Mirjana Radosavljevic <mirarad@gmail.com>

СРБски ФБРепортер - дневни журнал

Mirjana Radosavljevic <mirarad@gmail.com> 08. фебруар 2013. 20.14Коме: Mirjana Radosavljevic <mirarad@gmail.com>

СРБски ФБРепортер - дневни журнал 08.02.2013.

У сусрет 100-годишњици ослобођења СтареСрбијеЖарко Јанковић: ЕВРОУНИЈАТСКА ОДА ГАДОСТИМЕДИЈСКА БЛОКАДА: Скандалозан прекид гостовања Ивана Ивановића на радију ФокусСлавка КОЈИЋ:УСТАВНИ СУД – PERICULUM IN MORA!ШТА ЈЕ ДАЧИЋ ПРЕЋУТАО: Север, ипак, под капом Приштине08.02.2013. Вести са окупираног Косова и Метохије- НОВИ БОМБАШКИ НАПАД: Уништенаутомобил локалног Србина у Митровици!ВЕЗЕ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ КРОЗ ВЕКОВЕ, РУСКИ ДОМ,01.02.2013. (видео)Сусрет Николић-Јахјага: АНТИДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ БРИСЕЛАЧаслав М. Дамјановић: Највећа превара у два миленијума!Олга Луковић Пјановић: КАТАРИНА ВЕЛИКА СРБСКАШОКАНТНО: Креће микрочиповање људи и новорођенчади (ВИДЕО)ШОКАНТНО ОТКРИЋЕ АКАДЕМИКА ДРАГОЉУБА ЖИВОЈИНОВИЋА – ДУГА ИСТОРИЈААНГЛОСАКСОНСКОГ РАЗБИЈАЊА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ!

У сусрет 100-годишњици ослобођења Старе СрбијеPosted by biljanadikovic February 7, 2013 /

Приближава нам се велики и славни србски јубилеј, 100 година од догађаја који је донео испуњењепетвековног сна о националној слободи. Централна Србија је ослобођена од Турака 1830. године, аСтара Србија 82 године касније 1912.

11.11.2012. Православни глас број 8., за ФБР приредила Биљана Диковић

Балкански ратБалкан је постао позорница важних догађаја, које је цео свет пратио с највећом напетошћу. Од сјајних дворовадо последње сеоске колибе све се у пуној мери интересовало тим историјским догађајима. Давно није билората, који би тако дубоко засекао у људске осећаје и од чијег би се исхода толико очекивало. Он је вођен узнаку коначног ослобођења хришћанства на Балкану од петвековног турског ропства. С великом вештиномсвојих дипломатија, европске силе су подржавале деспотизам Турака и невиђене муке хришћана. Западњацису на Балкану одржавали прилике за које су сами веровали, да су врхунац државничке мудрости и залогукупног мира. Напокон је све то срушено и велики пораз Турске значио је и пораз европске дипломатије.

За две недеље балканске хришћанске државе разбиле су петвековну отоманску силу, пред којом се некадатресла цела Европа. Нико није могао ни слутити да ће се ствар извести тако брзо и зато је изненађење билоопште. Европа нам се смејала и сви су очекивали, да ће Турчин с прутом у руци казнити “дрски” покушајБалканског Савеза. О нама се говорило с презрењем и требало је међутим, да се свет увери да је и нас иТурке погрешно ценио. Довести Турску до катастрофалног пораза ипак није била лака ствар. То сведоче љутеи крваве битке, у којима смо и ми поднели скупе и драгоцене жртве. Благодарећи Богу и надчовечанскимподвизима достојним дивљења, не страхујући ни од глади, ни од студени, ни од смрти, могле ус наше славнеармије извојевати велике победе, које су цео свет испуниле дивљењем, а дипломатију великих силаприсилиле, да затаји своју раније одлуку о статус-кво стању на Балкану. Ко је у почетку рата могао мислити, даће за тако мало дана нестати Турске с европске карте и доћи до ослобођења Старе Србије.

Малена Црна Гора прва је почела бој за слободу а на бојном пољу низала је успех за успехом. Ратниманифест Краља Николе објављен је 25. септембра. Бригадир, сердар Јанко Вукотић са својом војскомпрешао је границу 26. септембра и за неколико дана заузео је велики део Рашке области, потукавши Турке наДечићу, Рогами, Бјелопољу, Шипчанику, Тузи, Беранима. Црногорска војска се у Рашки, Пећи и Ђаковициздружила са србском војском.

Србска војска прешла је границу у свим правцима 6. октобра, а већ 10. октобра Прва армија је водила главнубитку на Куманову, где је потпуно разбијена Турска вардарска армија, која је након неколико недеља иуништена на Битољу.

Србска колевка, Стара Србија, је врло брзо ослобођена. За десет дана у свом победоносном налету постигласјајне успехе, који су ретки у историји ратова. А за само месец дана, србска војска је успела да заузме великепросторе и на њима преко тридесет великих градова: Скопље, Битољ, Прилеп, Призрен, Приштину, Велес,Елбасан, Драч, Љеш, Сан Ђовани, Рас, Сјеницу, Пљевље, Пријепоље, Прешево, Вучитрн,Ђаковицу,Митровицу, Феризовић, Гњилане, Качаник, Кочане, Штип, Бујановце, Криву Паланку, Охрид, Ресну, Преспу,Ђевђелију, Флорину итд.

Свој главни штаб, као Врховни командант Њ.В. Краљ је пред почетак дејстава имао у Врању, али га је већпосле десет дана бробе пренео у Душанов царски град Скопље. У њему је Престолонаследник Александар начелу шеснаестог пешадијског пука Вара Николе II, ушао 14. октобра, пошто је претходно његова армијаоднела сјајну победу над турском вардарском армиијом, Зеки Паше на Куманову. Ту је решен србско-турскират, а може се, без претеривања рећи, да је ово била главна и ослучујућа битка целог балканског рата. Да суСрби овде попустили, успех Турске на свим главним бојиштима био би неминован, јер би Турци угрозилиСофију и приморали Бугаре да се врате из Тракије, да им Турци не ударе с леђа.

Кумановска битка У октобру 1912. године, на локалитету Зебрњак одиграла се чувена Куманоска битка у којој је србска војска,под командом генерала Радомира Путника, до ногу поразила Турке. То је била прва србска победа у Првомбалканском рату и означила је почетак и отворила пут за коначно ослобођење Балкана од турског ропства.

Кумановска битка вођена је 10. и 11. октобра 1912. године. Била је то битка у сусрету, јер су обе војске јурилеједна према другој. Србска војска је добила битку а турска вардарска армија је морала да се бекствомспашава од потпуног пораза. Када су се Турци дали у бекство, пошла је у гоњење наша коњица. Она јеизазвала паничан страх међу Турцима, који нису ни покушавали да се задрже у Скопљу, које се без отпорапредало, нити су били у стању да дају озбиљнијег отпора на Велесу. После више од 500 година србска војскаје поново овладала Косовом. Победа је силно уздигла морал србске војске и народа и била подлога каснијихпобеда у Првом и Другом балканском и у Првом светском рату.

Битка на Куманову трајала је око 50 сати. Ту су пале многе драгоцене жртве најбољих србских синова, за крстчасни и слободу златну. Народ је с одушевљењем поздравио улазак србске војске у слободно србско Скопље.Звона са свих цркава огласила су погреб турског царства у Европи и васкрсење Србије.

“Мајко мила немој сузе литишто те морам стару оставити!Ја одлазим ђе ме срце вучеу крајеве ђе србство јауче!”

НОРВЕЖАНИ ЗА НАС- Познати Бјернсон и проф. Брок за Србе -

Професор и декан Норвешког Универзитета г-дин О. Брок као професор словенских језика проучававо јесрбски језик у јужно-источној Србији, у Врањском и Пиротском округу; то зналачко проучавање србског језикаиздала је Бечка Академија наука. У својој отаџбини држао је више предавања о Србији; у новинама је саразумевањем и са љубављу писао о србским приликама. Преко својих пријатеља стално се обавештавао оСрбији. На писмо о ратним србским успесима, одговорио је г-дин Брок писмом, чији делови гласе:Кристијанија, 6. јан. 1913. год.Драги пријатељу!… Наравно са највећим узбуђењем пратио сам велике догађаје на Балканском полуострву. А са радоснимсрцем, штавише са осећајем личног поноса видео сам, шта су учинили моји пријатељи Срби. Ја велим саосећајем поноса; јер колико је пута мени у део пало, да браним Србију и Србе против свег презирања ипротив свих оних глупих нападаја, који из добро познатог извора нађоше пута чак овамо. Нарочито сам имао

овде у даљини леп задатак после анексије Босне и Херцеговине. И још сада се радо сећам, како ми се у товреме у Паризу срдачно захвалио наш славни песник пок. Бјернсон, што сам имао смелости, да речју и перомузмем у заштиту србски народ против оне несавесне политике. Зато и можете разумети, што ја у сјајномратном успеху Срба са осталим балканским народима гледам као у неку личну награду, а са двострукомблагодарношћу помишљам на то, што ми беше суђено, да лично упознам тај народ. Ја бих то познанство иодвише радо обновио и проширио, али као што у вашем писму и сами наговештавате, то не зависи само одмене…А своје србске пријатеље чувам у најидеалнијој успомени. Својим пријатељима као и целој земљи и народу одсрца желим сретну нову 1913. год. Нека би слога, воља за пожртвовањем и одушевљење остало, док сесретно не реши велики задатак!Одани Вам Олаф Брок.На таквим речима, које је уважени наш пријатељ када је требало и делом потврдио, ми му можемо бити одсрца захвални.Проф. Сава Максић

ХЕРОИЗАМ СРБСКЕ МАЈКЕ- Србкиње су претекле Шпартанке -

У окршају на Преполцу 6. октобра, међу првима јуначки је пао пешадијски капетан Драгомир Нешић.Рођени брат Драгомиров, капетан Михаило изјавио је својој мајци, која је била у Крагујевцу, саучешће овимтелеграмом:“Не брини мамо, ја пођох брата да осветим!”

Ојађена мајка, клонула од силнога бола и угушена прекомерним плачем, склапа руке и моли се Богу:“Боже, опрости ако сам Те оволиком тугом увредила и дај да мој Драгомир буде једина жртва за цео србскинарод!”

Србија и Србство данасНемамо намеру да идеализујемо одређене историјске епохе јер свако време носи своје бреме, већ да у духуове славне годишњице, како и приличи, извршимо скромну смотру данашње Србадије у односу на ону од преједног века. Прво, не можемо а да се са чуђењем не запитамо: Да ли је ово данас тај исти србски народ? Дали је расрбљивање свега србском достигло своју метастазу? Заједнички одговор на оба питања био би: Бојимосе да није.Једно је мерило спрам кога су Срби, као Богом изабрани народ, попут Израелаца у Старом Завету,доживљавали све своје успоне и падове а то је верност према Богу, Једином и Истинитом! Јер није човекмерило наше, него Богочовек. Ово се посебно односи на вође народне, световне и духовне. Само летимичанјеванђелски поглед на народ и народне вође у односу на век уназад, показаће нам сву дубину опустошењасрбског. Као лепота или ругоба која се показује у огледалу које је увек исто. Показаће нам се и ко смо, где смои куда идемо. Узалуд су довијања да се узроку данашњих невоља дају разна имена и надимци, као: криза,суша, реалност, светска закулиса и сл. Јеванђелски трезвени Срби, знају за један једини узрок свих србскихбеспућа – одступање од Христа Бога. Сама реч беспуће говори да пута и нема а не може га ни бити изван

Пута (са великим П). Дакле, србски Пут је Пут Богочовека Исуса Христа, који је рекао: Ја сам Пут, Истина иЖивот. Отуда пометеност и лутање, што је напуштен Пут који води у Живот, а који је роду нашему пропутио иутабао Свети Сава. Неопходно је доћи до узрока и онда поћи од њега, како наша реч не би била површна.По учењу науке хришћанске, ми се огледамо у нашим ближњима. Наш однос према њима пројављује нашоднос према Богу и обратно. Јер ко љуби мене, рекао је Господ, заповести моје држи. А ово је заповест моја,да љубите једни друге, као што ја вас љубих. Значи, који не љуби ближње, не држи заповести, а који не држизаповести не може љубити Господа (преп. Максим Исповедник). Дакле, онај који не следи Господа и његовоучење, неће моћи истински волети ни Бога, ни себе, ни ближње, ни отаџбину, нити творевину Божију.Такав зли лењи слуга (Божији) који није марио за Бога и за оно што је Он донео и даровао нама људима,неминовно ће се окренути самима себи и постаће самољубив, што су Свети Оци назвали злоупотребомљубави, неразумном љубављу и чак кореном свих зала. Како онда може дрво са злим кореном добре плодоверађати? Те горке плодове јасно видимо данас у безбожној, самољубивој србској елити која растаче иразграђује наш народни дом – Србију. Зато се не треба чудити толиком личном интересу који се зацарио надоним заједничким. Почетак оздрављења нашег духовно болесног србства мора почети од корена, од духовнеобнове, од једне нове, духовно здраве, светосавске елите, која ће једина бити у стању да достојно води нашнарод. То је тај нови квасац који нам је потребан. Чему ротације система и људи ако сами људи остајуокренути себи а не Богу? Једина истинска револуција у свима световима је она коју је покренуо и запалио уроду људском Господ наш. То је наука која иште револуцију срца, како бисмо могли да примимо толики дар,учење о животу вечном. Ако те револуције нема, ако нема нашег покајања и исправљања од грехољубивих уБогољубиве, онда су све друге промене узалудне.Када гледамо Србију од пре једног века и упоредимо је са данашњом, јасно ћемо видети да је тада она ималасилу и штит јединства, оличеног у Краљу и духа православног видљивог у богољубљу, братољубљу иродољубљу, од Монарха до монаха, од ратара до радника. Данас то не постоји и зато смо расрбљени,разбијени и слаби. Питање је да ли смо икада били слабији и угроженији: духовно, морално, национално,државотворно, економски, војно, медијски?Посебно боли издаја и кукавичлук србске Цркве и државних чиновника у вези отимања Косова и Метохије.Међутим, Косово није само наше огледало, него и грдно судилиште. На 100-годишњицу од његовогослобођења оно је опет поробљено али не престаје да буде судилиште, прво нама Србима па онда и другима.За истинске Лазареве синове оно је Србија и увек ће то бити, за оне изроде бранковићевске није тако. Овипотоњи певају неку туђинску, европску песму и очекују да им сване оданде одакле не свиће, са Запада, докони први кличу: Са Косова зора свиће… Дај Боже.

НастојатељСветосавске КатакомбеПротосинђел ЕвтимијеСептембар, 2012. год.

****

Жарко Јанковић: ЕВРОУНИЈАТСКА ОДА ГАДОСТИPosted: 08 Feb 2013 05:56 AM PST

Жарко Јанковић: ЕВРОУНИЈАТСКА ОДА ГАДОСТИ

Турски премијер Реџеп Таип Ердоган најавио је могућност да Турска уђе у Шангајску организацију за сарадњу (ШОС) коју предводе Русија и Кина, јер је Турској, како је изјавио, доста да чека у бриселској чекаоници већ 50 година.

08.02.2013. СКК, за ФБР уредник Биљана Диковић

Сада ће многима постати јасно колико данашња Турска са неоосманском идеологијом све више води рачуна о својим интересима у тежњи да постане регионална сила и један од битнијих чинилаца у мултиполарном поретку и шта у ствари значи геополитичка оријентација ”стратешке дубине”, о којој је говорио и писао један од водећих неоосманских идеолога турски министар иностраних послова Даватоглу. У политичкој ”елити” Србије, на жалост, нема никакве ”стратешке дубине”, нити вођења рачуна о државним и националним интересима. Једина дубина за коју знају наши полит-коректни европејци из власти и опозиције јесте дубина и масноћа корита власти из којег гледају што више да захвате.

Узмимо случај партијског чиновничића Ивице Дачића, који се данас још представља као премијер Србије.Једину доследност коју је показао током свог политичког деловања је доследност јуришања на већу гомилу власти и масти, а једини интерес за који се он залаже је његов лични, који се осликава у дубини и попуњености горе поменутог корита власти. Да се човек упита шта још нека ништарија треба да уништи и да погази па да коначно поднесе оставку и да се губи са власти, а да постане предмет којим ће се бавити јавно тужилаштво. Погледајте само за шта је политички страдао Доминик Штрос-Кан, некадашњи челник ММФ-а и несуђени француски председник.Напаковали му собарицу у хотелу да ју је, наводно, напастовао. Од тога није било ништа,али он је политички уништен и морао је да поднесе оставку. Или што су Берлусконију замерили ”бунга-бунга” журке са малолетном проститутком. Па људи моји, човек је Италијан, воли жене, провод и песму. Шта је требао, да од професионалке тражи личну карту? Нико је тамо није на силу доводио, знала је где иде и чиме је одлучила да се бави у животу. Додуше, Силвија није тако лако политички сузбити и већ се припрема за нови повратак на власт.

Код нас није довољно бити повезан са другим човеком Шарићевог нарко-картела да би поднео оставку. Сетимо се само Вучића како је грмео на конференцијама за штампу.Одлучна борба против корупције ће ићи до краја, ко је имао везе са Шарићем има да иде у затвор. Дачић је тврдио да повлашћених неће бити и да ће сви одговарати по закону. И шта се онда десило? Миодраг Мики Ракић, сива еминенција претходног режима,шеф Тадићевог кабинета почиње да се виђа са Вучићем, а касније и јавно саопштава ко је из врха власти имао везе са Шарићевим кланом. Испоставило се да је са Радуловићем имао састанке нико други до бивши и данашњи министар полиције а и актуелни премијер Ивица Дачић. Шта ћемо сад? Ништа, као да се ништа није десило.Владајућа коалиција је кренула у одбрану власти по сваку цену. Сада иду тираде како нико неће уздрмати владајућу коалицију, како је држава стабилна и институције ће

радити свој посао, што би рекао Вучић.Нема страначког лидера из власти да се није огласио по питању опстанка овог режима.Па нећемо ваљда опет на изборе, они коштају, ништа се битно не би променило,угрожене би биле фамозне евро-интеграције без алтернативе. За то време председник Уставног суда отворено изјављује да је министарство правде, на чијем је челу напредњачки кадар Селаковић, тражило да Уставни суд одложи оцену уставности владиних уредби којим су усвојени бриселски споразуми Дачић-Тачи док се не донесе адекватан закон.

Ово је већ вид државног удара и рушења уставног поретка једне земље. Пошто је јасно да је владајућа коалиција погазила Устав своје земље и поставила границу према Косову и Метохији и тиме de facto признала Тачијеву злочиначку творевину, сада дични Селаковић, директно кршећи уставну одредбу о одвојености извршне и судске власти, врши притисак на Уставни суд да не одлучује о спорним владиним уредбама, иако је уредбе донела Влада а не његово министарство, и да чекају легализацију срамне издаје доношењем некаквог закона са ретроактивним дејством, који би, наводно, требало да легализује ово безакоње и као да и тај закон не треба да буде у сагласности са Уставом. Толико о правној држави и институцијама под влашћу господара Вучића.

Сада смо после Ивице Тачића добили и Томислава Јахјагу. Наводно, одбрусио је Кетрин Ештон како Србија никада неће признати независност Косова, па нека онда Брисел види шта ће са њима да ради. Свака част председниче, али шта ћеш онда са Јахјагом? Зашто дајеш легитимитет Тачијевој барбики и његовој злочиначкој творевини сусретом и разговорима на равној нози са њима? Зашто си дозволио да ти онако унаказе платформу иза које си стао, а онда подржао ону ништавну резолуцију? Зашто учествујемо у преговорима који имају за циљ спровођење Ахтисаријевог плана у дело и шта тражимо у ЕУ када нас толико понижавају и уцењују, а из ње једна Велика Британија гледа како да изађе?

Зато је ту Мики Ракић који спасава владајућу коалицију. О том истом Ракићу Вучић је својевремено говорио како стоји иза сваке афере, медијске хајке, лова на неистомишљенике, како заводи потпуну контролу у служби Тадићевог режима, а сада је Мики Ракић храбар човек, који је по Вучићу и сопствену главу стављао на пањ због афере Шарић.И док од Јоргованке Табаковић па до Расима Љајића и Драгана Марковића Палме сви редом декламују како њиховој коалиционој срећи на власти нико неће стати на пут, а камоли неки тамо Шарић, професионално-режимски аналитичари кренули су у кампању која се зове створити култ личности Александра Вучића.

Готово сваки дан слушамо приче како Вучићу вртоглаво расте рејтинг, како су напредњаци најјача странка са 35% подршке, како се грађанима враћа поверење у институције због обрачуна са криминалом и корупцијом. За то време исти тај Вучић који поручује да од државе нико није јачи и да институције морају да функционишу, тврди да ће нам деца помрети од глади ако не уђемо у ЕУ, а Влада у којој седи почиње увелико да ради на укидању државних институција Републике Србије на Косову и Метохији, додељивању Приштини посебног позивног броја и спремају се да шиптарским терористима предају у руке енергетику и телекомуникације зато што ”ЕУ будућност не може да чека”, што би рекли ”чедисти”. Овакву дрскост и овакво спиновање скоро није виђено.

Са друге стране, што Вучић неће на изборе када му је рејтинг тако сјајан? Вероватно зато што разне агенције и псеудо-аналитичари не раде као истраживачи, већ као они што обликују јавно мнење. Сетимо се само ситуације када је Томислав Николић напустио СРС и основао своју посланичку групу док још није ни имао странку, а Вучић је још јавно ћутао. Сви истраживачи јавног мњења у глас су гракнули како Николић има 20% подршке у бирачком телу крајем септембра 2008. године, док још ни странку није имао.На прошлогодишњим изборима коалиција око СНС-а добила је 24% гласова са све Вељом Илићем, Вулином, Карићима и др. Из овога се намеће јасан закључак да СНС у тренутку одржавања избора у мају 2012. године није имала подршку колику су разни аналитичари давали Николићу три и по године пре тога док су стварали мит да ”само

СНС може да победи ДС”. И победила је, настављајући са још доследнијом антисрпском политиком по налогу заједничких им западних газда, само са ”патриотском амбалажом”.Сада се ствара мит о Вучићу као легендарном борцу против криминала и корупције (по списку из Брисела где су западне компаније процениле да их је неки локални играч ”очепио”, или је неко постао сувише моћан), коме народ беспоговорно верује. Али, што би рекао Срета Нумера, ”спин мајстор” из Нушићевог ”Народног посланика”, треба то још ”да се умеси, да одстоји”, да се грађани још мало ”обликују”, па ће за још неко време Вучић заиста бити на 40% подршке. Док он дође дотле Србијом ће уздуж и попреко да повлаче границе и да нам комадају и разбијају земљу.

На РТВ-у, који се у последње време све више колоквијално назива јавни сервис ”neovisne države Vojvodine”, некадашња ведета Ракићевог кабинета код Тадића, а данас десна рука Александра Вучића код ”напредњачких” европејаца Владимир Цвијан,постао је права медијска звезда. Скоро да нема дана да Цвијан не стане у одбрану војвођанерије. Не само да је осудио скидање фалсификат-крпе од покрајинске заставе и да се заложио за забрану удружења ”Наши” и разних других ”десничарских” организација, него и на међународним форумима брани војвођанерску ”посебност”. Тако је дични Цвијан најавио да ће на предстојећем форуму који организује ОЕБС и фондација ”Конрад Аденауер” поставити питање и тражити мишљење о војвођанској застави.Можете само да претпоставите које ће мишљење о војвођанерским обележјима дати немачка фондација и ОЕБС. Тако Цвијан показује да попут свог страначког колеге и министра правде Селаковића не даје ни пет пара за Устав и законе државе Србије. Овакав отворен став који даје ветар у једра војвођанском сепаратизму није могла себи да приушти ни покрајинска црно-жута коалиција Чанак-Пајтић на власти. Онај неоусташки антисрпски расиста Сабахудин (европски Динко) Грухоњић може само да поскочи од одушевљења због таквог браниоца војвођанерске ”посебности” као што је Владимир Цвијан. И тако док Вучић говори како од државе нико није јачи и да институције морају да раде свој посао, дотле ће држава Србија бити све мања, јаднија,сиромашнија и задуженија. За актуелни режим важно је једино да је њихова власт стабилна и да је ништа не угрожава, чак ни отворено рушење Устава земље, а ни контакти са криминалним кланом.

Да је Шарић којим случајем хтео да ради само са шиптарским наркотицима и њиховим нарко-картелом и да њихову дрогу растура по Србији, не би никоме пало на памет да га хапси, ни Америци, ни ДЕА, па самим тим ни Вучићу или пре њега Тадићу, који раде једино по америчким налозима. Овако, пошто је хтео да пребаци две тоне кокаина на тржиште Северне Америке, где има и највише потрошача опијата и то без знања и подршке од надлежних америчких институција, постао је њихов државни непријатељ, а самим тим и глобални. Зато наш Елиот Нес, звани Аца Вучић, има свог Ал Капонеа у виду Шарића, а све под плаштом политике да ”ЕУ нема алтернативу”. У исто време, имамо премијера који се као министар полиције састајао са десном руком Шарићевог нарко-картела и ником ништа. Владајућа коалиција је стабилна, јер ”ЕУ нема алтернативу”.Према Косову и Метохији подигли су границу, а Дејан Павићевић постаје први српски дипломата по одредбама Бечке конвенције у злочиначкој Тачијевој, НАТО и ЕУ творевини.

Српски народе, да ли видиш шта се догађа и ко је код нас постао ”политичка елита”? Срамота и ужас.

Ипак, наде још увек има. На Лиману, једном од ”урбанијих” делова Новог Сада, где су ДС и ЛСВ раније добијали натпросечан број гласова, данашња деца се поново играју хајдука, оснивају своје хајдучке дружине и бирају харамбашу. А што се тиче усташоидног фашисоида Сабахудина (европски Динка) Грухоњића нека пукне од муке ако му то смета.Ослободиће се Србија, српски народ и све српске земље једнога дана и евроатлантске пошасти и окупације. Време је мајсторско решето. Како радили, тако нам и Бог помогао.

МЕДИЈСКА БЛОКАДА: Скандалозан прекид гостовања Ивана Ивановића нарадију ФокусPosted: 08 Feb 2013 05:21 AM PST

Скандалозан прекид гостовања Ивана Ивановића на радију Фокус

Саопштења: 8. фебруар 2013., за ФБР уредник Биљана Диковић

Eмисија радија Фокус „Србија говори“ у којој је гостовао председник СНП НАШИ ИванИвановић прекинута је после притисака на ову медијску кућу.

Током музичке паузе у 13 сати Иван је обавештен да програм неће бити настављен јерје „неко интервенисао да се она одмах прекине“. Иваново гостовање требало је да трајејош до 14 сати. Емисија је настављена у 13.20 без икаквог образложења слушаоцима.

Пре прекида програма Иван Ивановић је говорио о предлогу да поједине НВО и медији закономдобију статус „страни агенти“. СНП НАШИ сматрају да је ово један од најбољих показатељаслободе медија у Србији.Информативна служба СНП НАШИ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=10397

****

Славка КОЈИЋ:УСТАВНИ СУД – PERICULUM IN MORA!

Славка КОЈИЋ | 08.02.2013 | 00:16/ Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Periculum in mora – опасност је у одлагању!

Уставни суд Републике Србије је државни орган за који је Уставом прописано даје задужен да штити уставност, законитост и људска и мањинска права ислободе. Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће. Сви судужни да се повинују одлукама Уставног суда. И народни посланици, иПредседник Владе, и министри, и Председник Републике, и чиновници, свиграђани… Укратко – сви.

Месецима уназад очи наше јавности су упрте у тај Суд очекујући да ће он предузети било шта из својенадлежности како би спречио суноврат уставног поретка који се наочиглед свих нас дешава, а чијипротагонисти заузимају највиша места у државној власти Републике Србије.

За то време, иза леђа српске јавности, доносе се разна акта која нуде решења тзв. Косовског питања на начинпротиван Уставу РС, закључују се тајни „споразуми и договори“, доноси тајна Платформа, доносе уредбе,изгласава Резолуција… И уопште, тајност је усвојен као дозвољени метод рада актуелне власти у Београду.

Сведоци смо и разних изјава датих у државним медијима од стране Председника Владе РС , који је у вишенаврата поменуо „столицу у УН за Косово“.

У први мах, актуелни Премијер је, као случајно, изјавио „Србија може да разговара и о столици за Косово уУједињеним нацијама“. Касније је изјава ублажена новом изјавом: “Србија се никада неће сложити састолицом у УН, осим ако то не буде у складу с нашим националним интересима”.

Врло брзо се показало да напред наведне изјаве нимало нису биле случајне, већ су биле адвекватанувод и припрема јавног мњења за изјаву коју је убрзо дао и амбасадор Немачке у Београду ХајнцВилхелм истичући да је чланство Косова у УН једно од питања које треба да се нађе «на столу» уБриселу.

25. јануара 2013., приликом отварања производне линије Фресениус медикал кер Србија у Вршцу, актуелниПремијер Ивица Дачић је поновио да чланство Косова у УН «за сада није на дневном реду». Коначно, нашПремијер и поменути амбасадор Немачке, су се сагласили у Вршцу, заједнички констатујући да «чланство уУН није на дневном реду» те да «питање чланства Косова у Уједињеним нацијама може бити тема тек уоквиру дијалога о целовитом решењу косовског питања».

Нема никаве сумње да би «столица у УН» значила признање државе Косово и дефинитивно одрицањеРепублике Србије од тог дела своје територије.

Дакле, јасно се назире став првог човека Владе Републике Србије, а то је да разговори о чланству у УНуопште нису искључени и да ће до њих једног дана извесно доћи! Овакве изјаве највиших званичникарепубличке власти су директно супротне преамбули и одредбама важећег Устава РС.

Није ли ово јасан знак за узбуну за све државне органе који су надлежни да бране уставни поредакРепублике Србије? Сваком нормалном грађанину се крв леди у жилама од овакве изјаве првог човекаВладе Републике Србије.

Шта је потребно још да се догоди па да Уставни суд Републике Србије примени одредбе важећег Устава РС иЗакона о уставном суду, те да покрене и на брз и ефикасан начин спроведе поступак за оцену уставности свихопштих аката који су донети поводом тзв. Бриселских споразума и поводом даљњег дијалога о решавањутехничких и политичких питања са тзв. „представницима ПИС у Приштини“?

Опште је познато да је група посланика ДСС-а поднела предлог за оцену уставности Уредаба Владе РС којесу засноване на тзв. „Бриселским договореним закључцима-споразмима“ између Београда и Приштине, те даје поднето и више иницијатива за покретање поступка оцене уставности Резолуције Народне скупштинеРепублике Србије о основним принципима за политичке разговоре са ПИС на Косову и Метохији.

Уставни суд Србије има на располагању све процесне механизме да ефикасно делује и да спречи даљњи атакна уставни поредак наше земље.

Поступак за оцену уставности или законитости општих аката се покреће предлогом овлашћеног предлагачаили решењем самог Уставног суда, уколико је поднета иницијатива за оцену уставности од стране било коглица. Закон децидирано наводи ко се сматра „овлашћеним предлагачем“, док иницијатор покретања поступкаоцене уставности може бити свако физичко и правно лице.

Међутим, поступак оцене уставности општег акта Уставни суд је могао покренути и по службеној дужности,самостално, без било чијег предлога или иницијативе (чл. 50 ст.2 Закона о уставном суду; у даљем тексту:Закон). За то је била потребна одлука која се доноси двотрећинском гласова свих судија тог Суда. Овазаконска одредба омогућује сваком судији Уставног суда да поступа у складу са својом савешћу и представљасвојевресни изазов и прави тест за савест сваког судије тог суда.

Исто тако, Закон је прописао да Уставни суд није ограничен захтевом овлашћеног предлагача, односноиницијатора што значи да својом одлуком може и прекорачити постављени захтев, и на тај начин донетиодлуку којом ће се на најбољи начин заштити уставност и законитиост, неовисно од тога на који је начинформално захтев постављен од стране предлагача. Уставни суд може и преузети већ покренути поступак,тако што ће га наставити и у случају да формални предлог или иницијатива буду повучени, ако нађе да за то

има основа. У свим овим одредбама изражено је начело официјелности које омогућава Уставном суду даделује потпуно самостално, по службеној дужности, уколико сматра да је неким општим актом дошло докршења важећег Устава РС.

Активна улога Уставног суда предвиђена је и одредбом чл. 56 ст. 1 Закона која предвиђа да Уставни суд можеу току поступка, до доношења коначне одлуке, обуставити извршење појединачног акта или радње која јепредузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује, ако би њиховим извршавањеммогле наступити неотклоњиве штетне последице. Ради се, дакле, о привременој мери чије издавање налажуразлози хитности и спречавање наступања ненадокнадиве штете. Суд овакву меру може донети и без билочијег предлога, потпуно самостално уколико сматра да је неопходно спречити наступање неотклоњивихштетних последице. Када су у питању Уредбе Владе засноване на тзв. Бриселским споразумима, последицесу већ видљиве на терену, а тичу се успостављања граничних прелаза, ускраћивања слободе кретањаграђана КиМ лојалних Републици Србије, стварање општег осећаја несигурности и угрожености основнихљудских права и слобода, те је право чудо како Уставни суд већ одавно није реаговао и донео меру по чл. 56ст. 1 Закона о уставном суду?!

И поред изузетно широких законских овлашћења за деловање, Уставни суд се не оглашава.

Нема очекиване одлуке Уставног суда, те није спречена даља примена оспорених Уредаба донетих на основутзв. „Бриселских споразума Стефановић-Тахири“. У међувремену, ћутање Уставног суда омогућило јепостављање граничног прелаза у Јарињу и Брњаку, нове споразуме и договоре везане за царине на тимпрелазима. И коначно, поставља се питање да ли би и сама Резолуција била изгласана и каква би њенасадржина била, да је Уставни суд реаговао правовремено?

Пасивност Уставног суда је отоворила простор за накнадно доношење читавог низа разних аката ипредузимање радњи које стављају ван снаге уставни поредак наше земље.

У медијима се појавила вест којом је Уставни суд најавио доношење решењао застајању са поступком оценеуставности Уредби Владе РС који је покренут од стране групе посланика ДСС-а.

Као прво, поставља се питање да ли је захтев за застајање са поступком заиста поднет од стране доносиоцаоспорених Уредби или од стране неког другог субјекта, и даље, да ли ће Уставни суд правилно применитиодредбу чл. 55 ст. 1 Закона о уставном суду, који такав застој предвиђа само као могућност, а не и обавезу.Дакле, Уставни суд захтев за застајење са поступком за оцену уставности може и да одбије, односно одбаци.На Уставном суду је да на правилан начин изврши процену свих постојећих чињеница и околности, те дадонесе закониту одлуку по захтеву за застајање са поступком, процењујући, пре свега, какав ефекат би ималаевентуална усвајајућа одлука. Приликом доношења ове процесне одлуке Уставни суд би морао имати у видуосновни циљ поступка који је у току – а то је заштита уставности и законитости тј. заштита уставногпоретка наше земље. Обзиром на климу која је створена у Србији, где је дозвољено свакодневно даватиизјаве и нудити решења за КиМ супротна важећем Уставу, без да се за то сносе било какве последице, можесе лако претпоставити да би усвајајућа одлука Уставног суда тј. застајање са поступком, у стварипредстављала злоупотребу одредбе чл. 55 ст.1 Закона о уставном суду, те да би се тиме само отворио новипростор за даље кршење важећег Устава. Уосталом, неоглашавањем и пасивним односом, Уставни суд јефактички већ застао са поступком оцене уставности, и без формалне одлуке.

У сваком случају, уколико формална одлука о застајању са поступком буде донета сходно одредби чл. 55 ст.1Закона о уставном суду, то би значило да је Уставни суд већ уочио неуставности оспорених Уредаба. Садруге стране, и сам доносилац општег акта је, самим подношењем захтева за застајање такође признао да суоспорене Уредбе неуставне.

Па ако је већ неуставност оспорених Уредби учињена неспорном од стране свих учесника у поступку, и ако јеи сам Суд ту неуставност уочио, поставља се логично питање зашто Уставни суд већ одавно није донеомериторну одлуку у овој правној ствари, или бар меру обуставе по чл. 56 Закон, како би се спречиле штетнепоследице које су настале након доношења оспорених Уредби?

Тромост и пасивност Уставног суда Србије наноси ненадокнадиву штету Републици Србији и њенимграђанима. Штета је све већа, из дана у дан. Само правовременом реакцијом овог Суда може да се остварињегова основна сврха прописана Уставом РС: заштита уставности и законитости, љуских и мањинских права ислобода.

Да би остварио своју основну функцију, Уставни суд је, у готово историјској прилици, да покаже да је заиста

самосталан и независтан државни орган.

Судије Уставног суда су приликом ступања на дужности, у Народној скупштини РС, положиле заклетву да ћесе у свом раду придржавати Устава из акона и да ће своју дужност обављати „часно, савесно и непристрасно”.

Можда је у текст заклетве требало унети и реч „храбро“ јер, чини се, да је управо храброст врлина која мањкаи која је у општем опадању.

За сада, Уставни суд није искористио законска овлашћења и није предузео готово ништа како би спречиоспровођење спорних општих аката као и доношење нових аката којима се наставља отворено кршење иигнорисање важећег Устава Републике Србије, па се такво понашање Уставног суда не може другачијепротумачити него као кукавичлук и неспремност да одигра улогу коју му је важећи Устав наменио.

Грађани Републике Србије, као носиоци суверености, очекују од Уставног Суда да их заштити од свих онихкоји крше важећи Устав РС, без обзира на којим високим државним функцијама да се налазе. Уставни суд је,према важећем Уставу РС и Закону о уставном суду, дужан да предузме све мере и донесе све акте како бисе зауставило даље урушавање уставног поретка наше земље доношењем и спровођењем неуставних аката.У противном, придружиће се свим осталим прекршиоцима Устава, чиме ће се претоворити у своју супротности укинути сам себе, а своју земљу и народ у одсудном тренутку оставити без заштите коју прописује сам Устав.

ШТА ЈЕ ДАЧИЋ ПРЕЋУТАО: Север, ипак, под капом ПриштинеPosted: 08 Feb 2013 04:45 AM PST

ШТА ЈЕ ДАЧИЋ ПРЕЋУТАО: Север, ипак, под капом Приштине

Ако жели да добије датум за почетак преговора са ЕУ Србија ће до априла морати даспроведе у дело све што су до сада договорили Хашим Тачи и Ивица Дачић. Поред тогамораће да испуни захтеве који ће наредних дана бити испоручени Влади и председникуСрбије.

08. 02. 2013. Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

КОСОВСКА РЕАЛНОСТ: Вежбање прославе независности Албаније у Приштини

Пошто су Срби са севера са недавно одржаног митинга у Косовској Митровиципоручили да ништа од договореног неће спровести, а Крстимир Пантић најавио јачањејединица Цивилне заштите, које по Женевској конвенцији могу бити и наоружане, и одбранусевера по сваку цену, већ у марту би могли да уследе догађаји који ће потрести не самоКосмет већ и целу Србију.

ПРОТЕСТ СРБА: Не прихватамо шиптарске институције - Из Приштине засад не планирају никакве насилне акције, али се за њих спремају ипредузеће их само ако за то добију миг од Брисела, Берлина и Вашингтона и у садејствуса Кфором, Еулексом и КПС-ом – каже извор “Вести”.

Срби са севера су свесни да их Дачић и Николић не могу натерати да испоштују договоре, јер зато немају механизме, а и политички им никаква присила не иде наруку. Зато ће, каже наш извор,Албанци, Американци и Немци “интеграцију” покушати силом, а Београд ће све то мирнопосматрати.

Ускоро следи примена договора о регистарским таблицама и личним документима иукидање такозваних паралелних институција. У наредним данима Београд ће морати даодговори на још два болна захтева.

Од премијера Србије је, наиме, затражено да са Космета, посебно са севера, одмахповуче 300 полицајаца који још примају плату од МУП-а Србије. Тражи се да они, безобзира на то што су рођени на Космету и ту живе, “нестану” са тог простора.

Познаваоци прилика кажу да МУП-у Србије неће бити тешко да те полицајце распореди “негде поСрбији”, али су проблем њихове породице, супруге, деца и родитељи… Ако и они оду, то бимогло изазвати велику несигурност међу преосталим Србима.Тзв. министар унутрашњих послова Косова Бајрам Реџепи понудио је да у КПС-у “збрине” деосрпских полицајаца, али само оне који, како је изјавио, нису окрвавили руке. Од Србије се тражи и да расформира и Цивилну заштиту на северу Космета која,посебно након појављивања неколико њених чланова у Грачаници, постаје трн у оку иПриштини и Бриселу.

Иако север још није “интегрисан” већ се најављују и судски процеси против Срба којису учествовали у рату на Косову. Према незваничним информацијама, у Приштини јевећ припремљено више од 1.000 оптужница.

Кфор “врбује” Србе

На северу Космета уочљиво је присуство официра Кфора са ознакама ЛНТ који су задужени законтакт са локалним становништвом. Неки од њих већ закупљују куће у Лешку, Лепосавићу иЗубином Потоку. Наводно већ прикупљању обавештајне податке и “врбују” Србе у селима засарадњу. Неки верује да раде за Тачија.

Шта је Дачић прећутао

Од Дачића је затражено да распусти садашње скупштине општина и подржиформирање привремених већа, а да се потом распишу нови избори по законимаПриштине.

- Дачић је већ изјавио да ће то бити српске институције, јер ће их формирати Срби, алије прећутао да неће бити институције државе Србије већ тзв. државе Косово – подсећаизвор “Вести”.

———-

ОДБОР ЗА СПОЉНУ ПОЛИТИКУ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Београд да повуче своје службе са Косова

Спољнополитички одбор Европског парламента изгласао је јуче предлоге резолуцијео Србији којим се препоручује да Европски савет “што пре одреди Србији датумпочетка преговора” о чланству у ЕУ, под условом да Београд испуни захтеве инастави процес реформи. У предлогу резолуције, поред осталог, тражи се и “укидањепаралелних структура на северу Косова”, које, како се то наводи, “одржава српскадржава”. Посебно се тражи и повлачење српских служби безбедности и правосуднихтела.

Усвојен је и предлог резолуције о Косову, у коме се наводи да ЕУ са Приштином можеда склопи Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) иако пет чланица ЕУ непризнају његову независност и “охрабрује пет чланица ЕУ које не признају Косово дато ипак учине”. У оба текста предлога резолуција – и о Србији и о Косову –посланици су подржали став да подела Косова није прихватљива.

Н. ЈОКИЋ

08.02.2013. Вести са окупираног Косова и Метохије- НОВИ БОМБАШКИ НАПАД:Уништен аутомобил локалног Србина у Митровици!Posted: 08 Feb 2013 04:07 AM PST

08.02.2013.

***

Српска историја:

08. фебруара 1314. године, умрла је Краљица Јелена Анжујска, жена Краља Уроша IНемањића и мајка Краља Драгутина и Краља Милутина. Упамћена је као прва женактитор у Србији (задужбина манастир Градац), прва српска краљица коју је црквапрогласила светитељком и прва жена владара којој је написано житије.

На слици: Краљица Јелена Анжујска, фреска из манастира Грачаница

***

ВЕСТИ: Албанци, Американци и Немци “интеграцију” ће покушати силом, а Београд ћесве то мирно посматрати

Ускоро следи примена договора о регистарским таблицама и личним документима иукидање такозваних паралелних институција. У наредним данима Београд ће морати даодговори на још два болна захтева.

Од премијера Србије је, наиме, затражено да са Космета, посебно са севера, одмахповуче 300 полицајаца који још примају плату од МУП-а Србије. Тражи се да они, безобзира на то што су рођени на Космету и ту живе, “нестану” са тог простора.

Од Србије се тражи и да расформира и Цивилну заштиту на северу Космета која,посебно након појављивања неколико њених чланова у Грачаници, постаје трн у оку иПриштини и Бриселу.

Иако север још није “интегрисан” већ се најављују и судски процеси против Срба којису учествовали у рату на Косову. Према незваничним информацијама, у Приштини јевећ припремљено више од 1.000 оптужница.

Кфор “врбује” Србе

На северу Космета уочљиво је присуство официра Кфора са ознакама ЛНТ који су задужени законтакт са локалним становништвом. Неки од њих већ закупљују куће у Лешку, Лепосавићу иЗубином Потоку. Наводно већ прикупљању обавештајне податке и “врбују” Србе у селима засарадњу. Неки верује да раде за Тачија.

Шта је Дачић прећутао

Од Дачића је затражено да распусти садашње скупштине општина и подржиформирање привремених већа, а да се потом распишу нови избори по законимаПриштине.

- Дачић је већ изјавио да ће то бити српске институције, јер ће их формирати Срби, алије прећутао да неће бити институције државе Србије већ тзв. државе Косово – подсећаизвор “Вести”.

***

13:23 СРБИН инфо: Високи Дечани под опсадом, капија манастира затворена први путпосле 13 година

Манастир Високи Дечани блокиран снажним снагама полиције и Кфор-а због претњируководства општине Дечани и екстремних група да ће протестовати испред манастиразбог одлуке Врховног суда Косова да потврди имовинска права тог манастира.

Група локалних Албанаца из Дечана пробала је јутрос на силу да уђе у манастирДечане, а у томе их је спречио италијански КФОР који обезбеђује манастир.

——–

БЕТАПолиција: Није било протеста у Дечанима

ПРИШТИНА, 8. фебруара 2013. (Бета) – Полиција Косова демантовала је у петак да је у Дечанимаодржан протест и додала да је спречила организаторе протеста да на зидине манастира ВисокиДечани поставе плакате.Организатори протеста поставили су плакате на километар од улаза у манстир.

Полиција Косова је саопштила да је на време предузела све потребне мере да бионемогућиа инцидент и обезбедила ред и мир у Дечанима.“Неки медији су објавили да је у Дечанима било протеста, али га у том граду нијебило”, указује Полиција Косова у саопштењу.

***

ДА СЕ ПОДСЕТИМО:

Зашто су Дечанци тајно (а уствари јавно) признали “републику Косово” иприхватили документа фашистичке творевине?

за ФБР уредник Биљана Диковић , 31.05.2012.

извор за истраживање на шиптарском сајту била је вест од 31.05.2012. са ФБ странице ФБ ГласКосова и Метохије

Могуће је да се страним окупаторима жури са завршавањем посла око признавања тзв.“Р. Косово” па желе да на овај начин покажу јавности у Србији да Тачијеву творевину

признају и монаси, дакле да режим из Београда стави тачку и призна.

Други разлог је припрема за прогнање са КиМ свих оних који нису прихватилидокумента монструозне творевине. Тачијеви терористи нису могли да прогнају оне којинису узели документа, јер би тиме морали да прогнају и своје послушнике – дечанскеузурпаторе и попове улизице. Сада када су лажни Дечанци и попови завршили овајпосао тачијевци могу да протерају без много галаме све остале.

фото: КОХА

Међу новопротераним могу се наћи и малобројни монаси канонске Епархије рашко-призренске који признају владику Артемија. Ако они буду протерани са КиМ. то значида на простору јужне покрајине остају само Теодосијеви расколници, сервилни режиму.То је ситуација слична као на простору БЈРМ где је комунистичка МПЦ одвојила народод Српства и Цркве и од њега направила масу којом може да се манипулише.

фото: КОХА

Није претерано ако кажемо да, ако се на овај начин угуши канонска Црквана КиМ, нестаће и Срба и Српства и народ ће постати КОСОВАРИ.

*******************************************************************************************************ТЕКСТ СА КОХА.НЕТ САЈТА :

Zyrtarë të Manastirit të Deçanit aplikojnë për shtetësi të Kosovës

Дечани 31 мај – Особље манастира Дечани у четвртак је признало Републику Косовопријављујући се за документа држављанства Косова. Пет од 14 званичника MанастираДечана дошли су до Канцеларије за цивилне регистрације. У подне су отворили вратаОпштинског центра Цивилне регистрације у Дечанима и аплицирали за документеРепублике Косово, јавља коресподент “Коха Диторе”.

Први на листи је отац Сава Драгутин Јањић, а за њим иду Дејан Ширко (Лука), ЈезекиљСтакић, Слободан Милинковић (Исаија), и Саша Тимшић (Серапион). Примљени су одпредседника општине Дечани Расима Сељманаја, који им је пожелео добродошлицу,позвао их да се осећају слободно у њиховој општини и држави.

Отац Сава Драгутин Јањић није желео да говори за медије и по новинским изворимаони су тражили да њихова регистрација буде без присутства медија.

(Текст је буквално преведен без икаквог нашег додавања и коментара осим узаградама где смо навели монашка имена новопечених “држављана Косова”)

***

11:46 Срна

Срамота: Србима јужно од Ибра утростручени рачуни за струју

Србима јужно од Ибра стигло је упозорење од Косовска енергетска корпорација (КЕК)да уколико планирају да наставе да користе њене услуге, морају потписати уговоре оисплати дуга насталог у периоду од уласка Мисије УН до једностарног проглашењанезависности Косова 2008. године. У односу на децембарске износе, Србима рачуни зајануар у просеку су утростручени!

Срби протествовали против нереалних захтева Косовске енергетске корпорације

“Упозоравамо вас да одете до најближе експозитуре КЕК-а и склопите Уговор о отплатидуга”, наводи се у упозорењу, којим се потрошачима прети да ће, уколико не склопеспоразум, бити искључени и предати у надлежност суду. На рачунима који се редовнодостављају, Срби, према званичној евиденцији, треба да плаћају дуг који достиже сумуод 3.500 до 15.000 евра.

Самоопредељење: КЕК је криминална групација

Чак и албански покрет “Самоопредељење” упозорава да је Борд директора КЕК-а “криминалнагрупација која се богати на рачун грађана”.

“Упозоравали смо на несагледиве последице криминала у КЕК-у. Високи рачуни за јануарпотврда су да се борд те агенције богати на рачун грађана и сиротиње. Утростручили су износерачуна за јануар иако на Косову више од 60 пунолетних грађана не ради нити има средстава заголу егзистенцију”, наводе лидери “Самоопредељења”.

Износи дуга су, према општем уверењу преосталих Срба, “наштимовани”, јер албанскадомаћинства у рачунима немају клаузулу “стари дуг”, пошто им је КЕК, дан после једностраногпроглашења независности, опростио дуговања.

“Ово је нови ударац Србима. Не знам шта је мотив, али верујем да се КЕК користи ситуацијом дапредупреди техничке преговоре у вези са енергетиком између Београда и Приштине и наметнекао једно од питања измирење дугова”, каже за Срну Илија Стевановић из Грачанице.

Срби сматрају да је КЕК смишљено дао ултиматум да би државу Србију натерао да преузмеобавезу да у оквиру “пребијања” дуга плати фиктивне износе – у супротном српска домаћинствајужно од Ибра трпеће несагледиве последице.

“Ово је последица најаве да ће српским домаћинствима на северу Косова бити опроштен деодуга. КЕК-у и косовским институцијама преостало је да се намире утеривањем непостојећихастрономских износа”, каже Милорад Столић, такође, из Грачанице, стављајући на увид рачун уизносу од 7.238,45 евра на име старог дуга.

Посланик у тзв. “Привременом косовском парламенту” Горан Маринковић, уз оцену да Срби јужноод Ибра плаћају цену и трпе последице бриселских договора, каже да је званично затражио да сеиз рачуна уклони колона “стари дуг” и повуче упозорење које је КЕК доставио српскимпотрошачима.

“Нико из КЕК-а, а ни сам министар за енергетику у Привременој влади Косова није знао шта даодговори. Уредбом о формирању КЕК-а јасно је речено да та компанија почиње од салда нула ибез дугова насталих пре њеног формирања”, каже Маринковић, који напомиње да је врлоизвесно да ће хиљаде спрских домаћинстава остати у мраку уколико се не стави ван снагеодлука о обавезном измирењу старог дуга.

Оно што је поуздано да ће највише трпети сеоска домаћинства и социјално угрожене категорија,те да више од 80 одсто српских домаћинстава нема могућности да плати рачуне у којима сенаводи “од ока” исписан износ старог дуга.

***

КИМ радио - КФОР: Северу потребан неометан рад полиције (видео)

Представници КФОР-а још једном су поновили да су КФОР, ЕУЛЕКС, Косовска полицијаи Косовске безбедносне снаге организације које имају овлашћење да носе оружје наКосову.

“Сваки појединац или група која складишти, транспортује или носи оружје без дозволе сматра сепотенцијалном претњом безбедном и сигурном окружењу”, казао је портпарол КФОР-а УвеНовицки и додао да се то, између осталог, односи и на припаднике Цивилне заштите.

Уколико КФОР, према његовим речима, примети наоружане особе које на било који начин претеда угрозе сигурно и безбедносно окружење, међународне снаге су у потпуности овлашћене испособне да брзо и одлучно реагују.

Портпарол КФОР-а је додао да ће представници те војне мисије учинити све, да заједно саодговорним лидерима Срба са севера Косова, допринесу сигурном и безбедном окружењу.

***

07:35 ТВ Мост: ЕКСПЛОЗИВНА НАПРАВА ИСПОД АУТОМОБИЛА У КМ

У јакој експлозији која се догодила рано јутрос у северном делу Косовске Митровицеоштећен је један путнички аутомобил, чији је власник косовски Србин…

Експлозивна направа највероватније је била подметнута под аутомобил који је био паркиран уједној од централних градских улица, а од салине експлозије оштећен је и локал испред којег јевозило било паркирано. Делови оштећеног аутомобила могли су се видети растурени упречнику од 50 метара. Инцидент се догодио у 02:30, експлозија је била веома јака имогла се чути и у супротном делу града.На лице места одмах су изашле екипе косовске полиције које су са жутим тракамаосигурале место, а у непосредној близини могли су се видети и припадници Кфора.

Власник возила је косовски Србин Д.Ј. из Косовске Митровице и ово није први напад нањегову покретну и непокретну имовину.

Недавно је непознати нападач хицима из аутоматског ватреног оружја изрешетао радњу запродају “Форнети” пецива чији је он власник.

У последњих неколико дана ово је трећи бомбашки напад у северном делу Косовске Митровице.Претходно је бачена бомба у насељу Три солитера која је начинила материјалну штету а убомбашком нападу пре пар дана у Бошњачкој махали је повређено двоје српске деце. Косовскаполиција до сада није успела да пронађе виновнике ни једног од ових инцидената.

***

ЛОКАЦИЈА “ИНЦИДЕНТА” ….

07:30 Косовска Митровица “U Sutjeskoj ulici koja vodi ka bolnici zapaljen je automobil vlasnikaDimitrija Mikija J. Inace on je vlasnik i prodavnice forneta koja na svu srecu nije pretprpela

materijalnu stetu.”

04:20 “M. М. negde prema bolnici u bosnjacku nije a gde tacno neznam.

Pa ja sam u bolnici i stvatno se culo jako ali neznamo gde..”02:45 Сутјеска улица. Ту негде између Лорда и Ел дорада.

02:40 Ово као ТНТ да је, земљу тресе јбт!

02:39 ТРИ ВОЗИЛА КПС упутила су се према бошњачкој махали, као да су чекали, одмах су сепојавили преко моста после експлозије

02:38 ДА ЈАКА КАО ДА ЈЕ ИЗ ПРАВЦА СУВОГ ДОЛА И ТО БАШ ЈАКА

02:37 Косовска Митровица

Управо се чула јака експлозија у Косовској Митровици, за сада немамоинформације.

————-ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

07.02.2013. ВАНРЕДНА ВЕСТ: СНП НАШИ – РОСУ спремају напад на трафо станицу Валачу Звечану

ВЕЗЕ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ КРОЗ ВЕКОВЕ, РУСКИ ДОМ,01.02.2013. (видео)Posted: 08 Feb 2013 03:26 AM PST

ВЕЗЕ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ КРОЗ ВЕКОВЕ,РУСКИ ДОМ,1.2.2013. (видео)

Свечана академија поводом грађанске иницијативе: Подигнимо споменик србскомдобротвору Светом Руском цару Николају Другом Романову одржана је у петак01.02.2013. у Руском дому у Београду.

08.02.2013. за ФБР приредила Биљана Диковић

На свечаној академији су учествовали:*др Драган Петровић: Српска држава и Русија као најближи савезник*Проф. др Слободан Комазец: Светска криза и руско тржиште као подршка економскомразвоју Србије*Жељко Цвијановић: Како Срби виде Русију и како би волели да их види Русија*Дејан Петар Златановић: Зашто треба подићи споменик Светом цару Николају Романову икако ће бити организована акција потписивања петиције за подизање споменика

(видео поставио Александар Митровић-Метаноја, магистар псигологије: Круглый стол,посвященный культурно-историческим связям Сербии и России «Через века» Совместно спорталом србин.инфо)

Сусрет Николић-Јахјага: АНТИДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ БРИСЕЛАPosted: 08 Feb 2013 02:39 AM PST

Сусрет Николић-Јахјага: АНТИДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ БРИСЕЛА

Марина РАГУШ | 08.02.2013 | Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

У Бриселу су се 6. фебруара састали председник Србије и тзв. председница НАТОентитета, Атифете Јахјага. Иако званични Београд покушава интезивно да, процес дефакто признања тзв. Косова, представи у контексту „никада нећемо признатинезависно Косово, али морамо да решавамо проблеме на терену“ свима је потпуно

јасно да је реч о примени последње фазе „антидржавног пројекта Брисела.“ С тим у вези, ево како је сусретвидео Дојче веле: „На позив шефице европске дипломатије, у Бриселу се данас (06.02) по први путсастају председници Косова Атифете Јахјага, и Србије, Томислав Николић. Састанак се види каодопринос релаксацији атмосфере, као подршка дијалогу премијера, али и као корак ка испуњавањууслова нормализације односа, неопходног за даљи напредак у процесу евроинтеграција“[1] Дакле, заЕУропу нема дилема када је реч о држави коју је направила 78-дневном агресијом над тада сувереномСРЈ-Косово је, за њих, независна држава и гради добросуседске односе са земљама региона. Уосталом,Јахјага је после бриселског састанка то и рекла оцењујући разговор као део: „залагања институцијаКосова за добросуседске односе“.[2]

Међутим, сада после свега и без ове изјаве, ваљда је свима у Србији јасно да актуална политичка елита уконтинуитету наставља провођење пројекта који је успостављен обарањем Милошевићевог режима 2000.године. Доласком ДОС-а на власт запад је уписао још једну победу у успостављању новог поретка ствари усвету. Осмишљавањем невладиног сектора за унутрашње урушавање Сједињеним државама „нелојалногрежима“, свестраном финансијском, техничком и едукативном подршком цивилног друштва, довођењем„подобних“ политичких елита на власт-Србија је из дана у дан губила од привреде, до територије.Пренебрегли су се сви међународноправни механизми (попут Уједињених нација) који су и до колена потученуСрбију чували у њеној целовитости, и решавање административних питања пренели су се у Брисел.

Разлог?

У Бриселу нема руског и кинеског вета, за почетак. Све ово, у кратким цртама представља примерантидржавног пројекта који, уколико после „евалуације“ од стране Вашингтона, Берлина и Брисела са успехомпрође, биће примењен кадгод и гдегод затреба!

И ово је, верујемо, познато. Није само јасно, зашто се актуални државни „врх“ толико труди да објасни уствари тешко преводив удар на уставни поредак Србије. Уколико се мисли, да је „бирачко тело“ неписмено инеобавештено-онда је јасно. Међутим, ваља подсетити носиоце извршних функција да су тако и многи прењих мислили и знамо како су прошли. Народ можете лагати неко време, али је немогуће на лажимауправљати све време. И то ће, свакако доћи на наплату кад-тад! Наравно, да се не би схватило каомалициозно ово гласно размишљање, све претходно може да се промени -уколико се промени спољно-политички курс „ЕУ нема алтернативу“. С обзиром на постојеће стање на политичкој тржници Србије где се свекупује-продаје, окретање ка српским националним и државним интересима немогућа је мисија.

Курс ка Унији подешен је одавно, и у Србији још увек нема довољно снаге да се „елите“ које се смењују навласти (а за ЕУропу оне појединачно не значе ништа све док могу да им обезбеде преко 60 одсто бирача наизборима) демократски победе убедљивом већином. И то је чињеница! Иако грађани Србије врло добро знају(јер осећају на својој кожи) да их је бриселска мантра отерала у дужничко ропство и глад, сведоци смо честихизјава да уколико се одлучимо за други пут у свет, умрећемо од глади. Хајде онда да видимо, шта јеконтинуирана антисрпска али зато пробриселска, провашингтонска и проберлинска мантра донела Србији,макар када је реч о животном стандарду. Одлучили смо се само за један од трагичних записа времена чијисмо савременици и верујемо да ће бити сасвим довољан да објасни српску свакодневницу. Нећемо писати отоме да око 96 000 радника у приватним предузећима није добило зарађене плате; да свака петаотплата кредита касни; да је стопа незапослености у самом европском врху; да је захтева за социјалнупомоћ све већи број; да од привреде најчешће функционишу банке, пумпе и мењачнице; да „плате неприма ни безмало 80 000 запослених чија су предузећа под блокадом, али и 100 000 радника којидолази на посао, али им газде не уплаћују ни порезе ни доприносе. Без примања је и око 320 000старијих грађана који нису испунили услове за пензионисање; око 200 000 деце живи испод линијесиромаштва(…)око 750 000 људи је без посла, око 800 000 људи живи на ивици апсолутногсиромаштва“[3]; да око 30 000 људи годишње оболи од рака! Одлучили смо, овај пут, да социјалну сликусрпског друштва вођеног бриселском мантром, прикажемо кроз потрошачку корпу. Иако званични подациобрачунавају пораст цена производа који чине потрошачку корпу у Србији за око 13, 5 одсто у последњихгодину дана, реална слика је другачија: „Реална вредност потрошачке корпе далеко је већа одстатистичке…са том сумом не могу да се задовоље ни неке нејосновније потребе просечног трочланогдомаћинства, јер трошкови живота расту стрмоглаво из дана у дан. Према нашем истраживању још усептембру прошле године потрошачка корпа тежила је око 110 000 динара-каже Вера Вида, председницаЦентра потрошача Србије[4]

Или, можемо и овако да мислимо на исту тему: „ По европским стандардима у Србији готово да не постојисредња класа. Само на потрошачку корпу оде више од 500 евра, док је просечна плата запослених око 350евра. Економисти упозоравају на много већу „невидљиву“ бројку гладних, коју власти „статистичкиприкривају“.[5] За годину дана и то у периоду 2011-2012. године стандард грађана Србије опао је за 60 одсто „уСрбији у производњи ради само 17 одсто запослених радника, док чак 535 000 ради у разним облицима јавногсектора и та је бројка три пута већа од просека у Европи и у земљама у региону“.[6]

Ето, одговора где смо ми, а где је Европа. С намером нисмо хтели да изнесемо поређења с неким европскимземљама када је реч о њиховим стандардима живота-напросто, било би увредљиво. Спрам њих, грађаниСрбије немају стандард достојан човека. Али, зато имају мантру „ЕУ нема алтернативу“! И ту смо где смо-надну! Ово је уједно и одговор на честе изјаве српских званичника да ћемо без ЕУ гладовати. Сваки коментар јесувишан.

С друге стране, Владимир Владимирович Путин Србију је посетио са највећим бројем чиновника спремних дапреговарају у свим областима сарадње; Димитриј Рогозин, први потпредседник Владе РФ, рекао је током својепрошлогодишње посете да „ за разлику од ЕУ Русија има и жељу и новац да инвестира у Србију“![7] Осимреторичких изјава жеља за обостраном сарадњом са српске стране, видећемо шта ће се од свега тога иреализовати. Или, можда је право питање који ниво сарадње са Руском Федерацијом ће запад одобрити. Какоствари стоје, а можемо да закључујемо само на основу званичних изјава државних функционера, ево имодалитета који ће извесно бити прихватљив за окупационе снаге са Запада: „ Ми вам нудимо споразум којиимамо са Руском Федерацијом-извоз 80 одсто без царине на територију Русије, а ми то све не можемо да

покријемо за хиљаду година“, рекао је приликом посете Турској први човек Србије![8]

Само да подсетимо, да се Турска извесно време појављује на Балкану као медијатор у решавању одређенихпитања покушавајући тако себи да обезбеди утицај и стекне поене у евроатлансткој породици-што је (измеђуосталог) у доброј мери изазвало захлађење на релацији Анкара-Москва. Међутим, за евроатлантскуорјентацију актуалне елите, овако нешто било је очекивано. Онда у перспективи не би требало да изненади истав који је у име РФ, Димитриј Рогозин јасно изрекао током посете Београду да Русија није адвокат Србије,већ адвокат правде и истине.

За Србију, правда и истина, нису ни на помолу; запад је Србији пресудио и последњих година цементира њенстатус одлукама које су нас све бациле под окове неолибералних олигарха. Најгоре од свега што они то радена себи својствен, језуитско лукави, начин – преко локалних „елита“ које су сами скројили! Ово су даниопомене за будућност и следећи пут када се створе прилике за демонтирање окупационих управа надСрбијом, претходно треба направити добру алтернативу: историјски и државно одговорну која ће умети дадоскочи тренутку у коме се налази-овај пут у интересу Србије и свих њених грађана. Једино тако Србија имашансе да преживи, иако су те шансе сада исувише далеко када се гледа из позиције народа који живи наивици очаја. Премда, вреди чекања уколико знамо да се тамо негде налази (макар) идеја о формирању правесрпске елите која ће нам бити орјентир за угао посматрања. На првом месту, због тога што се много тогасрамног неће понављати. Управо зато и бележимо све оно што представља опомену за будућност-да не будепосле знали смо, а ћутали.

Напротив!

Рекли смо и написали и тако спасили своју душу, јер једино то (сада) и можемо… А, за остале….памтите:„Вероватно због околности да је Аја Софији била сазидана као хришћанска црква, па после турског освајањаЦариграда била претворена у џамију, а много касније у музеј, председник Србије је у књигу утисака уписао:„Како се све у животу мења, мењали су се и господари и корисници ове светиње. Промене покрећу свет”.[9]

Да се не понови…

[1] http://www.dw.de/susret-nikolić-jahjaga-podrška-dijalogu/a-16577997

[2] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=02&dd=06&nav_category=640&nav_id=684497

[3] http://www.novimagazin.rs/vesti/ko-hrani-armiju-gladnih-u-srbiji/0/nedeljnik95

[4] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html%3A416951-Troskovi-porasli-135-odsto

[5] http://www.slobodnaevropa.org/content/vlasti-statisticki-prikrivaju-stvarni-broj-gladnih-u-srbiji/24622897.html

[6] исто

[7] http://www.tanjug.rs/FonoDet.aspx?galID=79831

[8] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=02&dd=05&nav_category=11&nav_id=683862

[9] http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/nikolic-i-pretvaranje-aja-sofije-u-dzamiju-svrstao-u-promene-koje-pokrecu-svet

Часлав М. Дамјановић: Највећа превара у два миленијума!Posted: 08 Feb 2013 01:04 AM PST

Забатргани самоубилачким иживљавањем у накљукавању суџуком назови демократије,чини се као да и не запажамо да се међу нама данас одвија најпрљавија инајубитачнија психоделична обмана лова на душе:

20.05.2012. пише Часлав М. Дамјановић, novinar.de

***

Смерни (ПАПО)рукољуб Амфилохија Радовића – тајног ватиканскогбискупа

Прво је већ дуго навелико рекламирана прослава јубилеја Миланског едикта у Нишу! Онда јекрајем априла ове године – непосредно након пренаглашеног додворавања том јубилеју одстране патријарха српског Иринеја – само неколико дана доцније громогласно рекламирано дапапа не долази у Ниш и да се огроман римокатолички крст неће подизати… уз шта се протурала иприлично невероватна вест да СПЦ наводно није позвала папу на прославу јубилеја! Онда јесамо десетак дана након ове шокантне пропагандистичке фатаморгане – почетком маја – поднаднасловом “Екуменистичке припреме за Ниш 2013“ – осванула нова шокантна етикета:

“У конгресној дворани хотела Центар у Новом Саду, у среду 3. маја 2012. године, почела јемеђународна конференција“:

“Милански едикт (313 – 2013): Основа за слободу вероисповести и уверења?“

“Отварајући овај скуп, домаћин конференције, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господиндр Иринеј, поздравио је високе представнике европских конфесија и све учеснике“!

Осим домаћина, “учесницима конференције су се обратили“:

“Његово Високопреосвештенствно Митрополит Француске Цариградске Патријаршије г. Емануил,председник Конференције европских Цркава; Професор др Богољуб Шијаковић, државнисекретар Владе Републике Србије у Министарству вера и дијаспоре Републике Србије; ЊеговаЕкселенција монсињор Орландо Антонини, Апостолски нунције Свете Столице у РепублициСрбији; Рабин Рене Гутман, главни рабин Стразбура, представник Конференције европскихрабина; Др Јохан Марте, Председник фондације PRO ORIENTE, Беч; г. Борис Вукобрат,Председник Фондације за мир и решавање криза из Париза; г-ђа Мирјана Прљевић, међународнигенерални секретар Асоцијације CIVIS“!

“Запажено учешће у дискусијама о међуконфесионалној толеранцији и суживоту имали супротојереј-ставрофрор др Радован Биговић, професор Православног Богословског факултетаУниверзитета у Београду; Његова Екселенција Надбискуп београдски монсињор СтаниславХочевар; и представник Савеза јеврејских општина Србије, Рабин Исак Асијел.“(1)

Милански едикт – дозволу да се хришћанска Вера проповеда у Римском царству Конференција уНоом Саду рекламира као Едикт слободе вероисповести и слободе савести и уверења?!?

Чудно… зар не?

Три дана раније, званични представник Ватикана на овој конференцији, Његова Екселенцијамонсињор Орландо Антонини, Апостолски нунције Свете Столице у Републици Србији, уинтервјуу “Политици“ 3. маја – насупрот громогласноој халабуци свега неколико дана раније дапапа не долази у Ниш – изјављује супротно:

“Оно што вас интересује је, чини ми се, да ли ће међу верским поглаварима хришћанских цркавакоји ће бити позвани на централну прославу 2013. године бити и папа, схватајући да је повама папино присуство од суштинског значаја да би тај догађај добио светску димензијучиме би Србија послала слику о себи и стекла међународни углед.“

“Ипак, на ово питање још увек не могу да одговорим“!

То дословце значи да је папин долазак–недолазак још увијек известан–неизвестан! И можда башзбог тога монсињор Антонини и наглашава о односима Ватикана са СПЦ да “на личном нивоумогу да кажем да су одлични“! На “личном нивоу“!?! Али – “пошто није могуће заједничкислужити литургијско славље због шизме…“(2) – зар то буквално не значи да је “због шизме“одговор и на ово питање још увијек неизвјестан?

Иако жалосна и безскрупулозна узурпација Синода ставља под велики знак питања зашто сенепрестано понавља манипулативно натурање сугестије некаквог наводног слагања-неслагањаСПЦ са папиним доласком у Ниш – што пре свега доказује монсињор Антонини тврдњом да суодноси “одлични на личном нивоу“ – што свакако значи у “личним“ сусретима са узурпаторимаСинода – ипак… монсињорово пребацивање папиног доласка-недоласка у домен “шизме“највероватније разоткрива стварну ујдурму целокупне пропагандистичке манипулације:

У доба Инквизиције – пре спаљивања – жртва је најстравичније мучена да се натера да признада је “јеретик“ – да се натера да призна да је “шизма“! Тек након тог изнуђеног признања –жртва је спаљена! Тако и данас, Инквизиција тражи исто: упркос чињеници да узурпаториСинода послушно шегртују највећој превари у два миленијума – они морају да јавно прекину саИстином Православља – морају да јавно “признају“ да је Православље “шизма“! И зато, иако јенемогуће не помислити да се ради о вешто диригованом намештању, и не баш таковештом пропагандистичком манипулисању – баш као да све наведене ујдурме упериоду приближавања Светог архијерејског Сабора СПЦ уопште нису уопште ни постојале –непосредно пред почетак мајског Сабора – поново се обзнањује рекламерски наставак истеманипулативне буле:

“Има ли шансе да папа дође у Србију“!(3)

“У најновијем Мосту Радија Слободна Европа разговарало се о томе колико цркве могу дадопринесу помирењу у региону. Саговорници су били високи представници Српске православнеи Католичке цркве – владика захумско-херцеговачки Григорије и београдски надбискупСтанислав Хочевар.“

“Било је речи о томе ко подстиче верску и националну мржњу, да ли су Српска православна иКатоличка црква осуђивале ратне злочине које су починили припадници њихове вере, онедавном обраћању владике Григорија католичким верницима у дубровачкој катедрали у којем јеизговорио реч опростите, да ли ће представници Српске православне цркве такав гест направитии у Сребреници, зашто су православни верници незадовољни односом Католичке цркве премаЈасеновцу, зашто Српска православна црква није упутила позив папи да идуће годинеприсуствује прослави 1700. годишњице Миланског едикта у Нишу и да ли би евентуални папиндолазак у Србију допринео помирењу у региону.“

Све то би требало наводно да значи као да се ето – не говори – нити о “шизми“, нити оизнуђивању “признања шизме“, па према томе нити о Инквизицији – већ напротив… о томе којацрква “подстиче верску и националну мржњу“ и која црква “осуђује ратне злочине“ јер… наводнотек из тога треба да наводно проистекне одговор “да ли би евентуални папин долазак у Србијудопринео помирењу у региону“ – зар не?

Међутим – није тако: закључак да је наводно СПЦ та која наводно “подстиче верску инационалну мржњу“ – а не Ватикан; и да је наводно СПЦ та која не “осуђује ратне злочине“ – ане Ватикан – све ово доказ је да није тако самим тим зато што је владикa Григоријe “католичким

верницима у дубровачкој катедрали“ – “изговорио реч“ – “опростите“ – из чега наводнопроизилази питање “да ли ће СПЦ такав гест направити и у Сребреници“! Јер… зар то не значи даје “опростите“ владике Григорија – за дубровачки злочин почињен од из иностранства увезененеоусташке ударне терористичке групе – уствари изнуђено “признање“ Инквизицији? Зар тоније управо јавно “признање шизме“? Према томе, зар то не значи да је “опростите“ владикеГригорија смишљено намештено да изнуди од СПЦ-а да “призна шизму“ у Сребреници? Све усвему, зар то не значи да Инквизиција изнуђује од СПЦ као такве да “призна“ да је “шизма“?

Сходно томе, пошто би тек након ових “признања“ Конгегација Инквизиције наводно рашчистила“зашто су православни верници незадовољни односом Католичке цркве према Јасеновцу“ – и дали би “евентуални папин долазак у Србију допринео помирењу у региону“ – иако је папа – а неСПЦ – одиграо кључну улогу да до помирења не дође – да ли би папин долазак значио баш оношто значи за Инквизицију:

После јавног “признања“ изнуђеног мучењем – спаљивање “јеретика“!После јавног “признања“ изнуђеног мучењем – спаљивање “шизме“!После јавног “признања“ – спаљивање Православља!

У истом интервјуу то непобитно доказује и огроман цинизам Надбискупа Хочевара – толикоогроман да његов цинизам чини – прозирним:

“Морамо познавати историју овог подручја на коме су се брзо мијењали различити политичкисустави… у тим наглим промјенама становништво никада није знало пуну истину. Узмимо примјерЈасеновца. Никада није упозорено да је најприје усташки режим ту чинио велике злочине, азатим и комунистички, који никада није желио да буду откривена његова недјела.“

Господине Надбискупе, “различити сустави“ се јесу “брзо мијењали“ али се “познавање историјеовог подручја“ – није мијењало: и “становништву“ над којим је извршен злочин, и “познавањуисторије“ је документовано јасно и ко је извршилац злочина и ко је жртва злочина: Ватикан јеприпремио усташки режим мржњом Срба надојивши Хрвате лажју да су Срби шизматици; зна сетачно не само ово надојавање мржњом већ и тачно колико је римокатоличких опата учествовалоу злочину, и не само предводило бијес хрватских маса већ и својим рукама лично починилонајбездушније злочине који по суровости превазилазе чак и нацистичке злочине над Јеврејима; ашто се тиче злочина комунистичког режима – малобројност злочина над Хрватима се не моженити успоредити са масовним злочинима комунистичког режима над Србима; и улога Ватикана узлочину, и улога ондашњег папе и курије зна се врло тачно; Ватиканово мржња против Срба знасе врло тачно; комунистички режим јесте скривао ужасни обим Јасеновца – али га је скривао –не од Ватикана – већ за добробит Ватикана – јер је уз знање Ватикана врх комунизма био уз врхусташтва здружен у мржњи против Срба током Другог светског рата. Цинично је данас сепретварати да је некакав наводни “главни проблем“ то што данашњи папа, некадашњи начелникКонгрегације за веру – управо начелник Инквизиције – и данашњи Ватикан – наводно не знајузато што због “сталних промјена политичких система, који су сами себе чували, никада није биломогућно све јасно изнијети“!

Подлост таковог Вашег цинизма најубедљивије очитује мржња Мирослава Крлеже: “Беч гладује,Аустрије нема, руља завладала светом, рат су добили ови балкански цигани, какова лисрамота!“(4) Зато би Вас заиста требало бити стид од позивање на некакву наводно “неопходну“наводно “заједничку историјску комисију“ која ће “све то“ наводно – тек “проучити“ – зато што је“све то“ већ давно “проучено“ и зато што је “све то“ већ дуго “скривено“ – баш у Ватикану! Затоније нимало поштен Ваш цинизам да ћете тек након – тек након некаквог проучавања –моћи “дати оцјену да ли су црквени пастири гласно и јасно рекли шта је добро, а штане“ – чиме је Ваш цинизам већ дао “оцјену“ – сам себи!

“Ријеч опрости“ јесте “толико света и важна“ да се мора “изговарати са највећом озбиљношћу иобјективношћу“ – али… прије свега “опрости“ није реч нас људи него Просмисао Светог Духа којије у нас усадила једина Вера – Вера Правог Славља – која према том Просмислу није папскинаводно “објективна“ нити папски наводно “озбиљна“ – већ је стварна Просмисао Исуса Христа уЧијем животу “нема ни сенке себичности“ – стварна Просмисао оног стварног Господа ИсусаХриста који “није бежао испред смрти, него јој је ходио у сусрет“, Чије је “бескрајночовекољубље, нераздвојно од бескрајне мудрости, надахњавало и руководило све Његове речи,

све Његове поступке и све догађаје живота Његовог на земљи“ јер Он – за разлику од Вас:

“Није хтео интерес духа дати за чанак сочива“!

Зато је Ватикан морао давно схватити да његово крваво папско натеравање напослушност – није Вера –већ јерес и сатанизам – јер

“Савршена послушност само тамо влада, где влада савршена љубав.“(5)

Зато цинизам Ваше фразеологије “реците ми ко је до сада у цјелини проучио не само Јасеновац,већ и све злочине“ звучи као неистина – исто као и Ваш изговор “ми свакако тражимоопроштење, али најприје требамо сазнати сву истину“ – “сву истину“ зна само Господ! И зато ијесте бесмислена Ваша демагогија да ће “Свети отац то врло радо учинити када информацијебуду објективне јер тако свете речи не смемо бацати у празно, без јасноће“ – јер таква Вашадемагогија јесте доиста “бацање“ објективно доказане истине – “у празно“ – јесте доистапретварање не само Истине већ и Истине Промисла у мутљавину “без јасноће“ зато да би својумржњу и Инквизицију замаскирали неистинитом клеветом – кад кажете “у нашим црквама јемного националног“ – чиме цинично покушавате да неситинито накалемите некакову шизмуПравослављу – што Вам је очито потребно да би екуменистичким глобализмом ликвидирали ВеруПравославну и Божију Благодат коју нам је даровао Дух Господа Исуса Христа – јер ВашаИнквизиција, злочиначким искањем наводних “универзалних вриједности“ јесте онај “терет“сатанизма којег се “морамо ослободити“ као, како кажете… “терета прошлости.“

И најзад, поштовани Надбискупе, Ваша изјава да су “ови злочини посљедица идентификацијенације и конфесије“ – иако је нејасно да ли мислите на поглавничку улогу Ватикана у злочинуусташког режима, или на улогу Ватикана у Инквизицији – “идентификација“ нације и Вере – не“нације и конфесије“ него нације и Вере – потиче од Господа Исуса Христа који – није бионикаква “конфесија“! И зато, да би Веру уопће схватили – зато завршавам Вашим речима:“морамо бити храбрији“ не зато што се Вера Православна и Веровање у Бога требају ликвидирати– него зато што се сатанизам земаљских шегрта мора ликвидирати – зато да би се “промијениооквир“ на који нас Ви натерујете да у њему “данас живимо.“(6)

Двомиленијумски рефрен: Лаж Вера није!

Међутим, рефрен данашњег мајског Сабора највероватније – неће бити Вера – већ нажалост оношто је послушним узурпаторима Синода прописала Ватиканова Конгрегација за Инквизицију, штосе очитује и у напису “СПЦ пензионише епископа Константина“, под поднасловом “Филарет предсудом Синода“:

“Овогодишњи мајски Сабор одржава се после годину дана паузе јер новембарски Сабор, иако јереч о редовном заседању, није одржан. Овакву одлуку донео је патријарх Иринеј, који јепроценио да је за рад и одлуке довољна црквена влада (Синод) и да нема потребе да владикедолазе у Београд и троше епархијски новац за пут“!?!(7)

Тврдња да је “влада Синода“ – чак и да није узурпиран – “довољна“ да “управља Црквом“ – безСабора – непобитан је доказ да се расизам Хитлеровог Нацизма данас наставља глобалистичкимфашизмом разбојништва Титовог Моше Пијаде да Србе треба претворити у“бескућнике“ – јер Ватикан је и данас, као и увек до сада, на становишту истоветном Мошином– да треба “конфисковати имовину “јеретика“:

“У Ватикану је и даље на снази инквизиторска политика, која је данас само преформулисана уекуменизам, дијалог лажне љубави, посведочио је данашњи папа Бенедикт XVI“ – “Када је насуду доказано да је највећи део српске имовине завршио у трезорима Ватиканске банке,кардинал Ратцингер (данашњи папа Бенедикт XVI), у одбрани се позвао на закон Католичкецркве из доба инквизиције и право исте да“:

Папа “може конфисковати имовину “јеретика“!(8)

Питања:

Шта значи констатација монсињора Антонинија да је “папино присуство“ у Нишу “одсуштинског значаја“ зато да би тај “догађај добио светску димензију“ којом би “Србија послаласлику о себи и стекла међународни углед“?

То уопште није израз духовног световног лица нити особе одане Вери!

Напротив, то је израз чиновника установе која приличи новом фашизму: “Баш као што суфашисти у 1943 до 1945 знали да је њихов пројект завршен наставили да се боре да бидали себи времена да себе поново измисле (re-invent themselves) да пребаце богатствои персонал у друге земље да припреме своје идеје за послератовски “светски поредак“и да униште оптужујућу документацију“ – тако… исто онако како фашисти настављајуНацизам фашизмом – тако и Ватикан наставља разбојништво Инквизиције: “Данас се савремениЕуро-фашисти претварају као да су они “одувек“ знали да ће доћи до проблема. Тако испада дасу неки “други“ желели да униште европске нације – а не они! Тако испада да решење – нијенапуштање “Европе“ (коју они избегавају да дефинишу) него да треба “више сарађивати“ са“партнерима“ да се среде непремостиве тешкоће – толико непремостиве да једино организацијакао ЕУ и светска влада могу да их реше“(9) – и наравно:

Ватикан који је сучелни поглавник Завере која решава!

“Нису од јуче“ “злочини Ватикана против “шизматика“:(10)

“1303. године папска курија издаје четири упутства како да се бори против Православља“:

“Сјединити несједињиво. Другим речима правити заједнице католика и православаца да би секроз њих борило против грко-шизматика“!

“Сви морају постати католици“!

“Православна црква – није црква“!

“Треба избрисати и памћење код народа на постојање Православне цркве“!

Срби – “Пет милиона жртава“:

“Прозелитизам Ватикана је србски народ коштао више од пет милиона жртава у времену од XII доXX века, што у Првом светском рату, што у Другом, што под Титом; затим у крвожедној агресији19 западних држава на Српске земље и српски народ, агресији која је потпиривана из Ватикана(који је помогао свим злочинцима, Пацовски канали, да утекну од земаљског суда правде).“Истовремено, “Прозелитизам Ватикана праћен је немилосрдним економским исрпљивањемсрбског народа, док се у исто време водио лажни дијалог “љубави“, уз превођење српске деце улатинску јерес у Хрватској држави. Јер променимо ли веру у душама својим, променићемо и својдух.“

Инквизиција – 60 милиона жртава:

“Ратничка црква показала је своје право лице у крвавом средњем веку, познатом као векинквизиције. Борба против “јеретика“, оних који другачије верују, у односу на римску цркву,попримила је драматичне размере, у којима је живот изгубило око 60 милиона људи.“

Инквизиција: „‘Највећи геноцид у историји“

“Инквизитори су имали посебна овлашћења: они су у исти мах били и судије и тужиоци ииследници; пошто су папски теолози и правници тврдили да је јерес “посебан злочин“, за њеносудско гоњење нису важила уобичајена правила. Папе Иван XXII и Еуген IV су саветовали да сесудски процеси воде“:

“Без устручавања, судске буке и формализма“!

“На хиљаде људи изгубили су животе због разних оптужби – Мавари су убијани јер нису хтели данапусте ислам, Jевреји јер су се држали јудаизма, а домаћи “јеретици и вештице“ страдали сусвакодневно.“(11)

Столовање Усташтва

„Усташки кољачки менталитет још столује у хрватском народу и то могу викати с небодера назагребачком Тргу Републике… Док год постоје злочудни повици на стадионима, графити… изатога стоје мржња и ирационално бјеснило потпомогнути политиком“.

“Усташки менталитет је морао прво опстати да би столовао. Фелдвебел Крлежа му је здушнопомогао да преживи Јасеновац за који никада није кажњен захваљујући аустроугарскомподофициру Брозу, снимљеном 1914. како са Бежанијске косе пуца на Србе.“

“Што је најгоре, иза свега се крије и интерес цијеле фашитсичке Европе.“(12)

Шта је горе од “најгорег“?

Горе од најгорег је то да се иза свега крије Ватикан који поглавникује фашизму цијеле Европе…злочинујући тако директно анти хришћански… јер:

“Бог је дух, а не тело, не кип, не мртво слово, не ово или оно место“! Зато, је од Ватикановихграндиозних рекламерских грађевина “Богу био додијао смрад јарчевске и овновске жртве,коју су Му приносили људи мрачна духа и камена срца“!

На пример у Авињону, у Француској, где је Папа заседао док је po поруџбини француског краљапрезадуженог Темпларским Витезовима исте спалио као јеретике зато да краљa ратосиљаотплате дуга – у Авињону грандиозна Папска палата засењују величином катедралу –папина резиденција засењује катедралу која је резиденција Божијег Промисла!

Зар то није непобитан доказ да папа себе сматра неизмерно вишим од Бога? Зар то не доказуједа су и папа и Ватикан “мрачна духа и камена срца“?

Свакако да доказује јер целокупна Ватиканова архитектура доказује да је папа епицентарфинасијске моћи, и сходно томе епицентар властодржачке моћи… папа а не Бог! То је оно што јегоре и од најгорег.

Присвајање Бога!

Због таковог присвајања Бога, зато је од многих питања важно и питање откуд толики јеврејскирабини здружени са Ватиканом на новодадској Обзнани највеће преваре у рва миленијума? Да лије заједнички чимбеник зружености што “ту беше и један комад земље, што Јаков купи од синоваЕморових, и начини жртвеник на тој земљи и назва га: Силни Бог Израиљев“?(Пост. 33,1920)“(13)

Да ли је здруженост настала из присвајања – Бог је само Израиљев – Вера је само папина?

Лов на душе

Папски прстен и златан украс обешен око врата симболично значе:

Риболов душа! Не лов душа: јер се у лову дивљач лови појединачно – већ риболов душа: јер се урибарске мреже лове огромне количине риба!

Лов душа тотална је супротност Исусу Христу и Хришћанству!

И можда баш зато што је тотална супротност – можда је баш зато Свети Петар камен темељацВатикана: зато јер је симбол масовног риболова душа!

Али… ловом душа бави се Сатана!

А нити Христос нити Православље – стварно трајање стварне Христове Цркве – не баве сеникаквим ловом на душе, јер “Бог је дух, и који му се поклањају, духом и истином треба да сепоклањају… Поклоњење пак у Јерусалиму јесте само слика и сен правога поклоњења Богу. (Јевр.10, 1). И лаж и сен ће ишчезнути ускоро, и право поклоњење Богу зацариће се – људи ћепознати Бога као Оца, и тада ће Му се поклањати као – синови – а не као робови, то јест неће Мусе поклањати мртвим словима и мртвим жртвама него духом и истином, душом и телом, вером иделима, мудрошћу и љубављу.“

Да је желео Ватикан је наравно и морао и могао да схвати Христа – али није:

“Он није хтео интерес духа дати за чанак сочива“

…Ватикан није схватио да његово крваво натеравање на послушност – није Вера – већјерес и сатанизам… јер:

“Савршена послушност само тамо владагде влада савршена љубав.“А “ако си венчан са демоном,са демоном ћеш и у вечности пребивати“! (14)

“Добри Пастир не шапће него виче своје стадо на појило… виче све путнике од жеђи малаксале.“И “Благо оном, ко чује глас Његов и приђе Му са вером“ јер “Неће га Он распитивати ни за језикни за народност, ни за старост ни за богатство“!(15) Искључивост и присвајање – нисухришћанство – нису Вера у Бога – нису Благодат Божије промисли… зато се, у име стварногвасељенства стварног хришћанства поставља питање:

Ко је доиста “ушљиви “накот“?Да поновим рефрен станизма Конгрегације:

“Беч гладује, Аустрије нема, руља завладала светом, рат су добили ови балкански цигани, каковали срамота!…“(16)

Можда најубедљивију осуду расизма Нацизма настављеног данас разбојништвом фашизмаказује Проф. Др. Србољуб Живановић, који је својим рукама откопавао костуре Срба побијенихмржњом здружене завере зла, цитирајући речи оца Америке – Абрахама Линколна:

“Можете лагати један део света једно одређено време, а да ћете слагати цео свет вечно– то је немогуће“.(17)

Двомиленијумска превара открила саму себе!

Међутим… завршимо одговором на питање шта је “Највећа превара“?

Највећа превара у два миленијума јесте да се Милански едикт који је указ, управо дозволаРимског Империјума да се хришћанство проповеда у царству – да се данас та дозвола рекламирана некаквој екуменистичкој конференцији под вођством Ватикана у Новом Саду – као некакавЕдикт слободе вероисповести, као некакав Едикт слободе савести, и као некакав Едикт слободеуверења!

Пре свега, пошто Вера није никаква “конфесија“ – сходно томе, Едикт није признао слободноисповедање хришћанства у Царству – нити као некакве “конфесије“, нити као једне од“конфесија“ – већ га је признао као:

Исповедање Вере!

Признао је хришћанство као Веру у Бога! И зато што је Вера у Бога зато Едикт дозвољавахришћанство и усваја га као Веру!

Зато Едикт не прописује никакву слободу савести, никакву слободу уверења – не прописујеникакав избор “конфесија“!

Осим тога хришћанство – није створио никакав Едикт – нити га је створио никакав папа –хришћанство је створио и подарио нам га Промисао Светог Тројства!

Међутим, данашња новосадска Ватиканова превара да је Едикт наводно слобода избора“конфесије“ – не само што је та превара лаж сама по себи – и не само да ту лаж Ватикан данаскористи да под етикетом екуменизма и заваравајући нас измишљотином некаквог избора посавести прогања нас у глобалну покорност – не васељенску моћ Божије Промисли него глобалнупокорност – већ је, уз све ове суштинске али мање преваре – такође и откриће великедвомиленијумске преваре:

Не само да Ватикан уопште није хришћанска Вера у Бога – већ није уопште нити Вера…

…јер, ако је Ватикан ишта историјски доказао – доказао је да на најкрвавији начин већдва миленијума натерује људска бића широм планете да се покоре папи – не оданостиВери нити Богу – него на покорност папи! Тиме је Ватикан доказао не само да нијецрква – већ и да је искључива тајна суштина читавог његовог постојања –ликвидидација Вере у Бога!

Некакво право на прогон у “бескућништво“, некакво право на “конфисковања имовине“јеретика“, некако право на лов на душе – све то јесте злочиначко обмањивање шегртасатанизма – јер смо сви Божији и зато је то наводно право шегрта сатанизма – лажно! Зато једоказ да је претходни закључак тачан – да Православље јесте једина Вера у Бога – и да јеВатиканов двомиленијумски поступак у сржи сатанастички – за шта је доказ сам Исус Христоскоји није нити наметао, нити препродавао, нити откупљивао, нити ловио нити риболовио душе –већ је напротив, дозвољавао сваком људском бићу да слободно одлучи да ли жели или не желида живи Вером у Бога! Исус Христос је чињеница и стварности и вечитости Духа и ПромислаСветог Тројства зато што је слободно ширење и васељенско трајање Вере подарио свим народимаи свим нацијама и није Веру условио нити раскошним споменицима, нити богатим прилозима,нити крвавим жртвама… већ Истином, Љубављу, Искреном Чистотом и Поштеном одговорношћу.

Православље јесте једина Вера – а “конфесије“ су препричавања половичара – а установекоје се рекламирају за Цркву – а Црква нису – јесу стварна – шизма!

Зато је суштина Спасења ослобођење од стварног “теретa прошлости“ –ослобођење од роварењамржње шегрта сатанизма лажним искушавањем, лажним тумачењем, и лажним етикетирањем.

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com

_____________

(1) “Свечано отворена конференција о Миланском едикту“, Извор: Епархија бачка,Борба за веру, 05/06/12

(2) “Споља црква а унутра банка“, Добросав Вујовић, Новинар.де, 05/09/12

(3) „Радио Слободна Европа“: Има ли шансе да папа дође у Србију“, Борбаза веру, 05/14/12

(4) “Feldvebel Krleža“, ДанOnLine, 11/05/12, Записи, “Република“, 1954

(5) Свети владика Николај – “Јеванђеље о дародавцу воде живе и о женисамарјанци“, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, 05/12/12,23:45

(6) „Радио Слободна Европа“: Има ли шансе да папа дође у Србију“, Борбаза веру, 05/14/12

(7) “СПЦ пензионише епископа Константина“, Жељка Јевтић, Блиц, 05/05/12, 18:28

(8) “Споља црква а унутра банка“, Добросав Вујовић, Новинар.де, 05/09/12

(9) A video based on a speech by Rodney Atkinson at a public meeting at the Houses ofParliament, London on 26th Feb 2008, updated 2010, Превод аутор

(10) “Споља црква а унутра банка“, Добросав Вујовић, Новинар.де, 05/09/12

(11) Исто

(12) “Feldvebel Krleža“, ДанOnLine, 11/05/12, Записи, “Република“, 1954

(13) Свети владика Николај – “Јеванђеље о дародавцу воде живе и о женисамарјанци“, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, 05/12/12,23:45

(14) Исто

(15) Исто

(16) “Feldvebel Krleža“, ДанOnLine, 11/05/12, Записи, “Република“, 1954

(17) “Споља црква а унутра банка“, Добросав Вујовић, Новинар.де, 05/09/12

———————ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Екуменистички циркус – од народних пара – наставак спиновања јавности

———————

Олга Луковић Пјановић: КАТАРИНА ВЕЛИКА СРБСКАPosted: 08 Feb 2013 12:30 AM PST

Олга Луковић Пјановић: КАТАРИНА ВЕЛИКА СРБСКА

“СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК ЈЕ САМОСТАЛНЕ ПРИРОДЕ И НЕ ПОТИЧЕ НИ ОД ЈЕДНОГ ДРУГОГЕВРОПСКОГ ЈЕЗИКА ТОЛИКО, КОЛИКО – ПОСЛЕ ДУГИХ ВЕКОВА И ПОСЛЕ МНОГИХПРОМЕНА У ЊЕМУ – МОЖЕ ДА СЕ ПРОНИКНЕ У ЊЕГОВЕ КОНСТРУКЦИЈЕ И У ЊЕГОВЕКОРЕНЕ, ОН ИЗГЛЕДА КАО НЕПОСРЕДНИ ИЗДАНАК ИСТОГ ПРАЈЕЗИКА ИЗ КОГ ЈЕИЗИШАО И СТАРОИНДИЈСКИ САНСКРИТ”.

08.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

КАТАРИНА ВЕЛИКА или: ЦАРСКА СЕ НЕ ПОРИЧЕ, ЈЕЗИК СЛОВЕНА БИО ЈЕИЗВОРНИ, односно ПРВОБИТНИ ЈЕЗИК

Срећа је и радост имати пријатеље, који хитају да нам донесу какав њихов проналазак,документ, сведочанство. Па журим, да у знак захвалности таквом једном пријатељу одмахискористим оно, што ми он даде у руке и над чим затрепта моја мисао у вечитој жудњи за новимдоказима и за новим потврдама о лепоти и величини Словенства. Не – није то ни шовинизам нитесногрудост било које врсте! То је само дубока радост над племенитошћу словенске душе, штоје већ одавно постала пословична изрека готово на целој планети Земљи. Не изриче ли Илија М.Живанчевић једну дивну мисао, кад пише у свом већ овде спомињаном делу “Новом покољењу”?1

“Кад се, дакле, Словенство непристрасно посматра са научно-филолошког гледишта и када се детаљно испитају његов предхришћански живот и древниобичаји… онда и његова и општа историја добијају други изглед. Историја Словена престаје дабуде историја народа, или расе, која се има сматрати као удаљена од културе за читаве векове ипросторе.Напротив, као историја Народа који је дао РЕЧ, ВЕДЕ и ВЕДАНТУ, онапостаје општа Историја, Историја носиоца оне људске мисли, која и данас, зрачећи, извире избезгранично простране и несравњиво чисте, бесмртне Словенске Душе, осветљавајући осталидео човечанства”

1. – Живанчевић, о.ц., стр. 24

И у срцу те расе живела је и радила једна велика царица, по имену Катарина Велика, за којузападно-европски писци тврде, да је била немачког порекла. Управо то тврди извесни БернарБонилори (Beraard Bonilauri) у свом чланку од 8. јула 1987., објављеном у париском листу“Фигаро”. Прочитавши то у неком тексту написаном без правог познавања предмета, Бонилори –вероватно – никада није ни покушао да провери тачност тог обавештења, управо као сви ониписци, који су се служили Тацитовим вестима о “Германији”, а да никада нису схватили, да нисам Тацит није знао докле се простире “Германија” и ко су на тој територији “Германи”?! Не, нијеКатарина Велика била германска принцеза и то су људи, који су се налазили око ње веома добрознали. У ствари је и незамисливо, да једна германска принцеза оног доба прва обелодани идејуо, како пише Бонилори, супериорности словенске расе. У ствари, очито је, да се овде ради оономе, што ми стално подвлачимо кроз ову студију, а то је непознавање праве историје нашестаре Европе. Међутим, оно што Западна Европа још данас не зна, Катарина Велика и сва њенаоколина је то морала знати, јер она није била германског, већ поуздано словенског, лужичко-српског порекла, што доказује и титула њеног оца, који је био принц области Анхалт-Зербст.Овај други део имена, којим се у свом заједничком делу баве Шафарик и Суровјецки,деформација је имена од корена СРБ-… Пре упада Германа, та област се сигурно звалаСРБИШТЕ…

Но немајући потребе, да о томе расправљамо овде, да се вратимо Катарини Великој, која је билапример владара по принципима “просвећеног апсолутизма”… Она је узимала видног учешћа укњижевном животу свог доба, сарађивала је у сатиричним часописима, писала је комедије и

помагала је књижевнике и научнике, који су је називали “северном Семирамидом”. Написала је идраму “Олег”. Катарина Велика је убрајала у своје пријатеље Волтера, д’Аламбера, Дидеро-а(Voltaire, d’Alembert, Diderot) и одржавала је кореспонденцију и с Волтером и са Гримом (Grimm),док је Дидероа примила на свом двору. С обзиром, дакле, на све то, имамо разлога да верујемо,да је Катарина Велика у истину била просвећена жена која се није успешно бавила самодржавним пословима, већ је много радила и на личном усавршавању, што значи, да је знањемморала надилазити многе личности свог времена. И уистину, појединости које спомиње БернарБонилори у своме чланку у “Фигаро-у” ту нашу претпоставку потврђују јер он подвлачи, да јеКатарина била:

”… fut la premiere a proclame la superiorite de la race slave. Eten particulier, elle voulait demontrer que le slavon etait la langueoriginelle du genre humain. Dans une lettre adressee a Grimm, en1784., elle ecrivait quе les anciens Slavons avaient donne leur noma la plupart des riviers, montagnes, vallees, et contrees de la France,de l’Espagne, de l’Ecosse et d’autres lieux”.

C обзиром на страхоте, које су Германи примењивали при уништавању и истребљењу ЛужичкихСрба, па с обзиром на германизацију северних Словена њиховим насилним превођењем у новуверу (О чему постоје историјска сведочанства и литерарни описи, као и низ поетских делапрожетих истим духом као и поезија балканских Срба).., с обзиром, дакле на све споменуто,једна особа оптерећена германским духом једне крваве прошлости, тешко да би могла да изјавинешто слично ономе, што нам износи Бернар Бонилори као изјаву Катарине Велике, која је:

“…била прва (тј. Катарина Велика), која је обелоданила супериорностсловенске расе. А особито је хтела да докаже, да је СЛОВЕНСКИ БИОПРВОБИТНИ ЈЕЗИК ЉУДСКОГ РОДА. У једном писму, које је упутилаГриму 1784. г; она је писала, да су стари Словени дали своја именанајвећем броју река, планина, равница и области Француске, Шпаније,Шкотске и других крајева… ”

Мудри народ је одавно рекао: “ЦАРСКА СЕ НЕ ПОРИЧЕ”, јер је онај, који је носио тувеличанствену титулу, свестан своје одговорности и потребе, да увек ходи путем истине, пресваке изговоренене речи морао – не само да добро промисли, већ – пре свега – да добро упознаоно, о чему ће да говори, не одступајући од истинитог казивања… Катарина Велика је моралаимати око себе најученије људе свога времена, који су јој омогућили, да стекне сигурно знање, ата сигурност се веома добро осећа по начину и једноставности, којом је дала одређенасаопштења Гриму…

На другом крају Европе, у Швајцарској, живео је један други човек, који није био царскаличност, већ истраживалац – научник. Звао се Адолф Пикте.2 У свом животном, доле цитираномделу он је – највећом савесношћу – испитивао реч по реч, загледао је са свих страна, тражиоњене паралеле, сасвим се приближавао истини, али – када је смрт дошла, моменат још није биодозрео, да се у ту истину проникне. И до данас се углавном остало тамо, докле је он био стигао.Истина, створене су велике катедре, заблистала су многа сјајна имена на небу “санскритологије”и “индологије” али – сви филолози, лингвисти, индолози и санскритолози заобилазе око Словенакао око ватре, а за Србе – готово да и не знају. Због свега овога – помисао, да постоји великазавера ћутања, када се ради о Словенима уопште, намеће се сама по себи. Та завера сеодражава у томе, што се и даље упорно наставља повезивање појаве Словена у Европи снавалама азијатских хорди. Због тога Шафарик, озлојеђен ограниченошћу извесних људскихпоимања, огорчено пише:3

“Најезде које су представљале ужас за Европу, биле су најезде Хуна,Авара, Бугара, Казара, Мађара и Печенега, који су наваљивали у хордама из Азије као страх итрепет за Европу. Били су то народи монглоско-турско-финског порекла. Међутим, ни један одиндоевропских народа није тако касно, тј. y IV, V веку, или касније по Христовом рођењу дошаоиз Азије у Европу. Тако с потпуном сигурношћу тврдимо и знамо, да су Словени деоиндо-европског народа. А ако су Словени 3 дошли из Азије у Европу, то је било тако давно и утако далеким временима, да их је немогуће сагледати. К томе додајемо сродност словенскихјезика с другим језицима европских народа… Обликовање, изведенице, композиција речи,

формирање глагола, затим прозодија, особито у њеним старијим облицима у старогрчком,латинском, немачком, литванском и словенском, толико је у ових пет језика слична, да се кроз томорају препознати сестре, кћери и ЈЕДНА ПРАМАЈКА, КОЈЕ СУ СЕ РАЗДЕЛИЛЕ ТЕК КАСНИЈЕ, ПОДОЛАСКУ У ЕВРОПУ, ШТО СЕ ТАКОЂЕ ДЕСИЛО У ЈЕДНО ДАВНО ДОБА. Да се та подела догодила уЕвропи, а не у Азији, за то тврђењеје Шафарику доказ чињеница, што је сличност наведених петјезика много већа од њихове сличности са азијатским језицима исте групе.”4

2. – Adolphe Pictet, Les origines indo-europeennes, ou les Aryas primitifs; essai de paleontologielinguistiaue,Paris, 1877., 2 volumes.

3. – “Словенске старине”, немачки превод, 1,40.4. – Ако би се прихватила претпоставка о доласку из Азије, онда треба знати, да из Азије нисумогли дадођу Словени, већ Срби, јер је име Словен касна појава.

Адолф Пикте као да надовезује своја размишљања на Шафарикова, када каже, да живи самозато, да открије, који је био тај давни народ, који су за Шафарика, на основу његовогенциклопедијског рада били – Срби.А да су баш Срби били тај стари народ, каже то и Атињанин Халкокондило, историчар, износећиисто тако смело као и Шафарик тврђење παλαιτοτατον, тј. НАЈСТАРИЈИ, у односу на Трибале, којенеки убрајају у Трибале, неки пак у Трачане, а неки у Илире, што само потврђује мишљење отрибало-трачко-илирској великој сродности, или тачније – и истоветности. Но Халкокондило сене зауставља само на томе, већ пишући:

“Трибали… народ најстарији и највећи међу народима… “,он додаје, да су Трибали Οι Σερβοζ, Срби, при чему добијамо једини могућ и логичан закључак:антички Трачани, Илири, Трибали и др., сви су били једнородни и једнојезични и – како каже – иХеродот за Трачане, и Халококондило за Трибале – имали су сви исте обичаје. А ослањајући се –између осталих – управо и на Грка Халкокондила, ми знамо, да су они уједно сви били Срби, атек касније Словени, име потврђено тек у првим вековима по Христовом рођењу. Овај закључакје тако јасан и толико логичан, заснован нa документима разних аутора и није последицаникаквог договора, као што је био, нпр., онај прошловековни, којим се одлучило, да је Трибалаједноставно нестало, као да их је однео какав тајанствени ветар…

Међутим – све до данас у Европи живе, како потомци Трачана, тако исто и Илира, и Трибала, асве су то данашњи Словени, од којих су српско име задржали Срби на Балкану и Срби (немачкиВенди) у Горњој и Доњој Лужици. А да Срби нису дошли с хордама из Азије, то је више путапотврдио Сипријан Робер, коме је у овој студији посвећена дужна пажња. То су потврдили ибројни писци, које наводи Шафарик у великом броју у “Старожитностима”, па у “ПореклуСловена”. То је потврдио и Француз Франсоа Прико Сент Мари (Francois Pricot de Sainte-Marie) yсвом делу посвећеном Словенима југа, с насловом “Les Slaves Meridionaux”, стр. 66., где каже:” Les Slaves etablis en Europe depuis la plou grande antiquite… ”тј.:“Словени, настаљени у Европи од најдавнијих времена”,што се, с обзиром на његов наслов дела односи на Јужне Словене, одн. Србе. Н. Фрере (Nic.Freret) је, како каже Шафарик, имао ВЕОМА ВИСОКЕ ИДЕЈЕ О СТАРОСТИ СЛОВЕНА, ПА ЈЕ ЧАКСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК СМАТРАО МАЈКОМ ТРАЧКОГ И ГРЧКОГ’5, чиме смо се мало детаљније забавилиу поглављима о Писму, о Платону, Данковском, итд. А Никола Фрере је био веома учен човек ипоседовао је компететност у различитим подручјима науке: бавио се хронологијом старихнарода, затим географијом, филозофијом, граматиком и сматрао се врло критичним… То јестварно страшно, – потпуно затајити учење таквог једног истраживаоца!

5. – Ouvres ed. 1796. T. I. Memoire de l’Academie d’Inscription, Tome XXI

Андре Лефевр (Andre Lefevre) у свом делу “Расе и језици” (” Les races et les lingues”) стр. 170.пише:

“… la culture, relativement moderne des Slaves ne les empeche pas de REMONTER AUX PLUSANTIQUES EPOQUES DU PARLER INDO-EUROPEEN. Leur GRAMMAIRE EST EMPREINTE D’UNCARACTERE tout-a-fait ARCHAIQUE, SURTOUT DANS LA DECLINAISON. Le GROUPE EST TRES UNI… ”

”релативно нова култура Словена не спречава их, да се нађу унајудаљенијим временским периодима индоевропског говора:њихова граматика носи печат апсолутне архаичности, особитоу деклинацијама. Група представља велико језичко јединство… ”

Словени, дакле, по највећим језичким стручњацима, представљају језичку јединственост нанајвишем нивоу, тј. на нивоу СЛОВЕНСТВА, што је сасвим супротно злонамерности и незнању, поком је само међу Јужним Словенима створено више језика, па чак и на вештачки начин, само даби се одговорило политичким амбицијама, које немају никакве везе с научном истином! У целојтој збрци, српски народ је лишен свог језика, па његово самостално име и не постоји, премда секроз векове узимао у обзир као језик, којим је – после руског, говорио највећи број Словена. Ато се да закључити и из сведочанства баварског географа из IX века, који је оставио записано:

”ZERVIANI, QUOD TANTUM EST REGNUM, UT EX EO CUNCTAE GENTES SLAVORUM EXORTAE SINT ETORIGINEM SICUT AFFIRMANT DUCANT ” .6

“ЗЕРВИАНИ (Срби), чије царство је толико, да су од њихпроизишли сви словенски народи, како тврде и од њих водепорекло “.

6. – München, Hormayurs Archiv, XVIII, p. 282.-283.

Павле Јосиф Шафарик у “Старожитностима”, св.1, параграф 40., говорећи о Србима, КОЈИ ЖИВЕУ ЕВРОПИ ОД НАЈДАВНИЈИХ ВРЕМЕНА, или – што је исто – каже он – од праисторијскогдоба.тврди да један тако распрострањен народ води своје порекло од најдаље прошлости.У вези с тим он прелази на проблем језика и каже (на истом месту), ДА СЕ СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИКРАЗВИО САМ ОД СЕБЕ, те да носи у себи и у својим облицима (in Stoff und Form) ЈЕДАН ТАКОСНАЖАН ПЕЧАТ ОРИГИНАЛНОСТИ, А ТА ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ДОКАЗ, ДА СУ СЛОВЕНИ – У НЕКУ РУКУ –САМОНИКЛИ, НЕ ПОСТАВШИ НИКАКВОМ МЕШАВИНОМ – НИТИ У РАСНОМ, А НИТИ У ЈЕЗИЧКОМСМИСЛУ, што САВРШЕНО ОДГОВАРА ПИКТЕОВОМ ТВРЂЕЊУ О “ДАВНОМ НАРОДУ – ЧИСТОМ ОДСВАКЕ МЕШАВИНЕ, КОЈИ СЕ – НАЈМАЊЕ 2.000 година пре Христа -ПРУЖАО ОД ИНДА ДОЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ”, а који он – упркос толикој бројности, на жалост, није успео да пронађе.

Тако је Шафарикова – иначе снажна мисао – све снажнија и уверљивија, јер је њена главнакарактеристика логика, заснована – уз то – на његовом великом познавању језика. Тако, кадаустврди, да: “Један тако оригиналан, чист, граматички савршен, богат и на многе деловеиздељен језик, није могао никако да се обликује без постојања једног јединственог првобитног исамосталног народа”,Ми у овим његовим речима налазимо потпуну сагласност с оним, што су рекли францускифилолози Меје и Вајан (Meillet – Vaillant). Уверени смо, да су ова двојица своје закључкенаправили самостално, не ослањајући се на већ давног Шафарика ПА КАДА У ОКВИРУ ЈЕДНОГТАКО ВЕЛИКОГ ВРЕМЕНСКОГ РАСПОНА РАЗЛИЧИТИ НАУЧНИЦИ ТВРДЕ ЈЕДНУ ТЕ ИСТУ СТВАР,ОНДА ОНА МОРА ОДГОВАРАТИ ИСТИНИ И СТВАРНОСТИ, БЕЗ ОБЗИРА КОЈИМ И КАКВИМ ПУТЕВИМАСУ ДО ЊЕ ДОШЛИ.Тако би, када се све до сада речено узме у обзир, могли да сведемо наша разматрања у овомпоглављу на следеће:

1 – Древни антички Пелазги, Трачани и Илири били су антички Словени. Ми смо у овој студијиприказали неколико аутора, чија дела су оријентисана у том смислу. Међутим, Милош Милојевићи Сима Лукин-Лазић цитирају – сваки – по неколико десетина писаца, сагласних с централномидејом ове расправе. Назив Илир за Србе сачувао се готово до нашег времена, док називТрачанин постоји – у писаним документима – чак до XVI века. Тако Јован Рајић наводи, какоизванредни мађарски историчар, Иштванфи, назива Србе уопште Трачанима, а поименце српскогдеспота Ђорђа Бранковића. Иштванфију прикључујемо један други велики ауторитет свогавремена, који је то остао до данас – Мојсија Хоренског, који у IV веку по Христу тврди, ДА СУШЕСТ ПРОВИНЦИЈА ТРАКИЈЕ, од КОЈИХ ЈЕДНА ВЕЛИКА (МЕЗИЈА) – НАСЕЉЕНЕ СЛОВЕНИМА.

2. – Херодот у V веку пре Христа каже за исте те Трачане, да су најмногобројнији народ послеХиндуса… Да сви имају исте обичаје и исти језик, премда носе различита имена од једне областидо друге.3. – Зна се, да је – час међу Трачане, а час међу Илире био убрајан – по Халкокондилу –

најстарији народ – Трибали. А да би дошло до овакве нејасности и неодређености, то може дапроизиђе само из чињенице – ако не истоветности, а оно врло велике и вишеструке сродности. Уствари оно, што је Херодот оставио као сведочанство о Трачанима, Халкокондило је то написао оТрибалима, који су – по њему – били не само најмногобројнији међу народима, већ и најстарији,а језиком којим су говорили они, по Халкокондилу су говорили и други Словени, све до ПОЉСКЕ.А како он изричито тврди, да су Трибали Срби, значи, да он и ЗАЈЕДНИЧКИ ЈЕЗИК СМАТРА У БИТИ– СРПСКИМ.4. – Баварски пак географ из I века (Müchen, Нormayrs Archiv, XVIII, р; 282.-283.) потпунонедвосмислено пише, да је СРПСКО ЦАРСТВО ТОЛИКО ВЕЛИКО, ДА СУ ИЗ ЊЕГА ПРОИЗИШЛИ СВИСЛОВЕНСКИ НАРОДИ, који, дакле од Срба воде порекло.5. – И Константин Порфирогенит је чак знао нешто о старости Срба, тврдећи у свом спису, да суони у Централној Европи ЖИВЕЛИ ОД ПОЧЕТКА. Ми пак допуштамо себи да кажемо, да на основусабране и у овом делу изложене грађе, можемо да сматрамо, да су они живели ОД ПОЧЕТКА и наБалкану и да су се одатле, или – како то неки аутори кажу – и из Подунавља – разишли поЕвропи. Ова се чињеница, изгледа, данас потврђује најновијим архелолошким открићима,захваљујући којима се доказује тачност дубоког уверења Сипријана Робера, да је ДУНАВ БИОПРАСЛОВЕНСКА РЕКА.6. – Плејади аутора који и нехотице подржавају нашу тезу, прибрајамо и Пиктеа, чије истицање,да се тај првобитни, од науке на снази названи “индо-еврпски народ”, протезао најмање још2.000 година пре Христа од Инда до Атланског Океана, од речи до речи може да примени наСловенски Народ – и то не само на основу археологије, већ и на основу историјских чињеница.Такође може да се одбрани и Пиктеова идеја водиља, да је језик тог бројног и расно јошнепомешаног народа био већ савршен и као такав – врело, из кога су потекли сви језици, који сеназивају индо-европским. Управо то је изванредно приступачно објаснио Илија Живанчевић, штосмо изложили у посебном поглављу. Па не само да су од тог некада јединственог народа потеклисви управо споменути језици, већ и сви народи нашег времена, који њима говоре, па их Пикте иназива ПОТОМЦИМА НАРОДА, КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО ЈЕЗИКОМ ВЕДА.7. – Шафарик пак, сасвим независно од Пиктеа и коју деценију пре њега, сасвим одређено ијасно говори – и у “Старожитностима” и у “Пореклу Словена”, где је коаутор са другим једнимславистичким ауторитетом – Суровјецким – у ствари, обојица пишу и о Србима као о врлобројном народу још од преисторијских времена. Он период такве распрострањености Србапротеже чак и на време од хиљаду године пре њега, када су Срби у Европи били још увек – несамо врло бројни, већ су – упоредо с тим – заузимали и много већа пространства… Сетимо се уовом тренутку, како је писао Сипријан Робер, да још у доба Карла Великог – с оне стране Рајне,све што није било франачко, било је словенско, због чега је и била створена позната тзв. СРПСКАГРАНИЦА, или – како Руси кажу у њиховој Енциклопедији “Бољшаја” – СОРБСКИЈ РУБЕЖ. Тоуправо и јесте доказ, да су се ондашњи Словени с оне стране Рајне у то доба још називалиСрбима.Било је то време, када азијатске хунгарске хорде још нису биле пресекле словенскисредњеевропски простор данашњом Мађарском, када немачке краљевине још нису постојале –укратко, када је још “ЦЕО СВЕТ РАЗУМЕВАО СРПСКИ” – у правом смислу речи – од Балтика доЕгејског Мора. А било је то сигурно још доба, кад Бугари нису били направили дубок раздор међуСрбима, прастановницима Балканског Полуострва. Такође доба, када се словенски говор могаочути још по Малој Азији, па чак и у Египту и по – да тако кажемо – оазама Северне Африке, којејош нисмо имали прилике да изучавамо.Тако би, дакле, и ти Шафарикови Срби, Венди, Венети, Хенети, Вани итд. бројем ијединственошћу одговарали Херодотовим Трачанима и Халкокондиловим Трибалима, и трачкимСловенима Мојсија Хоренског, а и Пиктеовом безименом народу.8. – Најзад – сви се у овом делу побројани аутори слажу у томе, да је тај “бројни и силнораспрострањени народ имао исте обичаје и исти језик, премда је уз онда опште и заједничкосрпско име, од једне до друге области носио и обласна, или покрајинска имена. За Шафарика је,међутим, пошто му је тај толико распрострањени народ био српски и његов језик био српски.Велики број писаца је исти тај језик називао и илирским и то још у доба, када није било збрке саХрватима. По Халкокондилу – илирски језик се протезао све до Балтика, док је Пикте говорио ојезику Веда, пошто је његов непронађени народ – по њему – морао да говори језиком поезије,коју је створио.

Према свему напред изложеном, језик тог бројног и распрострањеног народа, морао је – управокао и сам тај народ – носити печат велике старине, јединствености, па – према томе – и изузетне

постојаности, “без наглих криза”, какве су имали по Меје-Вајану: грчки, италски, особитолатински, па немачки, одн. германски. По њима се напред побројане одлике налазе само у“заједничком словенском”, како су њих двојица и назвали своје дело (“Le slave commun”), штобисмо ми – на основу неких других озбиљних лингвиста могли да допунимо, или коригујемо са“архајски српски”. Они су наиме, у овом управо споменутом делу закључили, да је:

“… заједничким словенским језиком говорио некада један јединственинарод, који је поседовао свест о својој јединствености. ”

Тај јединствени народ, Сипријан Робер је назвао ПОЧЕТНИ НАРОД МАЈКА, док му је његов језикбио ЈЕЗИК – МАЈКА, што је за њега био СРПСКИ НАРОД и СРПСКИ ЈЕЗИК.Пре Сипријана Робера до исте констатације дошао је и Павле Јосиф Шафарик и то – као изузетанпознавалац – не само класичног грчког и латинског, већ и савремених европских и – особито –без изузетка – свих словенских језика, што значи, да није било могућности, да се такав једанучени полиглота превари. Цело то подручје било је део његовог бића, а целокупно славистичкознање био је његов живот.У том смислу, а у вези управо са Шафариком, професор Костић доноси једну значајну изанимљиву појединост, па пише:7

“П.Ј. Шафарик је више пута, а особито у својој српској читанци, изразиоједан веома занимљив закључак, а уз то од највећег значаја. По Белићу (Народна ЕнциклопедијаСХС) у тој читанци је по први пут ДАТ ПРАВИЛАН ПОГЛЕД НА ПОРЕКЛО СРПСКОГ ЈЕЗИКА ипокушај његове кратке историје. Објављена 1833.г., она доноси Шафариково мишљење, да јеСТАРИ СРПСКИ ЈЕЗИК БИО САСВИМ СЛИЧАН ТАДАШЊЕМ, САВРЕМЕНОМ, ШТО ПРЕДСТАВЉАРЕТКОСТ У ИСТОРИЈИ ЈЕЗИКА. Он каже дословно:“Српски језик има извора и помоћних средстава (из високе старине) удовољној количини, да се питање његове старине… може да реши најкраћим и најсигурнијимпутем. Нама је потребно само да преузмемо просто сведочење и да испитамо српске споменикевременским редом… па да дођемо до резултата, да је У СРБИЈИ ОД ПАМТИВЕКА постојао поредцрквеног дијалекта… у исто време и један самостално образовани СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ЈЕЗИК,КОЈИ СЕ У ОСНОВНИМ ТАЧКАМА ПОДУДАРА СА ДАНАШЊИМ…”

7. – Л. Костић, Изјаве странаца о српском језику, 1964., стр. 15.

Овом свом чврсто и солидно заснованом уверењу, Шафарик на стр. 71. “Порекло Словена”,прикључујући се Халкокондиловом уверењу, да су Трибали – Срби, додаје убедљиво:

“СЛОВЕНСКИ ПЕЧАТ ГЕОГРАФСКИХ ИМЕНА ТРИБАЛА ПОСЕБНОЋЕМО ДА ОБРАДИМО, те ћемо тако из хаоса ТРАЧКО – ИЛИРСКИХНАРОДА ИЗВУЋИ ЈОШ ЈЕДАН СЛОВЕНСКИ НАРОД… ”

Критични Шафарик у закључку овог одељка љутито умује:

“Цела ова збрка потиче због тога, што је код Грка и Римљана владалопотпуно непознавање страних језика, а и због склоности новијих историчара, да учине данестану одједном, као лишће у јесен, сви други становници Европе, осим управо споменутихГрка:и Римљана, да нестану, изумру и буду замењени онима, који наваљују из Азије. ”

Остајући тако чврсто на својим позицијама, Шафарик користи сваку прилику, да покаже – несамо постојање Словена кроз Трачане, Илире, Трибале, Венде, итд., него и да пружи доказе, даје једно јединствено име било свима њима “опште и домаће”, а то је – СРБИН.Он чак допушта, да су нека племена међу Словенима била “еntslowenisiert”, тј., да су изгубиласловенско обележје у језичком погледу, али – што се српског језика тиче, Шафарик упорнотврди:8

“… wahrend sich, nach der gewonlichen Anname, in Thrakien und lllyrien gleich alte Serbische Spracheim GANZEN REIN VON SOLCHEN ENTRATUNG ERHALTEN НАТТЕ… ‘

A то значи:

“… док је, како се обично узима, У ТРАКИЈИ И ИЛИРИЈИ ПОДЈЕДНАКО СТАР СРПСКИ ЈЕЗИК ОСТАОПОТПУНО ЧИСТ ОД ТАКВЕ ДЕГЕНЕРАЦИЈЕ..”

8. – Über die Abkunft der Slawen 2, p. 149. . .

Па будући, дакле, да је српски језик – по Шафарику: ЧИСТ, ВЕОМА СТАР, ГОТОВО НЕИЗМЕЊЕН,оно, што он каже о пореклу и почецима словенског језика уопште, а с обзиром и на друге ауторе,који тврде, да је међу словенским језицима српски најстарији, у првом реду може да се применина српски језик, као нпр.:

“Die slawische Sprache ist selbststandiger Natur und stammt vonn keiner anderen europeischerSprache ab. SO VIEL MAN NACH LANGEN JAHRHUNDERTEN UND VIEL – facher Umstaltung aus ihremBaue und ihren Wurzeln entnehmen kann, scheint sie ein unmit telbarer SPROSSLING DERSELBENURSPRACHE ZU SEIN, AUS WELCHER DIE ALTINDISCHESANSKRITA HERVORGEGEN…”

Ево, како гласи ова јединствена Шафарикова порука:

“СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК ЈЕ САМОСТАЛНЕ ПРИРОДЕ И НЕ ПОТИЧЕ НИОД ЈЕДНОГ ДРУГОГ ЕВРОПСКОГ ЈЕЗИКА ТОЛИКО, КОЛИКО – ПОСЛЕДУГИХ ВЕКОВА И ПОСЛЕ МНОГИХ ПРОМЕНА У ЊЕМУ – МОЖЕ ДАСЕ ПРОНИКНЕ У ЊЕГОВЕ КОНСТРУКЦИЈЕ И У ЊЕГОВЕ КОРЕНЕ, ОНИЗГЛЕДА КАО НЕПОСРЕДНИ ИЗДАНАК ИСТОГ ПРАЈЕЗИКА ИЗ КОГЈЕ ИЗИШАО И СТАРОИНДИЈСКИ САНСКРИТ”.

* * *

Ми смо отпочели ово поглавље ЦАРСКОМ РЕЧЈУ Катарине Велике, а завршили смо га ЦАРСКОММИШЉУ једног умног припадника СЛОВЕНСТВА.Нека би нам обоје – надахнути свако на свој начин – послужили као путоказ при нашем тражењуистините историје нашег континента, над којим се вију тендециозно наметнути фалсификатиуместо праве науке…

Извор – http://olgalukovic.wetpaint.com/page/Katarina+Velika+srbska

ШОКАНТНО: Креће микрочиповање људи и новорођенчади (ВИДЕО)Posted: 08 Feb 2013 12:18 AM PST

ШОКАНТНО: Креће микрочиповање људи и новорођенчади (ВИДЕО)

Невероватна вест појавила се у медијима широм света. Obama Health Care Bill захтева да се свиграђани и новорођенчад САД-а чипују до марта 2013 године. Хоће ли се то остварити у такократком времену остаје да видимо.

08.02.2013. politika.hr, forbes.com, за ФБР приредила Биљана Диковић

- “Микрочип у који ће бити уграђена радио-френквенција (РФИД) биће уметнут у ‘сврхуквалитетније медицинске неге’. Неке државе попут Вирџиније већ су у настојању да се такваидеја заустави пре него што се озакони. Како је овакав потез у САД сваки дан све извеснији,сенатори Аризоне Charles Schumer и Lindsey Graham доносе законе помоћу којих би свимграђанима омогућили посебну биометријску картицу (National Biometric ID Card), како би грађанимогли добити дозволе за рад. Помоћу те картице и уграђеног микрочипа, помоћу Big Brotherелектронске базе података за праћење, моћи ћете бити идентификовани у сваком тренутку, гдегод се налазили. Та ће картица бити замена за личну карту каква је данас позната. Ово је самоврх леденог брега, од онога што нас све чека у будућности “, тврди Paul McGuire, преносимо саNewswithviews.com.

- “Билдерберг група дала је наредбу уградње микрочипа прво у Америци, а касније и у целомсвету. Многи због овога нападају Обаму, но будимо реални, ко год да је на власти ово је идејајош од Georga Busha”, рекао је Paul McGuire, који је о овоме писао у својим књигама. “Новатехнологија толико је напредна да звучи као научна фантастика. Свети Павле писао је како ћеЛажни Пророк владати светом и натераће нас да примимо печат звери. Микрочип не мора нужнобити тај печат, већ почетак одбацивања Исуса Христа и прихватање антихриста за нашег Бога.То су опасности и изазови који стоје пред нама”, додаје Paul McGuire.

Пример уградње микрочипа погледајте у следећем видео прилогу:

***

ШОКАНТНО ОТКРИЋЕ АКАДЕМИКА ДРАГОЉУБА ЖИВОЈИНОВИЋА – ДУГАИСТОРИЈА АНГЛОСАКСОНСКОГ РАЗБИЈАЊА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ!Posted: 07 Feb 2013 11:21 PM PST

ОТКРИЋЕ АКАДЕМИКА ДРАГОЉУБА ЖИВОЈИНОВИЋА:

ДУГА ИСТОРИЈА АНГЛО-САКСОНСКОГ РАЗБИЈАЊА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ

08.02.2013. за ФБР приредила Б. Диковић

Из докумената до којих је дошао познати историчар јасно се види да је чак и у Првомсветском рату Енглеска све чинила да Србија нестане

Тек објављено капитално дело академика др Драгољуба Живојиновића „Невољни ратници,велике силе и Солунски фронт” озбиљно је уздрмала читаву и не само нашу савременуисториографију. Документацијом шокантне садржине ова књига непроцењиве вредности упарампарчад разнела је досадашње тезе о нашим савезницима и пријатељима. Открила српскеилузије и заблуде и упрла прстом у Енглеску, земљу која је од самог напада Аустроуграске 1914.године, у Првом светском рату, свесрдно радила на уништењу Срба и српске државе.

Занимљиво је да је овакву архивску грађу академик Живојиновић почео да открива управо улондонском архиву пре тридесет три године, и то сасвим случајно, бавећи се Ватиканом иСрбима. Такође, треба истаћи и чињеницу, академик Живојиновић је први открио у Лондону туграђу и први је саопштио свету.

Од завршетка Првог светског рата, па све до појаве ове књиге, српски народ живео је у заблудиназивајући и Енглезе својим савезницима и чак пријатељима.

- Нема дилеме, Срби су творци свих тих заблуда везаних за савезништва и пријатељства. Срби сутворци и других заблуда са којима ће се тек срести. А ове илузије, које су потхрањиване готовоједан век, биле су у служби очувања пријатељства са Французима као јединим пријатељима уПрвом светском рату. А у страну гурана једина истина да нам је Русија била једини пријатељ сведо њеног слома.

Први сте открили ту грађу, први је саопштили свету, како то објашњавате?

- Претпостављам, ту нетакнуту, нефризирану, нечишћену грађу, коју до мене нико није користио,избегавали су историчари или због тога што је неповољно говорила о онима који су је оставилиили што је веома ружно приказивала лоше односе међу савезницима током Првог светског рата.

Друго, та недирнута грађа, недвосмислено је разбила наше илузије о савезницима и искренимпријатељима. До сада нисмо знали праву истину да нисмо имали правих пријатеља до једне силетоком читаве те трагедије. Ти документи открили су сурову истину да чак и наша историографијаније знала шта се све радило иза наших леђа. На крају открила је да су Срби изнели главнитерет Првог светског рата.

Рекли сте, имали смо само једног пријатеља, о којој земљи је реч?

- Говорим о Русији, земљи на коју се нисмо ослањали. Напротив, били смо бастион, барикадапротив ширења њеног утицаја на Балкану. А већ од јулске кризе 1914. могло се видети ко нам јеправи пријатељ или савезник. Русија је тих дана одмах заузела јасан став. Децидно је рекла исавезницима и нашим непријатељима да неће дозволити да Србија буде поражена и покорена ида ће Србији пружити сваку врсту помоћи.

Како се Француска држала?

- Француска је имала нешто другачији став. Нашла се на удару Немаца и због тога била је везаназа Русију, али имала је и својих интереса на Балкану, а на Блиском истоку имала велики уложени

капитал. Но, највише због Русије, Французи су Србији пружили савезничку руку.

Једног тренутка енглеске подметачине, разбијачке намере и работе дозлогрдиле су ифранцуским генералима који су почели отворено да протестују.

- Након отворене енглеске опструкције на Солунском фронту и последње енглеске претње да ћеповући своје трупе реаговала је и влада Француске. Упутила је Енглеској ултиматум да, уколикои даље њене трупе буду минирале покретање офанзиве, Француска ће се повући из рата.Енглези су се тада заиста уплашили, попустили су, али су и даље иза леђа радили против тогфронта. После тога, своје елитне јединице повукли су из Грчке, а увели ешалоне довучене изИндије, потпуно неспособне за ратовање на Балкану.

До данашњих дана у нашој исторографији до краја није објашњено држање Енглеске?

- Енглези су све друго били само не пријатељи Србије. Дакле, никада пријатељи. Напротив, Србеоргански не воле, ни њихово јавно мњење ни њихов естаблишмент. О нама су те 1914. писалинајгоре, говорили најружније. Није било ни дневног листа, готово ни политичара ни генералаиоле наклоњеног Србима. Тако су писали и према нама се односили још од 1903. године. У нашојнајтрагичнијој ситуацији водили су хајку против Србије, отворено су је и у најтрагичнијимтренуцима уцењивали и оптуживали за почетак Првог светског рата. Да је светска кланицауправо настала због нас.

Како су онда Енглези постали и наши савезници?

- Из интереса. Прво због Француске и Белгије, према којој су имали уговорну обавезу још из1830. године. Друго, бриљантним победама српске војске на Церу и Колубари Србија нијепокорена, а војнички је опстала. Значи, постали смо фактор потребан савезницима.

Шта су Енглези све чинили да поткопају и ослабе Србију?

- На Солунском фронту налазила се и једна руска бригада коју је цар Николај послао у помоћсрпској војсци. Енглезима је та бригада страшно сметала, непријатељски се према њој односила.Њени генерали сматрали су је претњом њиховим интересима. Нису се смирили све док нисуиздејствовали њено уклањање са Солунског фронта. Ту руску бригаду послали су чак на истокГрчке како не би имала било какав контакт са српском војском.

Да ли се после тих битака енглески став према Србији променио?

- Управо тада енглеско непријатељство према Србима ступило је на сцену у најокрутнијемоблику. Британци су кренули са најподлијим уценама. У најтежем тренутку тражили смо од њихфинансијску помоћ од 800 хиљада фунти у виду кредита за обнову наоружања, лекова исанитетског материјала. Одговорили су уценом – добићете зајам под условом да се одрекнетесвоје територије у источној Македонији у корист Бугара. Тај документ први сам открио у свету.

Како је Влада Србије реаговала на ту болну уцену?

- Децидно је одбијен тај ултиматум. Енглези су хладно одговорили – „онда вам не дамо кредит”.И нису дали. Што је најгоре, Енглези се нису зауставили на тој уцени. Током читаве мучне 1915.године појачавали су притисак на Србију. Своје ултиматуме заснивали су на нашој немоћи ибескрупулозно користили српску зависност од савезника. Свакаквих притисака је било.

Да су Срби били жртве и сопствених заблуда примера је безброј. Но против тих илузијанајвише су се борили војсковође попут војводе Живојина Мишића.

- Никола Пашић и регент Александар Карађорђевић били су заговорници уједињења јужнихСловена. Томе се отворено супротстављао војвода Живојин Мишић. Говорио је да нико не можеда тера српске војнике да гину за ослобођење Хрвата и Словенаца, већ да до слободе они морајудоћи сами. Мишић је убрзо отеран у пензију.

Значи и такву Србију крвљем заливену су кажњавали?

- Не само да су хладно одбацивали све наше молбе за војном помоћи, већ су иза леђа радили наслабљењу наших положаја. Одустали су од солунског искрцавања. Одустали су од обезбеђења

коридора Ниш-Солун, а потом дозволили Бугарима да прекину тај коридор, срушивши тако ипоследњу наду спаса за српску војску и српски народ. Казнили су тако подмукло Србију нанајсуровији начин онемогућивши јој чак прилив лекова и хране. А када им је Никола Пашић уочају одговорио да ће српска војска положити оружје и капитулирати, у Енглеској је кренуланова лавина увреда на рачун Срба. После тога Пашић је коначно схватио да је Србија осталасама.

Открили сте још један детаљ дуго скриван од српске јавности?

- По доласку српске војске и избеглица на албанско море, тек је кренуло кажњавање. Грчкикраљ Константин био је антисрбин кога су до последњег тренутка подржавали Енглези. И, таманкада су Французи после много играрија пристали на пребацивање Срба на Крф, стигло јенајшокантније изненађење. Грчка влада забранила је улазак српске војске на њену територију асамим тим и пребацивање нашег народа на Крф. Тек када је руски цар Николај оштро припретиода ће склопити сепаратни мир са Немцима, сломљен је енглески отпор, а Французи нису вишеГрке ни питали. Но, ни тада Енглези нису послали своје бродове. И то је била једна од њиховихуцена. Први сам и ту истину обелоданио.

И на Крфу је било подваљивачких иницијатива?

- Кренуло се са још једном подвалом. Под плаштом реорганизације, тражено је од наше командеда се српска војска распореди у шест дивизија и да се оне пошаљу не на Солунски, већ назападни фронт свака за себе. Наравно, и та подвала и тај паклени план је одбачен, а Енглези субуквално побеснели. Њени генерали током читаве 1916. године слали су у Лондон најружнијеизвештаје о српској војсци, називали је најпогрднијим именима. Енглески генерали непрестаносу радили против Србије и на Солунском фронту. Минирали су свако кретање у офанзиву, свакипокушај напада на непријатеља. Стално су уцењивали и претили да ће повући своје трупе. Токомчитаве 1917. године непрестано су радили иза леђа Србији. Радили на очувању Аустријскемонархије, подржавали Италијане око Далмације и Истре, подстрекавали Румуне да узму Банат,Бугаре да узму српске територије северно од Македоније. А када је Русија изашла из рата,изгледало је да Србији нема спаса. Но, тада је дошло до француског заокрета. На челу њеневојске долазе одлични познаваоци балканских прилика Клемансо, Гиом и Депере и исход је биопознат.

* * *

УОЧИ РУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

У студији написаној 1913. године директор листа “Европски економиста” Едмон Тери (EdmondThéry) наговештавао је Русији сјајну будућност образлажући да, “ако ствари наставе ићи токомкојим су ишле од 1900. до 1912. године, средином века Русија ће доминирати у Европи, како наполитичком, тако и на финансијском и економском плану”. Радови историчара Ентони Сетона(Anthony Sutton) су утврдили да је, супротно свим неоснованим тврдњама о руској индустријскојназадности, царска Русија била на путу брзог привредног и технолошког напретка.

Енглески географ Џон Хелфорд Макиндер дошао је до истих закључака о руском неодољивомуспону ка светској супремацији. У знаменитом предавању, одржаном 1904. године, под насловом“Географска осовина историје” наслућује да ће држава која окупира просторно језгроевро-азијског континента, дакле Русија, када буде у прилици да развије своју привреду и мрежу“трансконтиненталне железнице” која спаја Европу и Азију, потиснути поморске силе на маргинусветске трговине, што представља смртну претњу по западну цивилизацију. Прерасподеласветске моћи била је зачет процес у том часу с обзиром да је “трансконтинентална железницапочела да ремети однос снага у корист континенталне силе”.

Руска револуција, финансирана од стране англосаксонске плутократије и немачке војске, “вољомпровиђења” је зауставила Русију у пуном успону ка статусу светске економске и војне велесиле.Искоришћавајући подесне услове крајне пометње, проузроковане бољшевичким превратом,западне силе су предузеле територијалну разградњу Русије. Похлепа за руским природнимбогатствима и уклањање руског ривала из трке за светску превласт су представљали битнеузроке целог подухвата.Енглеска војна мисија генерала Томсона је послата у Транскавказију са задатком да оснује

протекторате независне од Москве, што би омогућило Британској империји несметани инеограничени приступ каспијским изворима нафте. Немачка је, после потписа Брест-Литовскогуговора са узурпаторском комунистичком “владом”, окупирала Украјину и прибалтичке земље.Француској је требао да припадне Крим са Одесом. Финансијска и војна помоћ савезника“белима” је била ограниченог карактера, како би се постигла равнотежа снага и запречиобољшевицима продор ка Транскавказији и Сибиру.

На дипломатском пољу водиле су се закулисне игре за признање “независности” новооснованихпсеудодржавица на тлу Русије. Вилсонов необелодањени програм – откривен у приватној архивипуковника Хауза (House), сиве еминенције америчког председника и опуномоћеног представникаЊујоршких банкарских кућа – гласио је под тачком 5. да је “Русија велика и једнородна: њутреба свести на средњоруску висораван (…) пред нама ће бити чисти лист хартије, на којем ћемоскицирати судбину руских народа”. Алузија на “чисти лист хартије” могла би се односити наЕнглеску карту објављену 1888 године, на којој је простор руске империје обележен натписом“руска пустиња”. Даље се предлаже “признање де факто постојећих влада и указивање помоћињима и кроз њих” као и захтев за повлачење са самопроглашених територија свих странихвојски.

СКУП „ПОТЛАЧЕНИХ НАЦИЈА“

Новоустановљено начело “права на самоопредељење потлачених народа” је образовано устратешким лабораторијама англосаксонског империјализма са непритајеном намером да секористи као оруђе за разградњу светских такмаца и њихових регионалних мостобрана. НаВерсајској мировној конференцији пуковник Хауз и Лојд Џорџ (Loyd George) су у име својихвлада пробали да наговоре остале учеснике да се позову на де фацто створене владе на тлуцаристичке Русије, чему се супротставила Француска у име својих личних интереса. Тенеспоразуме су премостили министри вањских послова сила Антанте, такозваних “савезница”Русије, сагласивши се 10. јануара 1920. да признају “де фацто” Грузију и Азербејџан.

Тих година је уведена у арсенал америчке спољње политике стратегија остваривања државнихинтереса посредством “невладиних” организација. Примјерице, фондација Карнеги замеђународни мир, коју је основао 1910. магнат Андру Карнеги, организовала је 15. септембра1918. у Њујорку велики скуп “потлачених нација” на ком су учествовали посланици мањинскихнарода са простора руске државе и Аустро-Угарске. Дотичне је “представљао” Хрват ХинкоХинковић у име Југословенског одбора.

Све подмукле операције са крајњом намером да се образује “руска пустиња” нису уродилеплодом, пошто су комунистичке вође, силом прилика, напустиле своја нихилистичка начела иусвојиле државотворни концепт интеграције руских земаља. Не помиривши се са чином“сакупљања” растурених делова руске империје под комунистичким окриљем, британскаполитика је настојала да федералише и да стави под своју управу све сепаратистичке покретеникле на просторима Совјетског савеза. Уско је сарађивала на том пољу са Абвером(обавештајном службом немачке војске) као и са француским и пољским колегама.

ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

У међуратном периоду британска обавештајна служба је успоставила оперативну контролу над„Прометејском лигом”, организацијом основаном 1923. под импулсом украјинских националистауз подршку пољске владе. Прометејска лига је служила као кровна структура плејадисепаратистичких покрета са подручја Совјетског Савеза. У њеном оквиру су сарађивалибелоруски и украјински унијати, Татари, Чечени итд. Узгредно вреди поменути присуство уњеним редовима Саид Бека, праунука имама Шамила, славног вође чеченског устанка противРуса у 19. веку. Прогам Лиге је постављао својим чланицама за задатак “ослобађање” свихнеруских “потлачених” народа бивше империје. За даљи ток нашег излагања, потребно јенагласити да је вођа Паневропског покрета, гроф Куденхов-Калерги, успоставио блиске контактеса “прометејцима”.

Прометејска лига је делила сродне геополитичке циљеве са организацијом званом Интермариум,која је тежила да оснује федерацију средњеевропских држава на целом простору измеђуБалтичког, Јадранског и Црног мора и прижељкивала распад Русије на безобличну прашину

“слободних држава у својим етничким границама”. Тај амбициозни програм јој је гарантоваопотпору истих оних спонзора који су држали на свом платном списку Прометејску лигу.Антикомунистичка фасада активности тих двеју организација служила је да прикрије дубљерусофобске побуде. Свој рад су обављале у сталном дослуху са Ватиканом, посредством шефаАбвера адмирала Вилхелма Канариса и британских веза при Светој Столици.

У тим годинама су Британци разрадили стратегију манипулације “исламског чиниоца” противРусије. Новинар Ентони Бевинс (Anthony Bevins) је обелоданио у листу „Индипендент“ (TheIndependent) 26. фебруара 1990. садржај декласификованог дипломатског документа из 1939године у ком се сугерише коришћење мањинске “полуге”, посебно исламског фактора, радидестабилизације Транскавказије и Централне Азије. “Случајем околности” инструментализацијаисламског тројанског коња је ушла у праксу нацистичке а касније и америчке стратегијерастројства источне и југоисточне Европе.

Западни савезници су само месец и по дана после Немачке агресије на СССР предали јавностиформулацију општих циљева англо-америчке коалиције познату под именом “Атлантска повеља”,у којој изражавају решеност да допринесу “васпостављању суверених права и самоуправе онихнарода који су били лишени тога скривеним путем”. Изабрани речник је довољно био неодређенкако би се могао односити на Русију колико и на Немачку, а пошто је хрватско-комунистичкапропаганда ширила међу савезницима пропагандне флоскуле о велико-српској хегемонији,Југославија је такође могла постати предмет горе наведених ратних циљева.

„СРПСКА ХЕГЕМОНИЈА“

Српски успеси у изградњи модерне, напредне и суверене државе, тумачени као преџнаци будућехегемоније српског чиниоца на Балкану, изазивали су бојазан британске званичне политике, којаје гледала на Србију као на “мостобран” Русије у том региону и претњу енглеским интересима уСредоземном региону. Оптерећена фобичним стереотипима о “продору панславизма”, Енглескадипломатија је спроводила политику обуздавања српске природне геополитичке експанзије наБалкану. Британска дипломатија, несклона да призна ма какву легитимност српскимослободилачким тежњама, склопила је у 19. веку незванично савезништво са Турском иАустријом. У дотичном расположењу према српском питању је наступила на Берлинском Конгресу1878 године.

Енглески посланик Маркиз Солзбери (Salisbury) оправдао је енглеску подршку Аустро-Угарскимпретензијама на Босну и Херцеговину под изговором да би се у супротном “створила великасловенска држава која би се пружила преко балканског полуострва и чија би војна снага претиланародима других племена…”. Из истих побуда је подржала програм Призренске лиге, видећи упаналбанском национализму бедем против словенства и српског јадранског тропизма.Друга антисрпска варијанта којом су располагали Британци је био Аустро-славизам, за који су сезалагали “отац енглеске балканистике” Р. Ситон-Ватсон (Robert William Seton-Watson) ипублициста Викам Стид (Henry Wickham Steed). Та два “експерта” су предлагала уочи Првогсветског рата унутрашњу реформу Аустро-Угарске империје којом би се омогућило образовањефедералне јужнословенске јединице под хегемонијом Загреба са улогом антируске католичкетврђаве и карике новог енглеског поретка на Балкану. Са челних положаја у Одељењу занепријатељску пропаганду, основаног на иницијативи лорда Норфклифа (Northcliffe) 1917,Ситон-Ватсон и Стид су критиковали “крфске” обрисе будуће Југославије, назирући у њимазамену за велику Србију или “српску империју”. За та два страсна поборника “југословенскеидеје” српска алтернатива моделу “хрватске Југославјије до Дрине” је значила “тријумфоријенталне идеје над западном”.

Енглези су приступили мировној конференцији са скривеним антисрпким предрасудама инамером да поправе ситуацију у своју корист кроз преговоре. Заузимали су став да Југославијамора бити децентрализована и федерална и упозоравали су да ће федерација састављена одсамих Срба, Хрвата и Словенаца ићи на руку српској хегемонији. При чему су хтели поделитисрпски етнички простор на аутономну Македонију и Црну Гору.

Личне везе између Стида, Ситон-Ватсона, енглеских и америчких делегата су биле од крупногзначаја за даљи ток англо-саксонске политике наспрам Србије с обзиром да су сви припадалиГрупама округлог стола. На овом месту нашег излагања потребно је отворити парантезу. Идејни

творац и оснивач Групе Округлог стола (Round table) био је енглески милионер Сесил Родс (CecilRhodes), чији се животни идеал састојао у “унапређењу британске империје и постављању целогнецивилизованог света под њену управу, уједињење англо-саксонске расе у једну империју”.

Групе округлог стола су окупљале империјалне елите одане тој идеји. Амерички огранак суосновале велике прекоокеанске династије, везане породичним или пословним везама забританску олигархију, међу којима су се истицале породице Морган, Рокфелер или Карнеги. Какоби оријентисали ток светске политике у складу са својим “идеалом”, замислили су да оснујупарадржавне организације за дугорочно планирање спољне политике. Енглески и америчкиделегати на Версајској конференцији за мир, који су већином припадали Округлом столу, су седоговорили да оснују Краљевски институт за међународне послове (RIIA) у Енглеској и Савет заспољне односе (CFR) у Сједињеним Државама. Монополом над спољном политиком својих државата друштва би постепено створила услове за англо-америчко садејство у међународној политици.

ЈАДРАН И ДУНАВ ДАТИ КАТОЛИЦИМА

Радило се у ствари о “јединственој англо-америчкој организацији за проучавање и дугорочнопланирање спољне политике”. Англо-саксонска месијанска идеја, садржана у идеологији тевладајуће метаструктуре Запада, утемељена на вери у супериорност англо-саксонске расе и насоцијал-дарвинистичком светоназору, оспоравала је словенским народима субјективну улогу усветској политици и ниподаштавала је њихова цивилизацијска достигнућа.

У међуратном периоду утицајне личности, припадајући друштву Округлог Стола и Краљевскоминституту за међународне послове водиле су непрекидну кампању разобличавања “великосрпскехегемоније” и тражиле територијално и конституционално преустројство Југославије. Примерице,новински магнат Лорд Ротермер (Rothermere), брат лорда Норфклифа, чувен по својимсимпатијама према фашистичким режимима, захтевао је преко својих гласила проширењеМађарске државне територије на рачун Србије и оснивање аутономне Хрватске увећане за целуДалмацију са Боком которском. Дубље намере ових захтева није тешко прозрети: тражило се одСрба ни мање ни више него да предају јадранску обалу и Дунав католичким чиниоцима како бисе створио антируски морски мостобран и запречио пут изласка на море православнојрегионалној сили.

Рачунајући на подршку енглеских пријатеља Хрватске, вођа Сељачке странке Владко Мачекпредложио је 1932 године да Хрватска, Србија, Црна Гора, Македонија и БиХ потпишу федералниуговор. Очито је да се радило о пробном балону са намером да се напипа пулс српске политике ипровери њен степен попустљивости по територијалном и националном питању. После убиствакраља Александра у Марсељу и наглог заокрета у француској страној политици, ВеликаБританија је почела да се званично опредељује у корист федералног прекомпоновањаЈугославије и оснивања федералних јединица Босне и Херцеговине, Војводине. Тајним каналимаје подржавала хрватски сецесионизам. Радови Марка Аронса и Џона Лофтуса су утврдили да јењена обавештајна служба држала на платном списку више челних људи усташког покрета. НаЦрну Гору и Македонију британска политика је гледала као на посебне земље, ван оквираСрбије.

Ти предратни ставови су несумњиво утицали на британску политику према Југословенској владиу избеглиштву и четничком покрету. Може се замислити какав је утисак оставио на челникеФорин офиса, у већини случајева католике са прохрватским симпатијама (према Мек Лину),пансрпски “Равногорски национални програм” или Мољевићев пројекат “Хомогене Србије”,састављен у јуну месецу 1941. године, где се јасно наговештава да “Срби морају иматихегемонију на Балкану а, да имају хегемонију на Балкану, морају претходно имати хегемонију уЈугославији”.

БРИТАНСКИ БРОЗ

Контрамере су муњевито предузете како би се онемогућило оснивање такве православне тврђавена Балкану. Већ у лето 1941. Черчил је позвао председника Рузвелта да усвоји заједничку“англо-америчку изјаву о обнављању Југославије на принципима аутономије и јединствајугословенских народа”. Дакле, само месец дана након појаве Мољевићевог плана Британци суодредили заједничку “платформу” са Америком о федерализацији Југославије.

Британци су обезбедили свом играчу Титу, војну и политичку легитимност са намером да спречеСрбе да обликују послератни поредак повољан својим националним интересима. Оспоранањесрпског права на самоопредељење је била поента те стратегије. Сер Евлин Вудворд (Њоодњард)је приметио да када би његова влада подржала Михајловића, усвојила би линију наклоњенупансрпским замислима о будућности Југославије. Пема запажању Наталије Нарочничке, “билокаква манифестација српских ујединитељских националних тежњи послије ‘Начертанија’ ИлијеГарашанина из 1844. (…) представља страшило за западну Европу.”

Насупрот безброј критика изречених на рачун “великосрпских” тежњи, британска званичнаполитика никада није ставила никакав приговор на авнојевске одлуке о послератномтериторијалном устројству ни на договор Тита и Шубашића о будућој подели Србије на вишепокрајина и република. Да ли је уопште могло бити другачије, с обзиром да је Брозово новофедерално устројство потпуно одговарало енглеским интересима?

Превагу су опет однели геополитички критеријуми кад је дошао час да се званично ускратиподршка четничком покрету. Бригадир Фицрој Меклин (MacLean), шеф британске Мисије приТитовом штабу, је закључио у меморандуму послатом Ентонију Идену (Eden): “Што се тичегенерала Михајловића, он је великосрбин и реакционар. У тим условима Велика Британија немавише интереса да подржава његов покрет”. Државотворни програм Равногорског покрета јесметао Форин офису (Foreign Office) при плановима о оснивању прашине државица на тлуЈугославије, које би могле касније да се уклопе у шире федерације. Може ли се још сумњати утвдњу великог енглеског историчара А. Ј. П. Тејлора да је “изградња Тита била чисто енглескаавантура”?

Територијални подкомитет Саветодавног одбора за послератну спољну политику, основан 1942.године на иницијативу председника Рузвелта и државног секретара Кордел Хала, донео је уоктобру 1942. предлог о стварању источноевропске федерације и подунавске федерације саулогом тампон зоне између Русије и Немачке, под англо-америчким окриљем. Радило се о ад хоцструктури, основаној према моделу пројекта за “студије о рату и миру” Савета за спољне односеи састављеној од истих чланова.Територијални огранак на чијем се челу налазио географ Изаја Боуман (Bowman) морао је радитипод велом тајне “с обзиром да су територијални проблеми народа и земаља били експлозивни” ибавио се изучавањем сценарија прекрајања поратне Европе, посебно њеног источног дела иБалкана. На отвореним седницама позвани су били да учествују представници “влада у егзилу”са простора Совјетског савеза и Југославије, као и надвојвода Ото Хабсбуршки.

Језгро Саветодавног одбора су чинили Мајрон Тејлор (Myron Taylor), један од врховних члановаСавета и лични представник председника Рузвелта при Ватикану, затим Државни секретарКордел Хал (Cordell Hull) и Норман Дејвис (Davis), Рузвелтов опуномоћени амбасадор ипредседник Савета за спољне односе. Рузвелт, који је био у сталном контакту са Куденхов-Калергијем и Отом Хабзбуршким, је послао 1943. године кардинала Шпелмана да преговара саСветом столицом о перспективама организовања подунавске федерације, у чији би састав ушлеСловенија и Хрватска до Дрине. У Америци, струја на чијем се челу се налазио Мајрон Тејлорбранила је послератну опцију повратка хабзбуршке лозе на престо обновљене мителевропскефедерације.

ЕВРОПСКО ДО ДРИНЕ

Син Винстона Черчила Рандолф је уверавао своје Хрватске пријатеље на Топуском конгресу даће федерална Југославија бити кратког века и да ће се после њеног распада територије до Дринеукључити у подунавску федерацију католичких држава наглашавајући да “све што се протеже доДрине мора бити европско…” Генерални секретар хрватске Сељачке странке др Крњевић толикоје био уверен у транзитни карактер југословенске федерације да је на прослави педесетегодишњице оснивања странке (1954) изнео план о подели земље на шест независних држава уграницама административних република које би се касније интегрисале у подунавскуфедерацију. Аутор извештаја о скупу, амерички обавештајац је забележио да, “пошто дрКрњевић одржава одличне односе са Енглеском, може се претпоставити да су британски плановишто се тиче Југославије мање више исти”, али да ће то остати пусти снови пошто се западниполитичари противе разградњи Југославије “све док се одржи Титов режим”.

Напредак Црвене армије до срца Европе је натерао западне савезнике да одложе планове окатоличком “интермаријуму” за погоднија времена. Оснивање 1944. у ЛондонуЦентралноевропског федералног клуба, чије су послератне вође биле Миха Крек и Владко Мачек,доказује, ако је потребно, да се Енглези нису помирили са судбином и да су настављали да кујупланове о католичком фашистичком блоку на Истоку Европе.

АНТИБОЉШЕВИЧКЕ НАЦИЈЕ

Енглеска тајна служба МИ6, у сталном дослуху са Ватиканом, је образовала и држала на узди низорганизација сличних Федералном клубу, као што су били Блок антибољшевичких нација,Словенска конфедерација, која је тежила спајању Украјину и Бјелорусију са Пољском, Сељачкаинтернационала, у којој опет наилазимо на Миху Крека и Мачека, Интернационала Слободе,Прометејска Лига, Фракција Абрамчик. У њихове редове су масовно ступали вође фашистичких исепаратистичких источноевропских покрета пребеглих на Запад захваљујући “пацовскимканалима” Ватикана, Велике Британије и Америке. Те организације су функционисале по систему“комуникационих судова”. Разлике у стратешким циљевима су биле незнатне а чланство им јечесто било заједничко.

Узгред речено, за америчке и енглеске тајне службе од посебног интереса је било регрутовањевођа сецесионистичких мањина са простора Совјетског Савеза и “стручњака” за етничка питања,попут истраживача Ванзе (Wansee) Института, задужених од SD (тајна служба SS) за студијепросторног распореда и бројчаног стања етничких група на подручју Источне Европе иСовјетског Савеза. Послератни Евро-Азијски институт и Институт за студије Совјетског Савеза саседиштем у Минхену такође су се бавили питањем мањина у Русији, за шта су користилиискуства бивших нациста. Извештаје су достављали свом налогодавцу и “добротвору” CIA.

Крајем 40-их година све горе наведене организације су се стопиле у радикални Блокантибољшевичких нација (BAN) и прешле под надлежност америчких обавештајних структура,што је било у складу са водећом улогом САД у хладном рату против Русије. Од “организацијенамењене федерисању свих неруских мањина које су се ставиле у службу трећег рајха” БАН сепретворила после рата у кровну организацију свих источноевропских фашистичких покрета,попут Хлинкине гарде, усташа, галицијских нациста итд. Хрвате су представљали у BAN СтјепанХефер, Антон Бонифацић, Динко Шакић и Иван Јелић.

За оперативну контролу БАН и осталих “ослободилачких група” био је задужен Биро политичкекоординације, тајно одељење министарства Спољних послова, одговорног за организацију“специјалних операција” и за планификацију дугорочне Америчке политике у свету. ДиректорБироа за политичку координацију пословни адвокат Френк Визнер (Wisner) је добио од америчкевладе зелено светло за регрутовање источноевропских избеглица са антикомунистичкимпедигреом и за њихову политичку обуку и организацију на тлу САД. На том послу је радио сасвојим пријатељем Аленом Делсом (Dulles), који ће 1952. примити функцију директора CIA. Каоадвокати великих банкарских кућа, били су уско повезани са пословним круговима Вол Стрита иса Саветом за спољне односе.

ПЛАН ПРОТИВ РУСИЈЕ

Америчка влада је усвојила на предлог Бироа политичке координације акциони план противРусије и њених сателита кроз низ директива Савета националне безбедности (NSC). ДирективаNSC 10/2 1948. године је давала широка овлашћења тајним службама за предузимањесубверзивних акција на тлу Русије посредством “ослободилачких група”. Те исте године, Савет занационалну безбедност је усвојио програм финансијске и друге помоћи “ослободилачкимпокретима” пореклом из Источне Европе.

Кључну смерницу Америчке стране политике спрам Русије представљала је директива NSC 20/1од августа 1948, која изричито гласи: “Ми морамо имати аутоматске гаранције које обезбеђују дачак и некомунистички те номинално пријатељски режим:

а) не располаже убудуће никаквом војном моћи;б) у економским односима да силно зависи од спољног света;ц) да нема озбиљну власт над главним националним мањинама;

д) да не успостави ништа налик на гвоздену завесу”.

Биро за политичку координацију је овлашћен резолуцијом NSC/20 да ствара Амерички одбор заослобађање народа Русије, у чији састав су ушли “легитимни представници” мањина са подручјаруске републике. На темељима те резолуције је изникло је низ “ослободилачких” група, попутКрсташког покрета за слободу (Crusade for Liberty), чији програм препоручује “разбијањефедералних комунистичких држава по републичким и етничким шавовима” и “ослобађање малихпокорених нација источне Европе”.

Међу важније покрете те врсте спадао је Сабор поробљених европских нација. У питању јеудружење “етничких одбора” народа и народности пореклом из земаља комунистичког блока.Америчка влада се односила према етничким одборима као да се радило о “владама уизбеглиштву”, мада су се њихове вође истакли за време рата као сарадници нациста. Сабор јесваке године прослављао Дан поробљених нација у присуству “америчког папе” кардиналаФренциса Спелмана. На предлог “Сабора”, Конгрес САД је усвојио 1959. резолуцију PL 86-90 “опоробљеним нацијама”, која је се залагала за разградњу Совјетског Савеза и Русије и оснивањенезависних држава “Казакије и Идел-Урала”. Ова резолуција је под Регановом администрацијом“влада у избеглиштву” и “етничких одбора” достигла моћ и свој врхунац.

ПРИПРЕМЕ ЗА ПОСЛЕ ТИТА

Увиђајући да су Титу одбројани дани, Запад је 1977. поставио на дневни ред питање “будућностиЈугославије”. Назирало се да ће после Титове смрти доћи до промена уставног поретка иурушавања дотадашњих националних равнотежа у корист српског фактора. У одељку извештајаТрилатералне комисије посвећеном ситуацији у Југославији привучена је пажња на дугорочнесовјетске притиске на Југославију и на могућност да Русија себи осигура излазак на Јадран, причему се указује на потенцијално искоришћавање националних несугласица: “Имајући у видуконтинуиране, озбиљне националне тензије унутар Југославије, нико не може бити сигуран да ће“криза око наследства” (Титовог) бити избегнута, што Совјетима може пружити шансу заиндиректну интервенцију…”

Годину дана касније у шведском граду Упсали главни архитекта и мозак Трилатерале ЗбињевБжежински одредио је акциони план којим би се, после Титове смрти, осујетило могућезближавање српске Југославије са Русијом. Истакао је потребу да се пружи западна помоћопозиционарима и дисидентима „уколико они имају антикомунистичку оријентацију” и да сепомогне “национал-сепаратистичким снагама”. Затим су релеј предузеле организације за одбрануљудских права, које представљају значајне карике западних обавештајних служби у извођењускривених операција (covert actions). Amnesty International је кренуо у одбрану југословенсих“дисидената” Изетбеговића, Туђмана, Доброслава Параге и Војислава Шешеља. Фридом хауз,једна од главних полуга CIA, основала је 1987. Одбор за помоћ демократским дисидентимаЈугославије. Одбор је саставио “Апел Председништву СФРЈ и страним владама”, на коме сеналазио Туђманов потпис.

На задатку разбијања југословенске федерације су се такође нашле незаобилазна Паневропскаунија и њен председник надвојвода Ото фон Хабзбург. Овај утицајни члан конзервативног блокау Европском парламенту и немачке Социјал-хришћанске уније (CSU) који располаже замашноммрежом релација у западним наднационалним структурама моћи, неуморно је лобирао у користјугословенских сецесиониста. Зна се, на пример, да је немачки огранак сместио у својепросторије у Бону “Хрватски информацијски уред”, основан 1985. од имигрантске “кровне”организације „Хрватско народно вијеће” са сврхом да води пропаганду акцију унутар европскихинституција у корист независне Хрватске.

УЛОГА ЕУ

1991. Француски аналитичар Жерар Бодсон је оптужио Европску унију да је себи одредила улогуизвршиоца поделе “наследства” титовог антисрпског територијалног уређаја. Од свих оставштинакомунизма Запад се свим силама залагао за очување авнојевских граница и статуса српскихаутономних провинција. Подсетимо само да су у Декларацији о Југославији Европске заједницесве федералне јединице позване да се до 23 децембра 1991. изјасне да ли “желе да будупризнате као независне државе”. ЕЗ је поступила са циљем да доведе процес дезинтеграције до

крајње тачке и да онемогући опстанак шире државне заједнице сакупљене око Србије. Познатоје да се много обећавало и претило колебљивим Изетбеговићу и Момиру Булатовићу како би секоначно одлучили за сецесију њихових република.

О повезаности операција деструкције Југославије и Совјетског Савеза убедљиво говоричињеница да је у истом пакету са “Декларацијом о Југославији” усвојена и “Декларација оруководећим начелима у погледу признања нових држава у Источној Европи и СССР”. Офанзивуна територијални интегритет Совјетског Савеза је предузела Америка 6. фебруара 1991, када јегуру америчке спољне политике Збињев Бжежински позвао америчку администрацију дауспостави специјалне односе са неруским републикама Совјетског Савеза.На метафорични значај Србије у вези са Русијом указује знаменита теза Бжежинског, изложена улисту „Украинске слово“ 1993 године, према којој појава независне Украјине узрокује крајимперијалне Русије: “Сламајући империјалну Русију, Украјина је створила могућност за самуРусију да – као држава и нација – постане коначно демократска европска земља“. У истом духу јењегов најревноснији ђак и следбеник Јануш Бугајски, иначе директор источноевропскогпрограма у Центру за стратешке и интернационалне студије у Вашингтону, осудио све покушајеочувања Државне Заједнице Србије и Црне Горе под изговором да “подсећају на рускенеоимперијалистичке позиције спрам независне Украјине” и да Србија једино може постати“нормална и демократска” ако прекине све државне везе са Црном Гором. Изговор је исти:државно јединство руског и српског народа се тумачи као облик империјализма.

ИЗГРАДЊА НОВИХ НАЦИЈА

Служећи се рецептима Бењамина Калаја, управника аустро-угарског окупационог режима уБосни и Херцеговини с краја 19. века, и дограђујући их титовим идеолошким темељима, Запад сетрудио да доврши процес изградње јужнословенских синтетичних нација, као што су македонска,бошњачка, црногорска, косоварска, “санџаклијска”. Неоспорно да је један од главних повода зауплитање Америке у југословенске ратове био производња нација са исфабрикованимидентитетом, на шта указује изјава утицајног америчког сенатора Џозефа Бајдена (Biden): “Да лито значи да ми интервенишемо на Балкану делимично како би помогли у изградњи нација?Сигурно !” (Le Monde, 31. јануар 2001)

После успешног сабијања Србије у уже авнојевске границе, на ред је дошла друга фазаразбијања српског националног простора пошто је, како је објаснио Џорџ Сорош у „Вол СтритЏурналу“, “посао (је) недовршен” (unfinished job). Дезинтеграција Југославије није окончанпроцес с обзиром да остају многи нерешени проблеми као што су статус Црне Горе, Косова иВојводине, који су, према речима америчког подсекретара за европске послове Николаса Бернса(Burns), задњи делићи балканске слагалице.

Извршена је 1999. агресија на СРЈ са намером да се створе повољни услови за сецесију Косова иМетохије и да се подстакне црногорски сепаратизам. Револуционарни преврат 5. октобра 2000. јеулио западним спонзорима „отпораша“ велике наде да ће њихови штићеници извршитифедерализацију Србије и створити од ње неки нови вид „титоленда“. Западни “пријатељи” суупозоравали да ће Србија лакше ући у ЕУ као федерална и децентрализована држава,препоручивали су Србији “територијалну дијету” као лек против тобожње “грандоманије”.

Пошто планови федерализације нису уродили плодом ЕУ се поново ухватила штапа и позвалаСрбију резолуцијом Европског парламента (2005) да врати повластице октроисане Војводиниконституцијом из 1974. године. Том приликом је изасланик представника ЕУ за спољну политику,Штефан Лене (Laisne) објаснио де је “питање националне и територијалне организације Србијеједно од великих отворених питања, тако да ће питање аутономије Војводине бити у средиштуинтересовања, нарочито ако дође до разлаза са Црном Гором“.

Од Србије се дакле тражи да поштује устав преминуле државне творевине (СФРЈ). Приметимо даје у резолуцији Војводина дефинисана као “мултиетничка провинција”, у којој “етнички Срби”врше насиље над “етничким Мађарима”. С обзиром да се појам “етнија” односи на мале заједницеразбацане на државној територији већинске нације, уочљив је перфидни инструменталникарактер таквих одредница, које служе поништавању грађанског карактера конституционалногпоретка Србије и поделе на већинско и мањинско становништво.

ПОДСТИЦАЊЕ МАЊИНА

За Бжежинског и остале стратеге колонизације словенског истока Југославија је требало дапослужи као експериментално подручје и геополитичка метафора много крупнијих игара саРусијом. Пошто се на Србију гледало из западне перспективе као на “Русију у малом”, разумљивису покушаји примене на руски државни простор добро уходаних механизама подстицањамањинских, “етничких” и регионалних сепаратизама. Амерички државни секретар Џејмс Бејкер(Baker) је недвосмислено изложио у Лисабону 24. маја 1992. крајње намере његове земље премаРусији: “Оно што желимо да досегнемо су независне државе не само Русије и унутар ње, не самоМоскве и Санкт Петерсбурга него Урала, Сибира и Далеког Истока”

Бжежински није дакле изнео лични став, него званични када је написао у свом магнум опусу даје пожељна “отворенија руска конфедерација” састављена од “Русије до Урала, Сибирскерепублике и далекоисточне Републике”, чије би “империјалистичке тежње биле мање изражене”.Надвојвода Фон Хабзбург оправдава распарчавање Русије по меридијанима како би се пресеклеруске трансконтиненталне саобраћајнице, од којих је стрепео Мекиндер, под изговоромнеизбежне “деколонизације”: “Москва би требала да схвати да је у нашим временимадеколонизације немогуће одржати ситуацију између Урала и Пацифика таквом каква је у овомчасу. Неке нације више не толеришу руски систем и тражиће кад-тад своје самоопредељење”

Непосредна западна економска помоћ локалним властима и НВО северноисточних области ирегиона Русије, као посредно средство за изазивање центрифугалних покрета, препоручују се уизвештају радне групе Савета за спољне односе, којом је – насловљеном као “Америчка политикапрема североисточној Европи” – председавао 1999. незаобилазни Бжежински. Према томдокументу, та врста стратегије требало би да буде примењена на прибалтичке регије Русије(Мурманск, Санкт Петерсбург, Новгород, Калињинград). Примећује се да, “како централна властслаби, регије ће постати све важније. Наиме, неке регије већ су почеле да развијају личнуспољну и економску политику.” Аутори не таје да би развитак економских веза са Западом инадграничне сарадње са земљама прибалтичког региона могли да подстакну аутономистичке исепаратистичке тежње, што изазива зебње Русије. Саветују се опрез и препуштање тих пословаЕУ како се Русији не би учинило да Сједињене Државе траже да подстичу сепаратизме.Италијански геополитички часопис „Лимес“ без околишања је објаснио те “опасне игре” каопокушај да се “најзападнија зона Русије ‘приближи’ Европској Унији како би се одвојила одостатка земље“.

Спонзорисање тероризма представља значајан састојак стратегије етноинжењеринга, намењенесламању српског и руског националног простора. Пракса употребе терориста у тајним акцијамадатира од краја 40-их година прошлог века, када су западне обавештајне службе регрутовале иобучавале диверзантске групе крижара, албанских и украјинских националиста које су слале уунутрашњост “непријатељских” земаља. У данашње време основана су на Западу безбројнаудружења и организације задужене за пружање подршке чеченским и шиптарским “борцима заслободу”.

Једна таква организација је Амерички Одбор за мир у Чеченији (American Committee for Peace inChechnia) на челу са Бжежинским и Александром Хејгом (Haig), чија искуства у таквим врстамаработа датирају још од времена када су регрутовали и наоружавали афганистанске џихадисте зарат против Руса. Одбор, који је основала Фридом хаус (Freedom House), привладина пропаганднарадионица, издржава фантомску чеченску “Владу у егзилу” са седиштем у Лондону иВашингтону. О терористичко-сепаратистичкој природи тобожње “владе” говори чињеница да јењен “вицеминистар” исламистички вођа Шамил Басајев, мозак терористичког подухвата у местуБеслан, окончаног масакром 186 деце.

ЗАКЉУЧАК И ОПОМЕНА

Овај кратак преглед деструктивних стратегија англо-саксонског и западноевропског света спрамруског и српског национално-државног простора је састављен са скромном намером да докажепостојање “хроничне” спреге између терористичко-сепаратистичких и центрифугалних појава натим просторима и западних геополитичких интереса. Потребно је једном заувек разумети дазападна политика није импровизованог и реактивног карактера, него је заснована на стратешкојпланификацији усклађеној са дугорочним интересима и глобалистичким тежњама. С обзиром да

ће Србија увек бити “много велика” за западне “партнере”, српски државни апарат би требало дасе угледа на руски и да се побрине о предузимању делотворних контрамера за неутралисањедаљих западних иницијатива усмерених ка новим “етничким” и “регионалним” деобама.

___________Извор: Стандард