljudi koji ive na zemlji. Sa steenim novcem ona kupuje zemlju. XVI vek doneo je uspon buroazije, XVII jaanje aristokratskih struktura stalekog drutva, a XVIII proces drutvenog preobraaja.

KONJUNKTURA. Klasinu Evropu karakterie stagnacija u privrednom razvoju. Dolazilo je do osciliranja cena najvanijih vrsta robe, proizvodnja itarica je oscilirala od godine do godine, a oscilacije su bile karakteristine i za tekstilnu proizvodnju, kao i oblast veletrgovine. Poljoprivredni sektor privrede imao je negativnu konjunkturu tj, konjunkturu nestaice, jer je zbog nedovoljne proizvodnje dolo do deficita poljoprivrednih proizvoda. Tekstilni sektor industrije takoe se nalazio u krizi, koja se poela iriti na itavu industriju. Drugaiju situaciju imamo u sektorima iz okvira veletrgovine s kolonijama, gde je konjunktura bila bogatija. Slabost monetarne privrede bio je jo jedan od problema Evrope XVII i ranog XVIII veka. Monetarne rezerve Evrope koje su se poveale od 1510. do 1620.godine, padom cene ita bile su smanjene bar za treinu. Nedovoljnost monetarnih rezervi naroito se oseala u Francuskoj od 1680. do 1720.godine. Odsustvo vlastitih izvora retkih metala kao i stalna nepovoljna razmena ugroavali su francuski monetarni sistem. Privredno rasulo u itavoj Evropi nakon ratova sa Augzburkom ligom kao i rata za pansko naslee takoe su oslabili monetarnu privredu Francuske. Jedino je Holandija uspela da zadri monetarnu stabilnost tokom itavog XVII veka. paniju je takoe odlikovalo nejedinstvo u monetarnom sistemu. Katalonija je uspela da sauva stabilnost livre, Valensija stabilnost denijea a Kastilja je ouvala stabilnost maravedija sve do 1602.godine. Krizu u paniji prouzrokovae slabije priticanje zlata i srebra iz Amerike, pad trgovine sa kolonijama i preokret u osnovnim tendencijama cena. U nastojanju da se izae iz te situacije, u paniji su vojvoda od Lerma a za njim i Olivares pustili u opticaj novac bez stvarne podloge, sa sve vie bakra a sve manje srebra. Tako narednih ezdeset godina panska privreda je morala da ivi sa neujednaenom i neefikasnom bakarnom monetom koja je istisla dobru srebrnu monetu. Novac se poetkom XVII veka jo uvek kovao runo, to je omoguavalo falsifikovanje i prevare. Da bi se to spreilo od 1640.godine poela se koristiti maina za kovanje novca to je otealo posao falsifikatorima. Iako je XVII vek obeleila slabost monetarne privrede, on se zavrio ponovnim procvatom veletrgovine sa Amerikom. Iz Brazila se uvozilo zlato a iz Meksika srebro. U odnosu na XVI vek koji je doneo prividni oporavak zahvaljujui prostornom proirenju Evrope, XVII vek je na materijalnom, privrednom i drutvenom planu bio ipak mrano razdoblje puno nematine i malih mogunosti napredka. Industrijska revolucija i napredak Engleske u XVIII veku dovee do ravnotee u privrednim oscilacijama i poboljanja trgovine dugotrajnim porastom cena koji je olakan otvaranjem novih prostora u Americi i novim oblastima trgovinske eksploatacije na Dalekom istoku.Iako su se monetarne rezerve Evrope poveale od 1510. do 1620.godine, tokom XVII i ranog XVIII veka poveanje broja stanovnitva i sve vei prostor koji se irio ka istoku smanjio je novanu masu. uslovili su da novana masa ne mogla rasti dovoljno brzim ritmom, to je uslovilo smanjenje bar treine poveanja iz XVI veka. itav monetarni sistem tadanje Evrope bio je zavistan od monetarnih rezervi. Njihova Bez vlastitih izvora retkih metala, francuski monetarni sistem bio je ugroen stalno nepovoljnom razmenom koja je vaila ve i za XVI vek, ceo XVII kao i XVIII. Tekoe u paniji poele su kada je zlato i srebro iz Amerike porlo slabije da pritire, kada je trgovina sa kolonijama opala po obimu i vrednosti i kada je dolo do preokreta u osnovnim tendencijama cena. U nastojanju da se izae iz te situacije, u paniji je bio puten u opticaj novac sa vie bakra nego srebra. Jedino je Holandija uspela da zadri monetarnu stabilnost tokom itavog XVII veka.Velika nevolja francuske u XVI veku bila je nedovoljnost zaliha kovanog novca. Epohu klasine Evrope karakterie konstantno osciliranje u cenama najvanijih vrsta robe, u proizvodnji itarica, tekstilnoj proizvodnji kao i u oblasti veletrgovine. Zbog nedovoljne poljoprivredne proizvodnje uslovljene pre svega nepovoljnim klimatskim uslovima, naglim rastom cena, kao i deficitom poljoprivrednih prihoda siromanog stanovnitva nastajale su krize tekstilnog sektora industrije, a iz tog sektora kriza se irila na itavu industriju. Drugi znaajan problem s kojim se susrela Evropa klasinog doba bila je slabost monetarne privrede. Iako su se monetarne rezerve Evrope poveale od 1510. do 1620.godine, tokom XVII i ranog XVIII veka poveanje broja stanovnitva i sve vei prostor uslovili su da novana masa ne moe rasti dovoljno brzim ritmom. Pad novane mase tokom XVII i XVIII veka izbrisao je bar treinu poveanja iz XVI veka. Nedovoljnost monetarnih rezervi naroito se oseala u Francuskoj od 1680. do 1720.godine. U Evropi je dolazilo do privrednog rasula za vreme rata sa Augzburkom ligom kao i kao i za vreme rata za pansko naslee, koje je surovo pogodilo Francusku.

11/109

1620-1630 1750-1760 ? . . . , , 18. , .

XII

1620-1630 1680-1690 , . , , , . , , . ? , . . . , . . ? , . . , , , , , , . , . . ? . . , . , . . . . . 16. . , . . . , . . . . . . , . . , , , . , . 17. . . 4 . 1611. , 163. 1615. , . . . , . . , 17. 18. . . , , . . . , . . . , , . . . , , . . . , .

XIII

. 17. . . , . 17. , . . 17. . . . , , , . . 17. . . , . . . 18. . . : ? ? . . , . , . , . , , . , . 17. . . . , , . . , . . . , , . . , . , , , . , , , . , , , , . , , . 1600-1660. 80% 20% . . 17. . . XIV. , XIV , . .

XIV

17. , , , 17. . 16. 17. . . . 17. . , , . . , . . . . . , 16. 17. , , , . 17. . , , , . . . 16. . . . , , . 17. . , . , . . , . , . , . .

XV

, . 1687. , Principia Philosophiae Naturalis. , . . 1680. . , . , . , . 18. . Tractatus theologico politicus 18. , . , . ? . Deus sive Natura, . . , . . .